Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, koleginice, kolege, građanke i građani, želela bih da se obratim i ministarki, ne znam da li će se vratiti, trenutno nije tu.
Za početak bih se referisala na nešto o čemu je ona govorila juče. Moram da priznam, posle te jučerašnje diskusije bila sam zbunjena, da li je nama uopšte bila ova reforma pravosuđa potrebna, odnosno da li ministarka uopšte misli da nam je bila potrebna, jer je ona najpre govorila da su ovo neke tektonske promene, a onda kada je odgovarala jednoj koleginici, rekla je suštinski da je zapravo sve u najboljem redu, sve funkcioniše. To je ilustrovala time što je rekla da je dokaz da nije bilo nikakvog problema sa 200.000 evra kod Aleksandra Vulina, ona čuvena afera „tetka iz Kanade“, to što Agencija za sprečavanje korupcije nije odreagovala. Pošto nije, zaključak je – nije tu bilo ničega.
Takođe je rekla da je „Savamala“ imala sudski epilog, jer postoji jedna osoba koja je proglašena krivom. I to je počelo komentarom – nemojmo se praviti ludi. Zaista, nemojmo se praviti ludi. Epilog o kome je ministarka govorila postojaće samo kada SNS siđe sa vlasti, jer jedan takav organizovani kriminal će tek tada moći da se procesuira. Dakle, kada jedna osoba odgovara, i to samo sa pet meseci, što je manje od zakonskog minimuma od šest meseci, za nesavestan rad zbog neodgovaranja na pozive građana koji su vezivani, kojima su uzimani telefoni, koji su ukazivali na kriminal koji se vrši u centru Beograda, a ta osoba dobije manje od minimalne zakonske kazne, to je u nekom dogovoru očito sa nekim kriminalcima iz vlasti koji su mu obećali legalizaciju objekta u Mirijevu. Dakle, to nije sudski epilog „Savamale“.
Da zaključimo, takvim načinom zaključivanja, ako institucije nešto urade, to je onda dobro, znači da one savršeno funkcionišu. To je logika koju vam nijedan građanin Srbije neće primiti. Ne mora da polaže logiku, mora da ima samo zdrav razum. Mogli biste da čitate istraživanja koja kažu da između 15 i 40% ljudi, u zavisnosti od godine istraživanja, ima nekakvo poverenje u pravosudni sistem.
Dakle, mogu da vam kažem i da je Srbija već jako dugo zemlja koja ima najveći broj slučajeva, prema Evropskom sudu za ljudska prava, mislim da to takođe govori o poverenju koje građani imaju u ovaj pravosudni sistem. Dakle, tu leži odgovor na pitanje koje je postavljeno juče – da li nama smeta što ćete vi od Evropske unije da dobijete plus? Ne, ne smeta nam. Problem je što ćete dobiti plus ni za šta, problem je što ćete nakratko zavarati Evropsku komisiju da se ovde radi o depolitizaciji sudstva, ali do toga vam nije stalo.
Da je ministarki bilo stalo, ona je zapravo baš namerno trebala da uključi u radnu grupu one iz struke i nauke koji se sa ustavnom reformom nisu slagali, upravo da bi odgovorila na njihove strahove u vezi sa time kako će ovi zakoni implementirati ustavne amandmane. Ali to se nije dogodilo. Ne samo što ovaj plus nije iskren, nego što je instrumentalan, nego što neće biti ni dovoljan, zapravo ćete morati da imate primenu i neki svoj slučaj Sanader, može da bude „Savamala“, ali nisam sigurna da imate kapaciteta da to izvedete, da biste stvarno dobili plus u oblasti reforme pravosuđa.
Šta je tu problem sa politizacijom koja se ovde ovim zakonima ostavlja? Nije došlo do depolitizacije. Ja neću sada da se zadržavam na ustavnim reformama. To je prošlo. Tu je već naneta šteta ovim rešenjem da dvotrećinska većina u Skupštini glasa za istaknute pravnike, pa kada se ne postigne, ide se na jednu petočlanu komisiju. Mi politikolozi vrlo dobro znamo da kada date takvo rešenje imate institucionalni podsticaj da do dvotrećinske većine nikada i ne dođe.
Ali šta mi možemo da uradimo sada sa ovim zakonima? Postoji način da se to delimično ispravi. To je način odlučivanja u Odboru za pravosuđe, kada se kandidati za istaknute pravnike zapravo prijave za taj posao i kada Odbor treba da odredi osam članova koji će doći pred plenum, koji će glasati za četiri. Moramo da kažemo, pošteno je da je Ministarstvo pravde u javnoj raspravi prihvatilo jedan predlog „Ne davimo Beograd“, a taj je da se u Odboru za pravosuđe odlučuje dvotrećinskom većinom od tih osam kandidata.
Međutim, sa prihvatanjem tog rešenja ona je dodala odredbu da ukoliko se to ne postigne, onda u roku od 15 dana se ide na novo glasanje, gde će se za izbor istaknutih pravnika tražiti prosta većina i time se argument da ima nekakve političke heterogenosti, a to je ministarka rekla juče i time obmanula javnost, zapravo ostaje na 15 dana. Nakon toga ponovo ide se na prostu većinu. Dakle, suština je u tome da ono što ste predvideli kao izuzetak biće pravilo. To će biti glasanje sa prostom većinom i to će biti glasanje sa komisijom.
Najzad, moram da istaknem da u ovim zakonima imamo kontradiktorno tumačenje depolitizacije i političkog delovanja za istaknute pravnike i za sudije. Za istaknute pravnike dovoljno je da nisu članovi partija i da snažno ne utiču na donošenje političkih odluka, ali za sudije zabranjeno je političko delovanje na drugi način, bez preciziranja šta se pod time misli. Tu se slažem s koleginicom koja je ranije govorila da su svi politička bića, pa i sudije i tužioci. Tako da, recimo, kada oni idu da glasaju, to je isto politički čin. Nisam sigurna da ste predvideli da im je zabranjeno da glasaju. Kada učestvuju u reformi pravosuđa, recimo, u radnim grupama za zakon, oni takođe iznose političke stavove jer se radi o političkoj reformi, jer je ono grana vlasti, dakle, ima moć. Sudstvo ima moć, pa je samim tim političko pitanje – da li su sudije i tužioci koji su učestvovali u ovim radnim grupama zapravo za to da neke buduće sudije i tužioci nemaju prava da u takvim reformama učestvuju?
Dakle, s obzirom na ovu preteranu širinu obuhvata političkog delovanja na drugi način, ova odredba može da ti osnov za ograničenje slobode mišljenja i slobode izražavanja sudija i tužilaca. To imate kada u radnu grupu ne uključite nekoga ko, recimo, razume konstitucionalizam, pravnu teoriju ili ljudska prava, prosto nekog eksperta za ljudska prava.
Najzad, želim da kažem i da ovakvom zabranom političkog delovanja sudija i zabranom samo neprimerenog uticaja na sudije ostavlja se vrlo širok prostor za selektivno, proizvoljno tumačenje šta je sudijama zabranjeno, a šta je političarima dozvoljeno. Tu ću odgovoriti koleginici o tome zašto mi ne pričamo o uticaju kapitala na izbor sudija. Pa zašto vi nemate rešenja o svojim zakonima za to? U ovim zakonima, sa ovako suženom regulativom, kojima je onemogućeno da pričamo o tome kako se kroz politički uticaj, kroz vaš uticaj, vladajuće većine zapravo, deluje krupni kapital i možemo da govorimo samo o tome da li ste obezbedili materijalnu sigurnost sudija i tužilaca.