Poštovani gospodine predsedniče Republike, predsedniče Narodne skupštine, dragi prijatelji sa Kosova i Metohije, poštovani građani Srbije, od 1999. godine i okupacije Kosova i Metohije, u srpskoj javnosti je u opticaju više scenarija, oko toga kako rešiti kosovski problem i kako ga rešiti u korist Srbije.

Nažalost, mi se nalazimo u takvim okolnostima da ne postoji rešenje koje bi zadovoljilo naša očekivanja. Mi smo u situaciji da biramo između loših rešenja.

Vojni scenarij koji zagovaraju „internet-patriote“ i „internet-ratnici“, kojima su tastatura i mobilni telefoni jedino oružje sa kojim bi branili Kosovo i Metohiju, a internet i društvene mreže jedino ratište na koje bi otišli, zagovaraju vojnu opciju. Po toj vojnoj opciji Vojska Srbije bi trebala da uđe na Kosovo i Metohiju, da očas pregazi sitnicu od milion i 500 hiljada Albanaca, da usput počisti ovu boraniju iz NATO pakta i da ih svi zajedno preteramo preko Prokletija.

Praktično, Srbija bi trebala vojnički da porazi koaliciju najvećih zapadnih sila, zapadnih sila koje imaju više vojnika zajedno nego što Srbija ima stanovnika, koji imaju više tenkova i aviona nego što Srbija ima vojnika i čiji je vojni budžet hiljadu puta veći od vojnog budžeta Republike Srbije.

Drugi scenario je scenario zamrznutog konflikta, ali u suštini takođe vojni scenario. Razlika je samo ta što mi po zagovornicima tog scenarija ne bi na Kosovo i Metohiju ušli odmah sada do Đurđevdana, nego bi čekali pet, deset ili petnaest godina, kažu, da se promene međunarodne okolnosti, da oni koji su naši prijatelji, koji su naši saveznici, postanu jači od onih koji su naši protivnici i da onda zajedno uđemo na Kosovo i Metohiju i da rešimo problem.

Međutim, problem ne bi bio rešen. Ne bi bio rešen iz razloga što hiljade i hiljade Albanaca ne bi pristalo na to rešenje zato što bi započele gerilski rat, zato što bi započele terorističke akcije, zato što bi na Kosovu i Metohiji imali Gazu, imali bi Liban, imali bi Siriju. Imali bi stalna ubistva naših vojnika, naših policajaca i naših civila.

To bi mogli izbeći samo na jedan jedini način, da sve Albance proteramo sa Kosova i Metohije, što ne samo što nije moguće, nego nije ni humano. Čak i to da se dogodi, da to učinimo, opet nemamo rešenje. Zašto? Zato što će Albanci čekati revanš. Zato što će oni čekati 10, 20, 30 godina dok opet ne bi imali neki NATO pakt iza sebe, pa će se onda oni vratiti vojnički na Kosovo i Metohiju, pa će onda sa Kosova i Metohije proterivati srpski narod i tako bi se mogli ganjati do sudnjega dana.

Imamo treći diplomatski scenario. To je scenario pregovora, scenario pokušavanja pronalaska kompromisa između srpskog i albanskog naroda. To je jedini scenarij koji Srbiji garantuje kakav, takav uspeh, od kojeg će Srbija imati najmanje štete. Dakle, pregovori da bi kupili vreme, pregovori zato da ne bi zaoštravali odnose sa zapadnim zemljama, jer bi to ugrozilo stabilnost Srbije i posebno bi katastrofalno bilo za privredu Srbije.

Treći razlog zbog kojeg treba pregovarati jeste, ovo što sam napomenuo, potreba da se nađe istorijski dogovor, kompromis između srpskog i albanskog naroda. Srpski i albanski narod su dva najveća naroda na Balkanu. Možemo ratovati još deset puta i posle desetog ratovanja mi moramo sesti i napraviti dogovor za budućnost, dogovor zbog našeg i zbog njihove dece.

Podsećam i na jednu činjenicu, koju mi možemo, ali je ne bi trebali zanemariti, da smo mi jedna od najstarijih nacija u Evropi nažalost, a da su Albanci jedna od najmlađih nacija u Evropi. I ako se nastavi ovakav demografski trend postoji opasnost da čak možda za 50 ili najkasnije 70 godina budemo nacionalna manjina u Republici Srbiji.

Zbog toga još jednom kažem pregovori, a dobar okvir za pregovore jeste projekat Zapadni Balkan koji je ideja predsednika Vučića i koji je do sada dao veoma dobre rezultate. Naravno, preduslov za postizanje bilo kakvih sledećih dogovora jeste sprovođenje onoga što je već dogovoreno, sprovođenje Briselskog sporazuma, i kao što je predsednik Republike rekao, formiranje ZSO, ali ne ZSO koja bi bila „Kolo srpskih sestara“, kao što želi Kurti, nego ZSO kakvu je srpski pregovarački tim dogovorio Briselskim sporazumom.

Na kraju, zbog onih koji će mi možda prebaciti da nisam dovoljno patriota i da nisam dovoljno ratoboran, reći ću sledeće - nikada u životu nisam dobio poziv za mobilizaciju, ali sam četiri godine proveo na ratištu. Tri godine, šest meseci i jedan dan u neposrednim ratnim dejstvima, zbog čega sam od Ministarstva odbrane Republike Srpske proglašen za borca prve kategorije. Ako sutra bude trebalo da idem da ratujem za Srbiju ili za Republiku Srpsku, to mi neće predstavljati problem.

Međutim, smatram da neko ko je stvarno bio na ratištu, da neko ko je jedan dan bio na položaju koji tuku višecevni bacači raketa iz pravca Livna i Duvna, a na koju jurišaju, moram vam reći, vrlo hrabro muslimani iz Bugojna, kao neko ko je video zgarište svoje kuće, kao neko ko je video svoju porodicu u izbegličkoj koloni, kao neko ko je video spaljeno svoje selo, koji je video spaljena sva sela na Kupreškoj visoravni, i srpska i hrvatska i muslimanska, koji je video spaljeni Čipuljić sa spaljenim kućama porodice Vučić, koji je gledao šta se događa u Siriji, koji je doživeo bombardovanje, varvarsko bombardovanje strane od ovih bandita iz NATO pakta i koji sada gleda ova razaranja u Ukrajini, a ko je odgovoran prema svojoj porodici, prema svom narodu, on mora da se zalaže za mir, a mira nema bez pregovora.

Zato, gospodine predsedniče, narod vas je zato i birao, vi morate da pregovarate, naravno uz ona ograničenja koja ste sami istakli, formiranje ZSO, koja srpskom narodu daje suštinsku autonomiju. Nema priznanja Kosova u UN, nema članstva Kosova u UN i nema priznanja Kosova od strane Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu Mariću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa i neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96? Dakle, po redosledu.
Prijavite se.
Reč ima prvo Usame Zukorlić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Republike, bez zbora nema dogovora. Iako smo svedočili prilično burnoj i napetoj atmosferi, smatram da je dobro došlo do ovog zbora i što je predsednik Republike došao da razgovara sa predstavnicima naroda u momentima koji su vrlo važni i za Republiku Srbiju i generalno za Zapadni Balkan.

Kada čujem da rukovodstvo države kaže za Srbiju i Srbe da su mali, Srbi koji su šest miliona u ovoj državi, 11 miliona na Balkanu, imaju Srbiju, šta onda mi da kažemo sandžački Bošnjaci, koji nas je 200.000 u ovoj državi? Ako odem korak dalje, šta će da kažu kosovski Bošnjaci kojih je nekih 30.000?

Danas ću ja biti glas kosovskih Bošnjaka, o kojima nismo u ovih dva dana mnogo čuli. Biću glas Bošnjaka Sredačke župe, Bošnjaka Vitomirice u Peći, Bošnjačke mahale u Mitrovici, Bošnjaka Dobruše kod Istoka, Hrvatske kod Leposavića, pa i Goranaca u Dragašu i Gori, pa i ko će dići glas o pravima Roma i Aškalija na tom prostoru.

Slušali smo i slušamo već duži vremenski period o tome kako Albanci žele drugu državu na Balkanu. S druge strane Srbi žele ZSO. Šta dobijaju kosovski Bošnjaci? Da li oni imaju pravo bar na jednu opštinu na tom području?

Kosovski Bošnjaci koji nemaju dokumenta ili nisu u mogućnosti da izvade dokumenta Republike Srbije imaju ograničeno kretanje na Balkanu i u Evropi. Njima treba viza da odu u Sarajevo i svoju matičnu BiH.

U Srbiji nacionalne manjine imaju pravo, jedan dobar institut saveta nacionalnih manjina kroz koja ostvaruju svoja prava u određenim oblastima gde imaju čak i određenu vrstu samouprave kao što je kultura, obrazovanje, informisanje, jezik. Sve to kosovski Bošnjaci nemaju pravo. Nemaju pravo da imaju učešće u kreiranju plana i programa za obrazovanje na svom jeziku. Njihovoj deci, studentima neke okolne države i centri moći daju stipendije da bi studirali u drugim okolnim državama, a da zauzvrat menjaju svoj identitet i da prihvate identitete okolnih naroda u okolnim državama.

Kosovski Bošnjaci koji žive u Sredačkoj župi koja pripada opštini Prizren, još uvek nisu ostvarili neka prava koja im daje prištinski zakoni. Kao što je pravo na potpredsednika opštine Prizren, kao što je pravo da imaju 10% zaposlenih u ustanovama. Ko će se izboriti za ta prava i kada? To interesuje mene kao Bošnjaka. Ko će se izboriti za prava Bošnjaka u Prizrenu i kada? Dogodine?

Razgovarajući sa političkim rukovodstvom Bošnjaka na tom području, deo njih je kazao da ima ozbiljnu nameru da pokrene inicijativu i zajednici bošnjačkih opština i da se kroz tu inicijativu čuje njihov glas i da se izbore za svoja prava.

Ako imate naselje koje se zove Mamuša sa hiljadu hektara površine, ima pet hiljada stanovnika i uglavnom ga naseljavaju kosovski Turci, dobila je status opštine 2008. godine. Ako može ona da ima status opštine, zašto ne bi mogla i Sredačka župa, i Gora i Vitomirica koje imaju slične predispozicije.

Ja ću se sa predsednikom republike složiti po jednom pitanju. Veoma važnom za nas, a to je da ne volimo da koristimo izraz manjine. Mi ne želimo, a i ne osećamo se kao neka manjina, kao neki drugi red u ovoj državi. Mi nismo birali u kojem narodu ćemo da se rodimo i koliko će da nas ima.

Kao što kaže čuveni Viktor Igo - veličina jednog naroda ne meri se brojem kao što se ni veličina čoveka ne meri stasom. Koliko god nas imalo, imamo pravo da učestvujemo u procesima. Lično imam razumevanja za svakog pripadnika srpskog naroda kojeg boli bilo kakav spomen na cepanje teritorije svoje voljene Srbije. Kao što i pripadnike Bošnjaka boli bilo kakav spomen na cepanje teritorije BiH.

Mir nema alternativu. Bez mira nema ni sreće. Zato mi kao poslanički klub za pomirenje u okviru kojeg je i SPP, daćemo maksimalnu podršku na putu stabilizacije odnosa na Balkanu.

Predsedniče Republike, ovaj poslanički klub vam daje maksimalnu podršku u stabilizaciji odnosa između Beograda i Prištine i koliko god sada bilo nerealno kazati u ovom trenutku, u ovom momentu, mi se zalažemo i nadamo se i verujemo da će doći dan da će biti moguće pomirenje među narodima na Balkanu, pa i među Srbima i Albancima, ali na temeljima pravde.

Takođe, poslanički klub za pomirenje daje maksimalnu podršku integraciji Srbije u EU. Granice koje odvajaju srpski narod, istovremeno odvajaju i bošnjački narod i druge narode. Zato želimo EU bez granica.

(Predsednik: To je bilo vreme ovlašćenog predstavnika.)

Dozvolićete mi samo za kraj jednu kratku rečenicu.

Bošnjački narod koji je treći po broju u Republici Srbiji i treći po broju unutar administrativnih kosovskih granica treba biti značajnije uključen u ovaj proces. Hvala.

Hvala.

Reč ima Biljana Đorđević.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, građani i građani Republike Srbije, predsedniče Republike Srbije, ovih dana je bilo reči o tome da je ova sednica trebala da posluži da mi postignemo nekakvo jedinstvo, nekakvu saglasnost od značaja za važna nacionalna pitanja.

Moram da vam kažem, saglasnost se ne postiže tako što iscenirate ovu sednicu bez konsultacija na koje navodno niko nije hteo da dođe, tako što nema poverenja za koje znamo da nema već jako dugo u ovom društvu, tako što se ne poštuju procedure, a one su neophodne baš kada imate veliku nesaglasnost u društvu i kada se ne poštuje ravnopravnost sagovornika, nego se na njih gleda sa visine i sa prezirom.

Dakle, nije se želelo jedinstvo, niti bi se ono moglo postići na sednici ovako na prečac, već svaljivanje krivice, upirivanjem prstom na druge kako oni navodno nemaju rešenja, a ni vi baš niste izneli plan. Dakle, izneli ste neki set vrednosti, projekcija, želja, sve sa spojenim deset tačaka kojih, kako da kažem, nikome ko je to slušao, a slušali smo, neće tačno reći šta je ta taktika na koju vi polažete pravo. Zanemarujete igranje za raju, već igrate taktički. Dakle, kakva je to taktika koju bi trebalo da podelite sa nama, jer ako je ne delite sa nama, šta mi ovde onda radimo.

Dakle, ako ne podelite tu taktiku sa nama, mi u stvari treba da primimo vaše obećanje da mi samo treba da vam verujemo, da znate šta ćete da radite i da će sve biti u redu.

Moram da vam kažem, naša funkcija nije da vam verujemo. Funkcija opozicije jeste da kontroliše i Vladu, i Vladin izveštaj i predsednika u ovom procesu glavnom pregovarača, tako da pošto nismo čuli taj plan, možda ga ima, ali ga nismo čuli, onaj iz koga bismo zapravo znali šta ćete uraditi u nekim konkretnim situacijama, niti u tom planu ima reči o ovom izveštaju, mi za njega nećemo glasati.

Rekli ste predsedniče da ćete odgovarati na neka pitanja, često ta pitanja koja ljudi postavljaju izvrćete. Sigurna sam da će to biti tako i ovog puta sa mojim pitanjima, ali ću ih ipak postaviti. Time ću vam reći šta mislim da je trebalo da bude tema i šta mi očekujemo.

Apsolutno se slažemo da je ZSO nešto što mora da bude uspostavljeno pre bilo kakvog međusporazuma na osnovu francusko-nemačke inicijative, da se poslužimo vašom terminologijom ili bilo koje druge. I dalje želimo da je vidimo. To se podrazumeva. Priznajete, mislim da to piše i u ovom izveštaju, da je pohvalno što se sada čuju neki drugačiji glasovi iz Međunarodne zajednice u vezi sa formiranjem ZSO, citirate kažu sa Kurtijem ili bez njega, to će se desiti.

Moje pitanje je da li vi računate na to da se zapravo ZSO neće nikada ostvariti dok su dve strane na ušančenim pozicijama, te da ćemo tako kupiti još vremena. Da ćete vi kupiti još vremena. Bilo je ovde reči o kupovini vremena. Vi ste o tome govorili.

Srbi su van kosovskih institucija. Sa razlogom. Postavili su uslov formiranja ZSO, ali koliko će oni biti van? Kako ćete ispuniti zahtev iz vaših deset tačaka bezbednosti Srba, kada nema Srba u tim institucijama, a ne možete ništa da uradite da sprečite da specijalne kosovske snage svakodnevno u velikim brojevima stoje na Bistričkom mostu, a stoje tamo.

Ili možda, računate da će zapravo stvarno biti izvršen pritisak na Prištinu i da će se ipak ostvariti ZSO, jer ste vi sada konstruktivna strana i zaslužili ste taj ustupak. Ako je ovo drugo, nije svejedno kakva je ta ZSO i zato smo morali da pričamo o tome na ovoj sednici. Nas zanima koji je to model ZSO koji će moći da obezbedi suštinsku autonomiju Srba. Njihova individualna i kolektivna prava.

Dakle, vi sa punim pravom prozivate prištinsku stranu za ne sprovođenje ovog ključnog elementa Briselskog sporazuma. Ističete i više puta smo čuli i na ovoj sednici da je upravljački tim pripremio taj tekst Statuta, još u avgustu 2018. godine, ali zašto i mi ne bismo mogli da vidimo taj tekst.

Dakle, zašto mi ne bismo mogli da diskutujemo o tom tekstu, da li on zaista ispunjava tu suštinsku autonomiju?

Pozivate se da taj tekst mora da bude u skladu sa četiri sporazuma koji, citiram Izveštaj: „precizno propisuju njene nadležnosti, ovlašćenja subjekata koji imaju formalno pravo da učestvuju u procesu njenog formiranja, kao i procedure koje se tom prilikom moraju ispoštovati“. Ali, nije baš sve precizno u tim sporazumima. Da je tako, ne bi bilo potpisivanja tih principa iz 2015. godine, bilo bi precizno da ste tada potpisali taj statut. Dakle, mora još da se pregovara, još postoje različite pozicije.

Zašto vam to kažem? Zato što vi ste govorili da niste hteli da primite francusko-nemački papir, a onda ste prihvatili koncept. Dakle, da nam se ne desi da sada ovi papiri o statutima Zajednice srpskih opština koji se izrađuju u Prištini odjednom morate da prihvatite i da se tu dobije manje od onoga što ste potpisali, da opet budemo pred svršenim činom, da to ne bude ta suštinska autonomija koja će zaštititi srpsku zajednicu.

Dakle, mi danas ne znamo ko je u tom upravljačkom timu. Ti ljudi se ne spominju. Ne znamo da li su oni ikad sproveli značajnije mere da se obezbede konsultacije sa širom javnošću. Mislim na kosovske Srbe koje oni treba da predstavljaju u vezi sa ovako ozbiljnom temom uređenja ZSO. To je bilo do nas. Da ne pričamo o tome šta nije do nas.

Moje sledeće pitanje je – šta je u tom statutu plan za obrazovanje i zdravstvo koje drže, čuvaju srpsku zajednicu na Kosovu, u slučaju uspostavljanja ZSO koja mora da bude u skladu sa briselskim sporazumima, Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i zakonima Kosova? To piše u Briselskom sporazumu. Kakva rešenja za obrazovni i zdravstveni sistem su u tom Predlogu statuta?

Dakle, da budemo iskreni, zarad građana i građanki, dosadašnja integracija kosovskih Srba u kosovske institucije je bila prisilna. Tako je nastalo to prisilno jedinstvo i tako su oni izgubili politički pluralizam. Da li sada izazivate jedinstvo, jednoumlje da bi buduća integracija bila prisilna? Dakle, ovo su ozbiljna pitanja i od njih zavisi opstanak srpske zajednice. Mi ne želimo smanjenje prava ljudi na Kosovu, već njihovo unapređenje. To je ono što poručujemo.

Albanska zajednica umnogome koristi usluge, recimo, srpskog zdravstvenog sistema na Kosovu, i to je u redu. To ukazuje da oni ni sami nemaju poverenja u zdravstveni sistem Kosova. Lekari odlaze iz Srbije i tek će napuštati Kosovo ako se razvijeniji sistem, ma koliko da mi znamo da je on u problemu, integriše inferiorniji kosovski zdravstveni sistem. Time će opadati opšti nivo zdravstvene zaštite, imaćemo rast cena i zdravstvenih usluga. Od toga zapravo najgore će ispaštati ranjiviji, najsiromašniji, bolesni i deca. Ovo su pitanja osnovnih prava – socijalnih, kulturnih, obrazovnih.

Dakle, kakvo je pitanje sa školama? Šta je plan za Univerzitet u Kosovskoj

Mitrovici? Šta je plan za ekonomski razvoj? Jer, Zajednica srpskih opština jeste političko pitanje, ali ona će opstati samo ako ima rešenja ekonomska i socijalna.

Ako ZSO treba da se bavi prostornim planiranjem, moram da podsetim da na severu Kosova, kao nažalost i u Beogradu, buja divlja gradnja stambenih zgrada koje se prave van bilo kakvih standarda. Sigurno da je to posledica mešanja pravnih poredaka, korumpiranih struktura, kriminala na koji mi upozoravamo, ali hajde da pričamo kako da ne bude tako.

Zbog svega ovoga važno je da do dijaloga o ZSO dođe, da znamo kako će izgledati taj statut, šta je naša pozicija i da se svuda borimo za najširi pristup socijalnoj pravdi, jer to je osnova mira i to je osnova dobrog života. Dakle, ZSO mora da obezbedi ove usluge na istom ili višem nivou od današnjeg radi funkcionisanja ustanova lokalnih samouprava.

(Predsednik: Vreme ovlašćenog predstavnika je isteklo.)

Samo da završim. Sve drugo vodi ka masovnom iseljavanju Srba. Dakle, ZSO mora da pokaže da postoje benefiti za ljude od života u ZSO, budućnosti te zajednice. Hvala.

Reč ima Boško Obradović.

Poštovani građani Srbije, pre svega želim da javno saopštim da prihvatam poziv predsednika Republike Aleksandra Vučića da u ponedeljak dođem u Predsedništvo i ostvarim uvid u tekst francusko-nemačkog sporazuma, ako ostaje pri onome što je juče ponudio u toku rasprave. Želim zaista da vidim svaku tačku, svaku rečenicu i svaku reč ovog novog zapadnog ultimatuma.

Takođe, sve vas, poštovani građani Srbije, želim da obavestim o stavu Srpske pravoslavne crkve o ovom pitanju koji je saopšten istog dana, na Jovanjdan, kada je zapadna petorka bila u Beogradu i koji glasi: „Duhovni vođa pravoslavnih Srba i prisutni arhijereji su još jednom ponovili poznati, jasan i nedvosmislen stav Srpske pravoslavne crkve da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije i da je njegovo očuvanje u granicama Republike Srbije ustavna obaveza i imperativ kako za crkvu, tako i za našu državu“.

U tom smislu, patrijarh Porfirije i arhijereji su izrazili uverenje da rukovodstvo Republike Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, neće i ne može pristati ni na kakva uslovljavanja koja imaju za cilj uspostavljanje nezavisnosti Kosova i Metohije. To je upravo ono o čemu smo i mi ovde pričali nekoliko dana, gospodine predsedniče.

Zašto vi mislite da sada SAD pritiskaju albansku stranu da prihvati neku formu Zajednice srpskih opština? Da biste vi zauzvrat prihvatili francusko-nemački sporazum. Jel vi mislite da će vama albanska strana dati Zajednicu srpskih opština bez međusobnog priznanja? I šta, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, vama znači Zajednica srpskih opština u kojoj ćete vi postati dijaspora, Zajednica srpskih opština u nezavisnom Kosovu? Uostalom, predsednik se zalaže za nešto što nije zamrznuti konflikt, a ja postavljam jednostavno pitanje – pa u zamrznutom konfliktu Kosovo još uvek nije nezavisno, ne priznaje ga više od polovine država sveta, ne priznaje ga pet zemalja Evropske unije, pa nama valjda onda odgovara zamrznuti konflikt.

Šta želi predsednik Republike drugo, ako ne želi zamrznuti konflikt i ovu situaciju koja nam odgovara? To je problem, gospodine predsedniče, nemaju više ljudi poverenja u vas, posle sveta. Nemaju poverenja kada ste na Jovanjdan rekli da ćete prihvatiti koncept francusko-nemačkog sporazuma i da ćete raditi na njegovoj implementaciji. Obećali ste da ćete pisati ruskom i kineskom predsedniku, da ćete od njih tražiti da ulože veto u Savetu bezbednosti. Niste to uradili.

Kako da vam se posle svega veruje? I na kraju nas koji stojimo na stanovištu Srpske pravoslavne crkve nazivate antidržavni pokret i element, a sa druge strane onima poput vašeg koalicionog partnera Vuka Draškovića ili možda novog koalicionog partnera Dragana Đilasa se obraćate sa – gospodo. Njih ne napadate i sa njima nemate nikakav problem. Zašto vi imate problem jedino sa patriotskom i državotvornom opozicijom koja se okupila u odbranu Kosova i Metohije u sastavu Srbije i uz poštovanje Ustava i uz poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti?

To je bilo to vreme koje je ostalo za ovlašćenog predstavnika.
Reč ima predsednik Republike.

Poštujem svakoga i svakome sam odgovarao na pristojan način. Ni sam čim se nisam saglasio što je govorila gospođa Tepić, što je govorio gospodin Stefanović ili gospodin Ristić i članovi njihove poslaničke grupe, ali smo imali civilizovan ton.
Ja sam se vama, osim jedne reči i bez obzira na sve ono što ste vi radili, obraćao sve vreme veoma pristojno i civilizovano. Vi ste bili ti koji ste, nažalost, pravili nešto mnogo gore od cirkusa ovde. Vi ste bili ti koji ste najteže uvrede iznosili, u koje sami ne verujete, ali vam je dobro došlo da možete sebe da pohvalite i da se predstavite kao nekakve patriote, rodoljube, pošto valjda drugi nisu, jer vi imate pravo da se pozivate na stavove srpske crkve.
Samo da vas obavestim, ja sam razgovarao sa arhijerejima i patrijarhom kada su to saopštenje inače izdali, ja sam pričao sa njima, pet minuta posle toga su oni izdali saopštenje. Kakve to veze sa vama ima? Vidite, nikad se nisam time hvalio, jer je to njihov stav, ne moj. Oni su mene pitali o čemu se radi, ja im objasnio o čemu se radi, oni izašli sa saopštenjem svojim, bez mog mešanja. Kakve to veze ima s vama? Oni nisu govorili ni o kakvom planu, oni su govorili o tom saopštenju da niko neće prihvatiti nezavisnost Kosova. Ja sam vam ovde deset puta to rekao. Deset puta vam rekao i za Ujedinjene nacije, nije vam bilo dovoljno.
Hoćete da dođete kod mene, da li u ponedeljak, nedelju ili u utorak, svakako da.
Pokazaću vam i nešto što je trebalo da tražite, a niko se nije setio i ako sam vam to rekao, pokazaću vam da pročitate detaljno i temeljno više stranica ozbiljnog teksta, našeg „non-pejper“, da vidite šta je to država Srbija odgovorila.
Pričate mi o pismima. Pa, ja biram trenutak kada pišem pisma i kada s kime razgovaram, zato što ja imam odnose sa tim ljudima. Niko Si Đinpinga nije toliko puta video na razglednici, koliko sam ga ja puta video uživo i koliko sam sa njim telefonom razgovarao. Sa Vladimirom Putinom 20 puta uživo. Sada ćete da mi objašnjavate kada treba da ih zovem i šta treba da im kažem. Da, sada sam pisao neka druga pisma, predstavnicima, premijerima i predstavnicima zemalja nepriznavača u EU. Kao što vidite, Kurtija je zabolelo i njegov šesti uslov je upravo taj da Vučić povuče svoja pisma. Vidite koliko su moja pisma bila dobra i koliko vrede moja pisma kada je njemu jedan od šest uslova za ZSO da Vučić povuče svoja pisma. Obična pisma. Zato što su poslata u pravo vreme i na pravu adresu, nego to, mi podržavamo srpsku crkvu, a ovi su protiv.
Ma nemojte, šta treba da se dodvoravam našoj crkvi svakog dana? Da govorim o tome ko je šta obnovio od Smokovića, Drakulića do Banjske ili da idem u Rmanj, Čipuljić, Moj Do, koju god hoćete crkve u Srbiji, više ne mogu da zapamtim, do Deževe, Svetog Save, i gde nisu državne pare, već i sve što sam sa svojim prijateljima da prikupim pa pomagao. Ne, ništa ne razumem, šta je sporno, šta je smisao svega? Samo ste na tome insistirali. Niste samo na tome insistirali.
Kažete, zamrznuti konflikt. Nije dobar zamrznuti konflikt. Kada je Đinđić predlagao podelu, pre toga Ćosić, nije valjalo. Kada sam ja rekao neka vrsta razgraničenja, biće spasonosna za sve, ne valja izdajniče. Dobro, shvatio sam poruku. Ne valja. Šta sada hoćete od mene? Da se zalažem da stoji zamrznuti konflikt još 300 godina da to moja i vaša deca rešavaju. Izvinite, što mislim drugačije od vas. Izvinite što ne mislim da je zamrznut konflikt rešenje. Vi mi ne date da sačuvam ni zamrznut konflikt, zato što bi ste da izbacite Srbe iz svega i da nas stavite pred svršen čin. Ne date nam šansu za bilo šta.
I, dalje ne mogu da razumem zašto ste juče ono radili, ne možete ni vi. Bukvalno ne mogu da razumem, ne morate meni da govorite šta misle jedni, drugi ili treći koji dolaze sa ovakvim ili onakvim papirima, toliko iskustva imam da ne moram ni da vidim, a znam šta je tačno to što donose i šta je to što rade. Stvarno mislite, verujete da sam glup posle svega ovoga, ili da nisam dovoljno uporan ili marljiv, gde sam izdržao i danas 10 sati da sedim ovde i da se ne pomerim sa stolice i da svakome od vas koncentrisano odgovorim i da čini mi se, ni jednu grešku ne napravim. Mislite da je to lako. Znate kakve radne navike morate da imate da sedite i da se ne pomerite 10 sati i da odgovarate. Mislite da oni mogu.
Da li mislite da može tako nešto da prođe, a da ne znam o čemu se radi? Mislite li da nisam dobro izračunato? Šah kad igrate nije potez unapred, ako malo bolje igrate ako hoćete da igrate sa onima koji igraju ispred prodavnice morate tri do četiri poteza, ako hoćete ozbiljnije sedam poteza unapred sve kombinacije da izračunate. Ja ne mogu, nekad sam mogao pet ili šest, sad ne mogu. Samo hoću da vam kažem, ali i dalje mogu dosta.
Ljudi, nije pitanje to, nisam želeo da vam odgovaram, pošto ste unapred rekli da ću da izvrćem kao što vi kažete, zato neću ni da vam odgovaram, unapred ste znali da ću nešto da izvrćem, tako da neću ni da vam odgovaram, da vam pokažem da ste opet izmislili i ništa više.
Šta da radim, ali mi je drago da ste priznali da buja gradnja i u sprskim sredinama na Kosovu i Metohiji kao i u Beogradu. Tačno je, 19 zgrada gradimo na Kosovu i Metohiji, što je veoma važno, u Mitrovici samo, tako da taj urbani centar, najveća urbana sredina sprska na Kosovu i Metohiji i dalje napreduje. Zato je najveća borba oko Kosovske Mitrovice. Ne biste verovali devet kvadratnih kilometara, pošto znam, kada se o tome razgovaralo, imate 560 kvadratnih kilometara u opštini Leposavić, više im je stalo do devet kvadratnih kilometara u Kosovskoj Mitrovici, nego do pola Srbije. Ne znam šta se zbiva i zbog čega toliko žele da imaju pod svojom kontrolom Kosovsku Mitrovicu, ali da znate da je to tačno. Slučajno znam čak i ovakve podatke, pošto znam koliko im je bilo važno samo da pod svoju kontrolu stave severnu Mitrovicu. Dakle, naše je da tu gradimo, da tu radimo.
Dakle, u ponedeljak ćete, ako hoćete povedete partnere. Hoće-hoće, neće- neće, upoznaćete ih sa svim tim. Daću vam i neke druge podatke, ukoliko ne budete želeli sa tim da izlazite u javnost. Dakle, ja nemam, sve što sam mogao da kažem i pokažem narodu, pokazao sam od tačka sporazuma do brige zbog onoga što nam sledi.
Rekli ste malopre - i tako Vučić kaže da vam verujem na reč i biće sve u redu. Citirao sam vas. Ne, ja nijednog sekunda nisam rekao da će sve biti u redu. Nijednog sekunda nikome to u ovoj sali nisam rekao, naprotiv, rekao sam da je pred nama teško vreme i rekao sam da će biti mnogo teže nego što nam izgleda i nego što mislimo. O tome ću da govorim nešto na kraju kada svi završe, šta je to što vidim, šta je to što mi se čini da će morati da se dogodi. Što me još više plaši, govorim o geopolitičkoj situaciji i o situaciji u Ukrajini.
U svakom slučaju, naše je da se borimo. Moja vrata su za vas otvorena. Vrata kako su stavili zastavu Vučiću šiptare. Vrata lažnog sina Fahrija Muslija. Vrata izdajnika, kako ste vi napisali, diktatora, tiranina i svega ostalog, za vas su uvek otvorena i uvek je spreman da čuje sve vaše primedbe, sve vaše savete i da vam ukaže na to šta se zaista dešava i šta je to što mislim da možemo da uradimo, a šta je to što mislim da sebi ne smemo da dopustimo. A izostanak iz razgovora je nešto što Srbija ne može, nema pravo i ne sme da dopusti. Hvala.
(Boško Obradović: Replika.)

Ne, ali stvarno nema ni imena, ni stranke, nijedne ni druge. Konstruktivan odgovor. Znači, vi izneli šta ste imali, svi, dobili odgovor, niko vas ništa nije dodatno pitao, nije bilo negativne konotacije u odgovoru, nije bilo ničega što biste nazvali neprijatnim, uvredljivim, ničeg. Znači, baš nikakvog razloga nema.
Reč ima, Dragan Marković Palma.