Pošto citiramo, sada ću ja da citiram jedan dokument u kome piše sledeće – priznaje da u cilju nepristrasnog rešavanja pitanja vezanih za međuetničke kriminalne aktivnosti, postoji potreba za povećanjem broja međunarodnih sudija i tužilaca unutar kosovskog sudstva. Dokument potpisali Čović i Hekerup, Nebojša Čović kao predsednik Koordinacionog centra za KiM, potpredsednik Vlade Srbije, specijalni predstavnik predsednika SRJ, u to vreme dr Vojislava Koštunice.

Sada vi meni objasnite jednu stvar.

Da, i vi ne vidite da sam ja na istoj poziciji na kojoj sam i bio, jer ja ni tada za ovo nisam rekao da je to izdaja, nego gledamo da u okviru onoga sistema u kome smo, u situaciji u kojoj smo izvučemo najviše što možemo.

Pročitajte sve sporazume koji postoje o Kosovu i Metohiji. Ono što meni samo smeta, to je da kada neko nešto radi u vaše ime i u to vreme i u moje ime, e onda je to patriotizam, i kada se puste braća Mazreku to je mudro, i kada je ne znam šta to je mudro i to podržimo, i kažemo – zna Voja šta radi, e sada kada se bori da se izvuče šta se izvući da – e, to je izdaja. Nije Zoran Sandić rekao da je izdaja, ali njegov predsednik stranke vrlo često to govori. To ne može. To je licemerno.

Dakle, situacija jeste teška i zato nam je potrebno jedinstvo, a ne ovakve sitne podmetačine, jer to neće dati nikome ništa dobro, a najzad, i da time završim repliku. Objašnjenja koja je dao Slobodan Samardžić i za puštanje šiptarskih terorista i za sve ostalo su sramotna i verujem da u to vreme ni vi ni ja ne bismo podržali rečenicu Slobodana Samardžića koji je rekao da je pola njih bilo nevino u zatvoru. Ja ne verujem da je tu iko bio nevin u zatvoru. Hvala.

Hvala.
Samo da vam kažem, ima vaša poslanička grupa još jednu prijavu za reč, da ne bude da sam nešto pogrešio. Vi mi kažite ko od vas je poslednji prijavljeni za reč.
Izvolite. Samo se prijavite u sistem, Zoran Stojanović.
(______________: Direktno je pomenut Zoran Sandić.)
Nemojte da se raspravljate sa mnom. Pomenuto je u rečenici – nije to rekao Zoran Sandić, rekao je predsednik njegove stranke. To nije osnov za repliku. Dao sam reč Stojanoviću. Izvolite.

Zahvaljujem.

Pravnici bi rekli: „Res, non verba!“. „Res, non verba“, „Res, non verba“, jel tako, profesore rimskog prava? Kada smo kod toga, ponoviću „Quod ab initio vitiosum est non potest tractu temporis convalescere“, to sam iskazao onda kada smo govorili i pravili uvertiru za ovaj današnji izbor za Visoki savet sudstva i za Visoki savet tužilaštva. Moraću to da ponovim iz mnogo razloga.

Zagrejali ste atmosferu sada na kraju ove sednice vezano za ovih pet tačaka dnevnog reda, kako ste vi rekli, koje nam predstavljaju ozbiljnu ustavnu dužnost. Ali niste rekli koja nam je vrhovna ustavna dužnost. Vrhovna ustavna dužnost nam je da stvorimo uslove za očuvanje države u ovakvim prilikama, da bi znali gde će budući, ako ih danas izaberemo, ili ako ih danas ne izaberemo, pa ih izaberu komisije, ti ljudi, na tim najvišim i najvažnijim funkcijama, delovati i u okviru koje države. Da znamo koja nam je granica i da li će moći da idu do Đakovice, do Peći, ili će moći samo do Bujanovca, ili će za neko dogledno vreme moći samo do Niša. Zato smo vam predlagali i očekivali, opravdano, da na dnevni red u ovom periodu od marta do juče stavite raspravu o podršci sporazumu koji smo dobili iz Vašingtona i iz Evrope.

Bilo bi neljudski kada bismo rekli da je to dobio Aleksandar Vučić, to uopšte nije tačno, da je to dobila SNS, da je to dobio DSS, da je to dobio DS ili Narodna stranka. To smo, poštovane i uvažene kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, dobili mi svi zajedno, čitava Srbija. Zato vas ja u ovom mom izlaganju ispred Srpske koalicije NADA, želim da zamolim, jer imam očekivanja zajedno sa svojim kolegama, da će sednica vezana za to biti zakazana, da ćemo spustiti loptu i da definitivno zaista i istinski, na delu, ne na rečima, pokažemo šta je istinski najbolje za Srbiju, a ne da pričamo samo da je najbolje, ili da kažemo da je neko izdao, a nije izdao, ili da kaže – nisam izdao, da napolju trgujem, a da unutra srbujem, i slično tome.

Jako često se setim vašeg slogana, on je bio zaista dobar: „Zajedno možemo sve“. Evo, danas je tačno taj dan kada mi zajedno treba da odlučimo za ovakve organe kakvi čine kičmu države. Ali ću vas podsetiti na ono što sam rekao i ono što sam obećao gospođi ministarki Popović, ministarki pravde. Ima jedna ozbiljna smetnja za to zajedničko delanje naše, da sve ono što mi smatramo i radimo je jedino dobro, a vi isto za sve ono što vi smatrate da radite ili podržavate je jedino dobro. Samo hoću vama da poručim i građanima Srbije da je jedino dobro ono što je dobro za sve nas zajedno, a obično se istina i ona istinska pravda nalazi i pravo na sredini. Zato treba, ponavljam, spustiti loptu.

Kod izbora ovih organa, za koje ja verujem da vi želite da izaberete ono što je prošlo da odborima, ja sam bio prisutan na Odboru za finansije kada su predloženi kandidati za Državnu revizorsku instituciju i za Komisiju za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, ali mi se čini da su ove prve dve tačke jako, jako, jako bitne za sudbinu Srbije. Ne mora da znači ako je do sada nešto bilo zavisno i da je politika vršila ogroman uticaj i da tu imamo mnogo stvari koje smo čuli od kolega, i to je sve tačno, i znamo koliki je uticaj, ne radi se samo o ljudima koji će tu sesti i raditi taj posao.

O njihovoj stručnosti ne treba mnogo raspravljati, jer ako je neko doktor profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, kolike su moje moći objektivne da ocenim ili mi zajedno, koji recimo možda i nismo u toj struci, ja slučajno jesam, da li oni zavređuju pažnju i da li su oni istinski ti koji to mogu da rade i da se odupru uticaju? Jedna je stvar njihov profil, njihova biografija, druga je stvar da li će biti izabrani, treća je stvar da li će na njih biti uticaja i interaktivnog delovanja raznih državnih organa. To su sve različite stvari. Čini mi se da se neki, želeći da zaista tužilaštvo bude nezavisno a sudstvo samostalno, pomalo upletu.

Od kolege jednog smo čuli ovde da je narod hteo da izglasa ustavne promene, da je narod to izglasao, naravno, da je narod hteo da glasa ovo, da je narod to izglasao, međutim, postavlja se pitanje valjanosti volje naroda, da li je ta volja iskrena, da li je čista, da li je samostalna ta volja, da li se uticalo na tu volju ili nije i na koje načine. I da je to baš tako, nije, to moram da vam kažem. Nije, zato što, samo jedna činjenica, da napravim digresiju, govori u prilog tome da je narod ovo hteo, ovakvu reformu pravosuđa, ne biste izglasali smanjeni cenzus za referendum na kome se odlučivalo da li će doći do ustavnih promena. To je istina.

Znači, ako smo Ustav 2006. godine doneli po određenom postupku, pravna su načela ta koja imperativno traže da ono kako se i količinski sa čime se izglasalo sa time može i da se menja, sa manjom količinom ne bi moglo da se menja. Sa manjim brojem glasova menjate nešto što je usvojeno sa većim brojem glasova. Onda je bilo ono da ste mogli na referendumu da dobijete i pet naših građana da izađe na referendum, referendum će se važiti. I tu nešto nije u redu. Ali dobro, krenuli smo tim putem i nećemo stajati sebi na muku, nećemo stajati Srbiji na muku, jednostavno ćemo trebati da uradimo ovo pametno i čisto.

I da ja ne bih više dužio, očekujem da danas zaista budu izabrani oni koji su predloženi i koji su najbolji. Ako budu izabrani ispred Srpske koalicije NADA, želim da im čestitam i želim da ih zamolim da je konačno došlo vreme kada ne treba da gledaju nikoga od nas, od predsednika države do člana u savetu mesne zajednice, ako povredimo zakon, već moraju da postupaju po zakonu i da smo pred zakonom svi jednaki. Ako to postignemo, mi smo danas uradili veliki posao. Hvala vam.

Ako budu izabrani, ispred srpske koalicije NADA želim da im čestitam i želim da ih zamolim da je konačno došlo vreme kada ne treba da gledaju nikoga od nas, od predsednika države do člana u savetu mesne zajednice, ako povredimo zakon, već moraju da postupaju po zakonu i da budemo pred zakonom svi jednaki. Ako to postignemo, mi smo danas uradili veliki posao. Hvala vam.

Pravo na repliku.

Prvo, stranka je pomenuta u kontekstu tenzija itd, ne pravimo mi tenzije ovde. Nisam ja sisao srednji prst i pokazivao vama, nego je to vaš koalicioni partner pokazivao nama. Ako vi mislite da ćemo mi preko toga da prelazimo, nećemo. Takav bezobrazluk nije viđen ovde, iskreno rečeno.

Šta je bezobrazno Srđane?

Pričam samo sa Tarzanom, sa Ćitom ne razgovaram. Bez Tarzanovog prisustva sa Ćitom ne razgovaram.

Dakle, prva stvar, nije menjan Zakon o referendumu da bi se smanjio izborni prag, nego da bi se uskladio sa Ustavom. Ustav je tražio, Ustav je postavio kao normu da više nema tog cenzusa od 50% da bi referendum bio uspešan, a ne mi. Mi smo samo uskladili zakon koji je važio sa Ustavom, koji smo valjda svi zajedno izglasali.

Nismo? Kako nismo? Valjda si glasao za Ustav na referendumu. Ja sam mislio da jesmo. Ja sam glasao. Ti možda nisi.

Druga stvar, nemam ništa protiv ovoga što ste rekli, ali fali jedan deo koji je nama jako važan. Ne mislim da je sporan za vas, ali za neke druge u sali i te kako jeste.

Dakle, da da budu nezavisni sudovi od svih nas, da budu nezavisni od vlasti u državi Srbiji, ali da budu nezavisni i od stranih vlasti, da bismo imali celokupnu priču i da bismo tu stvar zaokružili. Jer, mislim da tu imamo jedan mali raskorak sa nekim ljudima u ovoj sali, da oni nemaju ništa protiv da neke ambasade imaju svoje tužioce, da neke ambasade imaju svoje sudije, da bi njima kao nesmenjivima mogli da upravljaju celom političkom smenom i događajima u Srbiji.

(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Aleksandar Jovanović od ovog trenutka da ne viče više.
Aleksandar Jovanović, jeste me čuli? Upozorio sam vas da ne vičete.

Prvo, rekao sam da sa Ćitom ne razgovaram bez Tarzana, tako da kad Tarzan dođe, onda ćemo moći. Ali, ne vidim što bih sa Ćitom razgovarao i sa Tarzanom. Tako da kad Tarzan dođe obavićemo razgovor. Meni je drago da si ti došao ovde, da te je Vučić zaposlio, da si se ovde zaljubio, život ti je krenuo na bolje, sve je super, samo, ostavi se dobacivanja, nisi u kafani za kafanskim stolom.

To su te tri stvari.

Znači, ne dižemo mi atmosferu, nego neko drugi, a moramo da odgovaramo, kao što vidite.

(Svi poslanici govore u isto vreme.)

Evo, čime sam ja sad ovo izazvao?

Ali, dobiće odgovor kakav zaslužuje.

Pod dva, nismo menjali Ustav, odnosno nismo menjali zakon tek tako, nego radi usklađivanja sa Ustavom.

Pod tri, da to pravosuđe bude nezavisno od svih, i od naših vlasti, i od stranih vlasti. Hvala.

Hvala predsedavajući za reč.

Poštovani građani, poštovane građanke, da se podsetimo, danas, između ostalog, imamo na dnevnom redu izbor istaknutih pravnika za članove Visokog saveta sudstava i tužilaštva.

Ustavnim reformama protiv kojih smo bili snažno protiv i protiv kojih smo jedini vodili zvaničnu referendumsku kampanju, pa mi dozvolite što ću dati sebi za pravo da malo više o tome govorim, SNS je napravio jednu novu manipulaciju i produbio je partijsku kontrolu pravosuđa.

Dragi građani, danas ste mogli da vidite kako se ovde ubiše da nam objasne suprotno. Kažu, ovim reformama odrekli su se uticaja na pravosuđe. Kažu, sudovi i tužilaštva će napokon raditi slobodno. Kažu, mnoge druge stvari, ali da vidimo kako to u suštini izgleda.

Građani, da li znate ko će doneti odluku o izboru istaknutih pravnika za članove ova dva saveta. Da li znate ko će doneti odluku? Neće Narodna skupština, mi ćemo ovde da glasamo, ali ako ne bude dvotrećinske većine, kao što je neće biti, jer niko iz opozicije neće podržati ovakve predloge, desiće se ono na šta smo upozoravali sve vreme. Ove ljude izabraće gospodin Orlić, izabraće ih Zagoraka Dolovac i izabraće ih Zoran Pašalić, ali ne mislim tu metaforički, nego bukvalno. Iza svih tih objašnjenja koja ceo dan slušam, iz ubeđivanja da se SNS odriče kontrole pravosuđa, kao da bi to iko poverovao, na kraju dođosmo do toga da u stvari predstavnike u savetima bira niko drugi do Orlić, Dolovac i Pašalić.

Dokle smo mi kao društvo stigli kada nam se SNS bavi pravosudnom reformom, da, to je i meni malo smešno, zamislite šta kažu, oni će da smanje partijski uticaj na tužilaštvo. Pa, da nije tog uticaja, nego apsolutne kontrole i zloupotrebe koju vršite i ovim dopunjujete, najviši državni vrh bi bio zapravo u zatvoru.

Sada sam postao svestan da sam možda napravio jednu malu nepravu. Kada kažem SNS, naravno, mislim i na kolege iz SPS-a i ostale satelite. Nemojte se naći uvređenim. Naravno, mislim i na vas, nego velika je konkurencija, pa onda vi nekako padnete u drugi plan.

Veze SNS-a sa kriminalom dosežu dotle da brutalne ubice, poput Veljka Belivuka, su bile u službi Srpske naredne stranke, a o čemu oni sami govore kada se glože među sobom.

Možete da se bunite koliko hoćete, ali Evropol je to otkrio i ne možete to više da sakrijete. Ali, nije Srbija samo u pravosuđu dotakla dno kace. Dokle smo mi kao društvo stigli pod vlašću SNS-a zapitajmo se kada nam Željko Mitrović proizvodi oružje za vojsku. Ej, ljudi, ej, patriote, biće da ste novčane patriote, jer vi Teslu, Cvijića ili Milutina Milankovića volite samo kada su na novčanicama koje na kraju završe u vašim džepovima posle ovakvih dilova.

Da ponovim još jednom, neka odzvanja ovim svodovima ovde dokle ste nas doveli - Pink vam je proizvođač oružja za vojsku. Tu se nalazimo.

Dakle, mi kao društvo smo došli do toga da nam se u osnovnim školama pred decom kao primer pojavljuje Kristijan Golubović i, zaista, kada vidite ko je sve u državi ministar, možda i nije loša ideja da nam to bude primer za decu, jer danas o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki govore oni čiji je gradonačelnik Aleksandar Šapić, čovek koji je upravo priznao da je njegov šef kabineta nudio nameštanje tendera za javni prevoz.

Ubeđuje nas Šapić javno kako je nameštanje tendera dobro za građane. Ljudi, on je to stvarno čovek javno rekao, kako je to dobro za javni interes. Vi ste se totalno pogubili, pa više ne možete ni da procenite šta je Zakon, šta je kršenje Zakona, šta je javni interes. Potpuno ste se izgubili u tome što nemate nikakvu kontrolu, jer ste je prigrabili za sebe.

Taj Šapić će nas sve potopiti. Eno buši Savski nasip protiv zakona, uprkos upozoravanjima. Dakle, ljudi u opasnosti su ljudski životi, mada su bili i 2014. godine, kada se u Obrenovcu, pod Čučkovićevom komandom, doveli do onakve katastrofalne odbrane od poplava.

Zaista, mi se nalazimo u situaciji… I, da zaključim, da se stvarno misli sa pravosudnim reformama i slobodom za pravosuđe, pa najviši državni vrh bi nam se našao u zatvoru.

Hvala vam.

Iskoristili ste vreme.
Ne znam da li vam to piše na tom papiru s kog ste čitali, ali da vas podsetim, zajedno ste bili u kampanji protiv promene Ustava sa Zavetnicima. Dakle, niste vi tu bili ekskluzivni. Tu ste zajedno bili, kao i u svemu drugom, da znate. To je vaša zajednička politika, kao i sve drugo što vam je zajedničko.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.
Izvolite.

Ovo je jedna splačina od govora, pomije u koje je udrobljeno sve i svašta…

(Srđan Milivojević: Prijatno!)

Ja to ne jedem, ali mi je drago da ti je to palo na pamet da se to jede. To znači da to iskustvo imaš, u redu je.

Ponesi i kašiku. Iskreno rečeno, ne bi me čudilo da te vidim ovde kako jedeš splačine iz kofe neke. Ne bi me iznenadilo.

Imate jednostavan način, ali hajde od ovoga što je tačka dnevnog reda, da ne pričamo o ovim svim stvarima koje su za društvene mreže.

Dakle, imate jednostavan način da sprečite Orlića da bira sudije. Evo, izaberite vi sami. Dajte da bude dvotrećinske većine i niti će Orlić, niti će Vrhovni javni tužilac, niti će predsednik Ustavnog suda, niti će bilo ko više učestvovati u izboru sudija i, eto, vi ste uradili veliku dužnost, dali ste nezavisnost pravosuđu, uradili ste odličnu stvar, sprečili ste političare da biraju sudije i šta je sporno? Što to ne uradite? Pa, zato što nećete, zato što vi nemate ideju šta treba da se radi.

Vi ste tu da kritikujete, kritikujete, kritikujete, bez ikakve ideje i ikakvog programa i to je ono što je sporno. To je ono što je sporno i mi za sve ovo vreme od vas nismo čuli nijedan celovit predlog.

Vi dođete sa parolom - treba obezbediti ljudima da jeftinije zakupe stanove, ali nema razrade te ideje, nema ničega. Sada se dešava jedna druga stvar. Sada se dešava to da cene tih renti padaju, da oni koji su došli zbog kojih su podignute rente prave probleme, ne plaćaju račune itd. Ko će sada da zaštiti ove koji su izdali te stanove po višoj ceni, a sada moraju po nižoj? Hoćemo li sada i njima da dotiramo sredstva?

Dakle, nema celovite ideje, nema ničega. Postoji jedna splačina stvari koju smo već milion puta čuli, a što se tiče pravosuđa, ako je Venecijanska komisija rekla da je zadovoljna, nama stvarno, osim njih, vaše mišljenje, do koga izuzetno držimo, nije ipak relevantno dovoljno kao mišljenje Venecijanske komisije.

Hvala.

(Radomir Lazović: Javio sam se za reč.)