Prvo vanredno zasedanje , 04.02.2023.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prvo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/14-23

1. dan rada

04.02.2023

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:10

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Bangladeš o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Obnova teretnog voznog parka Srbije) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Severne Makedonije i Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o aranžmanima zemlje domaćin
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o socijalnoj sigurnosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o vojnotehničkoj saradnji
  • Zakon o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu na osnovu korišćenja sredstava stendbaj aranžmana (Stand-by Arrangement) odobrenih Republici Srbiji odlukom Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda o
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd, NLB Komercijalne banke A.D. Beograd i AIK banke a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Erazmus+-programu Evropske unije za obrazovanje, obuke, mlade i sport
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Ekvatorijalne Gvineje
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o readmisiji lica koja nezakonito borave
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Angole u oblasti bezbednosti i javnog reda
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Senegal o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Angole o međusobnom ukidanju viza za diplomatske i službene pasoše
  • Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat o međusobnom ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Horizont Evropa - okvirnom programu za istraživanje i inovacije
  • Zakon o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
  • Zakon o izmenama Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata
  • Zakon o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine
  • Zakon o Visokom savetu tužilaštva
  • Zakon o izmenama Zakona o Ustavnom sudu
  • Zakon o sudijama
  • Zakon o uređenju sudova
  • Zakon o izmenama Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije
  • Zakon o javnom tužilaštvu
  • Zakon o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije
  • Zakon o Visokom savetu sudstva
  • Odluka o imenovanju stalnog sastava Republičke izborne komisije
  • Odluka o izmeni Odluke o sastavu Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Ne, vi me pitate, pa vam odgovaram. Zanimalo vas je, kažete - učinilo vam se. Jeste, to vam se učinilo, a ono o čemu jesmo govorili to je o vašem odnosu prema narodnim poslanicima kad ste bili vlast vi svi zajedno.
    ...
    Srpska stranka Zavetnici

    Nikola Dragićević

    Srpska stranka Zavetnici
    Druga stvar, ne znam kada ste promenili ovaj Poslovnik pa ministar i predsednik imaju pravo da govore pre Poslovnika? Ovaj Poslovnik striktno kaže da Poslovnik ima pravo pre ministra, predsednika i bilo kog gosta.

    Treća stvar, što se tiče koalicije Srpske stranke "Zavetnici", pošto stalno pričate "kada smo mi bili na vlasti", hoću da vas podsetim da Srpska stranka "Zavetnici" nikada nije bila na vlasti. Jedina je politička stranka koja je u ovu Skupštinu ušla samostalno. Sve su drugo bile koalicije. Jedna jedina je imala hrabrosti da u ovu Skupštinu uđe samostalno, bez koalicionih partnera.

    Ja vas molim da tu činjenicu poštujete, uvažavate i da ne obmanjujete javnost sa tezama "u vreme kada smo mi bili na vlasti". Srpska stranka "Zavetnici" nikada nije bila na vlasti, a doći će i to vreme, ja ne sumnjam u to.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Dobro, ovo je bio odgovor, praktično, da li je tako, meni, ne ukazivanje na povredu Poslovnika, ali svakako vas pitam da li želite da se izjasnimo?
    (Nikola Dragičević: Ne.)
    Ne želite, dobro. Neću, gospodine Jovanov, da primenjujem one mere na koje ste ukazali još uvek, pošto je tako velika diktatura, pa vidite da i ovo sve može.
    Dakle, razumeli ste vi zašto sam se ja vama obratio u množini, jer ste vi sami saopštili da vi sada nastupate zajednički, to su vaše reči "sad nastupamo kao jedan klub, zajedno, mi "Zavetnici", "Dveri" i DSS" koja je, po vašim rečima, rečima vaših lidera, sinonim bivšeg režima, onih koji su državu uništavali 5. oktobra. Kad kažem bivši režim i kažem "vi" u množini, to je zato što ste vi saopštili da ste vi sada to i da ste vi to isto.
    Što se tiče ovih stvari oko Kosova i Metohije, sve sam video i ja i ljudi koji gledaju prenos, ne treba ništa da objašnjavate dodatno. Ako dođe vaša predsednica poslaničke grupe na završno obraćanje i ni jedan sekund ne posveti Kosovu i Metohiji, pokazali ste koliko vas sve to zanima, ne morate da objašnjavate ništa dalje. Niste jedina grupa koja je prešla cenzus od 3%, a ne bi prešla cenzus od 5%. Ima više takvih grupa ovde, pa onda samo razmislite malo o tome koliko je teško vama, kako ste jadni obespravljeni, a kako se sa svoje strane odnosite prema državi. Samo o tome razmislite i to se najjasnije videlo po onome što ste uradili prekjuče, po onom sramu koji ste napravili prekjuče.
    Pravo na repliku. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dragan Nikolić

    Srpska stranka Zavetnici
    Hvala vam, uzvišeni predsedniče Skupštine, Vape visočanstvo, gospodine Orliću, što mi niste izrekli opomenu kao kada ste mi izrekli opomenu kada sam rekao ono isto i postavio pitanje kao gospodin iz vaše poslaničke grupe, sat ili dva pre mene.

    Gospođo ministar, vi ste rekli malopre da ja nisam dobro pročitao ovaj predlog. Ja sam ga odlično pročitao. Za kvorum, za rad VSS i za rad VST je potrebno prisustvo osmorice ljudi koji su sudije, tužioci i istaknuti pravnici.

    Moja sugestija je bila vezana za većinu prilikom odlučivanja. Ako imate 11 članova, prostom većinom sa čest dolazite do odluke, do izbora sudija, do izbora tužilaca.

    U tom smislu smo i dali predlog u amandmanu koji sam ja napisao, zapravo u dva amandmana, da za odlučivanje u VSS, i u VST, mora biti osam glasova, minimum, za donošenje takvih važnih odluka.

    Da bi ovi pravnici, istaknuti, koje ćemo mi birati ovde u Skupštini, znamo proceduru, mogu da kontrolišu sudije, mogli da kontrolišu tužioce, za koje sam rekao – izražavam sumnju.

    Što je manji broj ljudi koji odlučuje, to je veća opasnost od korupcije, to je veća opasnost od uticaja, od uticaja čak i stranih službi, od uticaja ljudi koji imaju ogroman novac koji su stekli na nezakoniti način. Hoće da kupe sudije, hoće da kupe tužioce, koji će njihove predmete držati u fioci. Neće smeti da im sude. Imaćemo zastarelost.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Da ne računamo onaj uvod koji ste dali sa – visočanstvo, prošlo je dva minuta.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dragan Nikolić

    Srpska stranka Zavetnici
    Hvala lepo, visočanstvo. Hvala lepo.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Odlično.
    Života Starčević ima reč.
    Izvolite.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Života Starčević

    Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma
    Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko, gospođo Popović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su 32 tačke dnevnog reda. Odmah na početku da kažem da će poslanička grupa JS glasati za svih 32 tačke dnevnog reda.

    Naravno, prve su na dnevnom redu tačke, odnosno set tačaka iz oblasti pravosuđa. Tih 11 zakona predstavlja, da kažem, jedan od završnih koraka u procesu reformi pravosudnog sistema.

    Da podsetim pojedine kolege narodne poslanike, ali pre svega i građane Republike Srbije, većinskom voljom građana Republike Srbije na referendumu 16. januara, građani su usvojili amandmane na Ustav Republike Srbije iz domena pravosuđa.

    Tom većinskom voljom, mi smo ovde 9. februara, u ovoj sali, prisustvovali proglašenju Ustava Republike Srbije u koji su inkorporirani i ti amandmani, odnosno te izmene koje su volja većine građana.

    Ovih 11 zakona jesu direktan proizvod većinske volje građana koji su tu volju izrazili na referendumu 16. januara prošle godine. Iz tog razloga JS smatra jedino normalno i jedino logično da svi mi ovde zajedno glasamo za ove zakone.

    Dakle, JS sigurno je bila uz većinsku volju građana i poštovala većinsku volju građana. Mislim da je jedino ispravno i normalno da svi ovde glasamo za ove zakone, poštujući većinsku volju građana Republike Srbije.

    Naravno, tih godinu dana iskorišćeno je da se vodi vrlo široka javna rasprava, intenzivna, konstruktivna, širom Srbije. Osnovna ideja ovih reformi jeste da se u oblasti pravosuđa omogući potpuna nezavisnost sudija i što veća samostalnost tužioca.

    Naravno, ovo jeste i jedna od obaveza Republike Srbije u pristupnim pregovorima sa EU koja stoji u akcionom planu u Poglavlju 23, ali je pre svega ovaj proces dobar za građane Srbije, jer će građani Srbije brže i lakše ostvariti svoja prava pred sudovima.

    Naravno, kao krajnji proizvod ovih reformi doći će i do povećanja sigurnosti kapitala, do povećanja direktnih stranih investicija, novih radnih mesta, većeg životnog standarda građana, a što se sudija i tužilaca tiče, sudije će dobiti nezavisnost, a tužioci samostalnost.

    Izbor tužioca i sudija izmešten je iz Narodne skupštine Republike Srbije i dat je u nadležnost, prebačen je u nadležnost Saveta, odnosno Visokog saveta pravosuđa i Visokog saveta tužilaštva. To bi trebalo da bude jedna od garancija da naše pravosuđe ubuduće neće biti podložno raznim neželjenim uticajima, da li političkim, da li od strane ekonomskih i svakih drugih centara moći.

    Narodna skupština koja je do sada birala sudije i tužioce u nekom narednom periodu biraće isključivo istaknute pravnike, i to po četiri istaknuta pravnika za svaki od saveta. To što je dobro u celoj ovoj priči, ti istaknuti pravnici neće moći biti članovi i aktivnosti političkih stranaka.

    Mi sada ovde pravimo dobar sistem, ali ja sam više puta u ovoj sali, pa moram i danas da ponovim, rekao da i najbolji sistem zavisi najviše od ljudi koji čine taj sistem, u ovom slučaju od nosilaca pravosudnih funkcija. Znači, od sudija i od tužilaca.

    Siguran sam da najveći deo i danas sudija i tužilaca koji su položili zakletvu da će suditi po zakonima Republike Srbije, koji su stručni, odgovorni, časni, koji su posvećeni svom poslu, oni su i bili i danas jesu i biće i sutra nezavisni.

    Oni pojedinci, kojih je na svu sreću malo, a koji su se više vezali za lične ili politički interes, naravno da nisu ni bili, nisu ni danas, a neće biti ni u ovom sistemu sutra slobodni i nezavisni jer nisu vezali svoj položaj za zakone, za društvene norme, opšte prihvaćene društvene norme, već su vezali za lični ili politički interes.

    Zato je uloga Saveta, Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva u ovom slučaju ogromna jer će od njihove selekcije, pre svega od njihove selekcije zavisiti i kakvo će nam pravosuđe biti i da li će ove reforme uspeti ili neće.

    Iskreno, verujem da je ovo dobar put i da ćemo na ovaj način dobiti kvalitetnije i bolje pravosuđe.

    Mi iz JS smatramo da principi sudske nezavisnosti predstavljaju centralni postulat demokratskog društva i poretka zasnovanog na vladavini prava, ali smatramo da sudska nezavisnost međutim nije i ne sme se smatrati kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosioca sudske funkcije, već kao institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

    Da se vratimo na proces ovog zakona. Ja zaista moram da kažem da je Venecijanska komisija pohvalila ovaj proces i ove zakone i kaže, citiram – imaju potencijal da donesu značajne pozitivne promene u sudskom pravosuđu i tužilaštvu.

    Takođe, i to je pre svega pohvala vama, gospođo Popović, jeste da su izvestioci Venecijanske komisije Regine Kiner i Martin Kujer izjavili da imaju odličnu i konstruktivnu saradnju sa vama i vašim ministarstvom u radu na ovom zakonskom paketu.

    Primena ovih zakona treba da počne danom formiranja saveta, što bi trebalo da se desi u narednom periodu i nadam se da će do kraja godine i građani Srbije već osetiti sve boljitke donošenjem ovih zakona.

    Ono što želim da kažem, koliko je pravda važna, možda najbolje govore reči Martina Lutera Kinga, koji je rekao – nepravda bilo gde jeste pretnja po pravdu svuda i to možemo možda najplastičnije videti na primeru Srbije i narušavanja njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

    Naime, nepravda koju je kolektivni zapad učinio prema Srbiji i našoj južnoj pokrajini, prema kolektivnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu danas je pretnja pravdi svuda u svetu i nije samo pretnja pravdi svuda u svetu, već je nažalost pretnja po opstanak čovečanstva.

    Naime, ta tvrdnja kolektivnog zapada da je Kosovo sui generis samo je slabašno opravdanje za najgrublje narušavanje međunarodnog prava, odnosno narušavanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

    Nepravda učinjena Srbiji danas jeste ključni argument da to drugi čine bilo gde u svetu i bilo je pitanje dana kada će neko potegnuti za tim argumentom i krenuti da vrši nepravdu širom sveta. Umesto sile prava, pribeglo se pragu sile.

    Ako ne možemo da utičemo, ali moramo stalno da insistiramo na poštovanju međunarodnog prava, možemo da uradimo i uredimo kako treba naš pravosudni sistem. Bar kod nas u Srbiji neka sila prava nadvlada pravo sile i u tom smislu Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj set zakona.

    Drugi set zakona se odnosi na finansije i infrastrukturni razvoj naše zemlje. Jedinstvena Srbija će i taj set zakona podržati. Zašto? Ovih dana smo, prekjuče, juče, pričali o poziciji Srbije i pričali smo o tome da jedan od odgovora na trenutnu situaciju, a o tome je pričao i predsednik Vučić, mora biti između ostalog i dalje jačanje naše ekonomije, privrede, BDP, spoljno-trgovinske razmene, životnog standarda, jačanje socijalne nejednakosti, monetarne i druge politike. To je što Srbija radi dobro već 10 godina i mora da nastavi danas. U tom smislu i ovi zakoni jačaju našu infrastrukturu. Samim tim, podstiču direktne strane investicije, nova radna mesta, životni standard i zato ćemo podržati ovaj set zakona.

    Na kraju, treći važan set zakona jesu bilateralni sporazumi Srbije sa EU i brojnim državama. Oni po svojoj sadržini nisu svakako, strateški sporazumi, ali u trenutku kada je Srbija izložena velikom spoljno-političkom pritisku, u trenutku kada se vrši dodatni atak na naš suverenitet i teritorijalni integritet, svaki od ovih sporazuma jeste mali diplomatski uspeh.

    Naime, Srbija mora da traži što više prijatelja u svetu i ovo je jedan od načina da nađemo najmanji zajednički interes sa svima u svetu. Naravno, glasaćemo i za ove odluke o izboru stalnih članova RIK, jer je to u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, članom 18, glasaćemo i za sve odluke Odbora, tako da, JS u danu za glasanje podržaće sve 32 tačke ovog dnevnog reda. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala vam.
    Da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
    Zoran Lutovac. Izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Zoran Lutovac

    Demokratska stranka - DS
    Poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, čuli smo da je vladavina prava, imali smo priliku i da vidimo da u izveštajima Evropske komisije, u izveštajima Evropskog parlamenta vladavina prava je jedan od ključnih razloga zbog čega mi ne napredujemo u evropskim integracija i to je iz izveštaja u izveštaj, iz godine u godinu. Svi rokovi su bili prekoračeni.

    Potpuno razumem što je postojala namera da se to ubrza, ali tu postoji nekoliko problema. Da krenemo redom. Kao što Gete kaže da ako prvo dugme na košulji zakopčate pogrešno, svako sledeće dugme će biti na pogrešnom mestu. To se dešava kod nas. Mi dakle, imamo pre svega, ustavne promene koje treba omoguće promene u pravosuđu, kako bi ono bilo nezavisno, kako bismo imali ono što je zapisano u parlamentu, podelu vlasti, u pravom smislu te reči, međutim, sam Ustav kao najviši pravni akt, ali i politički akt, nije poštovan i nije viđen kao konsenzus, nego kao instrument vladavine.

    Ono što je takođe bitno, jeste da sama reč ustav potiče od reči ustaviti, što znači ograničiti, a to se pre svega, odnosi na vlast, ograničiti nečiju vlast, zatim urediti državu, a potom i garantovati slobode. To je jedna vrsta Povelje o slobodama, taj naš Ustav. Ono što je važno reći jeste, da je Ustav demokratska tvorevina i postoji u svim uređenim demokratskim državama, ali postoji i u onim koje se ne mogu nazvati demokratskim, i u autokratskim i u tiranijama.

    Podsetiću vas da je Ustav iz 1936. godine imao Staljin, u to vreme jedan od najnaprednijih ustava na svetu, ali da to u praksi apsolutno ništa nije značilo.

    Srbija se može svrstati u države koje imaj ustavnost, imaju Ustav, ali se organi vlasti ne ponašaju u skladu sa time. Vlast nije ni čim ograničena, zato što najmoćniji čovek deluje kao da Ustav ne postoji i sam sebi ograničava vlast, ukoliko želi da je ograniči, odnosno postavlja margine svog delovanja.

    Postoji ona priča o Odiseju, koja najbolje ilustruje šta bi ustav trebalo da bude. Naime, Odisej kada je plovio, kada je bio pri čistom razumu, potpuno svestan i racionalan da će ući u područje gde su sirene, čiji je glas zavodljiv, ali koji pogubno deluje na ljude, da bude vezan za jarbol u tom trenutku i da zanemare svi njegove naredbe u tom trenutku, jer se neće ponašati racionalno. Upravo taj jarbol i ti lanci su nešto što se može nazvati figurativno ustavnošću. Znači, ograničavanje nekog da se ponaša u trenucima kada je važno, da se ponaša neracionalno i da ignoriše ono što bi trebalo da bude racionalno ponašanje.

    Što se tiče demokratskog funkcionisanja države, načelo podele vlasti je ključno načelo u svim demokratskim ustavima i u našem Ustavu to je takođe zapisano. Međutim, načelo podele vlasti postoji samo u Ustavu i u udžbenicima, ali ga nema u praksi. Nema ga u praksi. Da li neko u Srbiji zaista misli da postoji podela vlasti? To ne misle ni oni koji su upućeni i koji su stručni u to, a i oni koji ne znaju šta to načelo predstavlja, još manje.

    Dakle, da li neko može u Srbiji da kaže da parlament kontroliše izvršnu vlast? Ne može da kaže, zato što parlament ne kontroliše izvršnu vlast, dešava se upravo obrnuto. Obrnuto se dešava da izvršna vlast kontroliše parlament, parlamentarnu većinu i koristi tu parlamentarnu većinu kao glasačku mašinu, gde parlament služi da se aminuju predlozi, umesto da parlament deluje kao zakonodavno telo.

    Imali smo priliku da vidimo kako članovi Vlade kada dođu u ovaj parlament kako se ponašaju prema poslanicima i kako se ponašaju u ovom visokom domu. Ponašaju se onako kako im je u svesti i podsvesti, onako kako su navikli, onako kako se to dešava u praksi, ponašaju se bahato, osiono i ponašaju se tako…

    (Svetozar Vujačić: Šta izmišljaš? Što lažeš?)

    Pozovite hitnu pomoć, nije mu dobro.

    (Srđan Milivojević: Stavite ga u Lazu.)

    Dakle, videli smo ovde predstavnike izvršne vlasti koji su ovde dolazili i koji su se ponašali bahato, koji su psovali majku poslanicima, koji su ovde držali lekciju, umesto da polažu račune. To smo imali priliku da vidimo, to smo imali prilike da čujemo, kada smo govorili o budžetu kako su ministri, kako se potpredsednik Vlade ponašao prema poslanicima. Onda smo mogli da vidimo kako….