Gospodine predsedniče Skupštine, gosti iz Vlade, drage dame, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, dobili smo poziv za današnju sednicu, mada nikada ne volim da to bude po hitnom postupku. Prošlo je godinu dana i pretpostavljam da je moglo da se malo brže sve ovo uradi, ali ako ministarka kaže da je to tehnički bilo neizvodljivo, onda je u redu. Shvatam da je tu bio ogroman posao.
Danas imamo 32 tačke o kojima treba raspravljati, ali nisam ubeđen da je javnost Srbije zainteresovana za sve tačke, javnost Srbije, a pogotovo ljudi iz pravosuđa i ljudi koji su vezani za pravosuđe, a i oni o kojima odlučuje pravosuđe, jesu zainteresovani, o setu pravosudnih zakona, gde stoji predlog zakona o sudijama, predlog zakona o uređenju sudova, predlog zakona o javnom tužilaštvu i predlog zakona o VSS. Znači, to su krucijalni predlozi o kojima će očigledno svi poslanici i ovlašćeni predstavnici stranaka danas govoriti. Ja govorim u ime Srpske stranke Zavetnici, i onda bih hteo da napravim malo istorijat, jer do ovih predlog nismo došli zadnjih godinu dana, a to su predlozi.
Postoji jedna predistorija vezana za reformu u pravosuđu.
Ja sam 35 godina u pravosuđu kao advokat i sve dok nisu počele ove reforme, pravosuđe je bilo zaista nezavisno, a tužilaštvo samostalno. Onog momenta kada su krenule reforme, a mislim konkretno na reformu pravosuđa 2009. godine, doživeli smo jedan fijasko, doživeli smo da 1600 sudija i tužilaca, rekao bih vrsnih ljudi dokazanih u profesiji, budu najureni iz pravosuđa, a gle čuda, tu reformu pravosuđa je prećutno podržala Venecijanska komisija, nije imala ništa protiv tog predloga koji je tada usvojen, i tada smo imali ministarku pravde, neku Snežanu Malović, koja je ušla zaista u istoriju, pa gospođo Popović, vodite računa da ne doživite da i vi na taj način uđete u istoriju, nadam se da nećete.
Imali ste čuvenu Natu Mesarević, koja je takođe učinila mnogo zla pravosuđu u Srbiji, koja se, ja mislim nije do današnjeg dana oporavila. Mnogi od tih ljudi koji su u toj reformi pravosuđa izgubili posao, su precrkli od muke, mnogi od njih nisu izašli iz kuće, zbog srama koji im je nanet, i sva je sreća da je ustavni sud 2013. godine, doneo onu odluku koja je pomogla i bila osnov za vraćanje tih ljudi nazad na posao.
Međutim, ono što je najstrašnije, građani Srbije su morali da plate ogromnu štetu iz budžeta Srbije, upravo zbog toga što su te sudije primale platu sve vreme, mislim i na tužioce, a onda i naplatili moralnu štetu zbog toga.
Ponavljam ovo zato što se radi o Venecijanskoj komisiji. Sada se ona ponovo javlja i ponovo u nekom obimu hoće, traži, nameće.
Mi smo na evropskom putu, kako vi kažete, i ta Evropska komisija ili Venecijanska komisija, koja inače ne zaseda u Veneciji, preporučuje, usmerava, čak i nameće, kontroliše i daje vam odobrenje na koji način to trebate da radite, čak i u onom formalnom smislu.
Mi smo kada je bio raspisan referendum za izmenu seta zakona u oblasti pravosuđa, bili protiv toga. Ja sam bio protiv toga kao čovek po profesiji, a onda sam na neki način dobio i podršku nekih kolega koji su tada bili narodni poslanici. Mislim na gospodina Tomu Filu, koji je bio narodni poslanik SPS-a, na Vladimira Đukanovića, koji je bio poslanik SNS-a, a i danas je. Oni su bili oštro protiv izmene seta pravosudnih zakona i izmeštanja donošenja odluke iz parlamenta.
Ovo kažem zato što naš Ustav deli vlast na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. One se međusobno prožimaju, a u isto vreme i kontrolišu i ta ravnoteža, samokontrola i međusobna kontrola dovodi do poštovanja prava, do poštovanja zakona i pravne sigurnosti.
Nisam siguran da smo na pravom putu. Kada je tadašnji ambasador, Njegova ekselencija Tomas Šib, nemački ambasador, pozvao narod Srbije da izađe na referendum i da za njegovo dobro glasa „za“, još više sam bio ubeđen da treba glasati „ne“.
Dolazi čovek koji dolazi iz Nemačke, koja je 2014. godine, odnosno njihovi vojnici vešali po Mačvi, koji su od 1941. do 1945. godine streljali 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za ranjenog. Što je najinteresantnije od svega, hteo sam da malo doznam kako se to u toj čuvenoj demokratskoj Nemačkoj biraju sudije, ko ih bira. Mislio sam da to što oni nama preporučuju mora da važi i u Nemačkoj. Međutim, kada sam malo ozbiljnije napravio analizu, došao sam do toga da sudije u Nemačkoj bira Sudski izborni komitet od 32 člana, od toga su 16 ministara pravde iz različitih oblasti iz Nemačke i 16 predstavnika izabranih od parlamenta.
Dakle, u Nemačkoj se sudije biraju od strane ministara pravde, njih 16 i od strane predstavnika izabranih u parlamentu, a moguće je da budu i narodni poslanici i sada nam taj ambasador želi dobro - preporučuje nam nešto što ne važi u njegovoj zemlji?
To je ono za šta sam se ja sve vreme zalagao. Moja stranka Zavetnici i sada se zalaže za to. Ne smemo da izmestimo da o sudijama i tužiocima odlučuje isključivo struka. Ne smeju sudije da se međusobno biraju, ne smeju tužioci da se međusobno biraju i da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca imaju po 11 članova, za kvorum je dovoljno šest. Znači, možete da imate šest tužioca i šest sudija koji će odlučivati o budućnosti pravosuđa. Što je manja grupa ljudi, sumnja je veća na uticaj raznih organizacija, vladinih, nevladinih, manjih grupa, finansijski jakih i sposobnih.
Navešću vam jedan primer kako je Vrhovni kasacioni sud, a vi ste upoznati sa tim, 16. septembra 2021. godine kopernikovski izmenio svoj stav o bankarskim kreditima, o njihovoj obradi, a da je pre toga baražna vatra i priprema medijska bila skoro u svim sredstvima informisanja, pa se, nažalost, i naša guvernerka uključila u sve to, štiteći strane banke u Srbiji, napadajući advokate koji su zastupali klijente koji su opljačkani od tih banaka, a nije spomenula ona advokate koji su zastupali banke i sada smo došli u situaciju da oni koji su opljačkani počinju da gube sporove i plaćaju čak i troškove koje su načinili advokati koji zastupaju banke.
I, gle čuda, dve ili tri kancelarije u Srbiji advokatske to rade. Šalju svoje pripravnike. Oni se čak i ne pojavljuju, ali je to ogroman broj predmeta i takav kopernikovski obrt pokazuje da što je manja grupa ljudi, to je veći rizik da mi izgubimo nezavisnost pravosuđa i izgubimo samostalnost tužilaštva.
Mi živimo u Srbiji, gospođo ministarko, i svi se borimo protiv kriminala, borimo se protiv korupcije, ali mene plaši da ukoliko budemo usvojili ovakve zakone, pustićemo lisicu u kokošarnik i, verujući da neće da pojede kokoške, imaćemo veliki problem. Evo, zapamtite moje reči.
Rekao sam vam na početku, veoma sam dugo u ovom poslu. Poznajem ogroman broj sudija, i nekadašnjeg Vrhovnog kasacionog, i nekadašnjeg Vrhovnog suda, apelacionih i šta smo mi sve izmenjali i dokle smo sve došli i opet se svi žale i svima nije dobro i ne znam zašto smo došli do ovoga da menjamo ove zakone.
Mi smo kao poslanička grupa dali 20-ak amandmana. probali smo da ovo što je loše popravimo koliko je moguće, jer ja znam da vi imate većinu, znam da imate čak i obavezu da sa ovim završite i to imate čak i oročeno do 9. imajući u vidu da godinu dana je prošlo od usvajanja u ovom parlamentu izmena Ustava, ali ovo, po nama, neće biti dobro, pogotovo što iza toga stoji Venecijanska komisija, pogotovo što u većini zemalja odakle dolaze ti predstavnici Venecijanske komisije.
Ne usvajaju se ovakvi zakoni. Ne biraju se sudije na ovakav način. Ne biraju se tužioci na ovakav način. Napravićemo jedno usko grlo i imaćemo dinastije u pravosuđu. Imaćemo ljude koji će sa istim prezimenom i da se nasleđuju i da dobijaju prolaz. Moći će da interesne grupe kupuju ko će biti sudija. Odneće spisak sa imenima i usloviće ove ljude – ovog sudiju moraš da izabereš u Vranju, ovog moraš da izabereš u Leskovcu, ovog moraš da izabereš u Subotici.
Kada smo kod etničkog sastava sudija i tužilaca, pošto imamo stalno primedbe nacionalnih manjina, a to je pogotovo karakteristično za Vranjski okrug, koji je nesrećno neko nazvao Pčinjskim, ali to ćemo promeniti, nadam se uskoro, da tamo nema albanskih predstavnika među sudijama, da su vrlo malo zastupljeni u tužilaštvu, da ih nema u policiji, da su ugroženi. Da su ugrožena prava, to smo čuli i juče od njihovog narodnog poslanika. I što su više ugroženi, sve ih više ima i u populaciji i u sudu i u tužilaštvu. Dakle, u Osnovnom sudu u Bujanovcu imate više sudija, cenjenih kolega, Albanaca, imate porotnike, imate tužioce i tu je potpuno jedno poštovanje prema nacionalnim manjinama, a ja verujem takođe i na severu Srbije i ovamo u Raškoj oblasti je takva zastupljenost. Čak i sudije porotnici se biraju gledajući kako je nacionalni sastav.
Ono što bi mi preporučili što se tiče nezavisnog pravosuđa i samostalnosti tužilaštva, za čime oni vape, jeste njihov materijalni i finansijski položaj. Materijalni položaj sudija i tužilaca u Srbiji je nezavidan. Naš je predlog da se višestruko, neće se niko ljutiti sigurno u Srbiji, jer nema veliki broj sudija, dakle, da se njima višestruko povećaju plate, omoguće beneficije da bi oni bukvalno bili zaštićeni od svakog uticaja, da ne bi neko dovodio njih u sumnju, ali verovatno kada budemo deo vlasti taj predlog očekujem da bude usvojen.
To će biti, ja se nadam vrlo brzo skoro, zahvaljujući jučerašnjem i prekjučerašnjem ponašanju nekih poslanika iz vladajuće stranke koji su ovde nasrtali na gospodina Miloša Jovanovića, a onda pretvorili to u napad na predsednika Republike, rekli da smo spremali državni udar i da smo hteli da napadnemo na predsednika Republike. Ako neko misli da Milica Đurđević Stamenkovski sa njenih 60 kilograma može da napadne i naudi predsedniku Republike koji ima dva metra, ja mislim da je to nemoguće.
Dakle, zaključak onoga što hoću da kažem. Parlament Srbije mora da bude ovlašćen za konačni izbor sudija i tužilaca. On mora da bude neko ko kontroliše šta je to Visoki savet sudstva i šta je to Visoki savet tužilaštva predložio i koji su to ljudi.
Dešavalo se u ranijem periodu da bude predložena osoba za sudiju od strane Visokog saveta sudstva, a doznalo se da je išla u Italiju, da je bila tamo starleta. Sva sreća da su narodni poslanici u ovom parlamentu, koji potiču iz tog mesta, obavestili sve nas da je ne izaberemo, i ona je sklonjena.
Hoću da kažem, da 250 narodnih poslanika predstavljaju suverenitet naroda. Ako se presude u Srbiji donose u ime naroda, a piše to u svakoj presudi, mi smo ovde u ime naroda, nas 250, bez obzira da li smo u vlasti, da li smo u opoziciji, imamo kontrolnu ulogu u odnosu na sudsku vlast i u odnosu na izvršnu vlast.
Takođe, izvršna vlast može da kontroliše sudsku, a vidite da u Nemačkoj se biraju sudije od strane ministara pravde. Ako je to tamo dobro, onda bi trebalo da bude i ovde dobro, a ne da nam Nemačka preporučuje ono što se kod njih ne primenjuje, a da mi budemo ovde zamorčići, da mi ovde bude eksperiment uživo.
Mislim da ćete da se pokajete zbog ovoga što ste i što smo svi zajedno došli do ovoga. Trebalo je stopirati ovako nešto, kao što na vreme treba reći ne nemačko-francuskoj ultimatumu za Kosovo i Metohiju. Ako budemo i sada rekli ne, a imamo predlog, takođe Nemačke, ovo neće da izađe na dobro.
U danu za glasanje, gospođo ministar i dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, Srpska stranka Zavetnici će glasati protiv ovakvog vašeg predloga. Mislim da ćemo biti potpuno u pravu, a da ćete vi sigurno pogrešiti.
Hvala vam.
