Ne tražim ja građanima, nego vama da govorite o svom amandmanu, vi ste ga podneli, ne neko drugi.

Pitam, da li je to Arno Banžan, čovek koji je dao milion evra za formiranje SNS?

Nećete o svom amandmanu? Ne morate. U redu ako nećete, ne morate.
Replika. Izvolite.

Jednostavno, kada je neko na nivou onog deteta koje je pisalo onaj sastav o omiljenoj životinji pa kaže, pošto sova pismeni zadatak, on kaže: „Sova je ptica, ona danju spava, noću je slepa. Pošto ja ne znam puno o sovama, pričaću o životinji o kojoj znam, a to je krava. Krava ima šest strana, gornju, donju, levu desnu itd“ i onda ceo sastav o kravi.

Tako mi danas imamo branjenje amandmana. Pošto ne znamo ništa o pravosuđu, pošto ste ga urnisali, ono što vi znate o pravosuđu, ne dao Bog ikada ovoj zemlji da se ponovi, da ne čitam ponovo kako ste na opštinskim odborima birali sudije, sa sve pečatom opštinskog odbora i pečatom predsednika opštine, odobravali ko može a ko ne može da bude sudija, kako ste mrtvog čoveka proglasili za sudiju, izabrali ga u toj vašoj velikoj reformi, e onda ćemo da pričamo o novinskim natpisima, da ih analiziramo itd.

Rekao sam vam na početku, pored ležećih policajaca, imamo ležeće poslanike i to je u redu, ali ležeći poslanici treba da znaju šta je tačka dnevnog reda i to što su ležeći treba da ima neku svrhu. Ležeći policajac ima svrhu, a sada ispade da je jedini bez svrhe ležeći poslanik ili je jedina svrha ležećeg poslanika da zabavlja svoje okruženje, pošto oni jedino shvataju njegove pošalice. Hvala.

Hvala.
Na član 58. amandman su zajedno podneli poslanici Kučević, Imamović, Olenik, Kamberi.
(Miodrag Gavrilović: Replika.)
Nema osnova za repliku, vi imate svoje vreme. Hoćete li da koristite svoje vreme?
(Miodrag Gavrilović: Ne može replika?)
Ne. Znači, vreme ovlašćenog ako želite. Ne želite.
Na član 58. amandman su zajedno podneli Gajić, Jovanović, Parlić.
Na član 59. amandman su zajedno podneli Kučević, Imamović, Olenik, Kamberi.
Na član 59. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno Tepić, Stefanović, Milošević, Jekić, Grujić, Đorđić, Veselinović, Obradović, Lukić, Pašić, Ristić, Albahari, Oreg, Grbović, Veselinović i zajedno Lutovac, Rakić, Novaković, Milivojević, Mitrović.
Gavriloviću, vi niste među podnosiocima?
(Miodrag Gavrilović: Jesam.)
Gledam, iz vaše poslaničke grupe Lutovac, Rakić, Novaković, Milivojević, Mitrović.
Reč ima Milivojević.

Poštovani građani Srbije, upravo ste čuli predavanje o partijskom pravosuđu političke stranke koja dobija ovakva pisma adresirana na Glavni odbor SNS.

„Poštovani članovi Glavnog odbora, mi, radnici Osnovnog suda u Aranđelovcu glasali smo, glasaćemo za SNS i bićemo i dalje lojalni članovi SNS“.

To piše u pismu koje je poslato.

Amandman, Milivojeviću.

Amandman, gospodine…

Što ste nervozni? Hajde objasnite, što ste vi nervozni kada mene vidite? Što se vi plašite mene? Ja sam čovek pitom, dobar, domaćinsko dete, ima me 100 kila, nisam ništa krupniji od vas. Ne razumem taj strah, čim me vidite – Milivojeviću ovo, Milivojeviću ono. Imate li neku opsesiju? Polako, smirite se, mlad ste čovek. Nemojte da se trošite bezveze. To su neka ozbiljna pitanja, ozbiljne teme i vi sad trošite sebe na mene. Slušajte ozbiljnije ljude, kaže ovaj – takav je, evo sad čujete.

Ne znam, vi vičete, podvriskujete, ja to ne radim, ali samo hoću da govorite o svom amandmanu, jer ste to tražili vi.

Ja lagano pričam, gospodine Orliću.

Gospodine Orliću, ako već ne smete sa mnom da se suočite u poslaničkim klupama, odredite televiziju gde želite da razgovaramo, ja ću doći. Kažite – Milivojeviću, zovem te na TV duel da ukrstimo stavove. Povedite i „Simu Gluvaća“ i „Brbu“ i koga god hoćete iz vaše poslaničke grupe, njih deset, ja sam dolazim.