Reč ima Zaim Redžepović.

Poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo, vrlo malo vremena je ostalo našoj poslaničkoj grupi, tako da ću ja iskoristiti prisustvo ministrice da vrlo konkretno pričam i da razmotrimo mogućnost vraćanja Prekršajnog suda u Opštini Tutin, iako to nije predviđeno ovim izmenama i dopunama ovde i nadam se da će biti razumevanja i nadam se da ćemo što pre pričati o tome.

Dakle, Zakon o sedištima sudova, javnih tužilaštava, koji je na snazi je to regulisao na način da je Prekršajni sud u Novom Pazaru, a da mu je nadležnost za Novi Pazar, opština Tutin, Tutin je odeljenje i to nije dobro i nije pravedno i naravno očekujem i siguran sam da imamo mnogo ozbiljnih argumenata da to promenimo i da se Prekršajni sud vrati u Tutin.

Slična je situacija sa Osnovnim sudom i sa Tužilaštvom, ali mislim da je prioritet, Prekršajni sud i mislim da tu možemo mnogo toga da uradimo, spreman sam i u ime tih građana tamo, da što pre sednemo i da prvom prilikom kada bude na dnevnom redu da radimo na tome, jer bi to zaista popravilo stanje mnogo.

Što se tiče ovih drugih stvari, i našeg seta zakona, a odnose se na pravosuđe, naravno da je nezavisno sudstvo nešto čemu težimo a to je garant vladavine prava i naravno da se usklađujemo i koliko god možemo i sa Ustavom i sa onim što se od nas traži, ali činjenica je da sve to radimo, pre svega, zbog nas, jer nama treba uređeno sudstvo i nama trebaju dobri zakoni i dobro funkcionisanje pravosuđa uopšte.

Kada se govori o tome, svakako, baš kao što postoje ljudi koji tvrde dosta argumentovano i ozbiljno da je teško i striktno sprovesti podelu vlasti, pa da kada je teško sprovesti podelu vlasti, da je teško doći i do nezavisnosti sudstva, to su argumenti koji stoje. Mi moramo raditi na tome da to bude sve bolje i bolje.

Ovo je jedan od načina funkcionisanja na koji se ide prema tom putu i mi ćemo sigurno stići do tog cilja.

Ono što se ovde spominje kao izmeštanje nadležnosti iz Skupštine, kao nekakav problem, ne doživljavam tako i zbog toga ćemo mi iz SPP, iz našeg kluba podržati sve ovo što bude u danu za glasanje.

Ne mislim tako, jer mislim da koliko god bilo teško, treba voditi računa i o sudijama, i o tužiocima na način da im se obezbedi što viša sigurnost, pre svega u materijalnom smislu, ali da obezbedimo da oni mogu slobodno i nezavisno da obavljaju svoju funkciju.

Mi ćemo na tome raditi i biti na raspolaganju koliko god je to moguće. Hoću da pomenem i to da postoje rizici da kada Skupština odustane od svojih nadležnosti, postoje rizici da će neko drugi uticati, ali smo mi tu i mi ne završavamo priču sa ovim današnjim zasedanjem, jer mi ćemo se boriti da se u međuvremenu ro popravlja.

Reč ima Dejan Bulatović.

Poštovani predsedniče Skupštine, poslanice Narodne Skupštine, dragi građani Srbije, ja ću o ovoj temi da govorim, ministarko, kao građanin Republike Srbije i kao neko ko je 1996. godine bio uhapšen zbog političkih razloga, bio u zatvoru, neko ko je bio procesuiran u smislu uvrede časti predsednika Srbije tada, Slobodana Miloševića, i doživeo jedan opšti teror 1996. godine i da vam kažem da ovaj zakon koji vi sada ovde imamo na snazi, pomalo mi liči na te turubne godine.

Voleo bih da vam kažem da kada pričamo o izvršiteljima, da je takođe vrlo loš taj zakon gde može tužilac zajedno sa tim izvršiteljem da bude u sprezi, zajedno sa onom interesnom stranom i da tu najviše građani Republike Srbije trpe.

Moram isto to da kažem da kada je pravosuđe u pitanju, mnogo građana je zaista u takvoj situaciji da gube sporove zbog dugog nekog procesa, mnoge prekršajne i krivične prijave se poništavaju iz razloga zastarelosti, da mnogo toga ima nešto što nije slično ni zakonima, u EU.

Mora da postoji i politička odgovornost za one političare koji su se ogrešili o taj zakon, mora da postoje ti zakoni koji će da budu vrlo jasni i decidni, da kada ste i državni sekretar, ili ako sekretar pri pokrajinskoj vladi, a onda počinite krivična dela, za koja se spočitavaju, a onda iz političkih razloga protiv vas se nikada ne pokrene niti jedan postupak.

Ako ste, recimo, slučajno neki sekretar u Pokrajinskoj vladi za sport i onda opredeljujete neka sredstva i onda vam taj neko kaže da je tu bilo malverzacije, vi za to nikada ne odgovarate. Ja vas pitam šta ćete raditi u budućnosti vezano za to. Ili, ako krenete da uništavate jednu instituciju, kao što je vojska i ako, recimo, vojnu ustanovu optužite da radite… tamo se radi marihuana, na primer, i ako vi tvrdite da je to, vi ste direktno krenuli na instituciju i ja vas pitam šta ćete vi kao Ministarstvo pravde? U to vreme niste bili ministar pravde, koliko sam razumeo, ali ja vas sad pitam koje su konsekvence za te ljude?

Ako idete na državu, ako idete na uništavanje državnih institucija, bez obzira da li je to vlast, da li je to opozicija, ja vas samo pitam koje su konsekvence? Šta ćete uraditi kao ministar da se to u budućnosti ne dešava? Ne možete da dozvolite kao država…

Meni je Milenko Jovanov juče rekao da on ne može da podnosi prijave, jer to nije njegov način radu. U redu je, i ne treba on time da se bavi, ali gde je država, gde su državne institucije, gde je javni tužioc? Zašto ne pokrenete tu priču? Zašto niste stavili tačku na to?

Ako sam i ja rekao da se radi o tome i tome, a imate pregršt tih stvari, ništa uradili niste.

Imate i drugi deo. Ja moram da se stvarno obratim. Ovo će biti zadnji put ovde ako baš ne budem morao i bio provociran, a juče jesam.

Moje bivše kolege, kada sam govorio o ovoj strašnoj istini i kada sam im rekao u lice što sam rekao, kao i na Konferenciji za medije, onda jedan od njih je meni tapšao i to licemerje. Taj Borko Stefanović koji je sve najgore o njoj pričao, koji je svaki dan o njoj pričao. To znaju poslanici iz te grupe. Znaju šta je mišljenje koje je iznosio o njoj, a ako treba neka kažu sad.

Sada ću mu pokazati istinu, pa da vidi šta je govorio o njoj. Neka kaže istinu.

I, još jedna stvar, da se razumemo. O čemu vi pričate? Pa, vi niste ovde bili u stanju da kažete šta je bilo oko Srebrenice. Jel bio genocid ili nije? Jel stojite iza tog potpisa ili ne stojite? Šta ste uradili? Vi sada držite ovde neko predavanje. Kome držite predavanje? Šta vi radite ovde? Ko si ti da pričaš o Kosovu? Ti da pričaš o Kosovu? Ti? Pa, ti treba da objasniš šta si redio u to vreme?

Lažna opozicija! Šurujete sa njima u lažnim tamo kuloarima koje kakvim, a jeste opozicija Demokratska stranka i Narodna stranka. Jeste, oni su opozicija, a ovi su lažna opozicija i to im javno kažem.

Hvala vam.

Niko se ne javlja.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.

Gospodine predsedniče Skupštine, gospođo ministar, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, upravo smo čuli jedan primer, a za ova dva dana smo se naslušali toga, a i unazad godinama gde političari podnose krivične prijave, podižu optužnice i optužne predloge, donose presude, to se objavljuje u medijima i ako bude slučajno oslobađajućih presuda, jer sudije sude na osnovu dokaza, a ne na osnovu članaka u novinama, onda su nezadovoljni i onda se spočitava pravosuđu da je nezavisno, odnosno da je zavisno od politike, da tužilaštvo nije samostalno, jer, Bože moj, taj političar nije zadovoljan odlukom suda.

Najgori mogući način pritiska na pravosuđe jeste taj što je postao manir u Srbiji da političari donose i presude za svaku krivičnu prijavu koju podnesu.

Ja vas molim, predsedniče, da, ako možete, umirite određene kolege.

Hvala vam.

Marijane, hvala ti.

Moramo da vodimo računa o toj javnoj reči. Mi hoćemo sada da pravosuđe bude nezavisno, tužilaštvo da bude samostalno. To svi, nadam se, u ovoj sali želimo i svi stremimo ka tome. Međutim, došli smo do ove situacije.

Shvatam vas, gospođo ministarko, da ste uradili onaj zanatski deo posla i da ste vi ušli u voz koji ide ka određenoj stanici. Niste mogli da menjate prugu. Jasno je meni da je ovo akcioni plan koji je usvojen mnogo pre nego što ste vi postali ministar, ali stvarno kada uđete u pogrešan voz sve stanice su pogrešne.

Mi smo napravili veliku grešku zato što smo prihvatili odluke Venecijanske komisije, što smo prihvatili njihove smernice. Doveli smo sebe u situaciju da nam oni budu vrhovni sudija koji nam odobrava šta možemo, šta ne možemo. Ono što se njima sviđa trebalo bi da bude za nas dobro.

Ja sam se podsetio i pogledao sam malo i druge detalje vezano za ono predreferendumsko pitanje, odnosno atmosferu, pa sam video da su zemlje Kvinte 6. januara, znači, na Badnji dan, 2022. godine, rekli da promene Ustava Srbije su važan korak u jačanju nezavisnosti pravosuđa u Srbiji.

Da vas podsetim kako se biraju sudije i kako se biraju tužioci, na primer, za Nemačku, jer sam o tome pričao prošli put, pa da vam kažem. Izbor sudija i tužilaca je kompletno u rukama politike. Skupština, odnosno donji i gornji dom parlamenta imaju presudan uticaj, kao i ministar pravde, dok sve sudije zvanično imenuje savezni predsednik. Tužioci su, pre svega, birokrate koji su deo Ministarstva pravde, tako da tu ministar pravde, što na saveznim, što na pokrajinskim nivoima, ima ključnu reč. Znači, ministar pravde ima ključnu reč u Nemačkoj, zemlja Kivnte.

Velika Britanija. Sudije u imenovanje predlaže poseban sudski komitet, ali konačnu odluku o imenovanju donosi parlament, odnosno kralj kao izvršna vlast.

Amerika, ona ima više modela. Ima ih čak pet. Imate model gde sudije biraju građani na neposrednim izborima. U tom sistemu postoje opet dva podmodela. Negde se sudije same kandiduju, a negde ih kandiduju političke stranke.

O Francuskoj i načinu kako se tamo bira, o tome ne bih dalje. Ovo pričam samo zbog javnosti Srbije, da bi građani Srbije shvatili da smo na potpuno pogrešnom putu zato što smo prihvatili model, preporuke i mišljenja zemalja u kojima se ovakav model nikada nije primenjivao, niti će ikada da se primenjuje. Ovo je eksperiment samo za balkanske države.

Ovo je eksperiment samo za istočno-evropske države koje su trebale ili treba da uđu u EU i kada jednom pogrešite, kada prihvatite neki okvir, nema više izlaska iz toga. Ja sam zato i pledirao u onom govoru juče da onaj okvirni sporazum koji imamo sada, ultimatum francusko-nemački, sada treba ne prihvatiti, reći mu ne, a ne kada uđemo u taj proces, pa na kraju, kada dobijemo konačni rezultat da onda plačemo, kukamo, udaramo se u glavu i kažemo kako je ceo svet jak i kako je ceo svet protiv nas, a mi smo bili pametni, pa smo to prihvatili kada nije trebalo.

(Narodni poslanik Marko Atlagić dobacuje iz klupe.)

Da sam u pravu…

Profesore, hajde malo… Mislim da si najsmešniji u ovoj Skupštini.

Hvala lepo. Najsmešniji ste.

(Nebojša Bakarec: Šta je ovo?)

Ja vas molim da mi omogućite od nekoliko poslanika ovde iz DSS-a i ostalih stranaka da mi ne dobacuju da bih mogao da završim svoj govor.

Mislim da je ovo…

Vidite, pošto poslanika SNS-a gospodin Vladimir Đukanović nije ovde, a on je predsednik Odbora za pravosuđe i trebao bi, kada je set zakona ovde o pravosuđu, da bude i da sedi ovde, da brani te zakone, da bude potpora ministru pravde koji je ovde došao zbog svih nas. Njega nema zato što deli moje mišljenje, zato što pravite kardinalnu grešku.

Upamtite moje reči. Svi advokati ovde koji su bili u ovoj Skupštini i svi koji su dali upozorenje rekli su vam da pravimo katastrofalnu grešku koja će koštati ovo pravosuđe, nažalost, u budućnosti, a vi ćete biti zapamćeni kao što je Snežana Malović, što je uništila pravosuđe. Žao mi je što će tako biti.

Hvala vam.

Čudo, koliko i vi volite da komentarišete koga nema, a vas nešto mnogo bi prethodnih dana.
Reč ima ministarka Maja Popović.

Rekli ste mi da se nalazim u pogrešnom vozu. Ja upravo suprotno mislim, da se nalazim u pravom vozu, vozu koji će obezbediti jačanje vladavine prava u Republici Srbiji i koji će poboljšati situaciju Republike Srbije na evro-integracionim tokovima.
A što ste pomenuli kolegu Đukanovića, što nije prisutan, evo reći ću vam, on je kao član Državnog veća tužilaca glasao za ovaj set pravosudnih zakona. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Marko Ristić.

Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ova država se nakon 2000. godine suočila sa otimanjem 12% svoje teritorije, uništavanjem vojske, rasprodajom najvažnijih državnih preduzeća, obespravljivanjem radnika i seljaka, urušavanjem porodice, a sada se suočavamo i sa otimačinom pravosuđa.

Šta je cilj ovih zakonskih izmena? Ministarka, juče ste nam rekli da je cilj nezavisno pravosuđe, to ste obrazložili našom obavezom prema EU. Stiče se utisak da je pravi cilj novih pravosudnih zakona dalje razvlašćivanje Srbije u interesu Brisela. Kao što nam iz EU traže da prihvatimo francusko-nemački plan koji predstavlja ultimatum i predaju Kosova i Metohije, tako nam istovremeno traže da svoje pravosuđe otuđimo od naroda i potčinimo ga interesima zapadnih ambasada i nevladinih organizacija.

Podsetiću vas da je Srpska stranka „Zavetnici“ pozvala građana da na referendumu glasaju protiv promene Ustava, jer su one bile pisane po volji nevladinih organizacija. Upravo je u njihovom interesu i pisan veći deo današnjih izmena pravosudnih zakona.

Ukoliko Narodna skupština usvoji ovakve zakone, ona time neće poboljšati položaj i uslove rada sudova i tužilaštava, već će time lišiti i sebe, ali i građane Srbije suštinske kontrole nad izborom sudija i tužilaca. Apsolutnu kontrolu nad izborom pravosudnih organa imaće Visoki savet sudstva. Dakle, jedan zatvoren krug ljudi u kojem će sedeti osobe nad čijim izborom građani zapravo neće imati nikakav uticaj, pa čak i ona četiri člana, tj. istaknuta pravnika koje će birati Narodna skupština neće odražavati volju parlamenta, odnosno građana, jer će ta četiri člana ukoliko ne bude postojala dvotrećinska većina birati komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana. Na ovakav način izbora, suštinski uticaj imaće vladajuća većina u parlamentu, pa bi takvim rešenjem opozicija faktički bila isključena iz svih ovih procesa.

Predloženim zakonskim promenama doslovno se od pravosuđa formira država u državi. Ukida se narodni suverenitet i postavlja model za izbor sudija koji ne primenjuju gotovo ni jedna ozbiljna zemlja. Da li znate da od 47 članica Saveta Evrope svega osam država bira sudije na način kakav preporučujete Srbiji. Ako su u EU istinski zabrinuti za vladavinu prava, ne bi bilo loše da ih obavestimo da od 400 napada na Srbe na Kosovu i Metohiji u proteklih nekoliko godina tzv. „vlasti“ u Prištini do danas nisu procesirale ni jedan od ovih slučajeva, o tome treba Brisel da brine, a ne da pravi planove kako da zaokruži proterivanje države Srbije sa Kosova i Metohije i ukine njen pravosudni suverenitet.

Usvajanjem predloženih izmena zakona mi dopuštamo stranom faktoru...