Hvala, predsedniče Skupštine.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predstavnici Srba sa KiM, koleginice i kolege, odmah na početku da kažem da će SDPS i dalje nastaviti da pruža podršku predsedniku Republike u razgovorima sa Prištinom i ako nekome nije bilo jasno i nije razumeo zbog čega to je iz dva razloga. Prvo, što i predsednik u svom izlaganju rekao da ne dolazi u obzir prijem Kosova UN i da će nastaviti kroz razgovore da se bori za interese Srbije i za interese Srba koji žive na KiM.

Tu politiku smo i ranije podržavali iz razloga što je to jedna proaktivna politika, politika koja ide u susret problemima, koja traži način da ih reše i svaki put znamo kada su se donosile odluke bile su to teške odluke, bio je to pritisak koji postoji i od strane međunarodne zajednice koji postoji i od domaće javnosti, jer velika su očekivanja od domaće javnosti.

U svemu tome treba biti dovoljno mudar da se nađe balans da se pre svega zaštiti bezbednost Srba i nealbanskog stanovništava na KiM, da se sačuva ekonomski napredak Srbije i da se ne ugrozi sveukupan interes Srbije.

Mi smo pre četiri i po meseca imali jednu sednicu na kojoj smo takođe razgovarali o izveštaju Kancelarije za KiM i tada, kao i sada, mislim da smo pokazali odgovornost, pokazali smo da se borimo za naše interese.

Opet na početku moram da kažem da smatram da je bilo bolje da se sastanak zapravo održao onako kako je prvobitno predsednik Republike i predložio, da se sastao sa predstavnicima poslaničkih grupa iza zatvorenih vrata. Jedno je kada je sastanak takve prirode, drugo je kada je sastanak otvoren za javnost.

Da smo tako razgovarali sigurno bismo imali jedan iskreniji, otvoreniji razgovor, plodotvorniji. Iz različitih stavova uvek na takvim sastancima može da se izrodi jedno kvalitetno rešenje. Sada mi je jasno zašto neki nisu bili za takvu vrstu sastanka. Jednostavno, prisustvo kamere je učinilo svoje. Predstavnici nekih stranaka su želeli isključivo samopromociju, da dobiju neki minut više u medijima, da dobiju neki minut više u TV dnevniku. Nažalost, na taj način se šteti samo interesima Srbije.

Naravno, razumem i da je predsedniku kao pregovaraču mnogo teže da nam iznese sve detalje na ovakvoj vrsti sednice. Jednostavno nije sve za kamere. Teško je otvoriti karte kada su kamere uključene. Siguran sam da smo se sastali kao poslaničke grupe sa predsednikom da bismo možda dobili i detaljnije informacije, ali naravno ne bežimo ni od ovakve vrste rasprave.

U ime SDPS ću biti realan, konkretan, izneću naš stav i o Izveštaju koji se odnosi na KiM i o onome što je predsednik govorio, a to je francusko-nemačka inicijativa i po cenu da se možda nekome to ne svidi od slatkorečivosti nemamo ništa. Slatkorečivost neće nam ništa dobro doneti. Svako od nas može da ispali ovde nekoliko rodoljubivih parola, da se sakrije iza njih, da svoju odgovornost potisne u drugi plan, ali to nije način da debatujemo u Skupštini o ovako važnoj temi.

Ne sme teme o KiM da bude poligon za neko nadmudrivanje i sticanje političkog profita. Nama treba iskren razgovor i da tražimo konkretna rešenja.

Izveštaj koji je pred nama najbolje govori i oslikava trenutak u kome se nalazimo. To je težak trenutak. U tom Izveštaju se navodi da je u protekla četiri i po meseca bilo 68 etnički motivisanih napada na Srbe na KiM. Dakle, svakog dana u proseku.

Dijalog koji se u tom periodu vodio između Beograda i Prištine odnosio se samo na to, odnosno jedina tema je bila da se smire tenzije, da se dođe do deeskalacije sukoba. A mi smo sada došli u situaciju da moramo da se borimo za elementarna ljudska prava Srba koji žive na KiM.

Brzo se zaboravlja i napor i predsednika Republike i državnog vrha da se smire tenzije na KiM i prethodnih dana u medijima je dosta bilo napada, a evo danas ovde i u Skupštini i na predsednika i na predsednicu Vladi i na poslanike vladajuće koalicije, a smatram da je zaista predsednik kao glavni pregovarač imao krajnje pošten i otvoren odnos i prema nama poslanicima i prema građanima Srbije i uvek je otvoreno govorio o svemu i izveštavao nas o toku pregovora.

Kada govorimo o francusko-nemačkoj inicijativi, podržaćemo da se nastave razgovori. Zbog javnosti želim da se zna da to nije sporazum, to nije rešenje, to je okvir za dalji nastavak razgovora. Da nam odgovara, sigurno da nam ne odgovara, voleli bismo da bude bolji, ali moramo da nastavimo da se borimo, da tražimo rešenje, da izvučemo maksimum iz toga, ili da nađemo najmanje povoljno rešenje za nas, jer situacija nikako nije povoljna.

Takođe, ne možemo da ignorišemo ni činjenicu da u tim razgovorima kada se vode pregovori između Beograda i Prištine odnos nije jedan prema jedan, odnos je dva prema jedan. Zašto kažem dva prema jedan? Evropska unija i SAD su posrednici u tim razgovorima, a znamo kakav je njihov odnos prema Kosovu i Metohiji. To je otežavajuća okolnost za nas. Sa druge strane, svesni smo i da pet država članica EU nije priznala Kosovo i Metohiju, odnosno njihovu samoproglašenu nezavisnost i siguran sam da naš pregovarački tim to vešto koristi u svakoj situaciji kada može.

Kada komentarišemo dalje ovaj okvir za razgovore, možemo da postavimo pitanje šta će se desiti ako ga odbijemo? Šta ako kažemo nećemo da razgovaramo dalje, nego ja se pitam koja je to alternativa, šta nam je alternativa? Da li ćemo imati neki bolji okvir, da li ćemo imati povoljnije uslove za razgovor?

Istorija je pokazala da svaki predlog koji nam je ponuđen, svaki sledeći je po nas bio nepovoljniji nego onaj prethodni. Podsetiću da smo još 90-ih godina imali najpre predlog jake autonomije Kosova i Metohije u okviru Srbije, pa smo imali pregovore u Rambujeu, pa smo imali bombardovanje, onda je na red došao Ahtisarijev predlog, pa samoproglašena nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno Kosova, kako oni to kažu. Kada pogledamo njihove pregovarače, svaki sledeći je bio ekstremniji i radikalniji od onog prethodnog.

Mi moramo da nastavimo da razgovaramo, mi moramo da branimo naš interes, da povratimo interes koliko je to moguće, jer nam se propuštene šanse sigurno neće vratiti.

Takođe smatramo ni da zamrznut konflikt nije dobar, nerešena pitanja ne idu u prilog nikome, ona su samo teret i za ekonomiju i za modernizaciju društva i države i stav SDPS da moramo da nastavimo da tražimo rešenja, jer se pokazalo, pre mesec, pre dva meseca da svaki konflikt koji tinja preti da eskalira u ozbiljan sukob koji može da naruši stabilnost čitavog regiona.

U izveštaju su pobrojani napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji, pobrojan je i upad ROSU na sever Kosova i Metohije, nasilan pokušaj da se organizuju lokalni izbori u opštinama gde je većinsko srpsko stanovništvo, i to nam samo pokazuje da moramo da idemo u susret problemima i da ih rešavamo. Zamrznut konflikt donosi samo nesigurnost i donosi samo nespokoj za Srbe koji žive na prostoru Kosova i Metohije.

Nije rešenje ni da žmurimo pred životom, da se pravimo kao da se ništa ne dešava oko nas, mi nismo pod staklenim zvonom. Činjenica je i da događaj na geopolitičkoj sceni i te kako utiču i prelivaju se na nas. Svet već godinu dana nije isti kao što je nekada bio, očigledno da i Evropa zbog rata u Ukrajini želi na drugačiji način da pristupi ovom našem pitanju, ne želi tinjajući konflikt koji može da eskalira u nekom periodu.

Činjenica je i da sledeće godine idu izbori za Evropski parlament, a odmah posle toga se ulazi u kampanju za predsedničke izbore u SAD i tu treba tražiti motiv zašto, odnosno odakle potiče jedna ovakva inicijativa?

Mi ne smemo da zanemarimo ni našu ekonomsku saradnju sa ostatkom sveta, ali da pogledamo statistiku videćemo da je najveća saradnja upravo sa državama članicama EU, najveće transakcije, najviši trgovinski bilans se ostvaruje na taj način. Ko najviše investira u Srbiju? Države članice EU. Moramo da vodimo i o tome računa kada ulazimo u ovakvu vrstu razgovora. Samo ekonomski jaka Srbija može da odbrani svoje interese. Što budemo ekonomski jači, proporcijalno tome će rasti i naš uticaj i u regionu i u Evropi, a činjenica je da je naš uticaj sada, odnosno naš spoljno politički položaj bolji nego što je bio nekada. Sada neko želi da sasluša naš stav, naše mišljenje pita nas, ranije to nije bio slučaj.

Takođe, primetno je i da zapadne zemlje i SAD u poslednje vreme češće vrše pritisak na Prištinu, pa je američki izaslanik za Zapadni Balkan nedavno rekao za ZSO će biti formirana bez Kurtija ili sa njim i sigurno je da možemo svi da priznamo da nismo navikli na jedan takav ton da se zapad obraća Prištini.

U ovom trenutku nama treba pragmatizam, a ne populizam. Podsetiću da je SDPS pre više od pet godina podnela konkretnu platformu za rešenje Kosova i Metohije. Znamo da nisu to idealna rešenja, ali su i tada bila realna i sada pokušavamo da stojimo sa obe noge na zemlji kada govorimo o ovom pitanju. Znali smo i tada da je to najkompleksnije državno pitanje i nismo se krili iza popularnih parola.

Naš predlog je bio tada da se rešava ovo pitanje po fazama, da se krene od ekonomskih pitanja, da moramo da vodimo računa i o zaštiti kulturne baštine, verskih spomenika i da naravno insistiramo na tome da se formira ZSO. Siguran sam da kada se formira ZSO da će ona tada imati jednu adekvatnu političku snagu, da će se na taj način i rešavati mnoga životna pitanja Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, to su pitanja energetike, pitanja pre svega ljudskih prava, ali i ostala pitanja iz svakodnevnog života.

Ne postoji idealno rešenje za Kosovo i Metohiju. Ne postoji pravedno ni za jednu stranu. Pitanje je samo da li je manje ili više pravedno? Ali, mi moramo da nastavimo da razgovaramo sa predstavnicima prištinskih institucija, to je pitanje koje datira još od početka 20. veka i ne treba i ne smemo da ga ostavimo nekim budućim generacijama da ga rešavaju.

Pre ove sednice sam bio optimističan pa sam mislio da možda postoji način da ispravimo grešku iz septembra, pa da glasamo za ovaj izveštaj i time simbolično svi pokažemo jedinstvo, ali uveren sam, posle ovih nemilih događaja da je to sada nemoguće.

Poštovani predsedniče, danas je najteže sedeti na vašem mestu, da je neko drugi bilo bi mu još teže. Neki misle da bi lako rešili sve probleme da su u toj situaciji i neodgovorno se ponašaju i daju neodgovorne izjave baš zato što znaju da nisu u toj situaciji, baš zato što znaju da ne donose odluke i da ne snose nikakvu odgovornost.

Socijaldemokratska partija Srbije kao državotvorna stranka, pored naravno većinskog srpskog stanovništva, obuhvata širok spektar članova koji su iz različitih nacionalnih manjina i svi oni jedinstveno daju podršku da nastavimo razgovore i da će plod tih razgovora biti pre svega mir i napredak Srbije. Hvala.

Hvala vam.
(Vojislav Mihajlović:Replika.)
Kakva replika?
(Vojislav Mihajlović: Pomenut sam.)
Znači, samo ovako.
Iz vaše poslaničke grupe Gorica Gajić traži da repliku dobije Boško Obradović, Miloš Jovanović. Dobio je jedan i drugi i sad se ponovo javljate još i vi.

Gospodine predsedniče, jedino ja ovde imam ime Vojislav, niko drugi po imenu pomenut. Da li shvatate vi to?

Gospodine predsedniče države, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo poslanici, hvala što ste mi dali repliku.

Reći ću vam da mi nije milo što predsednik države iskrivljuje stvarnost, jer jedan legitimni protest poslanika i traženje poštovanja Poslovnika, koji je najviši pravni akt u ovom domu, protumačili ste kao da je napad na predsednika. Sve mi ovo liči kao ranije - nemoj da se držimo zakona kao pijan plota. To bezakonje vodi nas sigurno u anarhiju, pa i u ovom domu.

Predsednik bi mogao vama da kaže, kada sam ja predsedavao 2004, 2005. i 2006. godine, srpski radikali, u kojima je on bio, dobijali su više prava nego koaliciona većina. Imali su replike, čak su ih i po srpskohrvatskom tadašnjem ili srpskom jeziku zvali diplike. Predsednik se seća toga. Niko ne zna šta vam smeta dva minuta da čujete tuđi stav, tuđe mišljenje ili da se odgovori na ono gde je poslanik ili poslanička grupa pomenuta.

Zaista ne razumem, jer ako krenemo da je kršenje Poslovnika normalna stvar, biće i kršenje zakona i Ustava, a mislim da je to već na vidiku. Hvala.

Dakle, rekli ste vi sada šta ste hteli i šta ste imali. Samo, tada kada ste vodili sednice, da li se neko od narodnih poslanika zaleteo da se fizički obračunava sa predsednikom Republike i da ga prebija? Nije. Verovatno zato što tada predsednika Republike nije bilo na sednicama i u raspravi, kao danas. Jel tako? I to je sve po Poslovniku?
(Vojislav Mihajlović: Ako mi date reč, mogu da vam odgovorim.)
Reč ima predsednik Republike.
Vi ste, kao što ste videli, dobili reč, govorili i niste ni iskoristili dva minuta, a ugasili sami sebe.
Jeste li ugasili sami sebe? E, sada saslušajte malo.

Znate, celu prošlu sednicu, bilo je 14 plus 11 sati, sve vreme ste tražili povredu Poslovnika, opet je bilo Kosovo i Metohija, samo vas je to interesovalo, kao i danas. Vi znate ko određuje i ko je uvek i po Poslovniku koji ste sami donosili ko je određivao ima li neko pravo na repliku ili ne. Danas mislite da imate pravo da radite šta hoćete, zato što je takva odluka doneta da Srbija mora da se sruši. Srbija neće pasti ni danas, niti bilo kada. Imali smo replike i duplike, gospodine, replike i duplike. Dakle, replike i duplike. Nije važno.
Suština je u tome da je opšte poznato koliko prava je opozicija u to vreme imala. To se svi ljudi sećaju. To je bilo svetsko čudo koliko je prava bilo za opoziciju. Toliko često su predsednici dolazili u Narodnu skupštinu, da se to nijednom nije dogodilo.
Još nam niste rekli, a šta ste vi radili ovde? Šta ste radili svi ovde? Šta ste radili tu? Šta imate ovde da radite? Šta ste hteli da uradite ovde? Hteli ste da bijete nekoga, šta? Ne, nego šta? Hteli ste da objasnite nešto?
Znate šta je rezultat vaše politike, današnje politike? Evo da vam pročitam. Upravo se pojavilo na Kosovo onlajn, gospodin Janićijević, to je predsednik Pokrajinskog odbora vaše stranke, gospodine Mihajloviću, Novog DSS-a, podnosi ostavku na mesto predsednika Novog DSS za KiM zbog cirkusa u Skupštini Srbije.
Kaže čovek: „Podnosim neopozivu ostavku na mesto predsednika Novog DSS za Kosovo i Metohiju i to činim zbog današnjeg cirkusa koji smo gledali u Skupštini Srbije.“ Kaže Boris Janićijević i dodaje da su ga u odluci podržale kolege iz Gradskog odbora Novog DSS iz Kosovske Mitrovice i da su zajedno sa njim podneli ostavke.
„Celog sebe sam dao u odbrani Kosova i Metohije. Ne želim da gledam ovaj cirkus, zato i podnosim neopozivu ostavku na članstvo u DSS i na mesto predsednika Pokrajinskog odbora na Kosovu i Metohiji i mesto predsednika Novog DSS.“
On ističe da najiskrenije nije očekivao da će, kako kaže, gledati ovakve scene u Skupštini Srbije i to kada se priča o Kosovu i Metohiji. „Potpuno sam slomljen.“
E sada, dobro razmislite jeste li pametno uradili ili niste. Pokušali ste da naružite Srbiju. Pokušali ste danas da razorite svoju zemlju. Razorili ste sebe. Razorili ste sebe i ja vam čestitam na tome i samo nastavite taj posao.
Hvala vam što ste došli dovde. Razumeo sam ja šta biste vi radili. Samo, još jednom da vam ponovim, da imate u vidu da to ne možete da uradite i ništa više. Ja ću uvek da sedim mirno i da se ne pomeram, ma koliko divljali, ma koliko klupe uništavali, ma koliko skidali kravate jer ste mnogo jaki, opasni i besni, jer ja sam predsednik i moj posao je da štitim državu od takvih koji su hteli malopre da je unište. Neću vam dati da je uništite, kao ni Kurtiju koji je isto ovo izvodio, pa ste od njega naučili i napravili i repliku i dupliku svega onoga što je on radio u albanskom parlamentu u Prištini.

Nebojša Zelenović.
(Miodrag Gavrilović: Zašto mi ne date reč po Poslovniku? Ne razumem.)
Dao sam reč upravo. Sedite i saslušajte šta ima da kaže Nebojša Zelenović.
(Miodrag Gavrilović: Sat vremena tražim pravo na reč po Poslovniku.)

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Predsedniče Republike, direktore Kancelarije za Kosovo i Metohiju…

(Miodrag Gavrilović: Jel nećete da mi date reč?)

Zelenoviću, viče čovek iz Demokratske stranke. Vidite i vi.

Kakve to veze ima sa mnom?

Da ne bude posle ko šta radi i ko koga ometa. Isti ometaju i vas sada, kao što su malopre predsednika Srbije i narodnog poslanika PUPS-a i narodnog poslanika Socijaldemokratske partije.