Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Jerković.

Hvala vam što ste potvrdili ono što sam rekao.

Dakle, žao mi je što u ovom parlamentu nema više narodnih, za razliku od Vučićević i ostalih poslanika. Eto, gospodo iz Srpske narodne stranke, ja sam narodni poslanik. Ja ću sada vas da pitam ovde ono što interesuje narod, a ne ono što interesuje vašu partiju ili vaše poslanike, ili Aleksandra Vučića, ili vaše funkcionere, ili vaše ministre, ili vaše novinare.

Dakle, ja vas pitam – zašto se uopšte zovete narodni poslanici? Ajde da obrišemo to narodni, ajde da stavimo Vučićevi, kao prerogativ. Hajde isto da iz svih presuda u kojima su sudi „u ime naroda“ izbrišemo „u ime naroda“, pa kažemo lepo u ime Visokog saveta pravosuđa, u ime ministra, u ime čega god, ali ne „u ime naroda“. Nemojte više da zloupotrebljavate narod.

Ne možete se tim rečnikom obraćati i vikati.

Ako ste već nešto hteli da uradite u ime naroda. Draga gospodo, ovo je vaš poslanik, vidite kako se dere. Nema problema, Vučićev poslanik zapravo, izvinjavam se.

Narodni poslaniče, obraćajte se meni, a ne direktno drugim poslanicima. Meni se obraćajte.

Zašto se on dere, što ga ne prekinete.

Ja zvonim i njemu.

Pa, opomenite ga, kaznite ga ako imate legitimite.

Ne ulazite u polemiku sa manom. Nastavite.

Divno, u redu. Dakle, zašto niste na primer, približi sudstvo narodu? Zašto niste predložili nešto da se recimo, kao u vašoj voljenoj Americi na primer biraju sudije, da narod na izborima, kao što bira nas, a neko drugi vas, na primer, lepo izjasni ko hoće da mu sudi, pa da onda te sudije mogu da sude u ime naroda. Hajde, malo da se bavimo narodom, a malo manje da se bavimo funkcionerima, novinarima.