Zahvaljujem, predsedniče.
Uvaženi gosti, članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, interes građana Srbije je da ovi predloženi zakoni ne budu usvojeni. Zato mi nećemo glasati za predložene zakone koji dalje podstiču nepoverenje u institucije i koji dalje omogućavaju održavanje nelegalnosti kao stila života najmoćnijih ljudi u Srbiji.
Predloženi zakoni održavaju društvo u kojem ćemo imati, gospođo ministarka, najsiromašnije sudije Evrope, a istovremeno najbogatije ministre Evrope, Srbiju u kojoj ćemo imati najsiromašnije tužioce Evrope, a istovremeno najbogatiji politički vrh Evrope. Zato ste u ovim predlozima zakona onemogućili samostalan sudijski i tužilački budžet, već ste uz platne razrede dali svu moć Ministarstvu finansija da uz saglasnost Vlade oni budu ti koji određuju kolika će to biti plata sudija i tužilaca. I ne samo da ovakvom vašom pravnom nekulturom degradirate sudije i tužioce, već ih sada i osiromašujete.
Poštovane kolege, prva strateška investicija ovog društva mora da ide u pravcu podizanja socijalnog statusa sudija i tužilaca, ne na investiranje u vaše bespravno napravljene objekte koje opremate od utaje državnih para, ne na investiranje u vaš bogati vozni park, u vaše stadione, u Vučićeve i Vulinove bezbednjake i specijalce, već na investiranje u dostojanstven život i rad pravosudnih funkcija. I to ne samo na investiranje kroz najveće plate u ovoj zemlji, već i kroz sudijske stipendije, finansirajući sudijske i tužilačke prakse u inostranstvu i sudijskim i tužilačkim edukacijama u respektabilnim sudovima u tužilaštvima širom sveta, kako bi se videla i međunarodna praksa, što je dragoceno i beskrajno važno, naročito mladim pravosudnim funkcijama.
Prvi uslov rekonstrukcije naših institucija je visoki socijalni i društveni status sudija i tužilaca. Ti ljudi moraju da imaju takav društveni status i takav lični i profesionalni integritet, da niko ni ne pomisli da na njih utiče na bilo koji način. Bez ugleda i bez visokog mesta tih profesija u svesti građana nema poverenja u institucije. Samo sa visokim društvenim statusom ljudi koje nose te časne profesije sudija i tužilaca pravosuđe neće biti instrument politike kao do sada, ili samo okvir ograničavanja politike, već će biti dnevni čuvar pravde i uslov zdravog društva i razvoja zemlje.
Ovde je danas na sceni, nažalost, jalovo simuliranje stvaranje nezavisnog pravosuđa. Vi se služite prilično agresivnom propagandom da ubedite građane da ovi zakoni stvaraju i jačaju nezavisnost sudstva i samostalnih tužilaca. To radite uz pomoć klimanja glavom grupa koje su kao verni partijski sledbenici zauzeli visoke položaje u našim institucijama, ali i onih koji su kapitulirali pred svojom pravničkom profesijom, a nažalost u ime viših interesa koji nisu interesi građana Srbije.
Nijedan od predloženih zakona ne rešava patološko stanje koje postoji u našim institucijama vlasti. Nijedan predloženi zakon ne rešava odgovornost za ignorisanje Ustava i zakona. To je to najdramatičnije patološko stanje, naročito od strane izvršne vlasti.
Pa, mi sada imamo takođe i Ustav i zakone, ali kojih se, naročito izvršna vlast, ne da se ne pridržava, nego ih krši na dnevnoj bazi. I šta nam nezavisno pravosuđe tu kaže? Šta kaže? Apsolutno ništa. Kao što sam rekla, na dnevnoj bazi se krši i Ustav i zakon, osim kada se izvršna vlast doseti da treba odgovornost prebaciti na nekog drugog. Šta će onda po novom zakonu samostalno tužilaštvo da učini? Takođe, ništa.
Gde se u ovim zakonima reguliše šta se dešava ako tužilac ćuti, kao i svih ovih godina, iako ima zakonsku obavezu da reaguje kada do njega dopre informacija o kriminalu ili nekom krivičnom delu? Koji je to pravni mehanizam, pitam vas ovde, po predloženim zakonima iza kojih kažete da stojite, koji će naterati tužilaštvo da progovori kada se pred očima svih nas ošteti energetski sistem ove države za milijarde evra? Šta se po predloženim novim zakonima dešava kada tužilaštvo, kao i do sada nažalost, iako ima zakonsku obavezu po krivičnom zakoniku, neće da reaguje kada čuje i pročita da na Dedinju, u Maglejskoj, u Lackovićevoj, Čakorskoj, na Topčiderskoj zvezdi, u Tolstojevoj, Neznanog junaka ili na Vračaru, na Zvezdari, na Novom Beogradu niču bespravne vile iz dana u dan, zgrade koje podižu moćnici pod zaštitom izvršne vlasti ili lokalnih organa vlasti, koji čekaju korupcijom naručeni neki novi zakon o legalizaciji?
Šta predlagači zakona predviđaju kada Tužilaštvo ćuti i neće da reaguje, kao i do sada, u slučajevima kada tužilaštvo čuje ili pročita da se uz koordinaciju vrha države ruši Savamala? Ili se zaključuje štetni ugovor u „Telekomu“? Ili se daje državna zemlja besplatno prijateljima vlasti? Ili šta predlagač predviđa kada tužilaštvo orkestrirano učestvuje u proganjanju onih koji su otkrili najveću fabriku marihuane u Evropi, Jovanjicu? Ili kada ćuti tužilaštvo, iako je čulo i pročitalo da je centralna aktivnost naših bezbednosnih službi praćenje političkih protivnika i poslovna saradnja sa kriminalom.
Poštovane kolege, nezakonitost nije samo ponašanje suprotno zakonu, već i ponašanje koje doprinosi povećanju opšteg zla i održavanju jednog lošeg legaliteta. Mnoga zla uspevaju kod nas, između ostalog, zahvaljujući brojnim nosiocima pravosudne nesamostalnosti koji su izabrali nenadležnost i ćutanje da bi omogućili privilegije moćnicima.
Ovi pravosudni zakoni ne rešavaju još jedan važan problem, a to je da li uopšte tužioci i sudije imaju odgovornost ako omogućavaju trenutno protivustavno stanje i narastuću nelegalnost i korupciju. I gde je po ovim zakonima obaveza i odgovornost da spreče selektivno i protivzakonito delovanje? Ovi zakoni ne predviđaju odgovornost našeg pravosuđa da spreči ili ukaže na odgovornost za javna lažna obećanja, dok se vrši otimačina i pljačka državne imovine, uzurpiranje, zloupotreba javnih funkcija za ogromna zaduženja, za bespravne objekte, za drsko omalovažavanje svake priče o ljudskim pravima.
Ko je nadležan da građanima obezbedi da merilo postupanja pravosudnog vrha i vrha tužilaštva ne bude mišljenje njihovog gospodara, već da to budu Ustav i zakon? Gde je ovde obaveza tužilaštva ili suda da javno kaže predsedniku države ili premijerki Vlade da nemaju pravo da preuzimaju ulogu tužilaca i sudija? Ili da nemaju pravo da one koji su otkrili najveću fabriku droge u Jovanjici nazivaju nosiocima državnog udara? Ili da one koji se protive zagađenju zemlje nazivaju teroristima? Naprotiv, ovi zakoni održavaju ovakvo neustavno stanje. Nažalost, iako su mnogi lideri strukovnih udruženja na početku ove kampanje govorili vrlo kritički, na nivou struke, o ovim predlozima zakona, dogodilo se da su pojedinci iz pojedinih strukovnih udruženja pisali njemu, predsedniku države, iako sve vreme govorimo o tome i o problemu i patologiji da on za to nema nadležnost.
I ovde je takođe jedan od patoloških problema, da nosioci tužilačkih i sudijskih funkcija ne uviđaju da vladavina prava nije samo jednostavna podela vlasti, već da sudska vlast ima izuzetno odgovornu i tešku, naravno, nadležnost da kontroliše izvršnu vlast. Predloženi zakoni omogućavaju, nažalost, i dalje da izvršna vlast dominira nad sudskom vlašću, umesto da je obrnuto. Prema predloženim rešenjima, ne mogu bez resornog ministarstva, odnosno vašeg ministarstva, da donose odluke o sudskom poslovniku, stvarnim potrebama zaposlenih u sudovima, sistematizaciji radnih mesta, broju sudskog osoblja, ali i o broju postupajućih sudija.
I pored toga, deo strukovnih udruženja saopštio je da su zadovoljni radnim verzijama zakona, kao i premijerka i razni ministri propagandisti i brojne interesne grupe. To je tačno. Ali, ako političari vladajuće partije pričaju o lošoj prošlosti, da bi bežali iz sadašnjosti, ne treba sudije i tužioci da podržavanjem ovih zakona kupuju mir, nažalost za sebe, osećajući se nesigurnim u ovakvom sistemu i u ovakvoj državi i omogućavaju množenje brojnih devijantnih situacija i posledica usled dominacije izvršne vlasti nad pravosuđem. Jer zašto je uopšte moguće da u ovakvoj Srbiji izvršna vlast dominira nad sudskom vlašću, nad tužiocima i sudijama? Upravo zbog onog što sam pre nekoliko minuta rekla, a to je zbog toga što je pravosudnoj grani vlasti oduzeto ili ugroženo pravo da kontroliše izvršnu vlast. Zato je važna sudska vlast, da ona ima instrumente kontrole nad izvršnom vlašću, a ne da bude obrnuto i ovo moramo ponavljati u beskraj.
Građanima Srbije su potrebni zakoni u kojima će se omogućavati ne samo vrhu tužilačke sudske organizacije privilegije, kao na primer da samo sudije Vrhovnog suda mogu da rade do 67 godine. Zašto to ne mogu i sudije Apelacionog suda ili Višeg suda? Zašto predsednik Višeg suda u Beogradu, koji ne sudi i koji je istovremeno i sudija Kasacionog suda, može da ide u penziju sa 67 godina, a njegove kolege iz Višeg suda koje sude, za razliku od njega, to moraju sa 65 godina? Najveći broj sudija zna da je tužilačkom vrhu funkcija postala njihov stil življenja, kao što sam i rekla. Oni su, nažalost, realizatori i sukreatori te dominantne negativne selekcije koja bira goreg od sebe, a ne boljeg od sebe. Ovakvi zakoni, po želji male društvene grupe vlasti, ne čude, jer ih je predložila Radna grupa koja je po diskrecionom pravu sama imenovala ministarka, kao što smo i čuli.
Naravno da je zadržano u predlozima zakona i poznat je fenomen istaknutih pravnika, o kojem su moje kolege prethodno dosta govorile, kao članova pravosudnih saveta. Od mnogih kriterijuma, osim onog što ne sme da ima 65 godina, naveli su da nije snažno uticao na političke odluke. Taj kriterijum šta je snažno, šta mislite ko će procenjivati? Pa opet SNS. Ili drugi kriterijum, da nije zastupao, dakle kandidat, stav kojim se ugrožava samostalnost tužilaštva.
Znači, ako je neko pravnik, bez obzira na svoje znanje, na svoje iskustvo, na stručnost, ukazao na istinu da tužilac nije samostalan, već je delovao pod uticajem političkog ili bezbednosnog vrha države, taj ne bi mogao da bude, gospođo ministarka, istaknuti pravnik. Vi takvu kritiku zapravo proglašavate nedostojnom aktivnošću ovim zakonima.
Zadržali ste kvorum od osam prisutnih članova Saveta, gde se daje mogućnost upravo tim istaknutim pravnicima, po ukusu vladajuće partije, da blokiraju rad Saveta. Naravno, jasno vam je potpuno da nikada neće biti dvotrećinske većine u Narodnoj skupštini za izbor istaknutih pravnika. Zato ste odmah i napravili srž vašeg projekta kontrole izbora sudija, tako da ste predvideli da će se u slučaju blokade ili nedostatka odluke dvotrećinske poslanika te istaknute pravnike birati predsednik Narodne skupštine, vrhovni javni tužilac, predsednik Vrhovnog suda i Zaštitnik građana. Isto kao i kod tužilaštva. Šta onda mislite, poštovani građani, koga će predložiti Zagorka Dolovac?
Kao što i ovi zakoni ne regulišu pitanje zašto nema odgovornosti za javno izrečenu laž od strane nosioca izvršne funkcije, tako nema ni suštinske javnosti rada pravosudnih funkcija. Hoće li posle ovih zakona beogradski tužilac, recimo, reći nama javno ko je oblačio fantomke i rušio u Savamali? Hoće li nam reći ko onemogućava da se nastavi istraga policije o Jovanjici, o tome ko je organizovao, ko je dao početni novac, ko je i gde prodao prve količine droge, gde je novac završio, ko je davao stratešku logistiku? Hoće li nam sada posle ovih zakona beogradski tužilac reći ko ga sprečava da to uradi?
Kako je moguće da Grčić ošteti državu u tako kratkom periodu za tako ogromnu sumu novca kao što su milijarde evra iz budžeta građana? Ili će kritika takvog nepostupanja ili nečinjenja od strane tužilaštva, u skladu sa ovim vašim zakonima, biti proglašena kao neprimeren uticaj? To ste takođe predvideli ovim zakonima. Veliki je cinizam ta odredba o tzv. neprimerenom uticaju na sudije.
Da li će posle ovih zakona biti neprimeren uticaj kada predsednik države javno kaže da je neko kriv ili nije kriv, ili će to kao i do sada biti neprimereno, iz ugla pravosudnog vrha?
Da li će posle ovih zakona biti neprimereno da javno, predsednik ili ministri, najavljuju koga treba hapsiti i osuđivati?
Da li će i posle ovih zakona biti neprimereno da predsednik države ima slike kamera sa naplatne rampe, a da branilac u tom postupku nema te snimke sa naplatne rampe?
Vi uvodite sankcionisanje javno izrečenog mišljenja sudija, pod izgovorom zabrane političkog delovanja sudija. U zemlji gde premijerka naziva građane teroristima, jer se protive kopanju litijuma, a one koji su otkrili vezu države i kriminala u proizvodnji droge naziva nosiocima državnog udara, vi javna mišljenja sudija o važnim društvenim pitanjima nazivate političko delovanje. Političko delovanje će verovatno biti i gostovanje na televiziji ili neka izjava za medije u kojoj sudija ukazuje ili pita šta će premijerki i njenoj partnerki državna vila od hiljade kvadrata i zašto država pre njenog useljenja treba da plati renoviranje od dva i po miliona evra, na primer.
Vama nije problem ako sudija ima neprimeren odnos sa političarima ili policajcima ili tajkunom, po ovom vašem zakonu, još jedan detalj, ali je to sa advokatima, na primer, nedozvoljeno. Ne znam zašto imate problem sa advokatima?
Još jedno pitanje. Da li bar jedan vaš predsednik suda sudi, nekada su predsednici sudova sudili najteža dela iz privrednog i klasičnog kriminala, ili je njihova uloga danas samo da budu vaša produžena ruka? Na primer, predsednik Višeg suda u Beogradu, koji je čak jedno vreme simulirao da ima kritički pogled na tužilački, ali time i na politički vrh, sa vama je došao na to mesto i zapaženu ulogu je imao u smeni neposlušnih sudija poput sudije Vučinića.
Imam još dosta toga da kažem i privodim kraju, nažalost, imamo samo 20 minuta za osnovno izlaganje, ali ključna poruka koju želim da pošaljem građanima Srbije je da neće biti nezavisnog pravosuđa u Republici Srbiji dok ne bude slobodnih izbora. Zahvaljujem.