Samo gospodine Bulatoviću, onda nemojte ni vi sada da to radite.

Ne, ja se pozivam na rekao sam na član 108, lepo sam objasnio i pročitao sam, da budem koncizan.

Dakle, molim predsedavajućeg, predsedavajuću, kada imate tu situaciju ne možete da dozvolite Mariniki Tepić pet minuta da vam objašnjava kako se sednica vodi, ja vas molim da to radite na način kako piše ovde u Poslovniku. Mi samo gledamo i čudu ne verujemo. Hvala vam.

Razumem šta ste rekli. Treba li o tome da se glasa? (Ne.)
Imali ste i vi pet minuta i takođe govorili mnogo toga.
Na član 2. amandman su zajedno podneli Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Nenad Mitrović, Sanja Miladinović i Srđan Milivojević.
Reč ima, Dragana Rakić.

Poštovane građanke i građani Srbije, danas govorimo o zakonu o izmenama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Osnovni razlog za izmene ovog zakona su tehnički problemi, tako stoji ovde u materijalu koji smo dobili. Znači, tehnički problemi u izradi novog softvera Agencije za privredne registre, kojim bi se omogućilo da istovremeno sa elektronskim osnivanjem registrovanog subjekta izvrši i evidentiranje stvarnog vlasnika.

Naime, DS u želji da poboljša ovaj zakon danas je podnela nekoliko amandman, međutim, problem Srbije nisu ni usvajanje nekakvih novih zakona, već nepoštovanje postojećih zakona. Da su se zakoni poštovali u Srbiji u poslednjih desetak godina onda ne bismo imali jednu aferu koja se zove Asomakum afera i ona će mi poslužiti kao primer da približim građanima koliko je važno imati kvalitetnu i preciznu evidenciju stvarnih vlasnika. Znači, vlasnika svih firmi i preduzeća u Srbiji.

Naime, ovde je daleke 2014. godine, jedan narodni poslanik Zoran Živković, pokrenuo aferu Asomakum, gde je rekao da je vlasnik te firme građanin Srbije, Andrej Vučić, koji je istovremeno i rođeni brat predsednika SNS, Aleksandra Vučića. Naime, ta firma je, podnete su krivične prijave protiv 18 ljudi 2015. godine, nakon izlaganja Zorna Živkovića, poslanika u tadašnjem parlamentu, nakon toga su tužioci reagovali, uhapšeno je 18 ljudi, a vlasnik te firme Andrej Vučić, znači građanin Srbije, se pred sudom branio da je neko na osnovu njegove lažne lične karte osnovao tu firmu.

Gospođo Rakić, po amandmanu.

Govorim vam o amandmanu i obrazlažem ga na najbolji mogući način koji znam. Želim da kažem građanima koliko je danas važna ova tačka o kojoj mi raspravljamo.

Znači, kada bismo imali preciznu evidenciju ko je zaista vlasnik onda bi danas građani zaista znali da li je Andrej Vučić i njegova firma „Asomakomu“, da li je on zaista stvarni vlasnik te firme koja je optužena za pranje novca i ostale finansijske malverzacije.

Gospođo Rakić, vi ste u amandmanu napisali da se dodaje reč - i brojem.

Molim vas, nemojte me ometati ja sam zaista u temi i obrazlažem amandman kako najbolje znam.

Niste, obraćam vam se zato što niste.

Građani Srbije znaju, da osnovati privatno preduzeće, odnosno firmu, nije moguće sa lažnom ličnom kartom, odnosno da neko u tvoje ime osniva firmu i da ti ta firma uplaćuje četiri i po godine uplaćuje sve doprinose, penziono i zdravstven, a ti se praviš kao da to ne znaš. Znači, to se desilo u slučaju Andreja Vučića, koji se na taj način branio pred sudom, da on nema nikakve veze, da on nije vlasnik firme „Asomakom“.