Hvala, predsedniče.

Reklamiram član 104. Poslovnika – ako se uvredljivo neko izrazi na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. O korišćenju prava iz st. 1. i 2. odlučuje predsednik Narodne skupštine. Replika traje dva minuta.

Gospodine predsedniče, dostojanstvo ove Skupštine čuva ovaj Poslovnik i vi, ako ga poštujete. Zato vas molim da poštujete Poslovnik, jer ćemo tako da sačuvamo mir.

Slažemo se da Kosovo nije Poslovnik i jeste Kosovo srce Srbije, ali nemojte da okrećete onako kako vama odgovara. Mi samo tražimo dostojanstvo ovde. Ako sačuvamo dostojanstvo ovde, sačuvaćemo i Kosovo i Metohiju u Republici Srbiji.

Zato dajte repliku gospodinu Milošu Jovanoviću, jer ste hiljadu puta spomenuli Demokratsku stranku Srbije, a nikada nam niste dali repliku da odgovorimo.

Hvala.

Opet je buka.
Hajde samo polako.
Da li možete da ne vičete svi zajedno?
(Boško Obradović: Pravo na repliku!)
Da li možete, Obradoviću, da ne vičete bar jednom?
Da li vas ne zanima ni odgovor koji sam dužan da dam narodnoj poslanici Gajić? Ništa vas ne zanima, samo svoj glas da slušate i u njemu da uživate, jel?
(Boško Obradović: Samo daj pravo na repliku i nema problema.)
Obradoviću, dozvolite da odgovorim narodnoj poslanici.
Gospođo Gajić, pošto Boško Obradović smatra da on ima pravo na repliku kada se pomene Vojislav Koštunica, neću da ulazim u razloge, a vi smatrate da ima Miloš Jovanović, šta ste vi od mene tražili malopre?
Kome da dam reč – Bošku Obradoviću ili Milošu Jovanoviću?
Bošku Obradoviću?
Evo, gospođo Gajić, daću pravo na reč Bošku Obradoviću, jer je pominjan Vojislav Koštunica, jer sto to vi tražili.

Gospodine predsedavajući, ovo je Narodna skupština Republike Srbije koja ima svoj Poslovnik. Kada predsednik Republike u svom obraćanju po imenu i prezimenu pomene, prozove i uvredljivo i negativno govori o Milošu Jovanoviću na prvom mestu, zatim o Vojislavu Mihailoviću na drugom mestu, dr Zoranu Zečeviću, direktno obraćajući mu se na trećem mestu i meni lično, takođe, direktno obraćajući se po imenu i prezimenu, plus što smo šefovi poslaničkih grupa, sva četvorica, po važećem Poslovniku Narodne skupštine, imaju pravo na repliku i nikakvih problema, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nema ako se poštuje Poslovnik i dobijemo pravo na repliku.

Dakle, ja sam dobio, dobijaju i ostale kolege koji imaju pravo na to i nastavljamo dalje skupštinsku raspravu.

Dozvolite da ovaj preostali minut, jer sam ovo morao da potrošim da zaštitim i ostale kolege, jer ne možete dati samo meni repliku, jer i oni imaju pravo n a nju podjednako kao i ja. Znači, ne dozvoljavamo nikakve manipulacije sa vaše strane, nikakvo kršenje Poslovnika, nikakvo vređanje patriotske opozicije i to vam kažemo sada ovde javno. Ne dozvoljavamo.

Vrlo kratko replika predsedniku.

Gospodine predsedniče, mi nemamo problem. Mi nemamo problem danas, ljudi, ako će predsednik Republike da na kraju ovog skupštinskog zasedanja definiše zaključak u kome će da stoji, primera radi, predlog sa moje strane – prilikom daljih pregovora sa zapadnom petorkom odbiću da potpišem bilo kakav sporazum u kome se tretira da Srbija neće više da se protivi ulasku Kosova u međunarodne organizacije, neću priznati ni jedan element državnosti Kosova i da svi glasamo za to i da jednoglasno branimo Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije.

Predsednik Republike ima reč.

Čekajte ljudi, čekajte ljudi, stanite malo, a stanite malo.

(Boško Obradović: Ne, ne. Replika Milošu Jovanoviću.)

Da li je vama logično da vi odgovarate i kada ima i kada nema osnova?

(Miloš Jovanović: Pomenut sam po imenu i prezimenu.)

Znači, sad sam vam dao reč jer ste tako tražili i ovi što baštine Vojislava Koštunicu. A i da ne dozvoljavate, samo polako, da ne dozvoljavate da na to što vi kažete, može da se odgovori uopšte.

(Boško Obradović: Može.)

Uopšte.

Znači, dajem reč ja. Vi ste se obratili, saslušajte odgovor, pa će dobiti sledeći.

(Boško Obradović: Hoće li dobiti svi?)

Ma, dobiće svi, nije nikakav problem, to vam govorim ceo dan, ali nemojte da urlate, nemojte da vičete, nemojte da ne dozvoljavate drugima da govore i da odgovore.

I, naročito nemojte Jovanoviću da lupate u klupe i nemojte da se zalećete da linčujete bilo koga dobićete reč i vi. Budite strpljivi, da, da, tako je.

(Miloš Jovanović: Da li sam dobio repliku?)

Znači, razumeo sam, kad se pomene Vojislav Koštunica i vi i Boško Obradović ćete dobiti reč.

Reč ima Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da znate da su ovi veliki Srbi, veliki rodoljubi, velike patriote, junaci dana svih albanskih ekstremnih i hrvatskih i svih drugih medija. Uspeli su u životu, zato su se ovako i stručno i angažovali zato su ovu akciju i provodili.
Vidite, pogrešili su samo u jednoj proceni. Naravno da je sve ovo dobro organizovano po istom principu kao i u nekim drugim mestima, jer neko ne želi da Srbija dočeka mir, nego bi hteli da nas uvuku u sukobe i da nas uvuku u probleme.
Da, Srbija će da teži kompromisnom ponašanju i neću zbog toga da vam se izvinjavam, posebno ne vama koji ste pljačkali Kolubaru našu, ako mogu da vas zamolim za malo pažnje, koji ste u svakom trenutku i na svakom mestu uradili sve protiv vitalnih interesa države Srbije, koji ste bili toliko bahati da ste pokušali danas nekoga da uplašite time što ćete tobož da bijete nekoga.
Nemam ja problem sa tim što postoje ljudi i poslaničke grupe koje neće da vam se suprotstavljaju. Zahvalan sam mojim ljudima iz jedne poslaničke grupe koji su hteli da vam se suprotstave, nije bilo potrebe. Znam ja kolike ste vi kukavice i znam ja da mi ne možete ništa. Nije to problem nikakav. Znaju to svi.
Nije u tome problem, problem je u nečemu drugom, u nečemu mnogo važnijem, u tome što ste pokušali da one koji su mnogo veći rodoljubi od vas proglasite za izdajnike. Kako ste došli ovde?
Ima ovde još jedan gori, nego ne mogu ime da mu pominjem, opet ćete da tražite replike, opljačkao Boga Oca, poziva narod na ulice, ne znam gde sve i šta sve, a na sve to kao da niste slušali šta sam govorio. Vama je potreban sporazum. Imate Izveštaj da glasate, što ne glasate? Potreban vam je sporazum?
Ja ne mogu i neću da patetišem i neću da govorim o Kneževoj večeri, ali videće narod u Srbiji ko je vera i ko je nevera i videće narod u Srbiji ko će da čuva Kosovo i Metohiju, a ko ga je prodao baš kao što ste to učinili u prethodnoj deceniji. Biće prilike i za Kosovo i Metohiju i za sve drugo.
Moja reč, za razliku od vaše, koja ne znači ništa, moja reč znači i kada ja kažem ono što sam danas rekao, a to je da sam znam kada je vreme da dobijemo vreme za našu zemlju, da neću Srbiju da žrtvujem kao što ste vi uvek Srbiju žrtvovali, ali ne sebe, već ću znati šta je moj posao i šta ću da uradim, jasno je svakom čoveku i svako je razumeo, sem vas. A zašto? Pa da vam kažem ja zašto? Zato što nemate druge politike. Zato što vas ne interesuje Srbije, ne interesuje vas Kosovo, nikada vas nije zanimalo, nikada vas to nije interesovalo. Jedino što vas je interesovalo je da imate platformu za sebe da nešto možete da izmišljate i da možete da obmanjujete narod sa onim najprizemnijim metodama – jao, mi smo Srbi, ovi nisu Srbi. Ma nemoj? Vi ste veći Srbi nego mi? Po čemu? Po parama iz Kolubare ili po čemu? Ili po puštenim albanskim teroristima iz Klečke, braći Mazreku i ostalima, po čemu? Po obnovljenim crkvama možda ili puštanju da budu uništene i spaljene crkve, po čemu? Po tome što ste išli na pregovore 2007. godine ili 2008. došli do nezavisnosti pa rekli – pa nismo mogli da sprečimo?
Sada bi ste da bijete srpske poslanike, predsednika, pošto ste mnogo jaki? To vam je politika? Nasilje? Da lupamo o klupe i da udaramo? Jao što se uplašio. I ko se uplašio? Niko, nego lepo vam, došlo vam malo, hajde, udario adrenalin pa da budemo veliki. Au, ala smo mu rekli. Sebi ste rekli, sebe osramotili. U istoriju ćete ući sa sramotom koju ste danas pravili.
Videćemo ko će umeti da sačuva i svoju čast i svoj obraz, pa i čast i obraz Srbije. Dok ste vi čuvali čast i obraz Srbije, nismo imali ni časti, ni obraza, ni Srbije. Hvala Bogu, neko drugi danas to ume da čuva.

Reč ima Miloš Jovanović.

Zahvaljujem.

Hajde ovako, o suštini ćemo kasnije u toku dana, to je zapravo najvažnija tema. Čisto da građani ne bi bili uskraćeni za istinu, da, u pravu ste, niko nije morao da nas sprečava jer nismo nasrnuli ni na koga, apsolutno ni na koga, niti je bila bilo čija namera ništa slično. Da, došlo je do fizičkog kontakta zbog vaše strane i vaše krivice.

Što se Vojislava Koštunice tiče, da, moguće je da je bilo grešaka. Ja znam samo dve stvari, šta god da je radio nikada nije pomagao tzv. „državnosti Kosova i Metohije“ kao vi 2013. godine. Znam još jednu stvar, koliko god gospodo draga, koliko god Vojislav Koštunica bio loš, nije vam bio dovoljno loš da tražite koaliciju sa njim 2008. godine i njegovu podršku 2012. godine. Toliko vam je bio odvratan da ste jedva dočekali da vas podrži i njegovom podrškom dođete na vlast.

Toliko o Vojislavu Koštunici, gospodo, a o veri i večer, to se, gospodine Vučiću, potpuno slažem sa vama. Predstavu nemate koliko se iskreno slažem sa vama. Vreme će sve pokazati i ko je vera i ko je nevera i jedva čekam taj trenutak, samo se plašim da će sa ove strane, a Boga mi i na galeriji biti mnogo razočaranih ljudi. Daće Bog da grešim, ali više nemam nikakvu ni veru ni nadu da može da bude drugačije.

Reč ima predsednik Republike.

Poštovani građani, vidite, mogli ste da zaključite dve stvari. Kaže – došlo je do fizičkog kontakta, da vas zamolim da me pustite da završim, nije došlo do fizičkog kontakta kod ove klupe dole, nego ove ovde gde je napao čoveka. Mnogo je jak. Mogli ste da zaključite iz ove poslednje rečenice, pustite to da li on ima veru ili ne veru, ali on jedva čeka da vidi, oni znaju da nemaju ništa, oni znaju da obmanjuju narod sve vreme, nego kažu da čekaju ili ne čekaju. Ne morate da čekate, moja reč za razliku od vaše znači mnogo više.
Nije u pitanju ovde samo Vojislav Koštunica, vi, niste vi bili levo smetalo. Vi ste išli, gospodine Jovanoviću, na pregovore 2007. godine u Beču. Vi ste išli sa Hašimom Tačijem, Markom Jakšićem i sa Agimom Čekuom na pregovore. Posle vaših uspešnih pregovora, fantastičan rezultat je bilo nezavisno Kosovo 2008. godine. To je bio rezultat vaših fantastičnih razgovora i vaših fantastičnih pregovora.
To je rezultat te državotvorne politike. Pre toga ste nam objašnjavali da je to demokratsko pitanje. Po čijem nalogu ste pustili albanske teroriste iz zatvora? Ko je to tražio od vas? A po čijem nalogu ste primali Havijera Solanu, kada me držite predavanja, na crvenom tepihu ovde da uništite zajedničku državu Srbije i Crne Gore? Pa ste nam uništili i zajedničku državu Srbije i Crne Gore, pa ste onda doveli do toga da Kosovo bude nezavisno.
Ne morate da me slušate i ako ja sve vreme pažljivo slušam. Nije problem. Zato što za ovo nema odgovora, za ovo nema argumenata.
Nije to radio samo Vojislav Koštunica, to ste vi radili, vi sa njim zajedno i sa Samardžićem, kojeg pominjete u svemu tome, Samardžićem koji je vodio Kancelariju za Kosovo i Metohiju i poznat samo po tome šta je pljačkao na Kosovu i Metohiji i sada veliki patriota, veliki rodoljub itd. Sve veliki rodoljubi.
Da li je to vaša politika? Pa nema problema, kažite, a ja se vidite ne stidim da kažem otvoreno šta je moja politika i šta ću ja da uradim i šta je to što radim, a to što vi, pa niste vi ti i niste vi merilo koje će da mi kaže - kaži na ovaj ili na onaj način. Ja sam taj koji vodim zemlju i imam odgovornost prema narodu da čuvam i decu i žene i muškarce ove zemlje, da ne idu u ratove, a da ne učinim ono što ste vi učinili sa Kosovom, već da čuvam i KiM, i da čuvam Srbiju. E u tome je razlika i to ogromna.
Pričaćemo naravno još o suštini, ali sam danas samo zbog jedne stvari veoma zadovoljan, veoma zadovoljan što su ljudi mogli da vide nepostojanje nikakvih argumenata, a onda nasilje, onda vika i nasilje najgore vrste u kojoj računaju uplašiće nekoga.
Morate da razumete za razliku od „Kolubara transa“, a to je sinonim za prebacivanje para iz Kolubare u pojedine partije, postoje ljudi koji imaju svoje ideje, kojima je Srbija život i koji će da se bore za Srbiju, bez obzira na to šta vi radili, bez obzira šta Kurtijevi mediji u Prištini prenosili ili ne znam koji, u Hrvatskoj i ne znam koji u Sarajevu. Lepo ste im pomogli danas. Napravili ste cirkusku predstavu. Uradili sve što ste mogli protiv Srbije da uradite i danas, pokazali da vam je Poslovnik važniji od Kosova, da vam je to da ste mnogo opaki i opasni, važniji od Kosova i Metohije.
Čestitam vam na tome i hvala vam što ste pomogli da narodu konačno pokažemo ko ste i šta ste, jer ja to znam već neko vreme. Imao sam zabludu naravno, velikih zabluda, zato sam i sa vama razgovarao, pokazivao poštovanje prema mnogima, velike sam zablude imao. Srećom više takvih zabluda nemam.
Sada znam koliko ste antidržavno orjentisani, antisrpski orjentisani i sada znam da jedini cilj da Srbija bude uništena, jer ovo danas nijednom Srbinu sa Kosova i Metohije nije bilo lepo da gleda. Nijednom Srbinu sa Kosova i Metohije ovo nije bilo drago da gleda. Ovome su se radovali samo Kurtijevi sledbenici u Prištini i niko više.
Čestitam vam na tome, ne brinite i od vas i od njih umećemo i uspećemo da odbranimo Srbiju.

Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Izveštaj iz utvrđenog dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
(Vojislav Mihailović: Povreda Poslovnika.)