Hvala gospodine Palaliću.
Reč ima Borko Stefanović.

Hvala, gospodine predsedniče.

Uvažena ministarko, moram da kažem da mi ne možemo podržati ove predloge zakona iz više razloga. Prvo, po nama, problematičan je uopšte referendum na način kako je i raspisan i sproveden i termin održavanja i legalnosti isto.

Sa druge strane, kada se već to radilo, a svi znamo i tvrdimo i želimo i mi iz SSP, naročito, godinama na tome insistiramo da pravosuđe bude nezavisno, da nema upliva bilo kakvog od strane drugih grana vlasti, osim u retkim slučajevima korekcije kada je potrebno nekoga smeniti zbog očiglednog kršenja, recimo, krivičnog zakona, ono što se negde zove „impičment“. Mi smo kroz ove predloge zakona dobili suštinski promenjenu formu kontrole pravosuđa od strane vladajuće stranke. Ona je izmenjena, ona je dopunjena, krenulo se u jednom pravcu, napravljena su dva koraka napred, ali kao da ste želeli nekim nevidljivim oklopom da obezbedite i dalje suptilni, a opet sve prisutni uticaj izvršne vlasti na naše pravosuđe.

Neko će reći nije bitno, zato što znate šta, niko me nije tužio, ne tužim se za njivu itd. ne tiče se mene direktno. Mnogi naši građani će verovatno to reći, ali poštovani građani, ovo se tiče svakog od nas, zato što je pravda u liku našeg pravosuđa i njegove efikasnosti i slepila za naše razlike, političke, imovinske, ideološke, nacionalne, verske, socijalne, ono što nas čuva od varvarstva i propasti ovog naroda.

Ministarstvo pravde ne odlučuje o pitanjima koja smo mi danas dotakli, koja se tiču rada tužilaštva ili sudova, Ministarstvo pravde je ono koje se stara da onaj tas na vagi, na terazijama boginje pravde bude izjednačen i ravan i stara se da onaj povez preko njenih očiju ne bude izbušen ili ne daj Bože, nakrivljen, kakav je danas u Srbiji, jer pravda ne sme da vidi naše razlike.

Hoću da kažem da pravda kada svojim zakonskim mačem zamahne, treba onaj ko je kršio zakon da pada, bio on naprednjak, bio iz naše stranke, bio iz bilo koje druge. Bio on siromašan ili bogat. Toga danas nemamo. Nemamo toga već dugo godina u Srbiji. Mnogi su za to krivi i kritikovao sam i u ono vreme reformu pravosuđa iz više razloga. Mahom i primarno, jer nije postojalo čak ni pravo žalbe. Želim da budem pošten da sam to kritikovao i tada, kritikujem i sada.

Takođe sam molio, kumio uvažene kolege da nam kažu gde je 670 sudija koje je tada odstranjeno iz pravosuđa, učlanilo u SNS i zašto je pokojni Cvijan njih predstavio na konferenciji za štampu i molili smo da nas samo i jedino obavestite da li su vratili članske karte u stranci kada su vraćeni u pravosuđe. Ništa drugo nismo pitali. Nikada nam niste dali odgovor.

Druga stvar, kada ste u predlozima ovog zakona predvideli 2/3 potrebne znali ste sigurno da ne postoji kandidat koga će predložiti većina ovde, a da ćemo se složiti svi oko toga. Ne zato što nema takvih pravnika, istaknutih, ima i te kako u ovoj zemlji, 99% našeg pravosuđa su časni, stručni i pošteni ljudi, nego ste znali i morali ste znati, olako ste držali da nećemo primetiti da vam je bitno da predložite upravo one ljude koji odgovaraju da se očuva ovakvo stanje, a stanje je sledeće.

Tužilaštva ćute i čekaju nadzor, instrukciju, a do nedavno i premeštanje tužilaca zato što ih kontroliše osoba koja je verovatno jedini nevidljivi tužilac u celoj Evropi, Zagorka Dolovac. Tužilaštvo ćuti i na „Jovanjicu 2“, ćuti i na „Krušik“, jer ne znamo ko je kupao jeftino mine, a prodavao ih skupo. Ne znamo, nemamo zakonski zaokruživanje slučaja. Ćuti za dva minuta sa naplatne rampe u smislu da postoje indicija da ima nešto za toga. Ćuti o Savamali, ćuti o onim batinašima na Šabačkom mostu. Niko nije procesuiran. Ćuti o tome da ljudi kažu tukli smo vas u Kruševcu, ali nećemo da vam kažemo ko nam je rekao da vas tučemo u Kruševcu, jer nije zgodno da osoba bliska SNS bude procesuirana. I milion, milion drugih primera ovi ljudi pošteni će svi to da posvedoče.

Nikog ne vređam, nikoga ne etiketiram, govorim samo kroz činjenice. Jesu osuđeni izvršioci i to na kazne niže od zakonskog minimuma, poštovana ministarka. Ne želim da komentarišem presude, ali pošto je „resio dikata“, presuđena stvar, razumete.

S druge strane, istaknuti pravnici nas ispunjavaju brigom i zebnjom da će biti ljudi koji će omogućiti postavljenja na sudijska i tužilačka mesta na način na koji odgovara jednoj grupi ljudi koji mogu u jednoj sobi da se skupe i to urade sami. To nije izbor od strane samog pravosuđa. Pravda će ostati zarobljena u Srbiji, neće je naš narod videti. Ne postoje mnoge stvari koje smo predlagali, a koje, ministarka, nemaju formalne veze sa predloženim zakonima, ali ja koristim ovu priliku da kažem šta bi poboljšalo naše, po nama, loše stanje pravosuđa.

Nema suđenja dan za dan u krivičnim procesima, neophodnog. Nema obaveznosti javnog tužioca da obaveštava javnost, obaveznosti, minimum jednom nedeljno. Nema toga ni u naznakama da će se dogoditi. Nema specijalnog tužioca za visoku korupciju državnih funkcionera, nema. Nema tužioca koji ima sopstvenu policiju, a ne da moli bilo kog ministra da bi uhapsio ministra, poslanika, direktora javnog preduzeća, mora da moli partijskog kolegu da bi hapsio. Pa ljudi, to nama ne odgovara, nikome. Bili u vlasti ili u opoziciji. Valjda nam je cilj da Srbija bude slobodna i čista od kriminala i cilj nam je da tužilaštvo goni kriminal.

To je bilo vreme poslaničke grupe.

Završavam. Nema odgovornosti za ljude koji su pratili Belivuka, i trebali su da ga prate, ali pazite, u tom periodu oni ubiše pet ljudi i nikom ništa. Tražimo odgovornost za to i tad će Srbija videti pravdu. Hvala.

Povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107, povreda dostojanstva. Dakle, napadači na čuvenu „Stop krvavim košuljama“ su kažnjeni, čini mi se, sa deset godina zatvora. On očigledno nije tim zadovoljan. Time je povredio dostojanstvo zato što sam ja, recimo, osudio taj napad predsednika jednog udruženja na ulazu u mesnu zajednicu u Kruševcu. Ali, napadači na mene na ulazu u Narodnu skupštinu, kao predsednika registrovane političke stranke i narodnog poslanika, su oslobođeni. I on onda priča o nepravdi, o pravosuđu koje je okrenuto protiv njih. On nije osuđen ni za jedan govor u Narodnoj skupštini, ja jesam. Pa ja pitam – kome je to, kojoj političkoj struji naklonjeno to pravosuđe i od koga je to pravosuđe nezavisno? Od ove vlasti jeste, ali od njihove nije. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Hvala. Znači, ne treba da se glasa.
Pravo na repliku.

Moram još jednom da ponovim, pošto se to stalno navodi, pa ću onda i ja da ponavljam taj argument stalno, mi se ovim zakonima u potpunosti odričemo bilo kakvog političkog uticaja na pravosuđe. Niti ćemo, ako se svi dogovorimo i dođemo do dvotrećinske većine, imaćemo uticaj na izbor predstavnika u ova tela kako je to već predviđeno i ništa više od toga. Sudije više nećemo birati ovde, jedina smo stranka koja je to uradila. Ja se pitam zašto ne radi neke stvari. Zašto nema odgovornosti za to što je lažima naneta šteta državnoj namenskoj industriji od 13 miliona dolara, pa je to dobila bugarska industrija? Ne znam zašto se ne istražuje gde su Đilasovi računi na Mauricijusu. Ne znam zašto se ne istražuju Đilasovi računi i radovi sa „Junajted medijom“, kupovina, preprodaja i sve ostalo. Ne znam zašto se sve to ne istražuje, zašto se to sve ne radi, i ja se pitam.

Ali mi je samo zasmetala jedna stvar, pošto vidim da se tu jedno pitamo. Kaže, da bi odbio unapred napad koji zna da će da dođe i pitanje koje će logično da se postavi – a šta je bilo u vreme kada ste vi predstavljali stranku koja je, čitao sam juče, da ne ponavljam, kako postavljao i sudio, kaže – ja sam tada bio protiv toga. A kako, moliću lepo? Sakrio se pod jorgan i vikao – ja sam protiv, ja sam protiv, ja sam protiv. Kako ste bili protiv toga? Gde ste bili protiv toga? Podneli ste ostavku u Skupštini? Niste. Demonstrativno ste napustili salu? Niste. Šta ste uradili da pokažete da ste bili protiv toga? Intimno ste bili? U sebi ste bili protiv toga. E, to je druga stvar. Tu demonstraciju toga da ste bili protiv reforme pravosuđa nismo mogli da vidimo jer ste vi posle te reforme bili šef poslaničke grupe te stranke u ovoj Skupštini. Toliko ste se jako suprotstavili i toliko ste bili protiv toga, da ste još i napredovali i postali šef poslaničke grupe te stranke u ovoj Skupštini, da branite upravo ono što ste radili u tom periodu. Hvala.

Reč ima ministarka Maja Popović.

Odgovorila bih poslaniku Stefanoviću. Žao mi je što imate tu percepciju ovih predloga zakona. Kao argument vašoj tvrdnji vi koristite činjenicu i obrazlažete to sastavom prethodnog parlamenta koji je usvojio ustavne amandmane. Mislim da je to bio jedini trenutak kada smo mogli da dođemo do neophodne većine za izmenu Ustava.
Želim da kažem da mi treba da krećemo napred, da tražimo zajedno načine za postizanje našeg zajedničkog cilja, a to je nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo. Pored toga, naveli ste da vam se ne sviđa, ako tako mogu da se izrazim, upravo te dve trećine u parlamentu koje su neophodne za izbor istaknutih pravnika. Te dve trećine su stavljene u ovu pravnu normu upravo da bi se izbegla politička homogenost. Ja sam i dalje duboko uverena da će do toga doći. I dalje sam duboko uverena da smo svi mi u ovoj zemlji zainteresovani da izaberemo najbolje istaknute pravnike koji će nam sutra birati i sudije i tužioce.
Naveli ste, nisam zapamtila za koji slučaj, da su izricane određene kazne ispod zakonskog minimuma. Pa to je institut poznat u krivičnom pravu, ublažavanje kazne i izricanje kazni ispod zakonskog minimuma, iz određenih okolnosti koje je sigurno sudija obrazložio u toj presudi. Kao što sam i rekla, ne želim da ulazim u konkretne predmete, jer ne znam ni o kom predmetu se radi.
Tako da mi je žao što se vaš stav i vaša ideja o arhitekturi pravosudnog sistema razlikuje od ovoga koji se nalaze u predloženim zakonima i za koje ja smatram da su odlični i da će dovesti do odličnih promena, do nezavisnog sudstva i do samostalnog javnog tužilaštva i pomoći Republici Srbiji da se nađe na putu najprogresivnijih demokratija u Evropi. Hvala.