Onda član 104 – povreda toga što niste dali pravo na repliku. Član 104. stav 2.

Znate šta, vi imate pravo da dajete repliku onda kada se neko vređa, kada se eksplicitno pomene imenom, kada se vređa stranka ili poslanička grupa. I u redu je, spomenuta su neka imena kada ste dali prvu repliku. Međutim, kada ste dali drugu apsolutno nije bilo ničega uvredljivog. Šta je bio osnov za tu repliku?

Dakle, niste imali razloga da date osnov za takvu repliku. U toj replici izrečene su razne uvrede i neistine, poput toga, jel, ko je lider u „Ne davimo Beograd“.

Možete slobodno da skinete statut naše organizacije, vidite da postaje malo veća. Ima pet članova. Ja sam jedna od članica. Robert Kozma je jedan od članova. Možete takođe da pogledate ko je od nas bio najviše rangiran na izbornoj listi, itd. Ali, da ne pričamo o tome. Dakle, izrečene su razne uvrede i vi na to ne dozvoljavate da se replicira zato što prosto uvek vaša mora da bude poslednja.

Dakle, šta je osnov za pravo na repliku kada niko ništa nije uvredio, nego dao obrazloženje pogrešnog tumačenja, na šta ima pravo u replici, što piše u ovom Poslovniku? Očekujem da to objasnite. Ne samo sada, nego uvek zato što ovo uvek radite. Uvek na ovaj način zloupotrebljavate pravo na repliku.

Bez obzira šta se čuje sa druge strane, vi u tome nađete neku uvredu. Vrlo ste osetljivi na najsuptilnije moguće tumačenje svega što bi moglo da bude uvreda, ali kada sa druge strane dođu najbezočnije laži, tu se ne reaguje.

To je bilo to? Dobro.
Da, da. Znači, mogu predstavnici predlagača da se jave za reč u bilo kom trenutku.
Što se tiče vašeg pitanja, direktno obraćanje poslanika. Učestvuju u raspravi međusobnoj. Sada vidite šta je zanimljivo – vi zamerate kada neko dobije reč i pravo da odgovori, a onda ćete vi isti da kažete da nema dobijanja reči. Ne dobija se pravo da se odgovori. Uskraćuju se prava da se govori.
Znate, to je neverovatno. Znači, svaki put, ali bukvalno svaki put vi sami potpuno kontradiktorne stvari izgovarate, ali bitno je samo da parlamentarnu većinu optužite za nešto, pa makar i za međusobno potpuno suprotstavljene i sukobljene stvari. Ali, bitno je i važno samo da kažete da je neko nešto kriv.
Niti znam ko vam je član malog veća, ni šta vam je to vaše malo veće. Iskren da budem, ne interesuje me previše. Ali, kada vam kažem – dobije vaš predstavnik pravo da replicira i onda, naravno, da čuje odgovor, jer to se valjda podrazumeva, vi onda zamerate – zašto bilo ko odgovara. Kako da vam kažem, nije Skupština mesto predviđeno za to da vi govorite šta god vi hoćete, koliko god vi hoćete, a da svi ostali to pravo nemaju. To je neki vrlo čudan, meni stran način shvatanja demokratije.
Ne znam kako je kod vas u malom veću, da li je to demokratija, u Skupštini je nešto drugačije.
Reč ima ministarka, Jelena Begović

Hvala lepo.
Imam potrebu samo da prokomentarišem repliku poštovanog poslanika vezano za nauku i zašto danas ne pričamo više o nauci, a manje o pravdi.
Nažalost, to nema veze sa ovim momentom, to ima veze sa problemom zaista marginalizacije nauke prethodnih decenija, više decenija. To je nešto na čemu mora da se radi.
Međutim, s obzirom da dolazim zaista iz sveta nauke, posle 25 godina bavljenja naukom, ono što mogu da kažem vrlo odgovorno, da je trenutno vladajuća stranka, SNS zaista prepoznala nauku i daje joj mnogo veću ulogu nego što je imala.
Stvari se stvarno menjaju, moja pozicija danas zašto ja sedim ovde, nije zato što je mene neko zloupotrebio, ovo već drugi put čujem i hvala na brizi za mene, nego zato što sam ovde ispred ove stranke zato što želim da pomognem nauci i zato što zaista imam mandat da uradim sve što mogu da nauka dobije svoje mesto. Mi smo upravo završili proces primanja najboljih naših studenata za zapošljavanje na fakultetima i institutima i primili smo 337 naših brilijantnih ljudi i oni su dobili već posao u okviru ovih institucija.
Naravno, pored ovoga odobrili smo dalja školovanja u zemlji i inostranstvu na doktoratima našim takođe najboljim i najtalentovanijim, govorim opet o 350 studenata. Ministarstvo nauke je odobrilo novih dvesta stipendista i nastavlja da stipendira starih 300, hajde da kažem, stipendista.
Izuzetno su velika ulaganja u infrastrukturu i to se povećava, naučno tehnološki parkovi rastu po Srbiji. Proširuje se Novi Sad, proširuje se Beograd, Čačak, Niš i Kruševac. To je jako bitna infrastruktura za nauku. Gradi se Centar izvrsnosti i završava se ove godine. završava se „Institut BioSens“ i pretpostavljam da znate i za velike projekat BIO4 Kampusa. To će biti najveći pojedinačan projekat i najveće ulaganje države u pojedinačan projekat ikada u nauci. Mislim da to mora da se prizna. Znači, stvari se menjaju i sada ćemo raditi zaista da nauka ne bude marginalizovana niti da je neko zloupotrebljen zato što sedi ovde i bori se za nauku. Hvala lepo.

Hvala vam.
Sledeći na listi prijavljenih je Milija Miletić.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvaženi ministri pravosuđa, pravde, nauke, predstavnici Ministarstva prosvete, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde sam izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Podržaću sve ove predloge zakona vezano za pravosuđe, jer na ovaj način dajemo mogućnost da, i do sada je bilo kako treba, ali sada će biti sigurno pravosuđe na najbolji način može biti i da radi u interesu svakog čoveka, jer mi kao ljudi moramo podržati sve ono što do sada nije bilo, a sada ćemo imati mogućnost da to bude na najbolji način.

Pokazali smo kako treba da se radi, podržali ustavne promene i evo sada donosimo ove zakone kojima ćemo omogućiti da svi ljudi koji rade u pravosuđu, da li su to sudije, tužioci i bilo ko, mora biti ispoštovan na najbolji način. To je podrška naše Skupštine, podrška pravosuđu.

Pozvao bih našu ministarku da u mogućnosti pomogne i omogući da male sredine koje nemaju svoje sudove, nemaju sudeće dane, da mogu makar imati te sudeće dane, da naši ljudi koji dolaze iz tih sredina ne moraju da idu u veća mesta, recimo, mi iz Svrljiga nemamo mogućnost, pa zbog toga idu naši ljudi u Niš da završavaju ono što je za njih potrebno, a to je za njih potreba, a to je za njih trošak. To moramo nekako pomoći da to izbegnemo, ali normalno u skladu sa svim zakonskim propisima i potrebama.

Što se tiče nauke, ministarka je rekla da naša sadašnja većina i prethodna većina je dala veliku podršku nauci, što je dobar znak, jer samo na taj način možemo ići napred, samo na taj način ima mogućnosti da se obezbedi bolji život za svakog građanina, da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, da li živi u Nišu, Beogradu, nije bitno, bitno je da svi imamo mogućnost da ljudi koji su jaki, mladi ljudi, koji imaju velike rezultate, da tim rezultatima mogu da se pospeše, da budu uspešniji i da pomažu svakom čoveku ovde u našoj zemlji Srbiji.

Tu imamo sada i podršku vezanu za Sporazum između EU i Ministarstva prosvete, gde se omogućuje našim mladim ljudima, studentima da može da se radi razmena studenata, da oni kroz to iskustvo obezbede sebi više znanja i da to znanje upotrebe ovde kod nas u Srbiji.

Malopre sam čuo od kolega koji su govorili prekoputa, vezano za Staljina, za njegove kadrove, mislim da o tome možemo da kažemo jednu veliku stvar, da Staljin i ti njegovi kadrovi su pobedili fašizam, pobedili nacizam. To mora da se zna.

Još jednom, svoje preostalo vreme ću ostaviti kolegi Zaimu, koji je pravnik, koji će sigurno znati šta treba da kaže. Još jednom, podržaću predloge zakona i sve ove sporazume, zato što je to interes svakog građanina naše zemlje Srbije. Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima Nenad Tomašević.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Skupštine, gospodo ministri, članovi izvršne vlasti, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, neću pričati o onome što su pričale kolege pre mene, da se ne bih ponavljao, reći ću nešto o Zakonu o uređenju sudova, gde sam i podneo neka četiri amandmana.

Mi iz Srpske koalicije NADA, koju čine POKS i Novi DSS, predlažemo izmeštanje prekršajnih osnovnih i prekršajnih apelacionih sudova, kao sudova posebne nadležnosti i spajanje tih sudova sa osnovnim i višim sudovima, gde bi se formirala posebna odeljenja za prekršaje, kao što postoje građanska i krivična odeljenja u sudovima.

Ovakvim izmenama možda i najbitnija promena bila bi u pogledu budžetskih ušteda, jer bi se time formirale jedinstvene službe, kao što su pisarnice, dostavne službe, pravosudne straže itd, čime bi organizacija sudova bila logičnija, efikasnija i naravno jeftinija.

Pored toga, predlažemo i potpuno fizičko odvajanje tužilaštva od sudova, s obzirom da u najvećem broju slučajeva tužilaštva dele iste zgrade sa sudovima. Dakle, potrebno je obavezno fizičko razdvajanje, s obzirom da se ovde radi o potpuno dva odvojena organa koja ne bi smela da imaju dodirnih tačaka, posebno ne da dele iste prostorije ili zgrade, jer time mogu da se stvore okolnosti koje bi mogle dovesti do uticaja na nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa, da ne bi, narodski rečeno, ispalo ono – kadija te tuži i kadija ti sudi.

Kako je moguće da organ koji goni građane deli istu zgradu i prostorije sa organima koji vam sude? Tužilaštva, kao što znamo, nisu deo sudske vlasti. Po takvoj logici, advokati bi mogli da budu u zgradi suda. Nema skoro nikakve razlike. Jedan od predloga je i da se zamene uloge, odnosno da tužilaštva pređu u zgrade prekršajnih sudova, a da prekršajni sudovi pređu u prostorije tužilaštva, kao sastavni deo sudova.

Sad nešto o Zakonu o sudijama i Zakonu o Visokom savetu sudstva. Predlažemo da se utvrde novi kriterijumi za određivanje broja sudija u sudovima koji odgovarali realnim potrebama sudova. Učinak suda je rezultat velikog broja faktora, kao što sami znate, ali pre svega zavisi od broja sudija. Sudovi su preopterećeni, neefikasni i spori u deljenju pravde, a ogroman problem predstavlja i veliki broj predmeta kojim je svaki sudija zadužen, pa postupci u nemalom broju slučajeva traju dugi niz godina. Neophodno je povećati broj sudija po sudovima, ali primenom jasnih kriterijuma koji bi bili, naravno, objavljeni. Kriterijumi na osnovu kojih Visoki savet sudstva određuje broj sudija u formalnom smislu nisu menjani još od 2006. godine, iako je došlo do promene zakona koji uređuje organizaciju i nadležnost sudova.

Dakle, naš predlog bio bi da se, po uzoru na neke druge profesije, kao što su npr. javni beležnici, gde se jedan javni beležnik bira na nekih 25.000 stanovnika, utvrdi broj sudova po glavi stanovnika, uz primenu korektivnih faktora. Na taj način sudovi bi imali pravičniju organizacionu strukturu i umnogome doprineli bržem i efikasnijem rešavanju predmeta, što je svakako cilj dobrog pravosuđa. Pored toga, sudovi ne mogu da rade bez dovoljnog broja upisničara, zapisničara, daktilografa, arhivara, niti bez sudskih stražara, što znači da građanin kada uđe u sud po pravdu, on ne dolazi samo kod sudije, nego i kod službenice na šalteru i u sudsku pisarnicu. Toliko. Hvala lepo.

Hvala vam.
Reč ima ministarka Maja Popović.

Želela sam da odgovorim da je ideja da zgrade tužilaštva budu odvojene od zgrada sudova potpuno osnovana, imajući u vidu da se radi o stranci u postupku, da je sa druge strane sud. Međutim, to u ovom trenutku nije moguće, jer ne raspolažemo kapacitetima da bi odvojili tužilaštva od sudova, ali svakako se na tu temu razmišlja.
Što se tiče povećanja broja sudija, to je u nadležnosti Visokog saveta sudstva i ja se ne bih mešala u njihovu nadležnost, imajući u vidu da oni imaju jasne kriterijume kada određuju broj neophodnih sudija za postupanje u određenom sudu. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Jasmin Hodžić.