Dva minuta. Ako izazovete repliku, biće replika posle toga i završavamo.

Hvala, gospodine Orliću, na ljubaznosti.

Samo da kažem, da građani znaju, da je voz SNS kojim upravlja mašinovođa Aleksandar Vučić izleteo iz koloseka, tako da je vama ostalo samo da pretite, da ogovarate, da vređate. To je vaša retorika i to redovno radite.

Što se tiče kafića na Novom Beogradu, u tom kafiću je vaš predsednik sedeo kada se ta ulica zvala Bulevar Ratka Mladića. E, tada se zvao Bulevar Ratka Mladića, a sada verovatno bi mnogi od vas želeli da se zove po nekom Albancu, da bi pokazali bratstvo i jedinstvo. To je ono što vas muči.

Što se tiče Srpske stranke Zavetnici, što se tiče, gospođo, moje porodice, to je genetski časna porodica, to su momci koji su završili fakultete, to su doktori ugledni, znaju ovi, to su ljudi koji ne daju na sebe, normalno, i to su ljudi čiji su preci uvek bili na pravoj strani. Za razliku od mnogih od vas, čiji su preci ratovali na strani Austrougarske, a sada njihovi unuci kroje sudbinu nama.

Vi sudbinu nama nećete krojiti. Ja želim da pozovem radnike EPS-a da se udruže, nama je sada najpotrebnija sloga i jedinstvo. Srpska napredna stranka je uvek radila na razbijanju jedinstva. Srpska napredna stranka ima zadatak da sprovede ustašku ideologiju Srbe na Srbe. Taj eksperiment vam neće proći.

Sad lepo sedite i uživajte u prvoj opomeni za danas.

Šta ste rekli, Zečeviću? Šta ste sada tako opasno i junački vikali? Ponovite da vas čujem. Kažite da vas čujemo. Šta ste rekli?

(Zoran Zečević: Postoji ustaška ideologija koja kaže da treba naterati Srbe na Srbe. Vi ste godinama radili na svim podelama srpskoga roda. Ne smemo dozvoliti da se delimo.)

Šta ste meni rekli? Ne šta pričate sami sa sobom, nego šta ste meni poslednje rekli, to sam vas pitao. Šta ste meni rekli poslednje?

(Zoran Zečević: Rekao sam da ste vi heroj, jer me prekidate pre isteka vremena.)

Zadovoljni ste, dobro, onom prvom opomenom. Jel vam ne treba druga? Nećete više. Dobro. Propade to herojstvo kao ono obećanje da krećete na Kosovo isto veče pre sedam meseci, da, da. Evo, već sedam meseci nikako to veče da vam dođe.

Znači, i dalje ste u tom kafiću, samo niste sigurni u kojoj ulici, da, da.

Što se tiče onih doskočica šta bi ko kako voleo i da ima neke veze sa Albancima, ne bi trebalo da imate neki problem sa nekim samo zato što pripada bilo kojoj etničkoj zajednici. Morate nešto da naučite. Ali, druga je stvar politika koju vodite i ono što ste radili u Narodnoj skupštini kada smo imali sednicu na temu Kosova i Metohije, što je to politika kojoj se najviše tog dana obradovao Aljbin Kurti. To bi trebalo da vas zabrine. Ne zbog toga što je on etničkim poreklom ovo ili ono, nego zbog toga što radi sve najgore protiv naroda kome vi valjda pripadate.

Ako pričamo o tome ko čega treba da se stidi, vi bi te svoje politike i svojih postupaka i svog odnosa prema državi Srbiji trebalo da se stidite. Znači, to što raduje Kurtija, to je nešto čega bi poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije trebalo da se stidi. Jesmo li to razjasnili sada?

Pravo na repliku ima Milenko Jovanov.

Prvo, naravno da je trebalo da se izrekne opomena onome ko bilo koga ovde naziva ustašama. Ovde ima ljudi, među kojima sam i ja, kojima su ustaše pobile familiju i nema gore uvrede od te. A jedini ko ovde sprovodi tu ustašku ideologiju ste vi, tako što namerno izgovarate, upravo onako kako su ustaše radile, da bi se zatrlo srpsko ime, namerno drugačije izgovarali slogovno prezimena Srba, da ne bi bili Orlić nego Orliić, kao što vi govorite itd. Pa se zapitajte šta radite i zašto to radite.

To da mi o časti i morali drže lekcije onaj koji pljačka babe po Aranđelovcu, to je zadnje vreme došlo. Nahvata babe od gastarbajtera, izgladnjuje ih dok ne umru, da bi im uzeo imovinu. I time se bavite. Sada tom imovinom zida zgrade, gde beše, po Lazarevcu, Mladenovcu, kuda zidaš zgrade. I ti ćeš da držiš predavanja neka o poštenju.

I na kraju, to što sisaš srednji prst, to se zabavljaj kod kuće, tako i to što ga stavljaš u usta pa ga vadiš napolje brzo, možda ti prija za zube, pošto cuclu nemaš, ali kod kuće, a ne ovde. Sisaj prst kod kuće, a možeš posle da daš taj prst da ti posisaju i sinovi, pa se vrtite u krug sa tim sisanjem, ako ti se to toliko sviđa. A ne da pokazuješ ovde poslanicima. Jesi li razumeo?

To što si pretio, pretio si. Ne plaši te se niko. To što si držao u šaci parama policiju, sud i sve ostalo u Aranđelovcu, držao si, završena saga. Sve inspekcije će da te posete, zato što je vreme da u ovoj zemlji i ti dođeš na red da odgovaraš. Dosta je bilo tvog kabadahijskog ponašanja, ne boji te se niko, ni tebe, ni tvojih sinova, kako kaže, veliki obrazovani ljudi prete ljudima – ne daj bože da ti zatreba hitna pomoć. Za govornicom skupštinskom to izgovori. To je Hipokratova zakletva. Sram vas, bre, bilo.

Gospodine Jovanov, mislim da sam sada razumeo. Malopre je grupa meni ukazivala na ovu gestikulaciju koju ste sada opisali. Ja to nisam video. Zečeviću, jeste li to stvarno radili? Stvarno takve stvari radite tokom sednice? I na taj način gestikulirate prema narodnim poslanicima s druge strane? Za tako nešto sigurno ću da izričem opomene, i to da znate. Sigurno ću da izričem opomene. Dogodilo se da to nisam video. Čuo sam da reaguju narodni poslanici, nisam razumeo na šta. Ali nemojte više nikada da vam padne na pamet da nešto tako radite.
Izvolite, po Poslovniku.

Ovo što smo malopre imali priliku da čujemo je najveća sramota koju smo čuli od početka ovog saziva do današnjeg dana. Možete da nastavite da vređate koliko god želite, to me neće sprečiti da kažem ono što imam da kažem, vama predsedavajući.

Kažite koji član je u pitanju, pa se obraćajte meni.

Član je 27, za početak, iako bih mogao da izaberem bar još 30 članova koje ste povredili u prethodnih 10 minuta.

Šta ste rekli? Član 104?

Rekao sam 27. i ponoviću ponovo da sam mogao da izaberem bar još 30 članova koje ste povredili u prethodnih 15 minuta. Da ne pričam o vremenu pre toga.