Dalje.
Među prijavljenima Ivana Parlić, Narodna stranka. Ona nije tu.
(Tatjana Manojlović: Replika.)
Vi ste sada govorili 18 sekundi.
(Tatjana Manojlović: Na predsednikov odgovor.)
Ne.
Dalje, Siniša Kovačević. Ni on nije tu, naravno.
Sanda Rašković Ivić, nije tu.
Igor Braunović.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni predsedniče Republike Srbije gospodine Vučiću, draga braćo i sestre sa juga Srbije, kao predstavnik Ekološko-patriotskog pokreta „Naša Drina“ koji se nalazi na listi SPS, želeo bih pre svega da kažem, pošto imam običaj, uglavnom mi se desi kada govorim na ovu temu da me ponesu emocije, pa bih pre svega hteo da budem vrlo jasan i glasan u tome da izrazim podršku svemu ovome što ova vlast radi za očuvanje južne srpske pokrajine i za očuvanje stabilnosti i nacionalnog identiteta i integriteta ove države, na čelu sa predsednikom Vučićem.

Pričao sam danas već ukratko kada sam morao da repliciram gospodinu, da se ljubav prema KiM ne pokazuje samo rečima i ne pokazuje galamom i ne pokazuje pričom, pa na kraju krajeva ni oružjem, već se pokazuje delima. I rekao sam kako sam vodio borbu za stotinu radnika i njihovih porodica na KiM. Rekao sam kako mi je nakon deset godina predsednik Srbije i Kancelarije za KiM izašli u suret. Ne meni, nego svim tim ljudima i kakav bih ja čovek bio pre svega kada bih danas mogao da pogledam njima u oči, posebno tim ljudima dole koji su ostali i opstali zahvaljujući tome.

Upravo u septembru 2021. godine kada sam krenuo da obiđem te svoje kolege i njihove porodice, u toj noći koju nazivam noć dugih cevi, kada su čuvene tzv. specijalne jedinice ROSU okupirale severni deo srpske pokrajine, doživeo sam da me lično Aljbin Kurti tzv. premijer te tzv. države obeleži kao nekoga ko se bavi terorizmom i ko narušava poredak tzv. Kosovo. Podigli su protiv mene optužnicu u njihovom specijalnom sudu i danas se razmišljam da ako oni uđu, ta nakazna država u institucije EU i u Interpol, da li ću moći da se krećem i po centralnoj Srbiji slobodno.

Doživeli smo, nažalost, da nam okoreli teroristi sude za terorizam. A pre dugi niz godina smo doživeli da nam zločinci sude za ratne zločine. Ali, naravno, to je tako, to su činjenice i to je stvarnost. Mi sada o tome možemo da pričamo koliko hoćemo, možemo da budemo emotivni ili ne moramo, ali na našu sreću, postoji neko ko to sagledava na miran i trezven način i ko čini sve da se sa time izbori.

Ovaj sporazum, ili ultimatum, kako ga ko naziva, nisam, moram vam priznati, ni pročitao. Zaustavio sam se kod naslova i moram vam priznati, nemojte mi zameriti, da ga neću ni pročitati. Jer, sporazum i ultimatum koji vam nude dva naroda koja su naši osvedočeni prijatelji, pod znacima navoda, suvišno je i čitati i o njemu diskutovati.

Oni koji su nas u dva rata terorisali, hapsili, zatvarali u logore, danas nam nude sporazume. Ili možda oni koji su nam basnoslovno naplaćivali lađe Francuske da nas voze i vraćaju osakaćene i iznemogle? Oni treba danas da nam nude sporazume i oni treba da žele dobro ovom narodu i ovoj zemlji.

Naša Drina ostala je i postoji uz samu kičmu srpskog naroda, uz reku Drinu u Podrinju, u srcu Podrinja kraj Malog Zvornika. Ko god je ikada posetio taj kraj zapadne Srbije, ono što je sasvim sigurno zapazio jeste sledeće. Gotovo u svakom dvorištu, gotovo na svačijem imanju tog predivnog kraja naše prelepe Srbije postoje grobovi i spomenici. U svakom dvorištu postoje. A znate zašto? Jer se zemlja sa grobovima i spomenicima ne prodaje. Nije to niko slučajno izmislio.

Na Kosovu i Metohiji su naši spomenici i naši grobovi. Samo lud čovek može da ih traži i da ih kupi, a još luđi da ih da i da ih proda.

Poštovani gospodine predsedniče, sve što ste do sada uradili prethodnih godina, što radite i što ćete, siguran sam, raditi, ići će u pravcu kao što ste i sami rekli i stotinu puta dokazali da nećete učiniti ništa što bi ostalo zapamćeno u negativnom smislu i ja vam bezrezervno verujem. Verujte mi da čak i većinski albanski živalj na Kosovu i Metohiji jedva čeka da se Srbija vrati na Kosovo i Metohiju, da bi imali šta da jedu, da bi mogli da opstanu. Jer, onaj ko se ne bavi kriminalom, ko ne trguje narkoticima i ljudskim organima, on na Kosovu i Metohiji danas nema od čega da živi i jedva čeka da se vi vratite i ova država i ova vlast dole, jer smo mi za ovih 10 godina neuporedivo napredovali u odnosu na njih.

Moram na kraju da vam kažem da smo juče i danas uspeli ovde da vidimo svašta, i lepo i ružno, uglavnom ružno, i da čujemo svašta. Ali, sve je to politička borba. Ono sa čime ću ja danas otići iz ove sale, večeras, biće utisak, sasvim sigurno, da još majka nije rodila Srbina koji će izdati Kosovo i Metohiju. I ako jeste, taj u ovoj sali nije.

Na kraju, da završim – sve za Srbiju, Kosmet ni za šta! Živela Srbija!

Reč ima Radovan Arežina.

Poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Aleksandre Vučiću, poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre nego što išta kažem o temi jučerašnjeg i današnjeg zasedanja Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji, a kada se govori o Kosovu i Metohiji svaki Srbin treba da pođe i jedino se drži reči majke Jevrosime – Nemoj, sine, ogrešiti dušu, bolje ti je izgubiti glavu.

Moram da se mimo teme, još pod utiscima jučerašnjeg toka sednice, zahvalim svima koji su učestvovali u radu Skupštine opštine Kladovo u bezmalo 20 godina kako sam odbornik iste, kao opozicija, pozicija, biran i smenjivan, na gospodstvu i dostojanstvu u poređenju sa jučerašnjim dešavanjima u Narodnoj skupštini, i to kada su oči celog sveta uprte u nas, u našu odgovornost spram teme.

Pitanje statusa naše južne autonomne pokrajine KiM, po ko zna koji put u poslednje tri decenije, nalazi se pred ultimatumom postavljenim, kako Srbiji, tako i srpskom državnom rukovodstvu, kao i svima nama, da priznamo putem stolice u UN ono sveto što nam je oteto, naše Kosovo i Metohiju.

Izveštaj o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od 1. septembra 2022. godine do 15. januara 2023. godine jeste kratak period, ali period koji ima svoju vekovnu predistoriju.

Ja ne bih danas išao od pretkosovskog ciklusa, ali malo više od 100 godina hoću, i to 22. oktobra 1922. godine, kada je srpska vojska pod komandom generala Božidara Jankovića oslobodila Kosmet i ušla u Prištinu posle više vekova. To treba svako da zna.

Mi ne brojimo vekove bez Kosova i Metohije, mi sanjamo i pevamo o Kosovu i Metohiji najlepše pesme i mi se na Kosovo i Metohiju, kako god i posle ma koliko vremena, vraćamo kao mestu naše državnosti i naše duhovnosti, a jedno bez drugog ne ide.

Isto tako, neko postavlja pitanje da li uopšte pregovarati, razgovarati i iznalaziti rešenje. To je nedvosmisleno – da, treba. U godinama s početka 20. veka znao je i Dragutin Dimitrijević Apis da razgovara sa Albancima, koji su još tada nasilno želeli za sebe Kosovo i Metohiju. Konkretno, razgovarao je sa Isom Boljetincem, jednim od vođa albanskih pobunjenika kačaka. U svim godinama do danas geopolitička kretanja, posebno na današnjem zapadu, mahom su išla na ruku Albancima. Tako da kraljevi, žandarmi i Titovi milicajci istu su muku mučili u obezbeđivanju dostojanstvenog suživota Srba i Crnogoraca sa Albancima u AP Kosovo i Metohija.

Nesrećnim Ustavom iz 1974. godine vrag je odneo šalu i ogoleo nesposobnost tadašnjih srpskih političkih prvaka. Usledile su demonstracije 1981. godine i sve svirepiji teror nad Srbima. Setimo se samo jednih od stotina počinjenih zverstava, svirepog ubistva mlade Branke Đukić i slučaja Đorđa Martinovića, štrajka rudara u Trepči 1989. godine, za koji mnogi kažu da je bio uvod u definitivno razbijanje SFRJ, i na koncu, devedesete koje su se završile bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije, Kumanovskim sporazumom i sa ove distance gledano, u najnepovoljnijem geopolitičkom trenutku izvojevane Rezolucije 1244, kada je danas velika Kina tada prešla preko toga što je NATO bombardovao njihovu ambasadu u Beogradu, a pola Kremlja tada uopšte ne zna ko je danas planetarno znani Vladimir Putin.

Zato molim da se prema Rezoluciji 1244 odnosimo sa neizmernim poštovanjem. Reći će neki da to kao socijalista činim zbog pokojnog predsednika Slobodana Miloševića. Da, i zbog njega, ali ponajviše zbog one mladosti pale na Paštriku i Košarama. Usledilo je ubrzo amnestiranje albanskih terorista od strane tadašnjeg petooktobarskog srpskog rukovodstva, amnestiran je i današnji kamen spoticanja ikakvim suštinskim dogovorima Aljbin Kurti, i to kamen spoticanja pod čijom se komandom u trećoj deceniji trećeg milenijuma ponovo puca na srpsku decu.

Bože me oprosti, juče ga umalo ponovo ne abolirasmo našim nesmislenim strančarenjem, nerazumnim napadima na predsednika Republike Aleksandra Vučića, kao da smo zaboravili na reči Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića. Najveći srpski greh je onaj iz koga kasnije proizilazi svo zlo, sva strava i užas naše istorije i svakodnevnice, jeste nestrpljenje. Strpljenja braćo i sestre, drugarice i drugovi iz sloge i finigramskog pristupa ovoj vekovnoj temi i borbi za naše Kosovo i Metohiju ako smo svesni da bez Kosova i Metohije nema ni Srbije.

Govorili smo nekada da je Jugoslavija okružena brigama, svako slovo predstavljalo je početno od tadašnjih suseda. Današnja Srbija nije okružena brigama, ali jeste NATO, a Srba još ima, hvala Bogu, u tim NATO državicama o kojima treba brinuti, a ko će ako ne Srbija. Toliko je od nekih izvikan Briselski sporazum i ZSO koja proizilazi iz njega, a zaboravlja se da je nastao približno kada i Minski sporazum, a svedoci smo šta sada izjavljuju isti tadašnji potpisnici Minskog sporazuma zapadni čelnici. Da je ZSO ranga mesnih zajednica, kako to vole da kažu neki od naših tapijaša patriotizma, Kurti bi ga primenio koliko juče, a da smo šovinisti kako uporno žele da nas predstave, i neki od ovde prisutnih predstavnika nacionalnih manjina i to slobodno za razliku od bilo kog parlamenta u kojem Srbi učestvuju kao nacionalna manjina, reći ću samo ovo - šovinisti ne bi gradili auto-put Niš-Merdare. A onim našima koji se sekiraju zašto se gradi? Ne misleći ni na Merošinu, Prokuplje, Đavolu Varoš i razvoj privrede kulturnog i banjskog turizma očito je žao Albanaca koji će plaćati putarinu kao i Srbi i svi ostali, putujući za Evropu putem Merdare-Horgoš.

Smejali su isti i našoj proizvodnji novih vojnih oruđa, valjda im ne odgovaraju jer data su im imena Lazar i Miloš. Nije po meri i ukusu ni razvoj sektor za vanredne situacije, sve što iole miriše na snagu Srbije bar u regionu, u sve je pomenuto i mnogobrojno izostavljeno, posebno nekima smeta otpriznavanje. Termin savremene diplomatije koje eto, pa, mi skromno patentirasmo. Moćni kažu da je Kosovo „sui generis“.

Hvala vam.

Poseban slučaj, vešto nošen silom zaobilazi činjenicu da je Kosovo presedan. Zahvaljujem. Mogao sam, imao sam još, ali prosto…

Sledeći na listi prijavljenih je Dejan Bulatović.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče Skupštine Srbije, poštovane poslanice i narodni poslanici, građani Republike Srbije.

Poštovani predsedniče, ja sam vas pažljivo slušao juče, i zaista sam dobio odgovore koji su meni bili važni. Slušao sam i danas, slušao sam kolege poslanike, ali ono to je meni najvažnija bila to je ta poruka, koju ste poslali, a rekli ste nećete skrenuti sa evropskog puta, ići ćemo dalje u evropske integracije i to je za mene jako važno. Da vam kažem, kada kažete partneri sa Evropom i SAD, to jeste garancija tim Srbima na Kosovu i to jeste garancija Srbiji za prosperitet. To jeste ono što je najvažnije. To je ono što je krucijalno, za Srbiju važno. Vi danas zaista imate šansu, istorijsku šansu da situaciju iz ove teške krize, iz ovog teškog pitanja pretvorite u srpsku pobedu. Ovo morate da isterate do kraja. Nemojte ni na koji način da usporite te evropske integracije. Nemojte dozvoliti da pričamo o nekakvom ratu, o nekakvom zatezanju bilo čega. Dobro je, to ne radite, nastavite tako.

Ja sam rekao da ću ovde biti uzdržan kada je u pitanju izveštaj o Kosovu. Slušajući vas juče, slušajući vas danas, ja neću glasati protiv ovog izveštaja, neću biti ni uzdržan i neću zaista glasati ni protiv. Juče ste govorili jednu važnu stvar koja nema veze sa Kosovom, moram da je pomenem i ona je jako važna. Vi ste obraćajući se

građanima i poslanicima rekli da razgovarate sa ministarkom poljoprivrede, premijerkom, dakle, o tome da moramo da pomognemo stočarstvo, vezano za subvencije i to je zaista sjajna stvar. Moram da vam kažem da dugo već o tome pričam. Zaista se osećam veoma radosno da imamo sluh, sluh za poljoprivredu, a kada to bude, ja sam to govorio prethodnih godina, kada budemo imali tu situaciju da predsednik države razume tu situaciju u poljoprivredi, da će ova zemlja napredovati u tom poljoprivredno aspektu.

Zaista je velika pobeda kada predsednik države to kaže ovde u parlamentu i kada pričamo o najvažnijoj temi o Kosovu i kada nađe momenat i da kaže koliko je važna poljoprivreda, koliko je važno to stočarstvo, koliko je važno da nastavimo da proizvodimo mleko u Srbiji. To govori o tome i ja vam na tome zahvaljujem.

Ono što moram takođe da kažem, vi ste rekli oko konsultacija da ćete pozvati za konsultacije oko Kosova. Verovatno ste čuli, poslednjih 15 dana, ja sam se sreo sa skoro deset ministar, otvorio sam dijalog između opozicije. Dakle, poslanika opozicije i naišao sam na jednu strašnu stvar, nema ko nije napao to, a to pokazuje jednu veliku neodgovornost. Pa, šta ja treba da radim kao narodni poslanik. Pa, treba da vidim ministra i da rešavam pitanje ljudi koji su mi se obratili i sasvim je to normalno. Zato vam kažem unapred i obaveštavam vas o jednoj važnoj stvari, a treba da znate da smo registrovali Savez socijaldemokrata, novu političku opciju na teritoriji Srbije. Kažem vam kao predsednik Saveza socijaldemokrata, ukoliko nas pozovete na te razgovore, na te konsultacije, Savez socijaldemokrata će prihvatiti i učestvovaćemo u svemu. Imaćete sagovornike na evropskom putu, sa partnerima SAD, za Srbiju koja treba da bude snažna i odgovorna, evropska zemlja i zaista neće biti problema u tom smislu.

Takođe, videli smo juče situaciju u parlamentu koja ni malo nije dobra. Ja vam kažem, situacija se takva rešava izborima. Izborima, prevremenim izborima. Idemo na izbore, pa ćemo da vidimo kako će se stvari dalje dešavati. Ja sam siguran da će tada stvari biti jednostavnije. Imajte to na umu i te situacije da rešimo novim parlamentarnim izborima, naravno na svim nivoima, od lokala, pokrajinama, to imamo sledeće godine, hajde da vidimo da li možemo to da ubrzamo, pa još ove godine da imamo sve te izbore.

Ono što je jako važno, a to sam čuo od gospođe Marine Raguš i to mi je jako važno, a to je da, u redu je što neki poslanici, kolege moje iz opozicije kažu, važno je da se uključi institucije crkve i akademije nauka, ali je još važnije da imamo referendum, i to je ono što je važno. Hvala vam puno i živeli.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Milica Đurđević Stamenkovski.

Poštovani narodni poslanici, predsedavajući, predsedniče Republike, biću vrlo konkretna sa nekoliko pitanja kako bih konačno mogla da čujem odgovor na njih, jer juče osim politikanstva nismo čuli državotvorno rasuđivanje.

Dakle, volela bih da zapišete ovo što ću sada pitati, jer će dragoceni biti odgovori za javnost. Ovo je ono što pitaju građani Srbije nas kao narodne poslanike, insistiraju da to postavim u parlamentu.

Rekli ste da imaju tri uslova kojim vas ucenjuju kada je u pitanju francusko-nemački plan. Pomenuli ste juče čak u jednom momentu da su insistirali na odgovoru odmah, ultimativno, što je zaista nezapamćeno, čini mi se da smo kao narod nailazili na veće poštovanje i da smo dobijali kvalitetne sporazume i predloge sporazuma kada smo bili pod turskom okupacijom nego danas 2023. godine, kada se gordimo određenim međunarodnim uglednom, ali evo da budem vrlo konkretna. Vi ste insistirali na tome da je reč o „non-pejperu“, vi ste insistirali na tome da je reč o inicijativi, a kao što vidimo sami ste rekli da postoje tri zahteva koja se odnose i na prekid evropskih integracija i na povlačenje investicija i na uopšte, da kažemo jedan termin, koji se može podvesti pod izolacijom.

Dakle, da li nameravate da kao Narodna skupština usvojimo zajednički zaključak, gde ćemo definisati crvene linije daljeg toka pregovora gde ćemo pokazati da imamo strategiju za rešavanje kosovsko-metohijskog čvora i da će se ta naša strategija isključivo kretati u okvirima Rezolucije 1244 i Ustava Republike Srbije.

Takođe, pomenuto je da je nedopustivo za Srbiju, da takozvano Kosovo postane članica UN. Vrlo eksplicitno tražim sada konkretan odgovor bez bilo kakvog uvijanja.

Da li na isti takav način odbijate i članstvo takozvanog Kosova u interpolu, jer znate i sami kakve bi to posledice donelo po Srbiju? Da li na isti takav način odbijate članstvo Kosova UNESKO?

Da li, ja vas zaista molim predsedavajući da posle već koliko minuta govorim konačno reagujete na ova dobacivanja? Ja neću nastaviti svoje izlaganje dok ne zamolite kolege iz SNS da se obuzdaju i nije sporno. Svoje preostalo vreme ću da potrošim tako što ću da ćutim, jer neki put ta tišina mnogo više govori.

Da li možete da ih obuzdate? Nemate nameru to da učinite?