Hvala predsedniče.
Zaista neću više zato što mislim da skrećem zaista potpuno sa teme, ali evo gospodine, poštovani narodni poslanici, poslaniče gospodine Vujačiću, još jednom ste potvrdili da je zaista bilo potrebno ipak podsetiti na to čija su ovlašćenja, ne samo bezbednost predsednika republike, nego na sva ona krivična dela koja sam pomenula. Zaista, pominjali ste događaj od 15. ili 17. februara, zaista mislim da su to događaji koji nikakve veze nemaju sa nadležnošću Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i da se zaista radilo o vrlo ozbiljnim pretnjama, kao što ste i malopre rekli da se radi o pretnjama da će neko ubaciti predsednika i njegov brata u šaht. To nikakve zaista veze nema.
Zaista više nema nikakve veze sa diskriminacijom i bez obzira što se gospodin narodni poslanik, gospodin Jovanov ljuti na to što sam podsetila na propise, mislim da je ipak bilo dobro, jer mislim da zaista nema smisla izbacivati iz fokusa ono što se desilo na Dan državnosti. Pretpostavljam da vi mislite na događaj koji se odnosi na desničarski skup za koji sam takođe rekla da je jako dobro što je reagovalo Više javno tužilaštvo i ministarka pravde, jer to zaista zavređuje svaku vrstu osude.
Hvala još jednom. Ne želim da ovo ostane nedorečeno, niti da je u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Još jednom na kraju, zaista, ja se trudim u meri moći institucije koju vodim i kapaciteta da zaista posao obavljam nezavisno i nepristrasno i da tu nepristrasnost zaista ne glumim. Hvala puno na pažnji.

Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključenja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, ovlašćeni predstavnici grupa, neko ko nije iskoristio pravo po članu 96?

Dobro. Ima više prijavljenih, idemo redom, Akoš Ujhelji.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, uvažena gospodo iz nezavisnih institucija, kolege i koleginice kao što je koleginica poslanica Elvira Kovač u svom izlaganju kao ovlašćena predstavnica već naglasila poslanici poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara će podržati tačke dnevnog reda.

Danas ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju finansijskog ugovora, železnički Koridor 10 u Srbiji, okvirni i sporazum globalna kapija između Republike Srbije i Evropske investicione banke i o Zakonu o potvrđivanju ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, odnosno o važnosti železničkog saobraćaja koji je od vitalnog značaja za ekonomski razvoj Srbije.

Država se nalazi na glavnim transportnim pravcima koji povezuju zapadnu i centralnu Evropu sa jugoistočnom Evropom, Turskom i Bliskim istokom. Njen strateški, geografski položaj je od velikog značaja za formiranje saobraćajnih tokova u regionu, zato je železnica ključni element infrastrukture i prevoza u našoj zemlji. Ona bi mogla da nam omogući brz i efikasan prevoz robe i putnika, te da pruži mogućnost povezivanja različitih regija i gradova u Srbiji. Zbog toga je razvoj železničke infrastrukture ključan za dalji ekonomski razvoj i napredak naše zemlje. Modernizacija i proširenje postojeće železničke mreže omogućava brži, sigurniji i efikasniji prevoz robe i ljudi, to će povećati konkurentnost Srbije na tržištu, te je povući nove investitore i poslovne partnere.

Razvoj železničke infrastrukture takođe može imati pozitivan uticaj na životnu sredinu. Železnica je ekonomski prihvatljivi način prevoza od automobila i aviona, te može smanjiti emisiju štetnih gasova u atmosferi. To će pomoći u zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena, što je vrlo važno za našu zemlju. Modernizacija železničke infrastrukture može imati pozitivan uticaj i na razvoj turizma i cikloturizma u Srbiji. Brzi, sigurniji, ugodni vozovi privući će više turista u našu zemlju, te će omogućiti turistima da putuju po Srbiji i da kod nas potroše svoj novac, a time i da pozitivno utiču na standard građana.

Poštovani narodni poslanici, početkom oktobra 2021. godine naša poslanička grupa je podržala predlog Zakona o zaduženju Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica - Horgoš, granica sa Mađarskom, odnosno Subotica - Segedin. O tome je govorio narodni poslanik naše poslaničke grupe, ova pruga će doprineti i smanjenju iseljavanja građana Republike Srbije jer će sada mnogi od njih moći da rade u Mađarskoj, ali da se svakodnevno vraćaju svojim kućama i svojim porodicama u Srbiji, a pri tom da ne čekaju u kilometarskim kolonama na granici. Železnička pruga Segedin - Subotica - Baja, je zapravo regionalna pruga koja povezuje gradove u graničnom području, na teritoriji Srbije i Mađarske.

Poštovani narodni poslanici, za nas je od posebnog značaja nastavak izgradnje pruge između Budimpešte i Beograda, u najskorije vreme između Novog Sada i graničnog prelaza Kelebija. U potpunosti se slažemo sa gospodinom ministrom Vesićem, da je projekat od strateškog značaja za našu zemlju. Dozvolite mi, gospodine ministre da ponovim teme o kojima ste razgovarali sa gospodinom doktorom Balintom Pastorom, šefom poslaničke grupe SVM u januaru koje su od velike važnosti za građane na severu Vojvodine.

Važno je rešiti carinsku kontrolu na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte i na pruzi Segedin - Subotica, na takav način da putnici ne čekaju satima na graničnim prelazima, nego da se obavi tzv. mobilna granična kontrola na svakoj stanici bez čekanja. Pokretanje železničkog saobraćaja na liniji Horgoš - Subotica, preko Bačkih vinograda, Hajdukova i Palića, u što kraćem roku je od izuzetne važnosti. Rešavanje problema koji će nastati u drumskom saobraćaju u centru Subotice zbog početka radova na izgradnji železničke pruge Beograd - Budimpešta. Početak radova u što kraćem roku na železničko pruzi Subotica - Baja.

Poštovani gospodine, Vesiću, pored navedenog mi želimo da vam predložimo jedno rešenje koje će favorizovati putovanje vozom u odnosu na automobil i na takav način doprineti smanjenju emisija štetin gasova i povećati bezbednost učesnika u saobraćaju. To je uvođenje nove mesečne karte koja omogućava bezbroj putovanja vozom na celoj teritoriji Srbije. Pošto osnovni cilj modernizacije železničke infrastrukture je olakšavanje kretanja za putnike i teret kroz Srbiju podržavamo i smatramo vrlo opravdanim. Modernizaciju železničke pruge Beograd - Niš, jer je okosnica i najduža deonica, glavnog železničkog koridora u Srbiji.

Poštovani narodni poslanici, smatramo da je ulaganje u razvoj železničke infrastrukture od ključne važnosti za dalji razvoj Srbije, jer ona će omogućiti napredak naše zemlje zbog toga će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati predložene zakone.

Na kraju, zamolio bih, gospodina ministra, da kaže par reči o sastanku sa gospodinom ministrom iz Republike Mađarske, sa gospodinom Lazar Janošom, šta su dogovorili u vezi zajedničke saradnje. Hvala na pažnji.

Reč ima, Robert Kozma.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Voleo bih da se još jedanput osvrnemo na izveštaj Fiskalnog saveta, za rad građana, u tom izveštaju je rečeno nekoliko veoma tačnih stvari, za koje mislim da bi građani morali da znaju. U izveštaju se spominje sve ono što smo mi iz Zeleno levog kluba – Ne davimo Beograd, govorili u proteklih nekoliko godina, pogotovo poslednje tri godine, a to je da su nam javne finansije loše i da je to prouzrokovano ekonomskom politikom Vlade Republike Srbije, da je takva politika ne samo prouzrokovala loše javne finansije nego je prouzrokovala ogromne društveno ekonomske nejednakosti u Srbiji i da smo nažalost zemlja sa najvećim nejednakostima u Evropi.

U tom izveštaju se kaže, da je javni dug pretežak za našu privredu i za naše društvo. Taj javni dug je oko 57% BDP i vrlo često predstavnici Vlade govore kako mogu da ga servisiraju, kao je to kad se poredi sa drugim zemljama EU u redu, da je otprilike istog ranga. Međutim, u samom izveštaju Fiskalnog saveta kaže se da se ipak Srbija zadužuje sa daleko većim kamatnim stopama, pa će nama biti mnogo teže da vraćamo te dugove i mnogo više opterećuju našu privredu.

Takođe u tom izveštaju spominje se da Vlada netransparentno često troši novac u budžetu, a pogotovo kada se pogleda iznos budžetske rezerve i za šta se troši. Ta budžetska rezerva je u našem budžetu prevelika, ona je daleko veća nego što su budžetske rezerve u zemljama u regionu ili zemljama u Evropi. Ali, i kada se troši ta budžetska rezerva ona se ne troši u korist svih građana. Na primer kada smo razgovarali o budžetu, mi smo predlagali da se iz budžetske rezerve poveća iznos dečijeg dodatka. To je odbijeno, ali za čega se koristi budžetska rezerva. Ona se koristi najčešće za transfere lokalnim samoupravama, ali ne svim lokalnim samoupravama, nego onim lokalnim samoupravama koje SNS i vladajući režim moraju da spasavaju. Pa, tako na primer iz budžetske rezerve samo prošle godine je Beogradu otišlo 1,45 milijardi dinara, a Jagodini sto miliona dinara. To znači budžetska rezerva ne može da se koristi u korist svih građana Srbije, nego isključivo za krpljenje budžetskih rupa koje su ostavili i Šapić, i Vesić, i Palma, i Siniša Mali.

Takođe, ono što se u ovom izveštaju govori, jeste da imamo prekomernu potrošnju na neefikasan energetski sektor. Ono što se napominje zapravo se može sažeti u jedno, da smo mi jednog partijskog nameštenika Grčića koji je nestručno lice, koje je bilo na čelu EPS-a, da ga je društvo, da smo mi platili štetu od preko milijardu evra.

Ono što se može pitati, da li ovaj nameštenik u vrednosti od milijardu evra, da li su tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Ponović, koje su sklonjene prethodnih dana, sklonjene, baš zato da ne bi utvrdili i njegovu krivičnu odgovornost i to upravo sada kada su krenuli da ispituju šta se to tačno dešava u EPS-u i energetskom sektoru.

Ono što znaju svi građani Srbije, prethodne godine da nismo preskupo uvozili struju mi bismo imali restrikcije.

Takođe, ono što se govori u Izveštaju Fiskalnog saveta jeste da smo javni dug i inflaciju prouzrokovali neselektivnim davanjem novca za vreme korone.

Svi se slažemo da je novčana pomoć za vreme korone bila potrebna, međutim ono što nije bilo potrebno je da se daje jednako onima koji se voze „Mercedesom“ najnovije generacije i onima koji jedva imaju para da plate kiriju za stan ili da plate hranu za tekući mesec. Bolje da smo dali 200 evra onome kome stvarno treba, a ne 100 evra neselektivno.

U Izveštaju se kaže da je ovakvo neselektivno deljenje novca prouzrokovalo štetu od dve milijarde evra. Dve milijarde evra je bačeno u bunar, a te dve milijarde evra mogle su biti iskorišćene za ulaganje u ono što je građanima stvarno potrebno. Ovako, sa potrošenih preko dve milijarde evra dodatno je povećan javni dug Srbije, uništene javne finansije Srbije, a doprinelo se i povećanju inflacije.

Tako je inflacija danas oko 24% kada se radi o hranu i drugim namirnicama, a 43% je kada se radi o mleku i mlečnim proizvodima.

Ono što Vlada Republike Srbije nemušto pokušava da odbrani jeste da je inflacija uvezena, da je to zbog rata u Ukrajini, ali to nije tačno i to se konstatuje u ovom izveštaju. Ova inflacija je, nažalost, domaće proizvodnje.

Ovakve loše javne finansije i ovakva loša ekonomska politika ne samo da prouzrokuje velike ekonomske nejednakosti, nego prouzrokuje i velike dohodovne nejednakosti u Srbiji.

Šta to znači? To znači da mali broj ljudi ima enormne zarade, a veliki broj ljudi u Srbiji ima jako male zarade. To znači da je ta priča o prosečnoj plati od 700, 750 evra, mit koji ne stoji. To znači da je istina znatno gorča i teža po građane Srbije.

Ako pogledamo šta je najučestalija plata u Srbiji, onda se vidi da su građani prošle godine najčešće primali oko 50.000 dinara, odnosno 27% građana primalo je između 35.000 do 50.000 dinara, a 23% građana nažalost primalo je i manje od 35.000 dinara. To se konstatuje u izveštaju.

Ovakva loša finansijska situacija pogađa različite grupacije, pa tako dodatno pogoršava život mladih u Srbiji. Tako je danas 22% mladih nezaposleno. Džaba ta priča kako je 2012. godine bilo 50% mladih nezaposlenih. Mladi ne žive u prošlosti, žive u sadašnjosti, a u ovoj sadašnjosti, ne mogu sebi da priušte da rentaju stan u Beogradu ili drugim većim gradovima, a kamoli da kupe nekretninu na tržištu nekretnina.

Takođe, ono što se konstatuje u ovom izveštaju to je da ovakve društvene nejednakosti zapravo sprečavaju da se ulaže u ono što je preko potrebno, da se ulaže više novca u zdravstvo i prosvetu.

Kada govorimo o zdravstvu, uzmimo samo primer pružanja hitne medicinske pomoći. Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema zakon o hitnoj medicinskoj pomoći. Ukoliko živite u gradovima koji imaju manje od 25.000 stanovnika možete jedino Bogu da se pomolite da ta hitna pomoć stigne na vreme, a u drugim većim gradovima ne postoji ujednačena praksa Zavoda.

Stoga je hitno potrebno doneti zakon o hitnoj medicinskoj pomoći.

Predlog je izrađen od strane pokreta „Pravo na život – meri“ i hajde da pričamo o ovakvim stvarima.

Ove stvari zapravo građani žele da rešavamo, isto kao što građani žele da ulažemo više u prosvetu, da povećavamo plate prosvetnih radnika, jer nažalost naše nastavnice, naši nastavnici napuštaju prosvetu.

Oni su ti koji kreiraju buduće društvo, a kakvo će to društvo biti ako su oni poniženi?

Takođe, u ovo malo vremena što je ostalo iskoristio bih priliku i prisustvo Dejana Damnjanovića, vršioca dužnosti Agencije za sprečavanje korupcije, da ga pitam da li će reagovati povodom saopštenja kompanije „Meta“?

Kompanija „Meta“ je vlasnik nekoliko društvenih mreža, „Fejsbuk“, „Instagram“, „Vocap“. Ta kompanija „Meta“ je nedavno suspendovala preko 5.000 lažnih naloga na Fejsbuku, preko 1.000 naloga na Instagramu, preko 12 Fejsbuk grupa. Ta kompanija „Meta“ je ustanovila da se tu radi zapravo o tzv. botovima koji su, hajde da kažemo, imali opsežnu akciju hvalisanja aktivnosti predsednika Republike i SNS. Međutim, ono što je ključni problem jeste da iza tih naloga, kompanija „Meta“ kaže, stoje i društveni nameštenici.

Ali, postoji još jedan veći problem. Ne samo što su državni službenici za vreme obavljanja svojih poslova umesto da obavljaju posao u korist građana botovali za vladajuću partiju. Preko tih naloga potrošeno je 150.000 dolara na reklame.

Vi dobro znate da, po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti svaki novac koji je utrošen na političko reklamiranje, mora biti transparentno prikazan od strane date partije. Hoćete li istražiti ko je ovih 150.000 američkih dolara uplatio i ko ih je koristio za reklamiranje SNS? Hvala vam.

Usame Zukorlić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre infrastrukture, pre nego se budem osvrnuo na deo govora ministra infrastrukture, imam potrebu ovde da odgovorim gospođi Milici Đurđević Stamenkovski, koja je juče tokom perioda kada sam bio odsutan iz ove Skupštine, prozivala me i govorila o meni u trenucima kada sam upriličio prijem ministru spoljnih poslova BiH.

Naime ona je kazala da je prošle nedelje neka koalicija za Sandžak se sastala i dogovorila da traži da ima neki bosanski narod, koji će govoriti nekim bošnjačkim jezikom, koji će se izjednačiti sa srpskim i da će tim putem da ruše Srbiju. Na kraju je kazala sve to, potpredsednik Narodne Skupštine, Zukorlić vodi.

Ja bih samo voleo da znam, da li je gospođa možda sanjala neki ružan košmar, pa ga je pomešala sa realnošću ili je ona zaista celi događaj izmislila u svojoj glavi. U ovoj državi živi bošnjački narod, priznat zakonima ove države, govori bosanskim jezikom, na kojem se izvodi nastava u skladu sa zakonima ove države. Da, mi se zalažemo za još neka prava, iako imamo prilično dobra prava u ovoj državi.

Zar je to zabranjeno? Zalagati se u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije. Biti ultradesničar, ne znači istovremeno biti i ultranepismen, treba naučiti razliku i znati kako se koji narod zove i kojim jezikom priča.

Što se tiče skakanja, na svaki spomen izraza Sandžak, ja bih zamolio predsednika Skupštine da izriče opomene, jer je to u cilju potpirivanja mržnje. Zamislite da ovde narodni poslanici dolaze iz različitih krajeva Srbije, i nije svaki kraj zakonima obuhvaćen. Ja kada sam bio u osnovnoj školi na karti geografije, koju je odobrio Zavod, tamo gde ja živim je pisalo Sandžak, kao historijska kulturna regija.

Zar treba ovde skakati na svaki spomen Podrinja, na svaki spomen Pomoravlja, na svaki spomen Timočke krajine, na svaki spomen Negotinske krajine, na svaki spomen Šopluka. Jesu to sve ustavne kategorije, to su historijski kulturni delovi Republike Srbije i meni ne smeta Raška oblast. Ja sam porastao na obali Raške i gde god teče Raška, tu je Raška oblast. To su dva različita toponima. Ne treba mešati stvari.

Što se tiče Raške, kada sam je spomenuo, obećao sam meštanima, građanima koji žive na obali Raške, Trnavice i Jošanice, da ću biti njihov glas ovde u Skupštini.

S obzirom da je tu ministar infrastrukture, jako je važno da podsetim da su pre mesec dana bile poplave u Novom Pazaru gde su stradala dva života. Rahmet im duši. Zaista, treba državni vrh da izvrši pritisak na lokalnu samoupravu u Novom Pazaru. Kažu mi meštani da od 2008. godine svaki put se na proleće obećava korićenje reka u Novom Pazaru. Naša je obaveza da čuvamo živote i imovinu ljudi i zato u tom duhu apelujem da sve što bude u našoj moći utičemo, da pomognemo tim ljudima koji su ugroženi u Novom Pazaru.

Poštovani ministre infrastrukture, zaista, meni je drago da se razvija železnički saobraćaj u Republici Srbiji, ali samo jednu informaciju da vam dam. Dakle, 1950. godine list „Bratstvo“ je objavio da je pri kraju izgradnja pruge između Raške i Novog Pazara. Evo, prošlo je 73 godine od te vesti, a Novi Pazar još uvek nema prugu.

Ako postoje mehanizmi, da ubrzamo taj proces i što se tiče rekonstrukcije pruge od Kraljeva do Raške i modernizacije pruge do Novog Pazara. Zaista, ti projekti kao što su pruga, kao što je auto-put, evo, juče je bio susret državnog vrha Republike Srbije sa državnim vrhom BiH, gde su usaglasili da će se raditi krak autoputa koji će povezati Novi Pazar preko Goražda sa Sarajevom.

Auto-put, pruga, aerodrom, gasovod, to su projekti na koje treba da se skoncentrišemo, umesto da se bavimo ovim nebitnim temama i nebitnim stvarima koje nam oduzimaj energiju, koje samo potpiruju mržnju.

Evo, u ponedeljak je 30. godišnjica od otmice 19 građana ove države u mestu Štrpce. Pozivam narodne poslanike da dođu, da se upoznaju sa porodicama žrtava čiji su članovi porodice ubijeni pre 30 godina samo zato što su različito mislili.

Taj govor mržnje koji pojedinci iz ove Skupštine plasiraju ima za epilog to, ali mi ćemo se koncentrisati na pozitivne stvari. Mi smo politika pravde i pomirenja, mi pozivamo na dobro, mi pozivamo na pomirenje. Nama je cilj da na utičemo pozitivno na ove koji plasiraju govor mržnje, da se i oni jednog dana poprave.

Hvala vam.
To je bilo preostalo vreme ovlašćenog predstavnika.
Poslovnik, Borko Puškić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 107.

Naime, kao neko ko dolazi iz Raške oblasti, a ne Sandžaka, jer mi koji smo iz Raške oblasti propatili pod okupacijom Sandžaka, okupacijom Turske i osmanlijske imperije, pod ropstvom velikim smo mnogo propatili, gospodine predsedavajući.

Smatram da je ovo upravo potenciranje nečega što nije u skladu sa Ustavom, sa postojećim zakonima po teritorijalnoj organizaciji okruga.

Podsetiću, Raška oblast se prostire na dva upravna okruga. Jedan je Zlatiborski, sa centrom u gradu Užicu i drugi je sa centrom u Kraljevu, Raški okrug.

Reka je Raška u centru Novi Pazar. Ne postoji Sandžak.

Nije pitanje naziva okruga sporno.
Samo da vam skrenem pažnju…