Vi imate dva minuta.
Ako izazovete odgovor, to će biti kraj, da znate unapred.

Hvala, gospodine predsedniče Skupštine. Hvala, gospođo ministarka.

Hoću da kažem, drago mi je da je tu i kolega Đukanović, ne govorim ovo zbog replike, odmah da kažem, zato što vodi odbor nadležan za ova važna pitanja. Ja sam, ministarka, ovde izneo stvari za koje se mi zalažemo. Dakle, to je naš politički i pravni stav, zato što smatramo da će uvođenje tih možda noviteta u naše pravosuđe doprineti upravo da nemamo bojazan, strah i nedovoljnu obezbeđenost, između ostalog i nezavisnost sudstva. To je prva stvar.

Dakle, ne polazimo ni od kakvih ličnih potreba ili ambicija, ne daj bože, nego tražimo put da izbegnemo sve ono što je dokazano bilo loše do sada. A smatramo da je ono što je svakako loše bilo do sada, i jesam javno govorio o tome, kolega, jesam govorio javno, i nije pitanje o tome da li neko osuđuje nasilje ili ne, već to da se pobrinemo da se nasilje više kao modus operandi srpske politike i svakodnevica naša iskoreni iz našeg društva, da se iskoreni, nažalost, opšteprisutna korupcija u našem društvu i kriminal i da situacije koje svaki dan naši građani sreću i koje ih dovode, između ostalog, i do siromaštva i do bede i do nedostatka perspektive, budu prošlost. Po nama, one neće biti prošlost ako mi nismo obezbedili mehanizam da ne zakonodavna vlast, nego da izvršna vlast, što je još mnogo gore, rukom u nekoj opskurnosti izabere ljude koji će onda birati naše sudije i naše tužioce. Zato što znamo da nismo dostigli taj nivo, da većina ustane i kaže – evo pet nesumnjivih pravnih veličina. Ja bih voleo da je tako, ali predosećam i javlja mi se da se to ovde neće desiti.

(Predsednik: Dva minuta su istekla.)

Hvala vam.

Reč ima Dušan Radosavljević.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pravo i pravda su temelji na kojima država počiva i opstaje. Ako nema toga, onda ona više liči na razbojničku pećinu i na skup ljudoždera. U genu našem, u identitetu našem, srpskom, je da je vapaj za pravdom kroz vekove.

U našem epu se kaže – Nemoj, sine, ni po babu, ni po stričevima, već po pravdi Boga jedinoga. Naša himna sadrži „bože pravde“. Danas nemamo ni prava, ni pravde, imamo urušen taj sistem. Ali, bilo bi nefer optuživati samo trenutnu vlast, to je posledica jednog užasa crvene aždaje koja je pre 80 godina uništila sve, a prvo uništila pravo i naučno i sve naučnike pravne, tako da se decenijama izučavalo da je jedan od najvećih pravnih autoriteta Slobodan Jovanović izdajnik. Strašno. Evo do čega smo doveli.

Ovo višestranačje je poslužilo da otprilike hvatamo komarce a ne da lečimo močvaru koja se zove pravna močvara. Zato moramo učiniti sve da promenimo ovaj tok, da promenimo ovaj proces.

Ja ne bih da ponavljam sve moje kolege koji su stručno i pravno obrazložili sve mane ovog zakona, za koga nećemo glasati. To bi bilo nekulturno, apsolutno se sa tim slažem. Ali sam zapamtio jednu reč od koleginice iz vladajuće strukture koja je rekla dostojno da treba da težimo ka tom momentumu kad možemo u Srbiji reći za pravne poslenike – dostojan, ili sudija ili tužilac. To je nešto što još nismo dosegli. No, to je proces.

U tom procesu, mora se razmotriti gde smo stigli sa školskim sistemom. Nigde nismo stigli. Da li vi znate, gospodo, zna cela Srbija, da nam se svi smeju, neću da ih imenujem, da nam starlete pokazuju fakultetske diplome. Nažalost, oni što su najumniji, beže iz ove zemlje.

Mnogo toga treba da se promeni da bi pravo i pravdu vratili ovde. Jer ovaj narod trpi malo i gladi ako nema hleba, trpi svega, ali je najžedniji pravde. I što mu je najgore, kada gleda u medijima, ovde je pominjano hiljadu raznoraznih afera, nema sudskog epiloga. Epilog je uglavnom u rijalitiju. I onda se on prekrsti sa dve ruke, da neko ko se tereti za ubistvo, dođe policija da ga hapsi, da ga hapsi u rijalitiju. To je obesmišljavanje svega. To je jednostavno, ne dozvoljavam vam da uopšte pričate da li mi imamo pravni sistem.

Kada to pokušamo da uredimo, a ne možemo ga urediti dok ne krenemo od početka, mora se promeniti i izborni sistem, ne može više ovako. Razdvojenost tri vlasti do te mere mora biti hirurški razdvojena jer kod nas upadom jedne zle ideologije došlo je do deinstitucionalizacije, a samo povratak institucijama garantuje da ova zemlja može uopšte negde da krene. Ovako smo zalutali i kao jedna kometa u Evropi hodamo a ne znamo ni gde ćemo, ni šta ćemo.

Šta mislite, ja ću poći od sebe, onih petorica kad su donosili onaj papir, ja većeg bezobrazluka, veće nekulture, nevaspitanja, nisam video. Dolazi, donosi, kao da je ovo neko pleme. I kraj priče.

Pazite, ja sam to jednom rekao, umesto da nas taj gest beščašća, neznanja, zbliži i da neko kaže – stani, polako, postoje neke stvari koje su iznad svega, iznad tog prokletog strančarenja, postoje neke stvari, ne, mi od toga napravimo to što smo napravili, tu bruku i sramotu koja se desila.

Nemojte molim vas, ja sam sto puta rekao za klimu političku, za sve u Skupštini, uvek je odgovorna većina. Većina je uvek odgovorna i ona može uvek kreirati ono što treba da kreira.

Nemojte me prekidati, nema potrebe.

Postoje mehanizmi. Četiri godine sam ja vodio jednu skupštinu grada Šapca, onog sekunda kad dođe do loše klime, predsednik Skupštine može da kaže – dajem pauzu pet minuta, 15 minuta, pet dana, da se dogovorimo iza kamera. No, neka ovo bude nauk.

Zašto ovo kažem? Vojnik istine i prava, najveći prijatelj iz najtežih dana, doktor Arčibald Rajs je evropejac koji je došao ovde da to pravo i pravdu kaže svetu. Na tim principima istine i prava i vraćanjem onim najvrednijim našim modelima koje smo mi kao narod imali je šansa da preživimo.

Što se Kosova tiče, o tome ne treba raspravljati, jer valjda sami sebi u usta skačemo ako išta o tome raspravljamo, i ako je ono označeno sa svakog ugla šta je, dozvolite i meni da ga ja kažem onoj grupi ljudi kojoj pripadam, šta je ono. Ono je pre 800 godina simbolično porinuto kao čestica u pehar iz koga se pričešćuje i vrši evharistija. Već 800 godina ovaj narod se pričešćuje Kosovom i ono je pričešćeno jednom za svagda.

Prema tome, držimo se toga Ustava, prava i ljudskog morala. S tim željama, s tim nadama, ja vas sve pozdravljam i nadam se da ono što se desilo zadnjih par dana nikad se više ne desi u ovom najvišem domu. Živeli i prijatno!

To što se desilo, desilo se zahvaljujući vama. A da li će ponovo, zavisi od onoga ko je to uradio. Vi kažete da je sramno. Jeste sramno, jeste bruka, ali vas koji ste to uradili, a ne većine.
Kažete da je odgovorna većina. Koja vam je većina stavila u ruke one transparente i krpe sa kojima ste ušli u četvrtak jutro? Jel vam većina dala transparente i krpe na kojima piše da je neko drugi izdajnik? Jel tako bilo?
Neće biti da je tako bilo. Vi ste ih doneli. I namerno ste sa tim došli, pokazujući time zašto ste došli i koliko vam je svetinja Kosovo i Metohija i sve drugo i koliko vam je nadstranačko i ovo što ste govorili sada.
Sad ćete da kažete – ne, kriva je većina zato što nije dala pauzu. Dali ste vi sami sebi pauzu, i taj dan i naredni, koliko god ste hteli. Gledam ja odavde koliko ste u sali bili, koliko ste i sad u sali, uostalom. Da vas ne pitam gde vam je šef poslaničke grupe, gde je bio u petak i kako ste se ponašali.
Znači, pošto ste se osvrnuli na dešavanja u sali i čija je odgovornost. Ono što ste napravili je bruka i sramota, a nemojte da pokušavate da druge ljude optužujete za bruku i sramotu koju ste napravili vi. Čiji se šef poslaničke grupe zaleteo ovde na predsednika Republike? Čiji? Većine nije sigurno.
Gorica Gajić je došla. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ukazujem na povredu člana 100. Poslovnika Narodne skupštine gde kaže – predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednici Narodne skupštine ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.

Gospodine, predsedniče, vi ste sada na neki način replicirali i razgovarali i dogovarali sa našim kolegom Duletom. Ja vas molim, ovo čuva dostojanstvo Narodne skupštine. Vi poštujući ovaj Poslovnik čuvate dostojanstvo, to sam rekla i prošli put o povredi Poslovnika, samo ako ga poštujete, ako nam date reč kada tražimo povredu Poslovnika. Ako nam date reč kada imamo pravo na repliku nikada neće biti nekih scena. Nemojte da kažete da ih izazivamo mi, ko god da je, da li leva strana, da li desna strana, samo ako vi poštujete ovaj Poslovnik biće reda i dostojanstva u ovoj Skupštini. Hvala vam.

Imate još dva minuta i pet sekundi.
Kažem, jer hoću da vam kažem da možete da govorite još.
Nećete, da govorite, jer sam vam dao reč po vremenu grupe. U redu.
Vi ukazujete na šta hoćete da ukazujete, sve u redu, ali vi ste Poslovnik.
Šta je bilo, Poslovnik ili nešto drugo?

Javila sam se javila po povredi Poslovnika i sad vidim da ste mi dali reč.

Ovo sam htela, da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Obzirom da ste vi sebi uzeli ulogu govornika, mada govorite sa mesta predsednika, ja ukazujem na povredu člana 107. Iznoseći svakodnevno u Skupštini poput komentatora na radio emisijama šta se dešava u ovoj sali, vi neprestano povređujete ovaj Poslovnik i sebi preuzimate jednu ulogu koju nemate. Vi predsedavate poslanicima koji nose narodnu suverenost i to treba da činite poštujući Poslovnik, preuzimajući na sebe ulogu da komentarišete, da diskutujete sa narodnim poslanicima, da ih prekidate onda kada hoće da vam skrenu pažnju da je povređen Poslovnik, što je normalna stvar, jer svako ko radi on i greši.

Vi zaista ispada da zloupotrebljavate svoju funkciju. Sigurna sam da vam to nije namera jer vidim da danas vodite sednicu gotovo pa, u redu što mi je zaista vrlo prijatno iznenađenje.

Nemojte da se dozvoli, da dođe do toga da ova izreka koju čujem da se već koristi „drži se zakona ko Orlić Poslovnika“ da zaista uđe u narod. Hvala vam.

I, za ovo mi je potpuno jasno da je trebalo da bude pre svega zanimljivo i duhovito i to je potpuno u redu. Treba li da se glasa? Na tu temu?
Glasaće se. Samo jedna stvar da razjasnimo.
Znam ja jako dobro vaša prava. nije to ništa sporno, vodim ja računa o njima, a znam i svoja. Znači, ne razumete vi, a očigledno i još neki oko vas koja je moja uloga, šta ja tačno radim?
Dakle, ja sam predsednik Skupštine, ja nisam radnik pošte, nije moj posao, da ja vama sprovodim vezu, da vam uspostavljam vezu između mikrofona i zvučnika.
Nešto drugo ja radim ovde. I vodim računa o tome kako se odnosite prema ovom Domu i staram se i brinem o ovoj instituciji, koju ste najužasnije moguće uvredili, niste to primetili, onim sramnim ponašanjem u četvrtak. Svi zajedno, svi zajedno. Tako je, vi iz te nove koalicije, znate kako je zovu? Po onom piću iz uvoza.
Gospođo Gajić, pošto vi niste razumeli malopre po kom osnovu ste dobili reč, nastavićete da koristite to vreme.

Poštovana gospođo ministar, kolegenice i kolege poslanici, očito je da je donošenje ovog seta pravosudnih zakona, obaveza Srbije u procesu pridruživanja EU, i posledica, na Ustav i ustavne reforme, da se ja ne vraćam na tu temu. Akcenat je stavljen na vladavinu prava, i na što veću nezavisnost sudstva. Ja se sada malo pitam, slušajući sve one jučerašnje i današnje diskusije, od koga to naše sudstvo treba i pravosuđe, i tužilaštvo, kompletno pravosuđe treba da bude nezavisno.

Da li od izvršne vlasti, od stranaka vlasti, ma ko bio, one se menjaju, da li od naroda ili od države, da li je to u praksi tako, to je sada drugo pitanje.

I sadašnji Ustav, odnosno Ustav koji je važio pre donošenja ovih amandmana, u članu 142. i 149. potpuno je jasno definisano da su pravosudni organi nezavisni i da niko ne sme da ima uticaj na njih, a da li ima uticaj?

To bi možda trebalo da nam kažu i naše sudije, jer im to pravo i obavezu imaju ga i u zakonu i u Ustavu, moraju da ukažu da li neko vrši uticaj na njih u toku njihove sudijske funkcije.

U razgovoru sa mnogim sudijama sa kojima sam ja prijatelj, verujte mi da su mi mnogi rekli da nisu ni razmatrali ovaj predlog zakona, jer kažu, zašto, sve je u praksi drugačije, ma kakav da je u praksi zakon, on se u praksi derogira.

Nezavisnost sudstva se sada, izvinite tako kažu sudije, i ne kažem ja, nisam sudija, isto što je tako bitno, što hoću ovde da kažem, u razgovoru sa sudijama, kažu oni pa znate Goco, uvek je bilo tog uticaja politike i nijedan zakon to ne može da spreči, ali je zato odgovornost na sudijama da to kažu.

Ovde se nezavisnost sudstva temelji na sasvim drugačije sada izboru sudija, izmeštamo iz Narodne Skupštine, premeštamo u VSS, i drugačije se bira VST. Upravo je to sada problem sada, što više Narodna Skupština kao Narodna Skupština, kao najviša zakonodavna institucija neće imati uticaja na sudstvo i uopšte na pravosuđe i možda je tu problem i možda o tome treba da razmišljamo.

Hvala lepo.