Prvo vanredno zasedanje , 04.02.2023.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prvo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/14-23

1. dan rada

04.02.2023

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:10

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Bangladeš o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Obnova teretnog voznog parka Srbije) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Severne Makedonije i Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o aranžmanima zemlje domaćin
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o socijalnoj sigurnosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o vojnotehničkoj saradnji
  • Zakon o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu na osnovu korišćenja sredstava stendbaj aranžmana (Stand-by Arrangement) odobrenih Republici Srbiji odlukom Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda o
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd, NLB Komercijalne banke A.D. Beograd i AIK banke a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Erazmus+-programu Evropske unije za obrazovanje, obuke, mlade i sport
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Ekvatorijalne Gvineje
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o readmisiji lica koja nezakonito borave
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Angole u oblasti bezbednosti i javnog reda
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Senegal o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Angole o međusobnom ukidanju viza za diplomatske i službene pasoše
  • Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat o međusobnom ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Horizont Evropa - okvirnom programu za istraživanje i inovacije
  • Zakon o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
  • Zakon o izmenama Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata
  • Zakon o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine
  • Zakon o Visokom savetu tužilaštva
  • Zakon o izmenama Zakona o Ustavnom sudu
  • Zakon o sudijama
  • Zakon o uređenju sudova
  • Zakon o izmenama Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije
  • Zakon o javnom tužilaštvu
  • Zakon o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije
  • Zakon o Visokom savetu sudstva
  • Odluka o imenovanju stalnog sastava Republičke izborne komisije
  • Odluka o izmeni Odluke o sastavu Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    I, vi smatrate da je slagao pa ćete sada da pričate o nečemu drugom. Odlično, drago mi je što ste i vi došli do istog zaključka kao i ja da je slagao, a to ćemo da utvrdimo tokom dana. Nikakav problem nemam sa tim i to ćemo da saopštimo šta je bilo.
    Ne očekujete da se izjasnimo ili očekujete?
    (Ivana Parlić: Da se izjasnite.)
    E, ja ću da se izjasnim da li je slagao danas, nema problema?
    I, vi hoćete?
    ...
    Demokratska stranka

    Tatjana Manojlović

    Demokratska stranka - DS
    Da, reklamiram član 27. samo hoću da kažem pretite ovde kažnjavanjem opozicionih poslanika, a život u Srbiji pod vlašću SNS i Aleksandra Vučića….(Isključen mikrofon.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Ne, niste razumeli, nisam pretio nikome kažnjavanjem. Niste uopšte slušali gospođo Manojlović. Znam da ja vama teško i kada ste u sali da pratite, ali nisam to rekao nijedan jedini put. Naprotiv, sam rekao da ne želim da primenjujem mere. Ne slušate i to je u redu.
    (Tatjana Manojlović: Vi ne pratite tok svojih misli.)
    To što ne slušate to je u redu, ali nemojte da mi imputirate rečenice koje nisam izgovorio. Lepo sam rekao ne želim da primenjujemo mere, želim da raspravljamo koliko je moguće mirno i pristojno. Ako ni to ne prihvatate, vaša stvar.
    Sledeći, Vladimir Gajić.
    ...
    Narodna stranka

    Vladimir Gajić

    Narodna stranka
    Hvala gospodine predsedniče.

    Nadam se da ćemo uspeti da se vratimo nazad u raspravu. Hoću na početku da kažem da i ja hoću da govorim „in medija res“ o ovom setu predloženih zakona i da kritikujem pojave da ne bi ministarka pravde razumela da se radi o nekoj ličnoj kritici i napadima na pojedinačno sudije i na tužioce i uopšte na ljude u pravosuđu, nisam video ni da je to DS učinio, malo pre.

    Ono što je za nas sporno, kada je u pitanju ta pojava, sporan je taj mentalitet kod nosioca prvosudnih i sudijskih funkcija koji po našem mišljenju, to je vrednosni sud, nije mentalitet slobodnih ljudi i niste za to vi odgovorni. Nije odgovorna ni prethodna vlast, to je jedna pojava koja je problem u Srbiji od 1945. godine, to je deset godina problem. I, to ne može nijedna vlast, ne znam kako da je uspešna i da je kvalitetna da reši u jednom mandatu, zato što je to sociološki problem.

    Mi imamo problem sa time da nam prosvetni sistem nije postavljen na jedna način da stvara od osnovne škole do univerziteta ljude koji su slobodni, koji kritički misle, nego su stekli jednu naviku, to je moje lično iskustvo. Ja sam 30 godina advokat, postoji jedan Pavlovljev refleks kod ljudi koji rade u sudovima i tužilaštvima, nažalost, meni je žao što je to tako da osluškuju i slušaju vlast koja god da je, ne vaša, nego i ove prethodne, to je jedna navika koja treba da se promeni, koja ne može da se promeni ni ovom ustavnom reformom.

    Sklon sam da verujem da vi kao ministar pravde iskreno verujete da će ova ustavna promena, reforma i ovaj set zakona koji sada to po ustavnom zakonu prati, biti korak napred u razvoju našeg društva. Ne sumnjam, ali ja mislim da se to neće dogoditi i da je to nažalost zabluda.

    Narodna stranka u svom programu drži do toga da je nezavisno pravosuđe elementarni uslov da bi Srbija postala pravna država zasnovana na vladavini prava. Od nezavisnog pravosuđa zavise i mnoge druge proklamovane vrednosti društva i civilizacijske i one koje su određene Ustavom, možda i sve vrednosti društva zavise od toga da li imamo nezavisan sud.

    Nažalost to se ne razume u značajnom delu našeg društva. To ne razume ova generacija, nisu razumele ni generacije pre nas. Zbog toga Srbija ima skromnu tradiciju, složićete se, kada je u pitanju nezavisno sudstvo. Mi iz Narodne stranke verujemo da je u stvari Srbiji potrebna mnogo šira ustavna reforma čija bi širina obuhvatila ceo politički sistem kako bi država na osnovu Ustava mogla efektivno da obezbedi temelje za to da bi postala država koja ima i nezavisni sud. Već 80 godina Srbija je defakto partijska država. Vlast se razume najviše kao partijski plen, tako je bilo u vremenu komunizma i socijalizma, tako je i danas u ovom vremenu tzv. hibridne demokratije. Da bi postigli te ciljeve nije dovoljna samo izdvojena ustavna reforma u okviru pravosuđa koju smo dobili ovim ustavnim amandmanima, a čiji se okvir zaokružuje setom ovih pravosudnih zakona.

    Oni koji su branili ustavnu reformu tvrdili su pored ostalog da će sud sada biti nezavisniji i tako se često govorilo, a tužilaštvo samostalnije nego što je bilo ranije. Nasuprot tome, mi smatramo da sud može biti ili nezavistan ili ne. Da tužilaštvo može biti ili nezavisno i samostalno, ali da ne mogu biti nezavisniji i samostalniji, to je jedna stalna kategorija, ili je nezavisan ili nije nezavisan, ne može da bude nezavisniji jer ni do sad nije bio nezavisan.

    Narodna stranka sa žaljenjem konstatuje da su relevantni evropski činioci dali podršku ovoj ustavnoj, ja bih je nazvao kvazi reformi. Kada bih pokušao da budem dalekovid, čini mi se da će u budućnosti postojati taj dualizam i jedan sukob interesa kada je u pitanju neki uticaj i moć nad pravosuđem koji će se deliti između partije koja je na vlasti i tih tzv. relevantnih međunarodnih činilaca od kojih mi očekujemo pomoć.

    Da je u suštini tačno ovo što tvrdim i što sam javno govorio još u kampanji oko referenduma, najbolji su bili po tome, a i o tome sam govorio ovde u Skupštini pre dve nedelje da je odlazeći Visoki savet sudstva u poslednjih mesec dana pred isticanje roka da se donesu ovi zakoni, koji ističe za koji dan u prisustvu tog novog Ustava, sebi dozvolio da predlaže, a ova Skupština da bira predsednike sudova i to u desetak sudova od kojih su neki među najvažnijim u zemlji uprkos odredbi člana 7. stav 2. ustavnog zakona, koji to izričito nije dopuštao.

    Bilo je važno da se i na ta rukovodeća mesta postave, da kažem, takozvani naši ljudi, koji će tu ostati u celom mandatu, bez obzira na ove zakone koji će ovih dana biti usvojeni.

    To, meni je sasvim jasno da će se, kada govorimo o onim istaknutim pravnicima da će se oni birati isključivo po političkim kriterijuma i da će u telima u kojima budu izabrani, zastupati one interese svojih sopstvenih predlagača. To što će u pravosudnim telima većinu imati sudije i tužioci, koji će biti izabrani iz svojih redova, neće imati naročitog efekta.

    Iskustvo nas uči da i kad su u tim telima devet desetina imali ljudi koje je izabrao sud ili tužilaštvo, a kada se u tim pravosudnim organima, nazivi i po jedan predstavnik advokata iz advokature ili ministra pravde, u najvećem broju slučajeva se odlučivalo onako kako je želeo ministar pravde. Nebitno je bilo što je on bio samo jedan glas.

    Kako politička utiče na pravosuđa? Ako neko ne zna i ako se neko pita, pa preko predsednika sudova i preko starešina javnih tužilaštva. Ne utiče partijska država na svakog sudiju pojedinačno, za to ne bi imala vremena ni sredstava, ni mogućnosti, dovoljno je da se utiče preko predsednika sudova.

    A sad, evo, ja bih to pitanje postavio, ali ga nisam video tokom cele ove kampanje koje je Ministarstvo pravde, ima tu i primedbi da je bilo malo vremena itd, ali ne može da se kaže da nije bilo javne rasprave, moglo je da se učestvuje, moglo je da se obraća i Venecijanskoj komisiji, imali smo i kontakte sa predstavnicima Venecijanske komisije. Niko se nije pitao kako to nezavisni sudija može da ima šefa?

    Pazite kakav je to oksimoron, jedan slobodan nezavisan sudija. On ne može da ima šefa.

    Taj predsednik suda, to treba da bude neka ličnost koji je upravitelj, administrativni tog suda. Neko ko vodi računa o tome da te sudije imaju obezbeđene uslove za rad, da imaju sve ono što im je neophodno da mogu slobodno, samouvereno i kao gospodari svojih predmeta da odlučuju o svojim stvarima.

    Slobodan sudija ne može da ima šefa. A kod nas se sve završava na kraju ka tome da svaki sudija u svakom sudu u mnogim stvarima, da vam sada ne objašnjavam pojedinosti, zavisi od tog predsednika tog suda.

    Pa, evo, dovoljno je, recimo imate, da dam jedan primer ovako koji je plastičan, imate recimo, ovo posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu tzv. specijalni sud, tamo sudije imaju najmanje duplo veće plate nego što imaju sudije, istog tog suda koje nisu u posebnom odeljenju.

    Predsednik suda krajem svake godine pravi godišnji raspored sudija, svakog sudiju može iz tog suda da vrati u onaj običan sud i da direktno utiče na njegove prihode, na kvalitet njegovog rada i na sve ostalo.

    To se radi bez ikakvih kriterijuma. Eto, to je jedan primer gde se vidi u kakvom su položaju one sudije u odnosu na svog predsednika tog suda.

    Postupak izbora predsednika sudova i svih javnih tužilaca, formalno sada prelazi isto tako u jedan zatvoreni sistem bez ikakve spoljne kontrole i bez ikakve institucionalne kontrole, to naravno, otvara mogućnost jednog dana ustavne krize kada se promene političke prilike u zemlji i to takođe otvara mogućnost i na uticaj na našu pravosudnu vlast, koji je van suvereniteta ove države.

    Na svim ključnim mestima u pravosuđu, kako u sudu, tako i u tužilaštvu i nakon usvajanja ovih zakona ostaće isti ljudi, oni su svi ljudi, ovi su već svi izabrani, izabrani su po prethodnim procedurama, partijskom voljom, svi u postupku gde je postojao samo jedan kandidat.

    Na svim našim mestima na kojima se sada nalaze čelni ljudi u pravosuđu, nalaze se ličnosti koje su bile jedine kandidati, i predsednica suda Vrhovnog kasacionog suda je bila jedini kandidat, i predsednik Apelacionog suda u Beogradu je bio jedini kandidat, i predsednica Privrednog apelacionog suda je bila jedini kandidat, i predsednica Upravnog suda, jedinog suda te vrste u zemlji je bio jedini kandidat.

    Nije to zbog toga što su oni, tako je objašnjavala meni na odboru ovde u Skupštini, predsednica Vrhovnog kasacionog suda bili najbolji kandidati oko kojih su se svi slagali. Ne, nego zato što niko se ne usuđuje da se kandiduje koji nema podršku.

    I sada, ili imamo, recimo, gospođu Zagu Dolovac, Republičkog javnog tužioca koja će kada uđe u novi mandat, ja sam nešto proveravao, biti državni tužilac tog najvišeg ranga koji ima najduži mandat u Evropi i bez obzira, vi možete da kažete, ona je naravno izabrana za vreme bivše vlasti, i to je isto bio jedan kriterijum koji je bio potpuno patrijski, ni po čemu Zagorka Dolovac ne prednjači u nekim specifičnim dobrim osobinama i kriterijumima u odnosu na druge svoje kolege i u tužilaštvu da bi toliko dugo bila na toj funkciji.

    Narodna stranka je uzela učešće u ovoj javnoj raspravi, mi smo se obraćali svojim stavovima i Venecijanskoj komisiji, koja je uključena u ceo ovaj proces, izneli smo i tamo svoje primedbe, konkretno na zakone koji su ovakvi kakvi su ušli u skupštinsku proceduru.

    Pa, recimo, govori se o neprimerenom uticaju na sudiju, zakon govori o uticajima nad sudiju u konkretnom sudskom postupku, a izvan domašaja zakona ostaju uticaji koji, noseći političke moći vrše generalno na sve sudije, odnosno na čitavu sudsku vlast, držeći je po mom mišljenju počinjenom i poslušničkom položaju kao celinu.

    Evo imali ste jedan primer, hoću da vam dam kao primer, a svi ga se sećate, nemojte zbog toga mnogo da se nervirate, nije ništa lično, nego je primer. Pre neki dan je predsednik Republike, odgovarajući ovde Mikiju Aleksiću, šefu naše poslaničke grupe, između ostalog u žaru te debate, rekao dve stvari. Prvo, da je dokazano na suđenju koje je u toku, ovoj grupi u vezi sa Jovanjicom, da sve ono za šta ih je optuživao Miki Aleksić, nije tačno.

    Sada se vi pitate da li je to možda neugodno da predsednik Republike sa svim svojim političkim autoritetom, takvu izjavu da, u vezi jednog predmeta koji je živ, i u vezi jedne notorne istine, jer tamo se sudi na osnovu optužnice specijalnog tužioca, a ne na osnovu onoga što je govorio o tom predmetu Miki Aleksić. Miki Aleksić u tom predmetu nema nijedno svojstvo.

    Isto tako, predsednik je, između ostalog odgovarajući Mikiju Aleksiću, skrenuo pažnju na to kako je on zbog istih tih stvari, koje je govorio ovde u Skupštini, da je imao neke pronevere dok je bio predsednik opštine Trstenik i to, da ne ponavljam, iako te iste optužbe su bile predmet tužbe za naknadu štete koju sam i ja pisao i u parnici koju sam ja vodio protiv Srpskog telegrafa, i Srpski telegraf je iste potpuno reči koje je rekao predsednik, izgubio tu parnicu i platio Mikiju Aleksiću naknadu štete, a meni sudske troškove.

    Ovo vam govorim kao primer gde stoji jedna izjava, jedne ličnosti koja ima jedan ogroman politički legitimitet, kao što ima predsednik Vučić, koji kada kaže onu stvar koju je rekao u vezi toga da je sve dokazano, što je Miki Aleksić rekao da nije tačno na sudu, u vezi predmeta Jovanjica, možete onda da se zapitate kako je tom sudskom veću, i tom tužiocu koji zastupa tu optužnicu.

    Izbor i razrešenje sudija predsednika sudova i svih javnih tužilaca, sada je prepušten visokim pravosudnim telima. Protivnici ovog rešenja su u toku rasprave legitimno iznosili stav, da je na takav način se prepušta odgovornost i izbor isključivo njima samima, čime tužilačke i iz pravosudne organizacije postoji jedan zatvoreni sistem, bez ikakve spoljne društvene i institucionalne kontrole.

    Kada je u pitanju nezavisni javni tužilac, zadržana su hijerarhijska ovlašćenja prema javnom tužiocu, koji postupa u konkretnom predmetu. Zadržan je institut opšteg obaveznog uputstva vrhovnog javnog tužioca po članu 15. Zakona o javnom tužilaštvu i obaveznog uputstva za rad i postupanje po članu 16. istog zakona.

    Na taj način se postiže jednobraznost u postupanju, ali se svakako eliminiše nezavisnost onih tužilaca koji su dobili taj predmet u rad i ta činjenica što se oni više ne zovu zamenici, nego tužioci, u stvari, ne znači ništa. Promene nema.

    Istaknuti pravnici su najveći problem. O tome smo više puta govorili. Prvo, nisu utvrđeni kriterijumi za njihov izbor. Rečeno je, doduše, na jednom mestu, u članu 44. stav 3, da će prilikom izbora posebno se ceniti stručni i naučni rad od značaja za rad pravosuđa.

    Ceniće se, ali to nije uslov. Znači, može i da se ne ceni, a odredba člana 44. stav 1. tačka 5. u oba nacrta zakona i o sudijama i o tužiocima je direktno diskriminatorska, jer zabranjuje da se kandiduju oni koji su ispunili opšte uslove za starosnu penziju. Ovo je skandalozna diskriminacija starijih istaknutih pravnika, od profesora univerziteta do, recimo, advokata koje su na kraju karijere.

    I, najzad, način na koje će se oni birati je poseban problem. Uvek će se primenjivati izuzetak, jer ovaj parlament nema dvotrećinsku većinu. Nijedna politička strana. Jasno je da između nas vrlo teško može doći do nekog konsenzusa i onda će se primenjivati stalno izuzetak. Biraće se članovi od strane Komisije. U toj Komisiji su predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana. To su ljudi čija imena i prezimena znamo sada i to je ta Komisija koja će preuzeti i tu jedinu nadležnost ovog zakonodavnog tela u vezi sa izborom onih koji će biti članovi najvećeg tog pravosudnog tela.

    Nisu problem u Srbiji nikada bili ni Ustav, ni zakoni. Problem, i sve ono što čini jedinstven pravni poredak, su uvek bili ljudi. Problem je taj dominantni kulturni model u Srbiji koji podrazumeva autoritarni sistem odlučivanja, po mogućstvu jednu stanku i jednog vođu.

    Opet ću vam reći, niste to vi izmislili, to je izmišljeno 1945. godine, nažalost. Taj kontinuitet postoji i vi ga takođe održavate. Naš kulturni model je partijska vlast koja dominira nad celokupnim društvom i državom. Naš kulturni model ide tim pravcem onako kako sam predstavio ranije tu stvar u vezi sa našim prosvetnim sistemom.

    Imali smo raspravu koja je iza nas u ova prethodna dva dana. Jedino ono što nije dobilo oštrinu je činjenica da Srbija danas izgleda nema druge argumente sem pravne, ali su pravni argumenti na strani Srbije - naš Ustav, Povelja Ujedinjenih nacija, član 2. te Povelje, Rezolucija 1244. To su tri pravna dokumenta koja su dovoljna da naš predsednik, koji na to sve ide sam, bez obzira na svoj veliki legitimitet politički koji ima.

    Ne treba u tome da učestvuje, jer razgovara i pregovara sa državama koje su već priznale Kosovo, sa članicama Kvinte, koje su prekršile tim priznanjima međunarodno pravo i koje pokušavaju da reše tu stvar na našu štetu, nasuprot jedinom nadležnom mestu, a to je Savet bezbednosti UN, gde oni ne mogu da nametnu svoja rešenja i zbog toga je Narodna stranka rekla da to treba odbaciti i sa njima ne raspravljati.

    Predsedniče, ako mi dopustite, izgleda da ću imati samo nekoliko sekundi.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Da, da. Završite rečenicu, naravno.
    ...
    Narodna stranka

    Vladimir Gajić

    Narodna stranka
    Ovo su sve razlozi zbog kojih Narodna stranka smatra da ova ustavna reforma neće doneti rezultate koje vi kao politička većina očekujete. Ono što je Srbiji potrebno to je nacionalni konsenzus oko reforme političkog sistema. Ono što nam je neophodno jeste da Srbija traži način kako da unapredi svoj pravosudni sistem, da ne prepisujemo od drugih i da sebe ne dovodimo u položaj onih koji sopstvenom voljom razvijaju kolonijalnu svest u zemlji. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Pravo na repliku.
    Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Milenko Jovanov

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
    Tačno je ovo što ste rekli, da se razgovori obavljaju u UN, mi bismo imali neuporedivo bolju poziciju, ali nam onda objasnite zašto ste ih izmestili iz UN? Zašto je to vaš šef uradio? Da li nije bio svestan onoga što radi? Da li je morao to da radi? Šta mu je bio motiv?

    Na kraju krajeva, sada kažete - hajde da vratimo to tamo. Objasnite kako? Prosto, radi istine, kažite građanima koliko je u Savetu bezbednosti UN stalnih članica koje su priznale nezavisnost Kosova, pa onda im kažite da ta svaka članica ima pravo veta i da može da kaže – ne, ne može o tome više da se razgovara.

    Uzgred, na šta bismo mi kao država ličili - malo kažemo vratite, malo prebacite na EU, e sada smo se prevarili, nećemo više tamo, vratite sad ovamo? Neozbiljno.

    Prvo moramo da ustanovimo da li je nešto princip ili nije princip. Ako se ne treba pričati o postupcima koji su u toku, onda to morate da kažete i vašem klijentu pošto je on pre 15 dana na jednoj od Šolakovih televizija rekao da je taj postupak završen, da je platio kaznu, da je osuđen i da je to gotovo.

    Ja ne znam da li ste se konsultovali sa Aleksićem ili niste, ali on je to rekao. Da li je to tačno ili nije, ja ne znam, ali ono što znam to je da je advokat inspektora Milenkovića, Zdenko Tomanović rekao da Andrej Vučić nema veze sa tim, da je Jelena Zorić novinarka rekla da Andrej Vučić nema veze sa tim. Sve suprotno od onoga što je vaš klijent tvrdio.

    Dakle, svi su oni taj proces komentarisali i dok je trajao, a na kraju krajeva i sam je Aleksić rekao da je kaznu platio, ali bih voleo da ste nam nešto drugo objasnili kada je već u pitanju pravosuđe. Voleo bih da nam objasnite taj model koji su vaši funkcioneri primenjivali, da nam objasnite taj model kada imate pretnju krivičnom prijavom trčanja kod sudije za prekršaje, iznuđivanja faktički samog za sebe, osuđujući prekršajne presude da biste se na osnovu tog akta oslobodili krivične odgovornosti pred krivičnim većem ili sudijom.

    Dakle, taj mehanizam mene zanima i kako na to gledate u tim vašim dokumentima stranačkim koje ste spominjali. Dakle, kada postoji pretnja krivičnom prijavom i krivičnom odgovornošću onda otrčite kod sudije za prekršaje, pa dobijete prekršajnu osudu, a onda pravilom „ne bis in idem“ izbegnete krivičnu odgovornost.

    Hvala.

    (Vladimir Gajić: Replika.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Reč ima ministarka Popović, pa vi.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Popović

    | Ministarka pravde
    Da odgovorim poslaniku Gajiću.
    Ja u ove sociološke teme neću ulaziti. Držaću se ovog seta pravosudnih zakona.
    Imajući u vidu da nismo u postupku reforme političkog sistema i da radimo na reformi pravosuđa, možda po vašem mišljenju ona nije moguća bez reforme političkog sistema, ali na meni je da uradim nešto za ovu državu, na meni i na ovoj Vladi.
    Imajući u vidu da je bilo neophodno da krenemo u ove promene, mi smo u te promene vrlo hrabro i krenuli. Prvo izmenom Ustava, a nakon toga, pošto smo Ustav izmenili, idemo dalje. Usklađujemo ove zakone sa tim izmenama Ustava.
    Pomenuli ste malopre, verovatno je bila lapsus lingve, nezavisno tužilaštvo. Treba da kažete samostalno tužilaštvo, ali razumeli smo se o čemu hoćete da govorite.
    Naravno da svako od nosilaca i sudijskih i tužilačkih funkcija u sebi mora da ima određeni integritet da bi bio na tim pozicijama. Naravno da postoje razni uticaji. Međutim, po mom mišljenju, do sada mnogo su gori uticaji medija na sudije i tužioce nego što je to od strane bilo kakvih političara.
    Ja razumem da je vrlo teško suditi u nekim medijskim predmetima, ali ti ljudi imaju određeni integritet i nemojte govoriti da su svi pod uticajem izvršne vlasti. Izvesno znam jer se družim sa tim ljudima, jer 95% mojih prijatelja su sudije i tužioci i opet ne kažem da ste izgovorili neku psovku protiv njih, ali time, tim konstatacijama da su oni pod uticajem političke vlasti vi njih vređate, jer ja znam kako razmišljaju ti ljudi, a i sami ste u advokaturi već dugi niz godina i sami poznajete te ljude.
    Znači, nemojmo koristiti govor radi postizanja nekih jeftinih političkih bodova, vređajući te ljude, Upravo ovim postupcima, ovim izmenama zakona želimo da unapredimo njihov položaj, da unapredimo njihov položaj putem depolitizacije izbora, a vi vrtite točak unazad.
    Međutim, ne. Mi ćemo nastaviti sa reformama u oblasti pravosuđa. Ja smatram i duboko sam uverena da će one doneti boljitak Republici Srbiji. Hvala vam.