Gospodine Jerkoviću, vi ste tražili da odgovorite nešto gospodinu Bulatoviću ili kao Milivojević da pravite buku u mikrofon. Šta radite uopšte?
(Aleksandar Jerković: Pustite me da govorim.)
Iskoristili ste i drugu prijavu od pet minuta.
(Aleksandar Jerković: Ništa, vidimo se na ulici, gospodine Orliću.)
Da, dobro. Strašne su vam bile pretnje, sve je u redu. Evo, mene ste zabrinuli. Veoma ste me zabrinuli.
Jel mogu samo da zamolim da ne udarate po jedinici, da se ne svađate sa kraja na kraj sale?
Dao sam reč Milenku Jovanovu.

Pošto ste pozivali da se kaže istina, istina je da je vas predložila jedna poslanička grupa čiji više niste član i predložila vašu zamenu. Mi smo tu za razliku od gotovo, hajde neću da kažem svih, ali gotovo svih opozicionih poslaničkih grupa, bili krajnje dosledni i korektni i podržali svako rešenje koje su njihove poslaničke grupe predložile.

Sa druge strane, neke opozicione poslaničke grupe, opet kažem gotovo sve kod izbora predsednika i zamenika predsednika odbora, taj dogovor nisu poštovale i jednostavno se ponašale na jedan drugačiji način. Mi generalno ulazimo u jedan problem da sa jednim dogovorom krenemo u njegovu realizaciju, a onda se tokom realizacije dešavaju neke čudne stvari.

Što se tiče ovog drugog pitanja, molim vas da nas ne dovodite u problem da mi odlučujemo i mi govorimo ko jeste, a ko nije prava opozicija. To vi među sobom raspravite iz prostog razloga što ste vi svi zajedno ovako koliko vas god ima, dragoceni toliko da mi nikoga od vas ne bismo menjali ni za šta na svetu. Sada, kako ćete vi međusobno da se postavite, ko će biti gore, ko će biti dole, ko će imati veći procenat, manji procenat, više poslanika, manje poslanika, to je nama nevažno, ali ovako kakvi ste, svi zajedno, što duže da potrajete na političkoj sceni i mi ćemo se zaista potruditi da to bude tako. Dok je vas takvih nemamo nikakav problem za Srbiju, nećete doći u priliku da te sve svoje politike, kakve god one bile, ako uopšte može da se nazovu politike, realizujete u praksi. Hvala.

Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji prate deo današnje sednice, sa galerije velike sale.

Pozdravljamo ih ovom prilikom.

Po amandmanu, reč ima Jelena Kalajdžić.

Hvala, predsedavajući.

Ja ću koristiti vreme poslaničke grupe. Želim da se nadovežem na izlaganje od poslanika koje je bilo malopre, samo da se osvrnem na situaciju u poljoprivredi gde je on rekao da je situacija trenutno loša.

Situacija u poljoprivredi nije trenutno loša, situacija u poljoprivredi je loša prethodnih nekoliko godina. Mi o tome pričamo jako dugo, a o tome ko sedi u Odboru za poljoprivredu znamo jako dobro i ne vidim problem sada što sedi još jedna devojka koja je inače i završila Poljoprivredni fakultet i zna dosta o tome. Takođe, ukoliko ja nisam član Odbora, međutim na svakom prisustvujem i mislim da svako od poslanika može da dođe i da prisustvuje i da kaže šta ima.

Ono o čemu pričamo na Odboru za poljoprivredu, jeste trenutna situacija koja je jako loša i poljoprivrednici su inače bili na protestu juče na dva lokaliteta, odnosno u Mrčajevcima i u Šapcu. Stranka „Zajedno“ već duže vreme predlaže neke sistemske mere. Trenutno se pokreću neke hitne mere, međutim one su nedovoljne i neće rešiti situaciju. To da li će neko ići na teren da se uveri, koji nije stručan, zbog toga nam tako i jeste. Nema potrebe da neki političari idu na teren koji ne znaju ništa o poljoprivredi. Treba da pričaju o poljoprivredi ljudi koji znaju nešto.

Takođe, ovde se ljudi ograđuju i pričaju - ja sam poljoprivredni proizvođač. Lako je biti poljoprivredni proizvođač kada primate poslaničku platu. Treba da pitamo poljoprivrednike koji stvarno žive od toga kakva je trenutna situacija.

Stranka „Zajedno“ ima sistemske mere i milion puta je govorila šta treba da se radi. Ja sam na prethodnoj sednici Odbora za poljoprivredu pričala o agro-karticama, šta treba da se uradi, jer dolazi setva ratarima.

Ono što sam dobila, pitala sam – zašto neki poljoprivrednici već devet meseci čekaju na agro-kartice? Rekli su mi, kaže: „Zloupotreba je ogromna tih agro-kartica i sipa se subvencionisano gorivo u džipove“. Ja moram da pitam, kako jedna država može da dozvoli da se sipa gorivo u džipove?

Znači, Ministarstvo je tu da da gorivo poljoprivrednim proizvođačima za njihovu setvu. Znači, oni ne rade svoj posao. Ja sam predložila Ministarstvu meru kako gorivo za poljoprivrednike treba da se obezbedi. Ne može se davati na taj način kako trenutno radi i zbog toga se vrši zloupotreba tih kartica.

Međutim, niko ne želi da nas čuje. Niko ne želi da nas čuje zato što poljoprivreda apsolutno nije ne glavna tema, već uopšte tema u ovoj zemlji, a poljoprivrednici su im skroz nebitni ljudi. Hvala.

Koleginice Kalajdžić, naravno, govorili ste mimo amandmana, izazvali reakciju predsednika Odbora za poljoprivedu. Daću vam reč, kolega Rističeviću, samo da vidim, kolega Bulatoviću, vi ste tražili šta?
(Dejan Bulatović: Repliku.)
Repliku. Ja ću vam dati svakako repliku pre kolege Rističevića, ali probajte da ponovo ne uvedete u celu ovu priču sve kolege tako što ih vrlo svesno pominjete imenom i prezimenom da bi ste sebi ostavili prostor za šta god. Izvolite.

Dobro. Ovde smo čuli obrazloženje zašto je dobro što je neko tamo u Odboru za poljoprivredu, ali okej, neću tu da polemišem sa kolegama iz opozicije, imaju pravo na svoje mišljenje i to je u redu. Kad kažete meni i kada meni spočitavate neke stvari, onda malo da vas ja ne bih sada uveravao da to nije tako, pa uzmete samo na „Guglu“ ili uzmete na „Jutjubu“ i pogledajte šta sam govorio tri godine. Nisam ja pričao o poljoprivredi danas i nisam pričao šta je to juče, nego sam pričao tri godine. Ako želite te tri godine o tome šta sam govorio i da bacite to pod tepih, u redu, to je vaša stvar, ja neću da ulazim u tu vrstu polemike.

Sa druge strane, kada Milenko Jovanov kaže i kada mi kaže ono što je rekao, dobro, to je vaše pravo i naravno da vi kao vlast to radite i razumem sa kojim odnosom pristupate tom problemu. Niste vi, naravno, odgovorni za takvu vrstu manipulacija koje dolaze sa jedne strane, ali vi to vešto koristite i vi to naravno i zloupotrebljavate.

To je u redu, to smo mi ovde iz opozicije prosto napravili prostor za taj penal, vi ste ga šutirali i okej, ali, kažem, biće u budućnosti sve jasnije ono o čemu sam ja govorio. Građani Republike Srbije, to treba da znate, upamtite ono što sam rekao na konferenciji za medije, upamtite ono što sam izneo kao argumente zašto sam izašao iz jedne političke partije, a uskoro će se dokazati i vreme će pokazati, sneg je politički pao, tragovi će se videti, pa Bože moj, ići ćemo na izbore pa ćemo videti ko je bio u pravu. Toliko, hvala.

Hvala, kolega Bulatoviću.
Reč ima gospodin Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa koja je govorila pre mene dolazi na Odbor za poljoprivredu i ja to pozdravljam. Očigledno da ona smatra da poljoprivrednicima nije mesto u Skupštini. Nju čisto da obavestim, a verovatno to i kolega koji je govorio pre mene plaća, ja još uvek plaćam PIO osiguranje poljoprivrednika, koje nije baš tako malo. Ne želim da se odreknem te profesije kojom se bavim 55 godina.

Nisam glasao i narušio sam neku disciplinu u poslaničkom klubu, jer nisam glasao da se jedan poljoprivrednik izbaci, istine radi, nisam glasao. Nije glasao ni kolega Miletić, bio je uzdržan, ja sam glasao protiv, da se iz Odbora izbaci poljoprivrednik, bez obzira što to pravo pripada poslaničkim klubovima, što ja to ne sporim.

Ja kao poljoprivrednik nisam mogao da glasam i kao predsednik Narodne seljačke stranke da se drugi poljoprivrednik izbaci iz tog Odbora, bez obzira što ne sporim poslovničko pravo da poslanička grupa koja je rezervisala to mesto ostvari neka svoja prava.

Gospođa koja je pre mene govorila često gostuje na Odboru za poljoprivredu, što ja pozdravljam i uporno iznosi neistine. Uporno tvrdi da je 2008. godine bilo daleko bolje nego sada. Uporno politizuje neki problem sa mlekom, pa da joj ja pokušam da objasnim. Godina 2008. je bila godina kada se poljoprivreda mogla štiti, jer još SSP nije stupio u punoj snazi na snagu. Znači, nije, mogli su da uvode carine, carinsku zaštitu itd, ali taj SSP nisam potpisao ja, već neke stranke koje ona simpatiše.

Takođe, privatizaciju mlekarske industrije nisam izvršio ja i ona je pripala u potpunosti strancima koji gledaju da očuvaju mlečnu proizvodnju Evrope na našu štetu, nisam ja izvršio tu privatizaciju, nego oni.

Ona uporno tvrdi da je onda bilo bolje da su podsticaji bili veći i tu često spominje hektar, ali da ja nju malo podučim ponovo zato što uporno to tvrdi iako sam joj nekoliko puta to objašnjavao.

Danas ukoliko imate jedan hektar i na tom hektaru imate kravu, vi dobijate preko 200 hiljada dinara od države. Evo objasniću vam kako - 30 hiljada dinara po grlu, 30 hiljada po grlu, kod njih je, ali svake godine, kod njih je to bilo 5.500 dinara, ali samo jednom u životu krave. Znači, u deset godina 5.500. U deset godina puta 30 hiljada za grlo bi poljoprivrednik dobio 300 hiljada dinara ili 60 puta više nego što su to davale stranke koje ona simpatiše.

Ali, da idemo dalje. Pet hiljada litara mleka koliko jedna prosečna krava treba da da puta 15 dinara premije to je 75 hiljade godišnje i onih 30 hiljada, to je 105 hiljada. Za nabavku junice ste mogli pre nego što je poslala krava da dobijete 125 hiljade dinara ili na deset godina 12.500 hiljade dinara. To je sve ukupno 117.500 dinara.

Sad imate pravo da kad se ta krava oteli ukoliko je tele žensko da imate u odgajanju do junice 100 hiljade u četiri kvartala. Evo saberite, to je 217.500 dinara, ali gle čuda 5.500 u životu jedne krave je bilo sasvim dovoljno, a 217.500 je nedovoljno.

Ja tvrdim da u stočarstvu postoji jedan drugi problem i u poljoprivredi uopšte. Znate li priču o cvrčku i mravu? Cvrčak stalno svira, peva i tako dalje, a mrav stalno radi. E pa, draga gospodo, zbog interneta i svega mrav je upisao časove gitare i pevanja i poželeo da bude cvrčak. Malo ljudi želi sada da se bavi stočarstvom i to će biti problem, bez obzira koliko država bude davala izvršne podsticaje. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.

Replika ne može. Po amandmanu ne može.

Biću samo jako kratka.

Kao prvo da kažem da sam ja tražila salu, ovde malu salu da dovedemo poljoprivrednike, da se otvori javna rasprava o tome, da se diskutuje u stvari kako je poljoprivrednicima. Međutim, nama kao strancima to nije dozvoljeno.

Samo nešto da kažem, ako je već toliko dobro u stočarstvu, mene čudi kako je tamo za dve trećine manje muznih krava nego što je to bilo pre deset godina. Nama se poljoprivreda gasi. Vi možete pričati šta god hoćete, možemo pričati ovde nek brojke, računice i tako dalje. Međutim, teren pokazuje to da nam se sela gase. Nama trebaju sistemske promene. Mi imamo sistemske promene. Mi iznosimo šta treba da se radi. Međutim, niko ne sluša. Znači, apsolutno vas ne zanimaju poljoprivrednici.

Mora se uključiti struka, moraju se pitati poljoprivredni proizvođači i mora se naći najbolje rešenje. Ne može svako pričati o poljoprivredi. Ni lekari ne pričaju o poljoprivredi. Isto tako svako mora da priča o onome što zna. Kad to počnemo da sledimo tada će i biti bolje. Hvala lepo.