Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pravo i pravda su temelji na kojima država počiva i opstaje. Ako nema toga, onda ona više liči na razbojničku pećinu i na skup ljudoždera. U genu našem, u identitetu našem, srpskom, je da je vapaj za pravdom kroz vekove.
U našem epu se kaže – Nemoj, sine, ni po babu, ni po stričevima, već po pravdi Boga jedinoga. Naša himna sadrži „bože pravde“. Danas nemamo ni prava, ni pravde, imamo urušen taj sistem. Ali, bilo bi nefer optuživati samo trenutnu vlast, to je posledica jednog užasa crvene aždaje koja je pre 80 godina uništila sve, a prvo uništila pravo i naučno i sve naučnike pravne, tako da se decenijama izučavalo da je jedan od najvećih pravnih autoriteta Slobodan Jovanović izdajnik. Strašno. Evo do čega smo doveli.
Ovo višestranačje je poslužilo da otprilike hvatamo komarce a ne da lečimo močvaru koja se zove pravna močvara. Zato moramo učiniti sve da promenimo ovaj tok, da promenimo ovaj proces.
Ja ne bih da ponavljam sve moje kolege koji su stručno i pravno obrazložili sve mane ovog zakona, za koga nećemo glasati. To bi bilo nekulturno, apsolutno se sa tim slažem. Ali sam zapamtio jednu reč od koleginice iz vladajuće strukture koja je rekla dostojno da treba da težimo ka tom momentumu kad možemo u Srbiji reći za pravne poslenike – dostojan, ili sudija ili tužilac. To je nešto što još nismo dosegli. No, to je proces.
U tom procesu, mora se razmotriti gde smo stigli sa školskim sistemom. Nigde nismo stigli. Da li vi znate, gospodo, zna cela Srbija, da nam se svi smeju, neću da ih imenujem, da nam starlete pokazuju fakultetske diplome. Nažalost, oni što su najumniji, beže iz ove zemlje.
Mnogo toga treba da se promeni da bi pravo i pravdu vratili ovde. Jer ovaj narod trpi malo i gladi ako nema hleba, trpi svega, ali je najžedniji pravde. I što mu je najgore, kada gleda u medijima, ovde je pominjano hiljadu raznoraznih afera, nema sudskog epiloga. Epilog je uglavnom u rijalitiju. I onda se on prekrsti sa dve ruke, da neko ko se tereti za ubistvo, dođe policija da ga hapsi, da ga hapsi u rijalitiju. To je obesmišljavanje svega. To je jednostavno, ne dozvoljavam vam da uopšte pričate da li mi imamo pravni sistem.
Kada to pokušamo da uredimo, a ne možemo ga urediti dok ne krenemo od početka, mora se promeniti i izborni sistem, ne može više ovako. Razdvojenost tri vlasti do te mere mora biti hirurški razdvojena jer kod nas upadom jedne zle ideologije došlo je do deinstitucionalizacije, a samo povratak institucijama garantuje da ova zemlja može uopšte negde da krene. Ovako smo zalutali i kao jedna kometa u Evropi hodamo a ne znamo ni gde ćemo, ni šta ćemo.
Šta mislite, ja ću poći od sebe, onih petorica kad su donosili onaj papir, ja većeg bezobrazluka, veće nekulture, nevaspitanja, nisam video. Dolazi, donosi, kao da je ovo neko pleme. I kraj priče.
Pazite, ja sam to jednom rekao, umesto da nas taj gest beščašća, neznanja, zbliži i da neko kaže – stani, polako, postoje neke stvari koje su iznad svega, iznad tog prokletog strančarenja, postoje neke stvari, ne, mi od toga napravimo to što smo napravili, tu bruku i sramotu koja se desila.
Nemojte molim vas, ja sam sto puta rekao za klimu političku, za sve u Skupštini, uvek je odgovorna većina. Većina je uvek odgovorna i ona može uvek kreirati ono što treba da kreira.
Nemojte me prekidati, nema potrebe.
Postoje mehanizmi. Četiri godine sam ja vodio jednu skupštinu grada Šapca, onog sekunda kad dođe do loše klime, predsednik Skupštine može da kaže – dajem pauzu pet minuta, 15 minuta, pet dana, da se dogovorimo iza kamera. No, neka ovo bude nauk.
Zašto ovo kažem? Vojnik istine i prava, najveći prijatelj iz najtežih dana, doktor Arčibald Rajs je evropejac koji je došao ovde da to pravo i pravdu kaže svetu. Na tim principima istine i prava i vraćanjem onim najvrednijim našim modelima koje smo mi kao narod imali je šansa da preživimo.
Što se Kosova tiče, o tome ne treba raspravljati, jer valjda sami sebi u usta skačemo ako išta o tome raspravljamo, i ako je ono označeno sa svakog ugla šta je, dozvolite i meni da ga ja kažem onoj grupi ljudi kojoj pripadam, šta je ono. Ono je pre 800 godina simbolično porinuto kao čestica u pehar iz koga se pričešćuje i vrši evharistija. Već 800 godina ovaj narod se pričešćuje Kosovom i ono je pričešćeno jednom za svagda.
Prema tome, držimo se toga Ustava, prava i ljudskog morala. S tim željama, s tim nadama, ja vas sve pozdravljam i nadam se da ono što se desilo zadnjih par dana nikad se više ne desi u ovom najvišem domu. Živeli i prijatno!