Da li mogu da vas zamolim, jer nema nikakvog smisla to što radite, jedini ste. Da se ne čudim što se ovako ponašate, jedan jedini ste poslanik koji je ostao tu i tražite nešto da vas niko pomenuo nije, ali nisam ja predsednik Skupštine neko je drugi. To radite samo da biste uneli nemir i da biste svoju zemlju razorili. Nemam ja problem sa tim, kada završim ja, siguran sam da će vam dati reč, jer znam da ćete epohalno nešto reći. Znam sto posto, naći ćete rešenje za spas Srbije, koliko još para iz Kolubare da uzmete.
Dakle, poštovani gospodine Zelenoviću, pažljivo sam slušao šta ste govorili. Naravno, da ste izvlačili iz konteksta deo mojih reči i ja nemam problem sa tim, barem je taj deo bio verno prenet. Da, govorio sam da je dobro da se sakrijemo pod kamen. Voleo bih da možemo i dalje i ne mislim da je bilo bezuspešno, neko vreme smo uspevali, koliko god je bilo moguće, ali nije bilo moguće i zbog svih onih u našoj zemlji koji su želeli da nas otkriju ispod tog kamena i koji bi kada imaju razloga i kada nemaju razloga podsećali nas – e, na zaboravite dragi naši, Srbija nije uvela sankcije Rusiji, mora hitno da uvede. Čak se neko i ne bi setio, ali gde god odete, kod koga god odete, prvo kažete za svoju zemlju, a kod vas poštujem, jer to ne krijete, ali vidite Vučić još nije uveo sankcije. Da krenemo da rušimo Vučića, jer još nije uveo sankcije. Neki drugi su mi govorili pre izbora da su oni protiv sankcija, a onda su rekli da će Vučić 3. aprila, dan posle izbora da uvede sankcije. A onda su oni 3. aprila promenili ploču i rekli da su oni za sankcije, a prošlo je već 350 dana, taj zlikovac Vučić, još nije uveo sankcije.
Ne mislim da je naš interes, naravno da je naš interes u EU i o tome sam, čini mi se veoma precizno danas govorio, ali mi imamo i drugih interesa i upravo zbog Kosova i Metohije, ali ne samo zbog Kosova i Metohije, imamo i mi drugih vitalnih nacionalnih interesa zbog kojih moramo sa našim tradicionalnim partnerima da imamo dobre odnose, i sa Narodnom Republikom Kinom i sa Ruskom Federacijom i sa svima.
Što se tiče vojne neutralnosti, vojna neutralnost je nešto što je Narodna skupština Srbije izglasala. Narod u Srbiji misli da je to najbolja politika. Narod želi da njegova vojska čuva njegovo nebo, njegovu zemlju, a ne NATO. Ako hoćete da podnesete inicijativu za referendum, narodnu inicijativu, nemam problem, možemo da raspisujemo referendum, ali plašim se da rezultat neće biti dobar. Mislim da je važnije da zbog Kosova i Metohije i zbog bezbednosti Srba imamo dobar odnos sa NATO, da možemo da razgovaramo sa Kforom u svakom trenutku, da Kfor možemo da molimo da nekoga i nečije ambicije i želje za urušavanjem prava Srba suzbije i da se ponašaju odgovorno, kao što su se ponašali odgovorno, moram da priznam u najvećem delu ove krize koju smo imali i u decembru mesecu i u septembru mesecu i u junu, julu mesecu. Dakle, svaki put do sada. To je ono što je naš interes.
Ne mislim daje naš interes da ulazimo u NATO, i ne samo zbog onoga što se dogodilo 1999. godine, jer to su stvari koje ne mogu da se izbrišu. Naravno da moramo da sarađujemo. Naravno, da moramo da tražimo i od neprijatelja da pravimo prijatelje, i od poluprijatelja da pravimo prijatelje. Sve to moramo da radimo, ali ovo je opredeljenje Srbije i ne mislim da će se skoro menjati.
Kažete, pitanje Bosne i Hercegovine, teško je pitanje i sada sam prvi put čuo nešto što je vrlo zanimljivo, ni malo potcenjujući to, ali sam prvi put čuo da to dolazi iz Srbije, da neko želi da se sveukupni balkanski problemi rešavaju na nekoj Alti i istovremeno da se rešava pitanje Bosne i Hercegovine sa pitanjem Kosova i Metohije. Mislim da je to dodatno opterećenje za nas i plašim se da u svemu tome bismo samo, da je u stvari cilj velikih bio da dodatno ponizi i Srbe i Srbiju, ali sam o svim takvim idejama spreman da razgovaram zato što mislim da je važno da razgovaramo, možda imate nešto što bolje vidite nego ja, ne isključujem tu mogućnost. Ne čini mi se, ali ne isključujem tu mogućnost.
Kažete da li se zalažemo, imamo li oročeno članstvo u EU. Vidite ima u ovom planu jedna tačka koja je za vas sigurno važna, ja je nisam iznosio zato što nije loša tačka, ali ona nam ne daje nikakve garancije da će od toga nešto biti. Ta tačka govori, mislim da je sedam ili osam, nemojte me držati za reč, u ovoj inicijativi francusko-nemačkoj, koja govori o tome šta je potrebno i kako je potrebno da se dođe ukoliko dođe do nekakvog kompromisa, da se dođe do više investicija koje će doći iz Evrope do zajedničkih biznis konferencija i veće podrške EU. Pošto sam naravno ulazio u detalje i razgovarao sa ljudima, pa sam tražio da mi precizno kažu šta je to, na to odgovor još nismo dobili, kao ni priču o oročenom članstvu niti bilo šta drugo. Ne mogu da vas obmanjujem, ovde i da vam kažem, imam i štap i šargarepu. Nemam šargarepu.
Pomirio sam se štapom zato što je to jedino što iskreno mogu da kažem našem narodu, sa pri tome moram da vodim računa i o bezbednosti i o miru, na kojem ste toliko insistirali, zato što znam koliko je važan, koliko nema potrebe da zemlja krvari, niti je trenutak, niti je potrebno, niti je moguće, niti imamo snage u ovom trenutku da idemo protiv celog sveta, niti bilo šta slično. Zato je vreme da se ponašamo ozbiljno i odgovorno.
Nemam ja problem kada mi imamo različite stavove i različite poglede. Nikad nisam imao taj problem i uvek ćemo moći da razgovaramo, ne samo na pristojan način, već poštujući jedni druge. Ne mogu da razgovaram sa onima, i nikakve im grane nisam pominjao, ne mogu da razgovaram sa onima koji su došli da unize Narodnu skupštinu i da pokušavaju fizički da se obračunavaju sa onima koji ne misle isto. Bedno je to izgledalo. Toliko jadno da nemam reči. Nas je bilo sramota kako to izgleda. Posebno i njihove simpatizere i članove je sramota.
Da to uradite Srbiji na današnji dan, to niko nije mogao da razume. Da budete glavna vest u svim prištinskim medijama, zbog toga što ste dizali Poslovnik. Na kraju ste svi dobili reč i šta? Šta ste epohalno rekli? Šta ste epohalno uradili? Pa, ništa, kao i obično. I sve tako ide.
Dakle, što se tiče poziva na konsultacije – nisam uputio poziv na konsultacije, jer pre nego što smo stigli da napravimo pismeno šest poslaničkih grupa se izjasnilo da neće da dođe na konsultacije, od osam opozicionih. Koga da zovem na konsultacije?
Ako ste zainteresovani da vam pokažem nešto, mada pretpostavljam da ste videli, ja ću to da učinim. Ako želite da čujete još nešto, primiću vas kad god hoćete, nije problem. Tajno, javno, ne javno. Nemamo šta da krijemo, ne vidim šta je problem.
Mogu da vam pokažem šta god želite. Mogu da vam kažem šta je još bio sadržaj. Nikakav problem sa tim nemam, ali ne može sve uvek da ide u javnost. Šta želite, da otkrijemo svaku taktiku, da obelodanimo sve pred onima sa kojima idemo u pregovore? Što onda pregovaramo? Što onda razgovaramo? A sebi daju za pravo da u sebe imaju poverenja oni koji su najviše oštetili ovu zemlju, a u one koji to svakako nisu učinili tobož nemamo poverenje. Pa, ko ste vi? Bog ili neki sudija?
Ne mislim na vas, gospodine Zelenoviću, naravno.
Ko ste vi ljudi?
Vi ćete da delite batine? Vi ćete da objašnjavate ko je izdajnik, ko je rodoljub? Vi, vi koji ste zemlju uništili i razorili, i Kosovo i Metohiju i Srbiju u celini? Da nam delite packe i lekcije zato što ste mislili da niko ne sme da vam kaže, uplašiće se vaše dreke, batinjanja ili ne znam čega.
Što se ovoga tiče, kad god hoćete dobrodošli ste. Spreman sam da razgovaram ako imate ideje oko ovoga. Ja nisam siguran da je to pametno za nas, nisam siguran da je dobro za nas.
Branimire, nisam se obratio. Vi ste za jednu stvar u pravu. Mi ćemo se suočiti, kad govorite od energetike do ljudskih prava, mi ćemo u narednom periodu da se suočimo sa velikim problem. Dakle, biće hrane sve manje u Evropi, biće je svuda sve manje. Iz mnogo razloga, neću u ovom trenutku to ni da objašnjavam. Ratni sukob biće širi i biće većih razmera.
E, u toliko da se vratim na vas, biće nam nemoguće i kad hoćemo da se sakrijemo, da se sakrijemo. Ne zato što nemamo jasan stav, već baš zato što imamo suviše jasan stav i prema sankcijama, jer znamo kako je izgledala Srbije kada je bila pogođena sankcijama, i ne moramo da budemo među svima koji moraju samo da služe nekome ko je nešto uradio.
Sad je problem, ljudi, morate da razumete, sad je problem, iako sam imao neku nadu pre 20 dana da nešto može da se završi, da uopšte ne ulazimo u to ko će da pobedi, ko će da izgubi.
Mislio sam negde pre Davosa, dok nisam video tamo atmosferu i onda dok nisam video šta se desilo sa tenkovima, mislio sam možda neko želi… Slede nam izbori. Imaćemo izbore u Rusiji početkom 2024. godine. Imamo izborni ciklus u Americi, defakto počinje na jesen. Dakle, već ove godine, iako se sledeće godine održavaju. Imamo izbore u Poljskoj na jesen. Imamo mnogo izbora koji dolaze, a nervoza je samo sve veća.
Nervoza je sve veća svuda i niko neće da popusti. Ono što je Noam Čomski rekao, ponoviću – problem je u tome što niko neće racionalno da pristupa rešavanju problema. Vi ne možete čak ni da objasnite, trudim se da objasnim na Samitu u Tiranu, na Samitu u Briselu, svuda, neće niko da čuje. Ako ste to hteli da kažete, to ste u pravu. Neće ni da nas čuju kada o tome govorimo. Ali, možemo li mi od svoje politike da odustanemo tek tako? Znate, možemo ako moramo, ako su nam vitalni interesi ugroženi.
Procenjujem da nam vitalni interesi još nisu ugroženi, zato to ne činimo, a mislim da dobro procenjujem. Kada budem procenio da su vitalni interesi ugroženi Srbije, neću Srbiju da žrtvujem zbog bilo koje druge zemlje, niti bilo Vlada Republike Srbije, ni Parlament Srbije, siguran sam, ali dok možemo da se držimo naše politike slobodarske, samostalne, nezavisne, dajte da vodimo tu politiku koliko možemo, politiku vojne neutralnosti.
To je naša politika, mi smo o njoj donosili ovde odluke i da li je dobro ili ne, pokazaće vreme. Za sada se videlo da nismo trpeli posledice, da ih nismo imali i da smo dobro izabrali. Da smo imali ispravnu politiku, videćemo kako će i u kom smeru to dalje ići.
U svakom slučaju, Branimire predstoje veliki problemi, tek će biti problema i u energetici, i u hrani i u vodi i u svemu drugom. Ne zaboravite kako smo i šta smo mi izgubili zbog litijuma, to je bila katastrofalna odluka.
Sve zemlje na svetu sada idu u to, mi smo sebi odsekli nogu, čitavu nogu smo sebi odsekli, i nikada neću razumeti zašto. Dok su svi drugi, sada čak i Olaf Šolc, javno kaže da Nemačka ide u to, išao je u Argentinu, Čile, Boliviju, ne znam gde sve po Južnoj Americi, samo da bi tražio pristup rudnicima, zato što moraju da se razvijaju i moraju da idu napred, moraju da brinu o stopi rasta, o opstanku nemačke automobilske industrije, a mi smo sebi nogu odsekli. Uništili zapad Srbije, uništili Srbiju i njen rast, moramo o tome da vodimo računa, moramo da nađemo nove izvore rasta, moramo da vidimo šta ćemo da radimo.
Pošto su neki govorili, kaže, Vučić bio na tajnom sastanku, ne znam ni ja kad osmi, deveti, deseti decembar, bio na tajnom sastanku u Brisel.
Evo da vas obavestim kako izgleda taj tajni sastanak. Sa mnom bilo dvoje ministara i dvojica savetnika i mi išli da razgovaramo sa potpredsednikom evropske komisije o metalima, mineralima od zlata, kalcita i ja hteo da se priča o litijumu, ali oni ne mogu sa mnom da pričaju zbog naše neozbiljnosti oko litijuma. Ja to govorim ljudima svaki, oni kao zamisli, to je neka velika tajna, ili ne znam ni ja šta sve.
Zamislite tajnu pričate sa potpredsednikom Evropske komisije o nečemu i to je ta velika tajna i to je taj strašni zločin koji sam počinio.
Ali to su vam sve te besmislice, sve te izmišljotine, kao i ove priče o izdaji, što bi rekao Vladika Sergej – izdaju pominju oni koji su odavno izdali, petokolonaši o patriotizmu pričaju i uvek je tako. Šta da radite, da ne kažem ja, nisam ja rekao, rekao je vladika srpske crkve, nekako mu to tako uvek dođe.
A kada ih pitate šta si to izdao, šta smo to učinili? Pa ne mogu baš da vam kažu, a vi možete bezbroj papira da im pokažete, oni baš ne mogu da vam kažu, ali utoliko gore po činjenice. Tako da, nema mnogo sekiracije.
Što se ovoga tiče, da smatram da je važno da budemo na evropskom putu, ma koliko sam ne mogu da podnesem njihove neistine posebno u politici, od evropskog parlamenta, pa na dalje, i napisali su u poslednjem izveštaju kako su iznenađeni i zaprepašćeni zbog velikog broja ruskih investicija i ja pitam ovog stručnjaka iz evropskog parlamenta direktno pred 20 ljudi, on stoji i gleda me, ja kažem, navedi mi jednu rusku investiciju pošto si to stavio u izveštaj i u Rezoluciju.
On me gleda, zbunio se, 30 sekundi, neprijatna situacija, a ja kažem, jednu sam ti tražio, jer si napisao u množini investicije. Onda dobijem odgovor da se nasmejete i da vidite, ali bez obzira na to, ja znam šta moramo da radimo, kada vodite državu, tu nema igre, on kaže, ej pa video sam poster, evroparlamentarac, video je poster na putu od aerodroma ka Skupštini, o ne znam rusko srpskim vezama, Gasprom iznajmio reklamu, pa objavio neki bilbord, pa što nisi napisao da si video poster, nego si pričao o investicijama ruskim? Ne vidim problem da ima ruskih investicija, voleo bih da ih ima, ali ih nije bilo, rat je. Kažem, pa gde je ta investicija, pa ima poster, kaže.
To vam ide u parlament evropski gde se usvaja protiv Srbije, bukvalno. Jel to znak ili razlog, da ne kažem hvala, ili da ne kažem da nam je važno da dobijemo 600 miliona evra, za prugu Beograd Niš, jel to razlog da ne kažem hvala za 49 miliona za interkonektor između Bugarske i Srbije, jel to razlog da kažemo da postoji nešto drugo što ćemo da radimo? Šta je to drugo?
Da li ćemo da uđemo skoro u Evropu, ne verujem. Ne zbog nas, sada oni hvale naše reforme i u pravosuđu i u pravnom sistemu, u svemu drugom. Neće zbog odnosa u EU, tamo niko neće nove članove, Ukrajina će da insistira, pošto znaju da ne mogu da prime ni Ukrajinu, tako neće ni nas, da sebi olakšaju.
Nema tu velike filozofije, ali možemo li mi da se odreknemo tog puta i da budemo uspešni i u privlačenju investicija, ako hoćete, i u bar delu vrednosti koje baštinimo? Vrlo teško, jer onaj koji misli da, sukobljavajući se sa svima na zapadu, a da budemo tako mali, možemo da dobijemo neku korist za naše građane - ne. Zato ćemo da vodimo politiku koja je nešto između onoga što ste vi rekli i između onih koji su danas pokušali da unize parlament, pokušali da tuku ljude ovde u parlamentu. Dakle, mi ćemo da vodimo politiku, koliko god možemo, pristojne Srbije, pri čemu vašu politiku ne smatram nepristojnom, za razliku od nekih drugih. Smatram je ne dobrom, ali ne nepristojnom i uvek sam spreman da razgovaram, da govorim sa svim posledicama sa vama, da nešto i čujem, naučim, nije problem u tome.
Ja mislim da je taj put srednji normalne Srbije, koji će da čuva mir i stabilnost, koji nam je svima tako važan, ali istovremeno i vitalne nacionalne interese, jedini mogući put za opstanak Srbije. Sve ostalo je, rekao bih, progon Srbije u ambis, u besputicu i tamo odakle nam povratka nema, jer ne zaboravite koliko smo ljudi izgubili i u inostranstvu, koliko smo života ljudi izgubili. Mi više nemamo dece ni ljudi da poklanjamo bilo kome, već za njih moramo da se borimo.
Hvala vam što ste bili pristojni u svojoj diskusiji.
Uvek sam spreman da razgovaramo i ako ste zainteresovani za bilo kakve podatke, za bilo kakve konsultacije, uvek ste dobrodošli.
Hvala.
