Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za finansije održao je sednicu 26. januara na kojoj je raspravljao o predlozima zakona iz svoje nadležnosti.

Ono što mogu da primetim jeste da su poslanici bivšeg režima napali sadašnju Vladu i Aleksandra Vučića da su zadužili građane Republike Srbije za preko 35 milijardi evra. Sa tim ja, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, ne mogu da se složim.

Nominalni iznos javnog duga 2012. godine iznosio je 17 milijardi evra. Dragi građani Republike Srbije, sa punim pravom možete da pitate bivši režim na šta su potrošili 17,5 milijardi evra. Voleo bih to da znam i ja, a voleo bih da konačno jednom polože račune pred vama.

Naših 17,5 milijardi evra, koliko je zadužena Republika Srbija za vreme ovog režima, se vidi na šta je potrošeno. Potrošeno je na autoputeve, potrošeno je na nove bolnice, potrošeno je na obnovljene i nove škole. Potrošeno je oko devet milijardi evra da se sačuva privreda Republike Srbije za vreme Kovid krize, zato što Republika Srbija postoji radi njenih građana, a ne radi 17,5 milijardi evra koje je besomučno krao bivši režim od tih istih građana.

Građani Republike Srbije, mogu da im poručim, neka ne brinu. Sa ova nova tri zaduženja ne uvećava se javni dug Republike Srbije zato što će najveći deo tih novih zaduženja da ode na otplatu starih kredita kojima su nas ovi zadužili, iz bivšeg režima, po visokim kamatama, tako da će jedan dobar deo javnog duga i da se smanji zbog nižih kamata sa kojima se danas Republika Srbija zadužuje.

Drugi kredit je radi obnove našeg voznog parka u železnicama. Republika Srbija za razliku od njihove vlasti podiže kredit da uveća svoju imovinu, poveća konkurentnost svojoj privredi i omogući realnom sektoru da zarađuje za plate i penzije u javnom sektoru. To oni nisu znali, znali su samo da biraju između levog i desnog džepa.

Treći kredit jeste da se nadoknade gubici koje ima naše preduzeće zaduženo za transport gasa zbog poremećaja na tržištu u snabdevanju energentima, da taj trošak ne bude prevaljen na građane Republike Srbije i privredu Republike Srbije, već na Republiku Srbiju koja želi da očuva standard građana i konkurentnost domaće privrede, domaćeg realnog sektora od koga svaka država živi. Ne živi se od kredita, kao što se živelo za vreme njihove vlasti. Ne živi se od rasprodaje državne i društvene imovine, kao što je to bilo za vreme njihove vlasti.

Dragi građani Republike Srbije, nemojte da brinete, naše javne finansije su stabilne. Omogućićemo da zadržite životni standard, da ga uvećavate. Sačuvaćemo vaša radna mesta, sačuvaćemo vaše porodice od siromaštva u koje ga je gurao bivši režim.

Zahvaljujem i Odboru za finansije.
Primili ste Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine koji je utvrdio da je nastupanjem smrti narodnog poslanika Jelisavete Veljković nastupio slučaj iz člana 131. stav 2. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, te predlaže da Narodna skupština u smislu člana 133. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 133. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabrana narodnom poslaniku Jelisaveti Veljković danom nastupanja smrti.
Saglasno Zakonu o izboru narodih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Saglasno članu 27. i članu 87. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština usvoji predložene akte.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovane ministarke sa svojim saradnicima, poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, evo danas u mnogo boljoj atmosferi nego prethodna dva dana radimo i svedočimo da se može i na drugačiji način, normalniji način raditi u ovoj Skupštini. Ono od prethodna dva dana što smo doživljavali ovde kao narodni poslanici najviše mi je ličilo na onu poslovicu – Huka na vuka, a lisice meso jedu.

Dakle, pred nama je izuzetno važan deo zakonskih predloga. Jedan koji se odnosi na pravosuđe i u čijem donošenju smo učestvovali u prethodnom periodu još od vremena Venecijanske inicijative, u razgovorima sa njima, pa onda ustavnih promena. Onda smo se i na onim javnim slušanjima mogli upoznati detaljno, ko je hteo od narodnih poslanika, o svim ovim sadržajima predloga i u stvari došli do toga da imamo jedan ozbiljan set zakonskih predloga koji u mnogome čine da pravosudni sistem bude efikasniji, da pravosudni sistem bude nezavisniji, samostalniji. U suštini ono što su bile zamerke opozicije vidi da nije bila dobra namera jer nije ono što je bila intencija tih zamerki bilo da se poboljša nezavisnost sudstva, već da se ostvari nekakav uticaj na sudstvo, ali i na tužilaštvo, dok smo mi kao Skupština u suštini preneli deo ovlašćenja nas kao narodnih poslanika ovim institucijama. Bar da se pokaže i dokaže da jednostavno nije onako kako su drugi hteli da iskoriste, jednostavno, situaciju ne bi li na taj način nekako profitirali.

Neophodnost nezavisnosti sudstva, neophodnost toga da nam i tužilaštva budu nezavisna je osnovni uslov jednog stabilnog društva i države koja počiva na pravu i na pravdi. E, sada, vrlo je važno da se uvrstilo i ovo što je ministarka spomenula, jako bitna stavka da će se raditi na poboljšanju statusa, finansijskog statusa sudija i tužioca, jer bez toga je veoma teško biti nezavistan, bez toga je veoma teško pasti pod uticaj bilo koga i zaista je važno da imamo taj dobar status i sudija i tužioca.

Imam veliki broj prijatelja u ovom sektoru i mnogi od njih kažu da im je mnogo isplativije danas da se bave advokaturom nego da budu sudije ili tužioci, prosto, biraju tu opciju jer sa mnogo manje odgovornosti, sa mnogo manje predanosti određenom poslu ili predmetu budu mnogo bolje finansijski obezbeđeni. To je nešto na šta bi možda država trebala posebno da ima jedan posebno važan senzor uključen. Bojim se da ako se to ne poboljša da ćemo imati problem sa onima koji žele da budu sudije i tužioci, jer njihov status nije onakav kakav bi trebao da bude da bi u potpunosti mogli biti samostalni, nezavisni i kako bi u potpunosti mogli svoju funkciju i svoj posao obavljati dostojanstveno, čestito i na korist svih građana.

Takođe, ako se to bude nastavilo možemo biti u prilici da imamo veliki broj nagomilanih procesa, kao što smo imali u prethodnim godinama i da dođe do određenih blokada. Zato je veoma važno da se na tome insistira.

Kao što je za nas veoma važno ovo što je ministarka takođe istakla kao pozitivnu stvar, da će voditi računa prilikom upošljavanja sudija i tužioca i svih, i administrativnog osoblja u sudovima o nacionalnoj pripadnosti, o tome da ne bude diskriminacije, o tome da u sudovima u mestima gde pripadnici određenih zajednica čine značajan postotak, budu zastupljeni i sudije i tužioci i administrativno osoblje u sudovima skladno onom njihovom broju.

Mi smo u prethodnom periodu u sandžačkim gradovima imali takvih situacija, ali zaista se to popravlja i polako se u sudstvu, u sudovima u osnovnom sudu, u višem sudu, dolazi postepeno do proporcije. To nimalo ni lako ni jednostavno, zato što pored toga što ste pripadnik jednog ili drugog naroda, morate imati i određene akademsku referencu, kompetencije, jel tako, i morate ispunjavati sve one uslove koji su neophodni da biste bili izabrani na takvu poziciju. To je jako dobro da se takođe promišlja. Zato smo mi od samog početka podržavali ove ustavne promene i kao politička partija i zato ćemo i podržati sve ove predloge zakona.

Takođe, znam da ovde imamo usaglašavanje ovih pravnih odredaba sa velikim brojem zakona i da će verovatno među ovim amandmanima koji su podneti biti i oni koji će pokušati da opet skrenu pažnju na ono što nisu amandmanske promene, a tiče se grba, himne itd. da bi se stekli možda neki jeftiniji politički poeni. Podsetiću da to nisu bile odredbe koje su se ticale onog referenduma o ustavnim promenama, da svakako ni mi nismo zadovoljni trenutnom himnom i da ćemo se boriti da se svim legalnim stvarima to promeni, da u njoj budu prepoznati svi narodi koji žive u Republici Srbiji, ali nećemo to raditi na populistički i na jeftin način, već onako kako to predviđaju zakoni ove države.

Jako je dobro što ćemo konačno imati i veliki broj onih usklađivanja sa svim ovim pravnim promenama zakona koji su neophodni za efikasno sudstvo.

Takođe, u predloženim tačkama jeste i Predlog odluke novom sazivu Republičke izborne komisije. To treba naglasiti da su se za taj saziv usaglasili svi narodni poslanici, odnosno, svi šefovi poslaničkih grupa i da on jednostavno reprezentira volju građana Republike Srbije, da reprezentira sastav ove Skupštine i ovog saziva i da jednostavno, čak postojala je dobra volja većine da se jednostavno odrekne nekih svojih pozicija, kako bi onim narodnim poslanicima koji nisu imali prema onom matematičkom broju, jel tako, imali mogućnost da imaju svoje predstavnike u RIK-u, omogući da imaju svoje predstavnike u RIK-u.

Pravo da vam kažem to je nešto što je izuzetno demokratski velika stvar, posebno ukoliko se radi o tome da tu poziciju dobiju i oni koji uvek napadaju vladajuću većinu za nemogućnost za razne stvari, bez pokrića itd.

Na taj način je i nekoliko manjinskih partija opozicije dobilo mogućnost da ima svoga člana u RIK-u, što mi pohvaljujemo i što smatramo jednom od značajnijih odluka ove skupštinske većine, ali to treba istaći na tome čestitati, to ne treba prećutkivati, i to ne treba napadati. Zato to treba ceniti onda kada se to bude trebalo ceniti. Zašto ovo govorim? Zato što svakog puta kada ulazimo u neke izborne radnje onda dolazimo do zloupotreba svih ovih mogućnosti.

Prosto, važno je da se ovo napomene jer je to odlika demokratska dobro osmišljena i jedan potez koji jednostavno oslikava sve ono što jeste suština politike i vladajuće partije i vladajuće koalicije.

Takođe, meni je veliko zadovoljstvo što danas imamo pred sobom i dva zakona koji se tiču nauke, koji se tiču obrazovanja i koji u stvari u najpozitivnijem svetlu dovode i predstavljaju ono što je najbolje u Republici Srbiji. Projekt Erazmus plus, je nešto što je donelo nešto u prošlosti velikog dobra i Republici Srbiji, a posebno ljudima koji se bave naukom i onima koji će tek trebati da se bave naukom, a tu pre ostalog, mislim na studente, koji su imali prilike boraviti u velikom broju zemalja EU, a čini mi se i izvan EU, i profesora koji su mogli da osete atmosferu predavanja, da osete atmosferu rada na velikim univerzitetima i da uporede to sa onim što je prisutno kod nas u Republici Srbiji.

Ja sam bio jedan od tih koji je koristio taj projekt i tu mogućnost Erasmus plusa i pravo da vam kažem ono što sam tamo video me je samo još više učvrstilo da ipak najbolje obrazovanje i najkvalitetnije obrazovanje studenti mogu dobiti u Republici Srbiji na našim univerzitetima.

To me je i okuražilo, kao i mnoge moje kolege, da dobijemo još više samopouzdanja, da vidimo da ti ljudi koji predaju po univerzitetima u Evropi nisu nimalo kvalitetni, niti imaju neka veća naučna dostignuća od naučnika sa naših prostora iz naše države. To je jedna od dobrih, hajde da kažemo, stvari ovog projekta pored svega onog ostalog što je prof. Atlagić govorio i što je ministarka govorila i što mi svi isto tako dobro znamo.

Zato je jako važno i da se ovaj projekat nastavi i mi ga zdušno podržavamo i želimo da se njime okoristi što veći broj naučnih radnika, što veći broj studenata i još jedna dobra stvar koju sam dobio kao refleksiju od tih studenata koji su išli na ove razmere preko Erasmusa da i oni koji su imali želju da nakon studija napuste državu, posle ovih iskustava se uglavnom odlučili da se vrate i da svoju karijeru naučnu nastave u Republici Srbiji, što je isto tako jedan od benefita ovog programa. Mi ga naravno podržavamo i želimo da bude još maksimalnije iskorišćen, da jednostavno što više benefita ove vrste dobijemo u povratnom tom nekom fid beku.

Takođe, i program Horizont je nešto što je veoma važno, posebno za ljude koji se bave naukom, koji otvara velike mogućnosti da se na međunarodnom planu pokaže i dokaže ono što mi u stvari sve znamo i o čemu sa prethodno govorio, da u Republici Srbiji, ali isto tako na prostoru cele bivše Jugoslavije zaista postoje ljudi koji su vrh u svetskoj nauci, da oni rezultati koji su postizani u prošlosti su samo sada nastavljeni i to je kontinuitet koji će trajati. Da se ovim resursima koje omogućava Horizont sve veći broj naših naučnika etablira na međunarodnoj sceni i dobija onu poziciju, ono mesto koje im pripada.

Isto je tako je dobra mogućnost što smo jutros čuli od ministarke da se ovim programima daje velika šansa kako državnim institucijama tako i privatnom sektoru i na taj način u stvari dolazimo do onoga što jeste suština do javno-privatnog partnerstva, do toga da iskoristimo sve moguće mehanizme kako bismo doneli bolje rezultate i kako bismo doneli bolju sliku svih nas ovde u ovoj državi da u svet ne odlaze slike koje su bile ovde pre dva dana. Da u svet odlaze slike o vrhunskim ostvarenjima naučnim, o vrhunskim ostvarenjima u umetnosti, u kulturi u tome da mi imamo šta ponuditi svetu, da imamo mi one vrednosti koje su autentične, naše i da sve to dobije onu poziciju koja i treba da bude kod našeg naroda. I što da ne, da svet možda sa ovog prostora dobije i nekog novog Nikolu Teslu i nekog novog Pupina i neke nove velikane koji će biti blagorodni za celo čovečanstvo.

Zato mi podržavamo sve ove predloge zakona i naša poslanička grupa će glasati za sve njih. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeći reč ima predsednik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač, pre nego što nastavim dalje želeo bih da vam se zahvalim što ste ovde i što predsedavate bez obzira na to što ste sahranili oca pre nepuna dva dana. Mislim da to dokazuje i pokazuje vaš odnos prema Narodnoj skupštini, ovoj državi i generalno prema poslu.

Gospođo potpredsednice Skupštine, gospođe ministarke, članice Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da govorim o predlozima zakona iz oblasti pravosuđa, ovih 11 prvih tačaka našeg dnevnog reda. Obično se ističe Predlog zakona o sudijama, Predlog zakona o Javnom tužilaštvu, Predlog zakona u uređenju sudova, Predlog zakona o Visokom savetu sudstva i Predlog zakona o Visokom savetu tužilaštva. Ali, ima tu još nekih predloga zakona zbog potrebe usaglašavanja našeg sistema pravosuđa i generalno državne uprave sa izmenjenim Ustavom.

Ustav je izmenjen 09. februara prošle godine kada je proglašen akt o promeni Ustava u ovoj Narodnoj skupštini, a prethodno su građani na referendumu 16. januara potvrdili te ustavne izmene.

Danas raspravljamo o temi o kojoj se u ovoj Narodnoj skupštini raspravlja otprilike na svakih 15 godina, što znači da nije neka tema koja je svakodnevna, nije neka tema o kojoj se svakodnevno raspravlja u Narodnoj skupštini, a to je dobro što je tako, jer ne bi bilo prirodno, ne bi bilo dobro za pravnu sigurnost, ne bi bilo dobro za funkcionisanje države kada bismo svake godine menjali zakone koji regulišu oblast pravosuđa.

Danas važeći zakoni su doneti 2008. godine, znači nedavno nakon usvajanja Mitrovdanskog ustava krajem 2006. godine i o svemu ovome na ovaj način govorim zbog toga da bi ukazao na to da smo imali reformu pravosuđa 2008. godine. Tada su doneti novi zakoni iz oblasti pravosuđa, svi oni zakoni koji će danas biti izmenjeni, odnosno na čije mesto će doći novi zakon, nakon ustavnih izmena.

Ja se sećam tadašnje rasprave 2008. godine pošto sam bio učesnik i te rasprave u ovoj Narodnoj skupštini, ima tu još poslanika koji su bili tada deo parlamenta pa jedino što smo uloge malo promenili. Oni koji su bili na vlasti su danas u opoziciji, oni su koji su bili u opoziciji danas su na vlasti. Mi iz SVM smo tada bili deo vladajuće većine, ali smo bez obzira na to glasali protiv tih predloga zakona. Ima tu poslanika koji se toga sećaju, a glasali smo protiv pre svega zbog još uvek važećeg, do duše u nekoj meri je izmenjen Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Taj zakon se sada ne menja. Taj zakon donet je 2008. godine, a izmenjen 2013. godine i važi i dan danas, a 2008. godine smo glasali protiv seta pravosudnih zakona zbog toga što je tada predložen Zakon o sedištima sudova i javnih tužilaštva u potpunosti bio takav da nije vodio računa o tome da pravda treba da bude dostupna građanima Republike Srbije.

Tada je broj osnovnih sudova, odnosno tadašnjih opštinskih sudova smanjen sa 138 na 34. Ukinuti su sudovi koji su do tada postojali 150, 200 godina unazad, kao što su na primer sudovi u Bečeju, sud u Bačkoj Topoli, u Kanjiži, Senti, Temerinu i mi smo zbog toga glasali protiv tog predloga zakona. Tada je opstalo ili ostalo svega osam osnovnih sudova na teritoriji AP Vojvodina. Nakon toga, nakon promene vlasti 2013. godine, a tada je ministar pravde bio ministar Selaković, uspeli smo da vratimo neke od tih sudova. Na primer sud Bečeju, funkcioniše i dan danas od te 2013. godine, sud u Senti i formirali smo sudsku jedinicu u Bačkoj Topoli osnovnog suda u Subotici.

Ono što nije vraćeno je sud u Temerinu, osnovni sud, nekadašnji opštinski sud u Temerinu i u Kanjiži. Možda će biti prilike i za to u nekoj narednoj izmeni tog Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ali nakon 2013. godine mislim da je pravda u većoj meri dostupna građanima Srbije nego što je bila dostupna 2008. godine od tadašnje reforme pravosuđa do 2013. godine.

Što se tiče sada predloženih zakona, želim da kažem da je izuzetno dobro što se poštuju rokovi. Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava je predviđeno da će se zakoni iz oblasti pravosuđa uskladiti sa izmenjenim Ustavom u roku od godinu dana od stupanja na snagu izmenjenog Ustava. Taj rok ističe 9. februara i evo danas u subotu, inače što je meni interesantno, tačno 21 godine nakon toga što sam diplomirao na pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu evo počinjemo raspravu o setu pravosudnih zakona.

Ali, nije to bitno. Bitno je što se poštuju rokovi, jer to u ovoj državi nikada nije bila praksa i vrlo retko se dešava da se poštuju neki rokovi koji su predviđeni Ustavom ili Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava.

Siguran sam da ćemo ove zakone usvojiti do 9. februara i da ćemo poštovati taj rok koji smo sebi propisali. Šta je još bitno? Bitno je što smo pre skoro godinu dana Ustav izmenili na način da možemo govoriti o ustavnom kontinuitetu. To se skoro nikad nije desilo u istoriji ove države.

Kada smo raspravljali o promeni Ustava u prošlom sazivu, ja sam nabrajao sve ustave ove države, počev od Sretenjskog pa zaključno do Mitrovdanskog ustava i skoro se nikad ili nikad se nije desilo da se radilo o ustavnom kontinuitetu i da je Ustav izmenjen i u materijalnom i u formalnom smislu na način kako je to bilo predviđeno tada važećim Ustavom. Mi smo to pre skoro godinu dana uspeli da uradimo.

Ono što je sada predviđeno predlozima zakona iz oblasti pravosuđa, to je razrada onoga što sada stoji u Ustavu, što je ova Narodna skupština usvojila pre godinu dana i što su građani potvrdili pre toga na referendumu.

Ono što su dobre strane izmenjenog Ustava, to je u većoj meri garantovanje nezavisnosti sudstva, samostalnosti tužilaštva, ukidanje tzv. probnog mandata za sudije, znači garantovanje stalnosti sudske funkcije i to su neke vrednosti univerzalnog karaktera koji su u temeljima liberalno-demokratske ustavnosti i to je svakako pozitivno.

Ono što sam rekao pre godinu dana kada smo raspravljali o Aktu o promeni Ustava, to bih želeo da kažem i sada. Bez obzira što je Ustav već izmenjen i mi smo glasali zbog ovih vrednosti za promenu tog Ustava, ali ipak u zagradi bih želeo da kažem ono što sam i tada rekao - nisam preterani optimista i nisam siguran da je dobro što Narodna skupština u potpunosti ostaje bez nadležnosti u materiji izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Zašto?

Zato što je ustavno načelo suverenosti građana. Naš Ustav kaže – suverenost potiče od građana a građani suverenost vrše pomoću narodne inicijative i referenduma ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Ti predstavnici se biraju na tajnim, slobodnim, višestranačkim izborima i ti predstavnici nosilaca suverenosti, tj. građana, su narodni poslanici, članovi parlamenta. I dan-danas sudovi, sudska veća, presude donose u ime naroda. Naš Ustav kaže, član 145. – presude se donose u ime naroda.

Presude se donose u ime naroda, a istovremeno predstavnici naroda, predstavnici nosilaca suverenosti se isključuju iz procedure izbora sudija koji presude donose u ime istog tog naroda čiji smo mi predstavnici. One sudije koji će presude donositi u ime naroda neće birati predstavnici naroda, tj. nosilaca suverenosti, već uski krug kolega. Ja, naravno, znam da će u Visokom savetu sudstva i u Visokom savetu tužilaštva i dalje biti istaknuti pravnici, da će te istaknute pravnike birati Narodna skupština, znači ne mogu da kažem da se stopostotno kida nit između nosilaca suverenosti i sudija koje presude donose u ime naroda, ali Narodne skupštine kao predstavnika naroda više u proceduri izbora nosilaca pravosudnih funkcija nema. To je nešto što je od nas očekivala Evropska unija, to je nešto što je od nas očekivala Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope.

Ova država je na evropskom putu i treba da bude na evropskom putu. Savez vojvođanskih Mađara je stranka koja se zalaže za priključenje Republike Srbije Evropskoj uniji što pre, ali sam imao potrebu da ove stvari kažem, jer bez ovih argumenata, bez ovih činjenica mi ne bismo imali celovitu sliku.

Možemo mi sada da kažemo da politika više neće biti od uticaja na pravosuđe i da će od sutra ili od usvajanja ovog zakona pravosuđe u potpunosti biti nezavisno, ali, znate, to je sa ovom temom isto tako kao što je i sa slobodom medija. Kao što ni na medije, ni na sudije, pritisak ne mogu da vrše samo političari, samo parlament, samo Vlada, već to mogu da čine i tajkuni, to mogu da čine i određeni subjekti privrednog života, to mogu da budu mediji, to mogu da budu neki istaknuti, bogati, neka istaknuta bogata udruženja građana, tzv. „en-dži-o“ itd.

Zbog toga, kada kažemo da će sudski sistem u potpunosti, da će sudije biti u potpunosti nezavisne, daj bože da bude tako. To više neće zavisiti od vas, kao ministra pravde, neće zavisiti od nas kao narodnih poslanika, neće zavisiti od, recimo, predsednika Odbora za pravosuđe, koji je do sada bio po funkciji član Visokog saveta sudstva, ali će zavisiti od nekih drugih.

Određene sudije se i te kako bave politikom, određene sudije se i te kako pojavljuju na medijima i te određene sudije ne dele uvek mišljenje sa predstavnicima poslanika iz vladajuće većine, nego se dešava, bogami, da imaju simpatije prema određenim opozicionim poslanicima. Tako da je to to, da bismo imali celovitu sliku.

Želeo bih da kažem da apsolutno podržavamo one delove predloga svih ovih zakona koji se odnose na prisustvo pripadnika nacionalnih manjina u pravosudnom sistemu. Tu pre svega mislim na javne tužioce, na dosadašnje zamenike javnih tužioca, odnosno sada na tužioce odnosno glavnog javnog tužioca, na sudije i sudije pripravnike.

Predlozima zakona je predviđeno isto ono rešenje koje je bio naš amandman 2008. godine u prethodnoj reformi pravosuđa, a suština tih rešenja je da se prilikom izbora sudija i javnih tužilaca vodi računa o sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne terminologije u sudu. To je jako dobro, ali je dosadašnje vreme u prethodnih 15 godina pokazalo da to nije dovoljno i nije nikakva tajna, taj sastanak je bio javan, mi smo pre nedelju dana imali sastanak sa ministarkom pravde i dogovorili smo se da ćemo raditi na tome da podzakonskim aktima budu predviđeni i određeni mehanizmi za poboljšanje srazmera ili udela pripadnika nacionalnih manjina u pravosuđu.

Ja tu, naravno, ne zastupam ideju tzv. ključa koji je važio za vreme komunizma, ali je jednostavno neprirodno da pripadnike nacionalnih manjina skoro nema u pravosuđu, ni u sudovima ni u javnim tužilaštvima. To nije krivica ove Vlade, nije krivica ni prethodne vlasti, to je zaostavština 90-ih godina i svi mi zajedno moramo da radimo na tome da se poboljša udeo odnosno srazmera pripadnika nacionalnih manjina.

Tu postoje i preporuke OEBS-a, poznate kao preporuke iz Graca, koji baš govore o tome da podzakonskim aktima treba razraditi mehanizme, da bismo imali veći broj pripadnika nacionalnih manjina u sudovima, odnosno javnim tužilaštvima.

Zašto je ovo bitno? To je bitno zbog toga da bi pravda bila u većoj meri dostupna građanima, to je bitno zbog toga da bi građani pripadnici nacionalnih manjina mogli da koriste svoj jezik u sudskim postupcima. Ukoliko pogledate koliko postupaka se vodi na jezicima nacionalnih manjina, bez obzira što su u mnogim sudovima u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina, onda ćete videti da su ti podaci poražavajući. Ima nešto malo u Subotici, ima nešto malo u Novom Pazaru, ima nešto malo u Nišu i to je to. Ali je to manje od 200 sudskih postupaka ukupno na teritoriji Republike Srbije godišnje. Šta je razlog? Razlog je što nema ljudi koji bi mogli da vode te prvostepene postupke na jezicima nacionalnih manjina. Zbog toga ćemo zajedničkim snagama da radimo na povećanju broja pripadnika nacionalnih manjina i u sudovima i u javnim tužilaštvima.

Da zaključim, veliki posao je odradila i ova Narodna skupština i Ministarstvo pravde, svakako treba da se zahvalimo i gospođi Popović, ministarki pravde, i gospodinu Vinšu koji je kao pomoćnik ministra mnogo radio na ovim predlozima zakona i predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine u ove prethodne dve godine. Ja se nadam da ćemo ove predloge zakona usvojiti za nekoliko dana, da ćemo poštovati rok koji smo sebi zadali i ja se nadam da će vreme pokazati da će, bez obzira na sve one rezerve o kojima sam ja govorio, sudski sistem biti nezavisan, na usluzi građanima.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati ove predloge zakona u danu za glasanje. Hvala.

Hvala, gospodine Pastor.
Reč ima Jelena Jerinić.

Hvala vam, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, poštovani predstavnici izvršne vlasti, ja ću danas govoriti o predlozima pravosudnih zakona.

„Ne davimo Beograd“ učestvovao je u ovom procesu od samog početka. Bili smo prvi koji smo se zvanično registrovali kao organizatori referendumske kampanje i protivili smo se izmenama Ustava, zbog toga što smo smatrali, i danas smatramo, da one nisu omogućile nezavisnost sudova, niti samostalnost tužilaštva, štaviše.

Međutim, nismo mogli da pretpostavimo da će nas to potpuno isključiti iz ovog daljeg procesa, jer rekli ste da ono što ne uđe u Ustav popraviće te pravosudnim zakonima, i mi smo stvarno hteli da pomognemo, niste nam dali. Sad verovatno se svi sećate filma Slobodana Šijana „Davitelj protiv davitelja“ i znate kada Pera Mitić kaže – ko ne voli karanfile ne treba ni da živi. E pa, po toj metodologiji su obrazovane radne grupe. Dakle, ko nije bio za promene Ustava ne može ni u radnu grupu.

Uvažena ministarko Popović, želim i ovim putem da vas podsetim da je pre nekoliko dana isteklo pet meseci od kad sam vam postavila poslaničko pitanje na koje mi nikada niste odgovorili onako kako propisi nalažu. Verovatno u mnogo kraćem roku odgovarate, recimo, na pitanja koja vam uputi predsednik Republike, ali ja želim da vas podsetim da ste vi ovde izabrani da odgovarate parlamentu i narodnim poslanicima, a ne samo vašoj političkoj stranci. I tada sam pitala – da li će Venecijanska komisija videti prednacrte pravosudnih zakona pre građana i građanki Srbije? Tako je i bilo. I tako je krenuo ovaj najtransparentniji, najinkluzivniji proces ikada.

Nacrti su objavljeni 12. septembra, istog dana kada su prosleđeni Venecijanskoj komisiji. Mi smo naravno pratili šta stoji na sajtu i vrlo smo spremno dočekali sve sastanke sa Venecijankom komisijom, pisali smo primedbe, neke od njih su se i našle u mišljenjima, učestvovali smo i u takozvanoj javnoj raspravi, dolazili smo na okrugle stolove čak i kada nas niste zvali, pisali smo primedbe i vašem Ministarstvu.

Sa strane gledano, čitava ova procedura zaista izgleda bajkovito. Dakle, sve što postoji od konsultativnih mehanizama nekako ste pokrili. I u tom smislu ministarka je zaista zaslužila još jedan mandat u Vučićevoj Vladi, zbog toga što će ona, kao i prošle godine, doneti Srbiji još jedno, a sasvim je moguće i verovatno jedino „bravo“ u Godišnjem izveštaju Evropske komisije.

Mi godinama ukazujemo na to da SNS usavršava metodologiju banalizacije Ustavom i zakonom garantovanih prava kroz puko poštovanje procedure. Ovog puta to se radi zarad pohvala Saveta Evrope i Evropske komisije. Međutim, iako ste težili savršenstvu, izgleda da ste neke stvari zbrzali, potkrale su se neke greške i sada neke vaše stranačke kolege moraju da podnose amandmane da vam to isprave. Mi ne sumnjamo da će Vlada usvojiti te amandmane, da će oni biti prihvaćeni i da predsednik Skupštine neće morati njih da moli da povlače amandmane da bi uštedeli vreme.

Nažalost, čitava ova rasprava ostala je u krugu onih koji su za to stručno zainteresovani i koji inače čitaju mišljenja Venecijanske komisije. Za to ste se pobrinuli. Međutim, na kraju dana uopšte nije važno šta kaže Venecijanska komisija. Važno je kako će ovi zakoni uticati na život građana i građanki Srbije.

Zbog toga bi bilo fer da im objasnite kako će vaši stranački kadrovi presudno uticati na to ko će biti sudija i ko će onda odlučivati u porodičnim sporovima, u nasilju nad ženama, kada nekoga poslodavac nezakonito otpustili ili mu ne plaća mesecima platu, u sporovima koji će neki imati kada država dođe da im ekspropriše zemlju da bi se izgradio još jedan grad na vodi ili kada budu birani tužioci koji neće reagovati kada se nečiji član porodice nađe na putu bahatog funkcionera ili kada kompletni idioti ograniče nečiju slobodu kretanja, nekome sruše kuću, a nekome zazidaju prozore.

Što se samih predloga zakona tiče, naše glavne primedbe ostaju. Prvo, ovi zakoni legalizuju uticaj SNS na pravosuđe, drugo, u njih su ugrađeni mehanizmi za uticaj izvršne vlasti na autonomiju pravosuđa i treće, ovo nije nikakva reforma, već je prepakivanje postojećeg sistema onako kako vama odgovara.

Krenimo redom. Dakle, predlozi ostavljaju taman toliko prostora za uticaj trenutne političke većine, bilo ove ili neke buduće, na sudije i na tužilaštva, i to prvenstveno kroz pozicije istaknutih pravnika u pravosudnim savetima. Dozvolite da se poslužim terminologijom koju smo ovde slušali prethodna dva dana. Istaknuti pravnici za vas su crvena linija. Ono za šta ste otvorili prostor u Ustavu sada cementirate zakonima.

Mnogi od vas kritikuju tzv. opšti izbor sudija po zakonima iz 2008. godine i predstavljaju se kao spasitelji vladavine prava i nezavisnog pravosuđa. Mnogi od vas će i ovih dana vrteti tu istu ploču. Da se razumemo, mi nismo sudelovali niti u toj, niti ćemo učestvovati u ovoj reformi. Za nas 2008. i 2009. godine propuštena je šansa za lustraciju sudija i tužilaca koji su učestvovali u političkim suđenjima, u falsifikovanju izborne volje građana, u političkim progonima i u prikrivanju ratnih zločina. Ko je tada bio u Vladi i planirao tu reformu vi se sami prebrojte.

Međutim, ono što propuštate takođe da iskreno kažete jeste da plodove te reforme uživate poslednjih deset godina. Čak i sada dok pripremate zakone birate sudije i predsednike sudova po starim zakonima, po Ustavnom zakonu koji ste takođe sami doneli, a sa druge strane dovoljan je mig nekog od vaših istaknutih poslanika, pa da neko u Narodnoj skupštini i ne bude izabran.

U suštini, proces koji sada započinjete biće skoro isti kao i reforma iz 2009. godine, jer u sledećih nekoliko godina više od 50% sudija odlazi u penziju. Nove će biti birane pod budnim okom vaših istaknutih pravnika. Uskoro ćemo, naravno, videti i ko će biti istaknuti pravnici i mnogi se ovih dana i ističu na različite načine. Neki to čine kao članovi radne grupe, neki glume ministarku u opasnim scenama na okruglim stolovima i u medijima. Recimo, na okruglim stolovima, kada bi neko iz opozicije ili kritički nastrojenog dela civilnog društva čak i uspeo nekako da se ušunja i da nešto kaže, uvek su u pripravnosti bili kandidati za istaknute pravnike, sa pripremljenim referatima, spremni da veličaju tektonske promene u pravosuđu.

Kada govorimo o mehanizmima kojima ćete držati pravosuđe pod kontrolom, neki od njih su finansijski i vama je potpuno prihvatljivo da otvoreno kažete da će Siniša Mali određivati kako će živeti sudije i tužioci u zavisnosti od toga kako se pokažu. Neki će biti kadrovski, tako što će Ministarstvo pravde presudno uticati na broj i strukturu raspored sudijskog i tužilačkog osoblja. Na pojedinačne sudije i tužioce uticaćete premeštajima, upućivanjima ili tumačenja normi o zabrani svakog političkog delovanja posebno kada su u pitanju sudije. To je već danas i pomenuto.

I dok će sudijama biti zabranjeno da slobodno izražavaju svoje mišljenje, a javnosti, čak i onoj stručnoj da komentariše rad sudova i tužilaštava, znamo ko uvek može da najavi i komentariše optužnice, da ceni dokaze, ponekad i da ih prikriva, da opominje i optužuje sudije i tužioce za nerad i korumpiranost. Znate na koga mislim.

Na kraju, ovo nije suštinska reforma, nije čak ni njen početak, njome se ne dira niti u organizaciju pravosuđa, a predlagali smo i uvođenje prvostepenih upravnih sudova i Apelacionog ustavnog suda, kao i porodičnih i radnih sudova.

Slušajte, možda čujete i nešto što ne znate već. I ako u ovim zakonima nalazimo odredbe kojima se sudije disciplinuju za prekomerne trajanja sudskih postupaka. Predsedavajući, molim vas, stvarno.

Jel mogu dve poslaničke grupe da ne razgovaraju sada? Da ostavite to za posle.

Najlepše hvala.

Dakle, dok će se sudije disciplinovati za prekomerne trajanja sudskih postupaka nisu definisani delotvorni mehanizmi, niti za smanjenja i opterećenja sudova predmetima, niti za smanjenje trajanja sudskih postupaka. E, sada da ne bude da samo kritikujemo, neka od rešenja iz ovih zakona zaista treba pohvaliti.

Ja tu pre svega mislim na ukidanje mogućnosti za upućivanje tužilaca iz nižih u više javna tužilaštva, jer izuzetak koji postoji u sadašnjem zakonu se neretko zloupotrebljava i vi to znate, i onda se umesto izbora zamenika javnih tužilaštava u višim tužilaštvima, posebno na konkursu, oni na ta mesta upućuju iz nižih tužilaštava i na taj način, s jedne strane, prazne se osnovna tužilaštva zato što zamenici tamo ostaju formalno angažovani, a sa druge strane, upućeni zamenici ostaju višem tužilaštvu sve dok su poslušni jer imaju kratkotrajne ugovore.

I ova pojava verovatno je najmasovnija u Višem javom tužilaštvu u Beogradu, čiji je šef u poslednjih godinu dana na taj način angažovao preko 20 zamenika javnih tužilaca.

Ono što me malo brine, jeste što mi se čini da ovo rešenje mogu da izazovu razdor u vašim redovima i vi sigurno znate da među vašim istaknutim poslanicima postoje oni koji se tim rešenjima protive i koji su najavili i amandmane na ove odredbe. Ja neću ulaziti u njihove razloge za to, ali želim da znate da vas naša poslanička grupa iskreno podržava da istrajete u raskidanju sa ovom veoma lošom i štetnom praksom.

I na kraju imam jedan predlog za vas, kojim biste sigurno pokupili još neki poen kod Evropske komisije. Zamislite kakvi biste šampioni bilo kad biste usvojili neki od amandmana opozicije, to bi zaista bio praznik demokratije, takođe to bi bio veoma delotvoran način da smanjimo broj amandmana koji će biti u raspravi u pojedinostima.

Evo, recimo, naša poslanička grupa podnela je samo sedamdesetak amandmana na ovih pet zakona i možete da birate koji god vam je volja, nećete pogrešite ni sa jednim. Zahvaljujem.

Znači, ovako, prvo pravo na repliku.