Hvala vama.

Možemo dalje.

Hadži Milorad Stošić ima reč.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, uvažene ministarke sa saradnicima, Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih će Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda podržati sve predloge zakona i ostale tačke dnevnog reda. U danu za glasanje glasati za.

Na dnevnom redu današnje sednice najvećim delom nalaze se predlozi zakona iz oblasti pravosuđa. Oni predstavljaju poslednji segment u procesu promene Ustava u koji smo krenuli sada već pretprošle 2021. godine. Obaveza koju po ustavnom zakonu moramo da završimo u roku koji ističe kroz par dana ipak će i pored izvesnog otezanja biti završena na vreme, odnosno do 9. februara.

Razlog za ovo produženje je taj što se oko ovih bitnih zakona vodila javna rasprava u stručnim udruženjima i široj javnosti. Ono što mislim da je dobro je što su ova udruženja pre svega Društvo sudija i Udruženje tužilaca kao najreprezentativnija, dali svoja načelna pozitivna mišljenja na ove predloge tokom javne debate.

Ovi zakoni donose određene inovacije u unutrašnju organizaciju pravosuđa, a među njima su jedni od najvažnijih oni koji se odnose na međusobna prava i obaveze predsednika sudova i ostalih sudija u sudovima, koja su sada znatno detaljnije regulisane, čime će se smanjiti mogućnost za eventualno mobingovanje, usled ličnih netrpeljivosti i stvoriti znatno čvršće regulative za rešavanje takvih slučajeva, za koje se nadamo da će ih biti što manje.

U novom zakonu prepoznate su i realne situacije da u pojedinim sudovima ili tužilaštvima nisu popunjena sva mesta sudija ili tužilaca, pa onda oni ostali imaju veći obim posla od propisanog. S obzirom da su ova stanja u nekim slučajevima umela da potraju usled procedure izbora, a da bi se to dodatno opterećenje pravično vrednovalo, predviđa se mogućnost da se zaposlenima u ovakvim institucijama daju određene povišice plate u zavisnosti od broja tih upražnjenih mesta.

Jedna od važnih izmena odnosi se na način donošenja sudskog poslovnika, koji će u budućnosti zajednički donositi Visoki savet sudstva i ministar pravde, umesto dosadašnjeg rešenja na kome je to bilo isključivo pravo resornog ministra.

Sličan pravac izmena je u predloženom Zakonu o javnom tužilaštvu. Kod ovog zakona veoma je važno što se njima sada u članovima znatno preciznije regulišu ustavna načela devalvacije i supstitucije, odnosno, hijerarhije u postupanju između nižih i viših javnih tužilaca. Naročito je važno što se sada predviđaju mogućnosti da niži tužioci pokrenu razrađen postupak prigovora na odluke viših tužioca, da preuzimaju radnje ili postupke u predmetima iz njihove nadležnosti, a o tome u više postupnoj instanci neće odlučivati samo glavni javni tužilac, već posebna komisija koju će formirati Visoki savet tužilaštva.

U pogledu uslova i načina na koji će se vršiti izbor sudija i tužilaca date su opširne i precizne definicije za izbor i napredovanje, koje su vezane za definisanje onih opštih, pravnih standarda, kao što su stručnost, moralnost, osposobljenost za rad, ali i opštih uslova rada i ukupni broj predmeta u svakom konkretnom sudu ili tužilaštvu.

Sa druge strane, reorganizuje se i definisani su eventualni disciplinski prekršaji i odgovornost za njih, što treba pozdraviti, jer ako smo pravosuđu u celini dali visok stepen samostalnosti u izboru i radu, minimalno je očekivanje da se onda i profesionalna i lična odgovornost sudija i tužilaca podigne na još viši nivo.

Kod zakona koji će utvrđivati unutrašnje uređenje visokih saveta sudstva i tužilaštva, na osnovu ustavnih amandmana povećan je broj članova ovih tela koji se bira iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, pa će to omogućiti nešto bolju strukturalnu reprezentativnost ovih tela u pravcu da će se sada veći broj ovih članova birati iz redova sudija i tužilaca nižih sudova i tužilaštva, što će omogućiti bolju reprezentativnost ovih tela. Bitno je naglasiti da su novim zakonima i ovde razrađeni izborni postupci za biranje članova ovih tela, jer je u ranijim periodima bilo izvesnih pravnih praznina i nedovoljne definisanosti ove procedure, što se u krajnjoj liniji negativno odražavalo i na rad i na legitimitet ovih organa.

Iskoristio bih priliku, kada već govorimo pravosuđu, da ukratko skrenem pažnju na dve stvari koje nisu direktna materija današnjeg dnevnog reda. Najpre mislim da bi mi kao Narodna skupština i Ministarstvo pravde i novi pravosudni organi u narednom periodu trebali da zajednički napravimo analizu funkcionisanja sadašnje mreže sudova. Poznato je da su prema objektivnim kriterijumima broja predmeta i obima posla pre desetak godina mnogi naši opštinski centri ostali bez svojih prvostepenih opštinskih sudova, a jedan deo njih, čak i bez sudskih jedinica.

Mi u poslaničkoj grupi PUPS – Solidarnost i pravda, razumemo potrebu da se kroz smanjenje broja radnih mesta naprave uštede u državnim finansijama i da se u pravosuđu napravi podjednaka raspodela poslova među sudijama, ali skrenuo bih pažnju da su uštedama na jednoj strani istovremeno prave i skriveni, ali ne mali troškovi na drugim stranama, počev od toga da imamo prazne zgrade koje se vrlo malo ili gotovo i ne koriste i propadaju zbog ne održavanja, preko putnih troškova, gubitak vremena, pa do toga da to dodatno, posredno utiče i na odumiranje mnogih malih sredina, jer mladi i obrazovni ljudi tamo više ne vide veliku perspektivu nakon diplomiranja na pravnim fakultetima.

Mi iz PUPS-a, kao stranka koja se zalaže za očuvanje i zaštitu naših malih sredina i ravnomerni regionalni razvoj, smatramo da opština kao samouprava i upravno sedište nije i ne može biti potpuno ako istovremeno nije i sedište sudskih organa. Zato bi trebalo da se razmisli da su sva i najveći broj centara naših opština vrate osnovni sudovi, čime bi uspeli da zaposlimo jedan broj stručnih kadrova, a ubeđen sam da bi od toga imali koristi i građani koji bi brže i efikasnije završavali svoje poslove, tako i za državu koja bi ojačala manje opštinske centre i makar usporila već izraženu depopulaciju u njima.

Takođe, skrenuo bih pažnju i na položaj sudskih pomoćnika, saradnika i savetnika. Oni kako sebe kao osobe koje imaju maltene zaduženja kao i same sudije su relativno slabo plaćeni za taj svoj odgovoran posao. Za mnoge nema mogućnosti da realno napredovanje u karijeri, pa samim tim veliki broj njih je u zadnje vreme zbog toga i napustilo pravosuđe, što se opet dalje reflektuje na njegov rad.

Zato mislim da bi trebalo naći mogućnosti da se broj ovih radnih mesta u sudovima poveća i da se popune boljim uslovima rada, ponude bolji uslovi rada i napredovanje onih koji bi se opredelili da se bave ovim poslovima, naročito u malim sredinama, a od čega bi opet dobili još jednu potporu za nezavisno i objektivno pravosuđe.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS-Solidarnost i pravda, dala je svoju podršku za promenu Ustava. Samim tim se podrazumeva da se ovi zakoni koji razrađuju usvojene ustavne amandmane usvoje, kako bi oni zaživeli u praksi, a na korist svih građana Srbije.

Pored grupe zakona koji se odnose na regulisanje oblasti pravosuđa, na ovoj sednici nalazi se i više međunarodnih sporazuma iz različitih oblasti. Izdvojio bih 14. tačku dnevnog reda, odnosno Sporazum sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj u vezi davanja garancija za obnovu teretnog voznog parka na našim železnicama. Mi smo nedavno, nažalost, imali akcident sa ljudskim žrtvama koji nas je podsetio koliko se treba i dalje raditi na sveukupnoj obnovi naše železničke strukture.

U ovom parlamentu sam prošle godine naglašavao i ponoviću opet, koliko je važno da se što pre otpočne sa revitalizacijom pruge Niš-Dimitrovgrad-Bugarska granica. Drago mi je da će radovi uskoro početi.

Ništa bolja situacija nije ni na drugim prugama širom Srbije, jer smo imali jedan deo slučajeva iskakanja vagona i na drugim mestima i na drugim prugama. Ovim Sporazumom predviđa se da će Republika Srbija dati solidarno jemstvo za zajam od 43 miliona evra, koji će „Srbija-Kargo“a.d. podići od Evropske banke za obnovu i razvoj. Time će ovo preduzeće obnoviti svoj vozni park i tako će se podignuti nivo kvaliteta usluge i bezbednosti ljudi i tovara koji se prevozi našim prugama.

Ništa bolja situacija nije i na drugim prugama širom Srbije, jer smo imali jedan deo slučajeva iskakanja vagona i na drugim mestima i na drugim prugama. Ovim sporazumom predviđa se da će Republika Srbija dati solidarnu jemstvo za zajam od 43 miliona evra, koji je Srbija Kargo a.d. podigla kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Time će ovo preduzeće obnoviti svoj vozni park i tako će se podignuti nivo kvaliteta usluga i bezbednosti ljudi i tovara koji se prevoze našim prugama.

Ono što bih ovde naglasio, to je da ovaj sporazum ušao u proceduru pre nesreće u Pirotu u decembru mesecu. Tako da, nisu opravdani eventualni prigovori da se na rešavanju problema radi tek naknadno kada se akcidenti dogode.

Pored svih ovih sporazuma, važan je i Sporazum sa organima EU oko učešća naših naučnika i istraživača u projektu „Horizont Evropa“, kao i niz sporazuma o saradnji sa prijateljskim afričkim i azijskim državama, o kojima je posebno govorio ovlašćeni predstavnik Odbora za odbranu.

Naposletku, od kadrovskih rešenja najvažnije je ono o izboru novog saziva RIK-a, koje je sada usklađeno sa novom političkom snagom stranaka u parlamentu nakon izbora 2020. godine, što mislim da je jedan od uspeha.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, naša Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih akata koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Zahvaljujem.

Reč ima Sanja Jefić Branković.

Hvala, predsedniče.

Uvažene ministarke sa saradnicima, gospodine Vinš, mi današnjom raspravom najverovatnije završavamo, odnosno zaokružujemo rad parlamenta u delu koji se odnosi na promenu Ustava. Ovi predlozi zakona zapravo predstavljaju nastojanje da pravnim odredbama suštinski sprovedemo ono što Venecijanska komisija od nas u budućnosti i očekuje, a to je da se smanji uticaj politike na dva, rekla bih ključna faktora, odnosno ključne karike pravosuđa. To su Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca.

Ovo pitanje, iako izuzetno važno, do sada sistematski nije rešavano do kraja na način na koji to sada ovim ustavnim izmenama činimo. Mislim da je sada pravo vreme da se pozabavimo ovim pitanjem na jedan potpuno drugačiji i ozbiljniji način.

U samom procesu ustavnih promena mi smo često mogli da čujemo kritike na račun transparentnosti čitavog ovog procesa, bilo u pogledu procesa izrade ili u pogledu procesa donošenja pravosudnih zakona. Međutim, Venecijanska komisija se ne bi baš složila sa time. Čak naprotiv, ona je upravo istakla ovaj segment čitavog procesa ustavnih promena koje sprovodimo kao dobar primer onoga što Srbija zaista jeste uradila po tom pitanju, a to je transparentnost čitavog procesa koji je sproveden.

Socijaldemokratska partija Srbije je učestvovala u ovom procesu od samog početka i razgovarali smo i sa Venecijanskom komisijom iz Ministarstva pravde, zaista smo imali jednu dobru saradnju i odličan vid razjašnjavanja svih onih pitanja koja nam nisu bila u potpunosti jasna pre nego što smo se upustili u pružanje podrške o svim ovim izmenama.

Upravo zato, mislim da se kao rezultat svega toga javljaju ovako dobri predlozi zakona koji će u budućnosti nesumnjivo dovesti do nekih značajnijih izmena u samom pravosudnom sistemu, odnosno stvoriti neki pravni ambijent koji će kao takav predstavljati odličnu bazu za jačanje vladavine prava u našoj zemlji, što opet sa druge strane nije moguće bez nezavisnosti sudija i samostalnosti javnih tužilaca u njihovom radu.

Što se tiče pravosudnog sistema Srbije, on se nalazi pred velikim izazovima u narednom periodu i tu ne mislim samo na promene koje će nužno nastati kao posledica ovih predloga zakona o kojima razgovaramo, već tu imamo i neke, da tako kažem, zaostale nerešene probleme u pravosuđu koji datiraju iz nekih ranijih godina i iz godine u godinu se ponavljaju. Tu mislim na stare predmete, tu mislim na kadrovska rešenja, mislim na administraciju i na trajanje sporova.

Ako pogledamo malo bolje, podaci nam u potpunosti ne idu u prilog kada govorimo o broju sudija kojima raspolažemo. Nekoliko puta smo čuli argumente na tu temu, da će u narednih desetak godina skoro 60% sudija otići u penziju. Mislim da je to jedan od velikih problema kojima ćemo se pozabaviti u nekom narednom periodu, pre svega iz razloga što među diplomiranim pravnicima i ne postoji neka specijalna motivacija da se pozabave ovim i te kako važnim zanimanje i zvanjem.

Možda bi trebalo razmisliti o tome na koji način ih motivisati, da li će to biti kroz povećanje zarada ili stvaranje nekog boljeg ambijenta i okruženja za njih, videćemo. Ono što je sigurno, jeste da moramo učiniti ovaj posao atraktivnijim za buduće mlade pravnike, kako bismo imali sudije u nekom narednom periodu, koji preti da nam zaista predstavlja neki ozbiljniji problem koji kasnije nećemo moći tek tako da rešimo i nećemo ga rešiti preko noći. Taj generacijski jaz ne možemo preko noći prebroditi, ali možemo se potruditi da stvorimo ambijent koji će biti atraktivan za buduće diplomce.

Usvajanjem predloga ustavnih zakona mi ćemo imati potpuno drugačiji i princip, ali i pristup izbora sudija i tužilaca, u kome će uloga samog Visokog saveta sudstva biti potpuno drugačija u odnosu na dosadašnju situaciju i od njega se zaista očekuje da pruži punu podršku integritetu sudija, ali i samih sudova. Nadam se da će tako i biti.

Ukoliko posmatramo promene Ustava sa aspekta principa, možda je najizraženiji princip nezavisnosti sudija. Uloga sudija u poslednjih nekoliko godina zaista jeste postala i kompleksnija i složenija i ona očekuje od sudija da tumače ne samo zakone i druge pravne akte, već da uporište nalaze u samom Ustavu i da tumače ustavne norme i primenjuju u skladu sa onom strukom za koju su se školovali, a na kraju i za koju su izabrani.

Još jedna od novina koju smatramo i te kako važnom kada je reč o ovim predlozima zakona, to je ukidanje trogodišnjem mandata sudijama koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Mi smo na taj način vratili stalnost sudijske funkcije, kao jednu istorijsku, civilizacijsku tekovinu, tamo gde joj je i mesto. Sudije bi i trebalo da imaju stalnost funkcije jer im ona omogućava trajnost u njihovom radu i mogućnost da se usavršavaju i da iz godine u godinu napreduju, potpuno rasterećeni time do kada će im mandat u suštini i trajati.

Justinijan je svojevremeno govorio da je pravo postojana i neprekidna volja da se svakome dodeli šta mu pripada. To mora biti postulat kojim će se voditi svi oni koji predstavljaju pravosuđe u našoj zemlji. Ja sam malopre samo kratko pomenulo problem starih predmeta. Samo ću se ukratko osvrnuti na jedan segment u ovom smeru. Mi godinama unazad imamo problem sa starim predmetima i malim brojem postupajućih sudija. Međutim, nije nemoguće prevazići ovaj problem.

Možda najbolji primer za to jeste Apelacioni sud u Nišu, koji godinama unazad zaista ostvaruje sjajne rezultate kada je reč o rešavanju i efikasnosti u radu, pa tako i sada. On je u toku prošle godine imao oko 16.000 predmeta, na kojima je radilo svega 36 postupajućih sudija. Pitaćete se kako. Pa, tako što su radili preko norme, rešeni da u potpunosti rasterete apelacioni sud starih predmeta i da se posvete tekućim, kako bi sporovi išli u rokovima koji su im određeni i u kojima su dužni da postupaju. Mislim da je to jedan dobar primer koji može poslužiti i ostalim sudovima u Srbiji kako je moguće, ukoliko imate dobru organizaciju, da se postigne i te kako značajna efikasnost u radu.

U svakom slučaju, kada pogledamo u suštinu ovih predloga zakona, jasno je da se radi o korenitoj reformi, pre svega kada je reč o sastavu Visokog saveta sudstva. Ovo telo i dalje ima 11 članova, ali broj članova na položaju smanjen je sa tri na jedan, a broj onih koje Skupština neposredno bira smanjen je sa osam na četiri, dok se preostalih šest članova bira od strane sudija iz redova sudija.

Na ovaj način u radu Visokog saveta sudstva isključeni su predsednik nadležnog skupštinskog odbora, ali i Ministarstvo pravde, kojima kao predstavnicima zakonodavne i izvršne vlasti donekle i nije mesto u telu koje treba da garantuje nezavisnost sudske grane vlasti. Njihovo mesto zauzeće istaknuti pravnici.

Ovakvim predlogom ciljano je da se uloga Skupštine umanji, što je Venecijanska komisija i očekivala od nas, međutim da se ne ukine u potpunosti, već da se uspostavi svojevrsni balans i održi veza sa predstavnicima građana preko nas koji ovde sedimo.

Visoki savet sudstva dodatno je osnažen i kroz prošireni opseg njegovih nadležnosti i sva ona ovlašćenja koja su bila u nadležnosti Narodne skupštine, mislim na izbor i razrešenje nosilaca sudijskih funkcija, ustavnim amandmanima su preneti na Visoki savet sudstva.

Da zaključim, legitimno je postaviti pitanje da li su ovi predlozi zakona dovoljno dobri da pruže neophodne garancije nezavisnosti sudske grane vlasti. Venecijanska komisija je u tom pogledu bila potpuno nedvosmislena i njen stav je da ustavne promene koje sada sprovodimo zavređuju pozitivnu ocenu, sa čime se u potpunosti slaže i naša poslanička grupa.

Jedan od najvećih rimskih pesnika Horacije je rekao da se istina izgubi u suvišnom raspravljanju i ja ću zato završiti svoje izlaganje zaključkom da ako pogledamo postojeći ustavni okvir, predlozi pravosudnih zakona o kojima danas razgovaramo zaista predstavljaju korak napred u stvaranju nezavisnosti i jačanju uloge svih pravosudnih organa u Srbiji i zato ćemo mi u danu za glasanje podržati sve ove zakone koje imamo na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Koga još imamo od ovlašćenih predstavnika?
Reč ima Nestorović Danijela.

Poštovani predsedniče Skupštine, kolege i koleginice narodni poslanici, moje današnje obraćanje će zapravo imati jednu sliku lamenta nad pravosuđem Srbije. Nemojte me pogrešno shvatiti, ali ljudi koji dolaze iz struke, iz advokature, iz pravosuđa, ljudi koji žive ovde i koji su u mogućnosti da dođu u sud ili tužilaštvo, shvatiće zapravo na šta taj sistem liči.

Naime, još jednom je propuštena prava i istinska šansa da se uradi istinska reforma pravosuđa. Još od usvajanja Nacionalne strategije za reformu pravosuđa 2013. godine nikakva istinska reforma nije sprovedena. Od 2013. godine gledamo nemo kako pravosuđe propada i umire. Aktuelna vlast ne preduzima ništa što bi dovelo do značajnije promene u ovoj oblasti. U toku čitave jedne decenije slušamo hvalospeve o promenama najavljene reforme koja će doprineti da sudovi i tužilaštvo budu nezavisni i samostalni, ali se to uporno ne dešava.

Osim hvalospeva, imamo sledeće – sudove koji nemaju dovoljan broj sudija, sudije koje su zatrpane starim predmetima, sudije u Beogradu, primera radi, u Trećem osnovnom sudu u Beogradu imaju u radu po dve i po hiljade predmeta, a pri tom pristižu i novi predmeti. Kada će se to rešiti i kako će se to rešiti, ostaje i dalje nejasno.

Takođe, imamo i nerešen status sudijskog pomoćnog osoblja. Imamo i sledeću situaciju, da se u velikom broju predmeta dešava da se u zadatim rokovima ne rešava. Po prigovorima stranaka se ne rešava, ili se rešava sa zakašnjenjem.

Sudije su pod konstantnim pritiskom, i predsednika sudova i političkih aktera. Kako, znamo svi vrlo dobro. Imamo situaciju i mogućnost da vidimo javna, medijska suđenja, javno iznošenje dokaza, javno pisanje optužnice, javno pisanje odbrane i samim tim i javnu presudu, bez mogućnosti struke da učestvuje na bilo koji način u rešavanju određene situacije.

Ustav Republike Srbije vrlo precizno proklamuje načelo podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Takođe, u Ustavu je proklamovano i načelo nezavisnosti i samostalnosti u radu, te nemogućnosti međusobnog uticaja jedne na drugu vlast.

Ono što ova vlast uporno čini, a složiću se samo s tim da nije to samo greška ove vlasti, da izvršna i zakonodavna vlast smatraju da će popraviti sudstvo tako što će ga kontrolisati. Dakle, ovakvo delovanje je zapravo protivustavno delovanje i aktuelna vlast opravdava takvo delovanje time što su pobedili na izborima.

I u ovom i u novom setu pravosudnih zakona krije se očigledna namera da politička vlast predvlada nad sudskom. Bila su ponuđena rešenja u okviru primedbi koje su sve do jedne odbijene, kao što je to slučaj i sa amandmanima, da se odnos sve tri grane vlasti reguliše na taj način da bude nesumnjivo da se sistem ravnoteže i međusobne kontrole odnosi i na izvršnu i na zakonodavnu vlast a da se sudska vlast posebno uredi Ustavom u pogledu autonomije, samostalnosti u radu, budžetu i slično.

Međutim, Ustav je izgleda, kao i Ustavni sud, samo jedan od akata koji se ne poštuju, odnosno jedna od institucija koja ne vrši svoju Ustavom i zakonom određenu ulogu. Kada se zadnji put oglasio Ustavni sud Republike Srbije povodom bilo koje situacije kada neko od političkih aktera ili državnih činovnika učini povredu Ustava?

Da li je predsednik Republike Srbije ikada prekršio Ustav? Jeste. To čini na svakodnevnom nivou. Da li se oglasio Ustavni sud? Naravno da nije. Ustavni sud o svemu ovome ćuti.

Takođe, istu situaciju imamo i sa javnim tužilaštvima, koji bi novim predlozima zakona dobili samo novo zvanje.

Da li građani znaju šta je uloga Republičkog javnog tužioca? Da li smo u skorije vreme imali priliku da vidimo gospođu Zagorku Dolovac da se oglasila povodom bilo koje situacije koja je u njenoj nadležnosti? Naravno da nismo. Ja bih jako volela da je i ona danas prisutna zajedno sa ministarkom, da nam objasni određena zakonska rešenja. Međutim, to nije slučaj.

Na svojoj koži sam kao narodni poslanik iskusila šta znači kada javni tužilac izda nalog za primenu posebnih mera nadzora nad braniocem jednog od okrivljenih u predmetu koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u jednom gradu u Srbiji, ko je odgovoran, recimo, za situaciju kada su aktivisti u Majdanpeku brutalno prebijeni, pretučeni u policijskoj stanici od strane policijskih službenika? Ko je odgovoran za to što Javno tužilaštvo, kome je podneta krivična prijava protiv ovih lica ne reaguje već peti mesec? Nikakvog obaveštenja, nikakvog saslušanja, apsolutno se nije pomerilo ništa sa mrtve tačke.

Kako je moguće da se predmeti iz Višeg javnog tužilaštva iznose fizički iz zgrade suda, fotokopiraju u privatnoj fotokopirnici simboličnog naziva „Cvrle“, zatim se advokatu dostavlja fiskalni račun da plati usluge privatnoj fotokopirnici „Cvrle“? Znate kako je moguće? Moguće je zato što, kažem, istinske želje nema da se uradi reforma. Ovo bi trebalo da bude strogo kažnjeno, a nije.

Ono što je zapravo posledica svega ovoga je, kao branilac i kao advokat sam imala više puta slučaj da mi bude zabranjen uvid u određene spise predmeta, u određene dokaze, a ovoj privatnoj fotokopirnici, fotokopirnici „Cvrle“ je dozvoljeno da izvrši uvid u kompletan predmet, fotokopira sve dokaze i sasvim slučajno pošalje i meni naredbu o prisluškivanju narodnog poslanika. E, to je sramota.

Kada sam se obratila Republičkom javnom tužiocu, dobila sam odgovor da ću u određeno vreme biti obaveštena o tome koje su mere preduzete. Ništa nije preduzeto tim povodom. Ja sam u međuvremenu postala branilac jednog od okrivljenih i onda su oni to iskoristili da kažu – pa, tada niste bili branilac. Ali sam bila narodni poslanik.

U pravosuđu sam već 19 godina kao advokat i vrlo dobro znam kako izgleda naše pravosuđe danas, šta su njegovi nedostaci, tačnije i preciznije rečeno – koliko je zapravo pravosuđe mrtvo.

Iako su mnogobrojne organizacije civilnog sektora, strukovnog udruženja, fizička lica, podnosili primedbe i na ustavne amandmane i na zakone koji bi trebalo da se usklade sa ustavnim promenama, u postupku javnih okruglih stolova, u pogledu ovog seta pravosudnih zakona jasno je da je to sve, kao uostalom i većina stvari u ovoj državi, bila farsa, farsa koja bi govorila o tome da je ispoštovana zakonska procedura, da je ispoštovano prisustvo javnosti.

Međutim, suštinski je jako bitno naglasiti da javnost nije bila uključena u punom i pravom smislu te reči, jer su javne sednice bile zakazane za vreme praznika, 21. decembra, 23. decembra, 26. decembra 2022. i 10. januara u Beogradu 2023. godine.

Primedbe su bile upućene u velikom broju, od strane strukovnih udruženja, opet ponavljam organizacija civilnog sektora i pojedinaca. Skoro 90% tih primedbi je odbijeno u jako kratkom roku od dva dana i vrlo je čudno da, kako i na koji način, to, postignut taj uspeh istorijski, da se sve te primedbe vrlo jasno i precizno pročitaju, obrazlože, zašto su odbijene? Ja mislim da zapravo one nisu ni čitane. Zakoni su, naime, u Vladi predloženi 17. decembra 2022. godine, a Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi objavljen 20. decembra 2022. godine.

Dakle, u rekordnom roku su stručnjaci procenili važnost primedbi i zaključili da kako ne dolaze od strane njihovih, jel, primedbe su zbirno objavljene i zbirno odbijene. Nije bilo nikakve političke volje da se poslušaju organizacije koje su na stručan način i vrlo precizno bave poboljšanjem uslova za rad srpskog pravosuđa, gde su tretirani kao neprijatelji, bez mogućnosti da se bar objasni šta bi sve moglo da se promeni kako bi se sprovela istinska reforma pravosuđa. U radnoj grupi za izradu seta pravosudnih zakona, nije bilo ovlašćenih predstavnika ili izaslanika niti je Advokatska komora Srbije uopšte pitana za izbor advokata koji bi učestvovali u radnoj grupi prilikom izrade seta pravosudnih zakona.

Čuli smo ovde danas da je to praktično nadležnost ministra pravde i da se po tom, po slobodnoj oceni biraju advokati koji bi učestvovali u radnoj grupi. Advokatska komora Srbija čak nije ni konstatovana koji bi to advokati bili, možda smo mogli da pošaljemo bolje stručnjake, koji bi na adekvatniji način izložili probleme, ajde da kažemo samo advokature.

Potpuno sam uverena da se ništa neće promeniti ovim setom zakona, odnosno da će politički uticaj biti još veći i na sudije, i na tužioce. U starim zakonima koji su još uvek na snazi imali smo jasno političko prisustvo dva politička predstavnika, a to je ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora. To je bio jedan jasan i neskriven politički uticaj, reformom je to trebalo promeniti.

Međutim, pored silnog zalaganja za demokratske vrednosti, vladavinu prava i omogućavanja pravičnog suđenja, radne grupe ministarstva pravde su uradile potpuno suprotno. Zapravo su pojačali politički uticaj, ovakvo sakrivanje pojačanog političkog uticaja vidljivo je poznavaocima prava i krije se u institutu istaknutih pravnika, kojeg bira skupštinska većina i koji učestvuje u radu Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Sada umesto dva eksponenta politike postoje četiri. Kriterijumi za njihov izbor su krajnji sumnjivi, deset godina staža i da ga izabere skupštinska većina, tako izabrani pravnici će birati ko će biti sudija a ko neće? Izvesno je da niko ko se političkoj većini ne bude svideo neće moći da bude sudija, a svako ko se toj većini bude zamerio nad njim će se sprovesti disciplinski postupci koji će kao krajnji ishod imati razrešenje. Umesto 11 članova koje bira Skupština, Visoki savet sudstva će imati deset članova od kojih četiri bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a pet biraju sudije. Državno veće tužilaca bi trebalo da postane Visoki savet tužilaštva koji takođe čine deset članova od kojih četiri bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a četiri biraju tužioci i zamenici tužilaca.

Mislim da je ovde trebalo postaviti jasnije kriterijume i ići drugim putem da se o kandidatima izjašnjava struka, poput Pravnog fakulteta, Advokatske komore javnog tužilaštva. Problem je kvalitet našeg sudstva, jačanje stručnosti, ujednačavanje sudske prakse, sve to nije i ne može biti rešeno, jer nema spremnosti i volje.

Dakle, jako je teško objasniti da je Venecijanska komisija zapravo poručila da je za primenu ovih zakona neophodno promeniti pravnu kulturu, jako je teško objasniti pojam pravne kulture u okvirima aktuelnih dešavanja, i aktuelnog političkog okruženja. Što bi kolega advokat Beljanski rekao – kršenje Ustava, diskriminacija i politička korupcija odavno su se odomaćili. U autoritarnom režimu naprosto ne može i nema pravne kulture. Otuda je pravna kultura kod nas fantomska pojava, bar na dva načina jedni je zamišljaju a drugi je lažno predstavljaju. I ne treba se zavaravati da će nešto promeniti, niti ova reforma u dogledno doba. Baš kao što se ne sme desiti da se promeni ni nastojanje malobrojnih da do promena dođe, ti malobrojni će svakako sedeti izgleda još neko određeno vreme sa ove strane, a nakon toga se mora uraditi zaista istinska prava i ozbiljna reforma pravosuđa.

Ovo što sada gledamo i ono o čemu ćemo prisustvovati će svakako biti izglasavanje ovog seta pravosudnih zakona, i ja sam jako tužna i razočarana s obzirom da mislim da govorim u ime svih svojih kolega, nikada se nisam bavila nijednim drugim poslom osim advokaturom, čak ni ovde nisam u stalnom radnom odnosu. Mogu da kažem da je stanje u advokaturi nikad gore, a ne zato što je samo advokatura u pitanju, već zato što nam je onemogućeno da radimo svoj posao. Sudije su onemogućene da rade svoj posao. Javni tužioci ne smeju da rade svoj posao. To je ono sa čim se svakodnevno susrećem, ne samo u Beogradu već u celoj Srbiji.

Da je bilo istinske volje i da zaista postoje, ja ću još jednom apelovati i zamoliti, postoje amandmani strukovnih udruženja, ne morate gledati nikada amandmane opozicionih stranaka ukoliko smatrate da su neopravdani, neosnovani i tako dalje, ali pogledajte šta kažu strukovna udruženja, čak ni Udruženje sudija i tužilaca nije bilo voljno da da saglasnost na ove zakone, imali su vrlo ozbiljne primedbe, čak ni one nisu usvojene. Zamislite se šta radite, jednoga dana ćete vi biti u poziciji da vam treba sud, da vam treba tužilac, a nećete biti na vlasti. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministarka, Maja Popović. Izvolite.

Pokušaću da vam odgovorim na sva vaša pitanja. Tačno je da su sudovi pretrpani predmetima, naročito sudovi u Beogradu koji rade u parnicama, ali za to nije kriva organizacija rada sudova imajući u vidu da smo suočeni sa tim bankarskim predmetima. Kao što znate, prošle godine mi smo pokušali da usvojimo izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, ali nismo uspeli u tome, upravo zbog odbijanja advokatura. Kao što znate jedne grupe advokature koja je pretila štrajkovima i ja nisam mogla da dozvolim da pravosuđe stane.
Vi ste jako dobro upoznati koliko bi to bilo korisno za kompletno i sudstvo i rasterećenje beogradskih sudova, ne mogu da kažem samo beogradskih, ali i novosadskih. Advokatura to nije podržala. Napokon smo imali dugačke razgovore sa Advokatskom komorom Srbije, koja nas je prvo podržala, a nakon toga se priključila ovim kolegama koji su bili protiv tih izmena.
Nadam se da ćemo u ovom sastavu parlamenta uspeti da nađemo zajednički jezik sa advokaturom i izglasati ove izuzetno bitne izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, koji će rasteretiti naše sudije. To je što se tiče opterećenja sudova u Beogradu. Delegacija nadležnosti nije rešenje. Vrhovni sud je izvršio delegaciju nadležnosti 96 hiljada predmeta i to je rešilo pitanje u jednom kratkom roku, ali ti predmeti se i dalje nagomilavaju. Tako da to pitanje preopterećenosti sudija smo posebno imali u vidu, ali to nije tema ovih zakona.
Drugo, rešavanje starih predmeta Vrhovni sud je napravio program rešavanja starih sudskih predmeta i sa tim se izlazi u susret, i u tom smislu smo pohvaljeni, jer je veliki broj tih starih predmeta rešen.
Što se tiče onoga što vi navodite u svom izlaganju da neće se izvršiti depolitizacija izbora sudija i tužilaca, ja sam duboko uverena da ovim načinom hoće da se izvrši depolitizacija pravosuđa. Ono što mi uporno zaboravljamo i što vidim da određene kolege u medijima meni to zameraju što kažem da su ovo tektonske promene, ali ne zaboravite gospodo, da smo do sada imali izbore sudija i tužioca ovde u ovom parlamentu i da smo napravili zaista ogroman iskorak u smislu jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva. Ovo su ogromne promene i moramo ih pažljivo sagledati.
Ono što se pominje priča takođe da istaknuti pravnici će biti birani od strane vladajuće stranke. Ne, tačno su utvrđeni kriterijumi. Takođe, vodilo se računa da telo koje ih bira ne postupa u političkom i zato smo stavili dve trećine, dve trećine i u odboru i samom plenumu prilikom predlaganja kandidata i nakon toga prilikom predlaganja izbora istaknutih pravnika. Bilo bi izuzetno bitno i zato pozivam sve u ovom parlamentu da nađu način da zaista dvotrećinskom većinom izaberemo te istaknute pravnike među najboljim kandidatima, da ne idemo na taj antidetoks mehanizam, odnosno petočlanu komisiju. To bi pokazalo upravo taj iskorak u demokratičnosti i demokratizaciji ovog postupka.
Takođe, želite da kažete, da predstavnici, to ste pomenuli da predstavnici advokature nisu bili uključeni. Bili su uključeni. Pod 2, advokata u svakoj radnoj grupi, ali oni nisu bili predstavnici Advokatske komore, nigde ne piše da ja imam obavezu da pozovem Advokatsku komoru. Ja sam videla veliku želju, predsednice Advokatske komore da bude član ovih radnih grupa. Međutim, ja sam izabrala dvoje ljudi koji su bili eksperti u toj oblasti. Dozvolite mi da koristim svoje zakonsko pravo da odaberem ko će biti u tim radnim grupama.
Pored toga, moram da vam istaknem i da je ta ista predsednica Advokatske komore Srbije, protiv koje nemam ništa, sa kojom sam odlično sarađivala, je pisala svim mogućim institucijama, da se žali na svog ministra pravde, jer nije konsultovala Advokatsku komoru Srbije. Tako da, nemojte da pričate građanima Srbije da u ovaj postupak nisu bili uključeni advokati, bila su četiri advokata, a nakon toga je ta ista predsednica Advokatske komore Srbije, pokrenula postupak i zabranila advokatima da učestvuju u radu radne grupe Ministarstva pravde.
To ja mislim da nigde u Evropi, a ni u svetu nije zabeleženo i krenuo je ka tome da se sprovede disciplinski postupak protiv ljudi koji su radili posao za ovu državu. Pa, to je nečuveno, da ne kažem da su i ostala neka udruženja vršila razne pritiske na mene, da bi učestvovale u radu radnih grupa.
Međutim, ja ne radim za određene interesne grupe, ja radim u korist građana Srbije i uradila sam sve i dve godine pune radim isključivo u interesu građana Srbije, a što se tiče odgovora na sve vaše komentare, predloge itd, oni su uglavnom isti koji su stavljani tokom javne rasprave, a i pre javne rasprave kada smo vršili prvi krug predstavljanja ovih pravosudnih zakona i u tom smislu smo mi imali vremena već da razmišljamo i da obrazložimo zašto nešto možemo, a zašto nešto ne možemo da implementiramo ove zakonske odredbe.
U tom smislu, taj postupak jeste bio transparentan, jer je na dve stotine stana objavljeno zašto smo koji predlog prihvatili za izmenu zakona, a zašto koji nismo. Ja mislim da do sada nikada nije vođen ovako transparentan postupak, ponavljam, nikada. Ako vi znate, evo sad iznesite i recite mi i demantujte me. Hvala vam.

Hvala.
Nemate osnova, ali evo.

Evo, samo ću vrlo kratko.

Pošto sam dobila poziv za demanti, ako se radi o transparentnosti, imate 21, 23, 26, decembar i 10. januar 2023. godine, jer tada se održavaju okrugli stolovi. Eto, molim vas, odgovorite mi gde su objavljeni pozivi.

Ko su ljudi koji su pozvani na te okrugle stolove? Kada ste primili primedbi i kada ste stigli u tako rekordnom roku da odgovorite na sve primedbe i zašto je odbijeno 90% primedbi civilnog sektora?

Transparentnije bi bilo da ste dali objašnjenje i rekli, da, urađeno je za vreme praznika zato što tada javnost okupira na sasvim nekim drugim stvarima, znači, pravosudni zakoni.

Vi vrlo dobro znate koliko je naša javnost upućena u pravosuđe i trebalo je objasniti građanima o čemu se radi, do kakvih to tektonskih promena u pravosuđu dolazi, zašto bi građani trebali aktivnije da se uključe u javne rasprave i da učestvuju da bi bili upoznati sa tim šta se menja i na koji način se menja.

Eto, to bi bile tektonske promene.

Hvala.