Dakle, narodni poslanik je zamerio da sam pričao duže od sat vremena, što nije tačno. Pričao sam 24 minuta. Zamerio je što čitam, a ja bih njemu mogao da istom merom uzvratim i aludiram na onaj vic – čitaš li ti nešto?
Dakle, u mom izlaganju sam objasnio odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama. Hvala narodnom poslaniku Đorđu Todoroviću koji je duboko ušao u sve te odredbe. Vidim da se udubio u najbitnije tačke ovog zakona.
Očekivao sam i od predstavnika opozicije da će komentarisati evropski zakonik i usklađenost ovog našeg zakona sa direktivama EU, ali se to nije desilo.
Očekivao sam i da će iskoristiti priliku da komentarišu odredbe koje se tiču povezanosti i univerzalnog servisa, odnosno to da smo predvideli ulaganje u izgradnju i dalji razvoj mreža i telekomunikacionu povezanost, kao i da smo po prvi put širokopojasni pristup internetu predvideli da postane univerzalni servis, dakle univerzalno pravo svih građana Republike Srbije.
Očekivao sam, ali se to nije desilo, da će opozicija da iskoristi priliku i da komentariše te bitne odredbe zakona koje se tiču upravljanja spektrom i naše predloge koji se tiču ponašanja države kao dobrog i savesnog domaćina, kada je u pitanju upravljanje spektrom, jer smo po prvi put predvideli i prodaju i iznajmljivanje spektra i korišćenje alternativnog opsega i obnovu dozvole, itd.
Očekivao sam, i to je bila prilika i da pričamo o onim odredbama zakona koje se tiču elektronskog računa, da smo po prvi put predvideli i uveli postojanje po definiciji elektronskog računa za pružaoce telekomunikacionih usluga, ali i registraciju pripejd pretplatnika.
Mogla je diskusija da ide i u smeru analize našeg predlaganja, kada je u pitanju nova numeracija i uvođenje posebnih brojeva 116.000 tri nule i 116.000 tri jedinice za brojeve koji se tiču pozivnih centara za nestalu decu i centru za pomoć deci.
Umesto svega toga čuli smo primedbe koje nemaju nikakve veze sa Zakonom o elektronskim komunikacijama. Čuli smo primedbe koje se tiču pete frekvencije, mada to nije frekvencija, nego je dozvola, koja uopšte nije definisana ovim zakonom, koji se tiču REM-a i Zakona o elektronskim medijima. Dakle, potpuno drugog zakona.
Čuli smo i primedbe koje se tiču diskriminacija na tržištu i spominjanja jednog telekomunikacionog operatora, iako ovaj naš zakon o elektronskim komunikacija koji je usaglašen sa evropskim zakonikom definiše i deljenje infrastrukture i deljenje spektra i međupovezivanje i podstiče konkurenciju i daje pravo regulatoru koji ima ovlašćenje da nametne obavezu pristupa ili međupovezivanje operatora.
Šta se zapravo krije iza tih komentara opozicije, koji očigledno nemaju nikakve veze i nikakve dodirne tačke sa zakonom koji predlažemo? Pa, ili su ta pitanja koja dolaze od opozicije naručena izvan ove sale upravo od te konkurencije „Telekoma“ ili su ta pitanja vezana za kanale koje spominjete, koji su usko povezane sa tom konkurencijom „Telekoma“, ne bi li ste dobili priliku da večeras budete upravo na tim kanalima konkurencije „Telekoma“.
Dakle, zloupotrebljavate ovu priliku da pričate o nečemu što nema nikakve veze sa ovim zakonom, sačekajte priliku da u skupštinsku proceduru uđu medijski zakoni, pa da onda pričamo o onome što se tiče i pete frekvencije i konkurencije na tržištu.
Očigledno je vama krivo što je danas „Telekom Srbija“, nacionalni operator, doživeo ekspanziju, što je proširio svoje delovanje i izvan Srbije, što radi i u Austriji i u Severnoj Makedoniji, što ima svoja predstavništva i u Švajcarskoj, što kreće sa operacijama i u Nemačkoj.
Ako već insistirate da pričamo o zloupotrebama i „SBB-u“, nema boljeg svedoka od mene da vam kažem kako je to izgledalo pre 15 ili 20 godina kada je „SBB“ kretao i kako se tada dok ste vi bili na vlasti i vaši koalicioni partneri ponašao „Telekom“…
(Borislav Novaković: Dajte, drži politički govor!)
… kako se tada ponašao „Telekom“, kroz čiju je kablovsku kanalizaciju prolazio „SBB“ po pet puta nižim cenama nego što su drugi operatori mogli to da rade od „Telekoma“ i kako je tada „SBB“ razvijao svoju mrežu bacajući kablove sa zgrade na zgradu, razvlačeći kablove preko drveća i stubova, mimo svih tehničkih specifikacija, bez ikakve tehničke dozvole, praveći imperiju, dok su ruke „Telekoma“ i drugih nacionalnih operatora bile zavezane.
(Borislav Novaković: Šta pričaš, „SBB“, daj bre!? Prestani!)
A sada, kada se situacija okrenula, kad imamo sposobnu državu, kad imamo sposobno rukovodstvo „Telekoma Srbije“ koje pobeđuje na tržištu, došli ste ovde da pričate o zloupotrebi i da se žalite na diskriminaciju tržišta.
(Borislav Novaković: Pazi šta priča! Pričaj o temi!)

Jel možete da ne vičete iz klupa?
Novakoviću, odavno ste preterali. Rekao sam vam to lepo i vi uporno nastavljate i opet urlate.
Hajde da bude sad malo bez dobacivanja.
Znači, deseti put danas, kažem vama lično, jer sam deseti put danas vama rekao, nekome kažem prvi put, nekome kažem dva puta. Dragani Rakić sam evo prvi put sada, ali vama deseti put. U čemu je stvar? Što ne prihvatate da čujete nekoga s druge strane? U čemu je problem?
Reč ima Jasmina Karanac.

Hvala, predsedniče.

Gospodo ministri, na početku svog izlaganja osvrnuću se na nekoliko predloga zakona koji se tiču saradnje na Zapadnom Balkanu i koji će građanima olakšati putovanje, studiranje i posao. Jedan od tih sporazuma donet u okviru Berlinskog procesa je Sporazum o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu. To znači da će u buduće za putovanje između država biti potrebna samo lična karta. Ovo je još jedan od benefita koji je građanima Zapadnog Balkana doneo Berlinski proces. On se u velikoj meri podudara sa inicijativom Otvoreni Balkan koju su osmislili i realizuju je lideri koji shvataju da narodi sa ovih prostora moraju da se povezuju i međusobno rešavaju probleme. Neke zemlje više zagovaraju Berlinski proces, ali praksa je već pokazala da Otvoreni Balkan nije u suprotnosti sa Berlinskim procesom i da ova dva procesa mogu da teku paralelno, jer u konačnom i jedan i drugi predstavljaju put ka EU.

Koliko je ova inicijativa važna govori i činjenica da zemlje članice Otvorenog Balkana - Srbija, Severna Makedonija i Albanija već beleže vidljive rezultate, jer su, zahvaljujući olakšicama i zajedničkom ekonomskom tržištu, svoje spoljnotrgovinsko poslovanje povećale za više od 50%.

Mišljenja sam, a verujem, složićete se sa mnom, da je ovo trenutak kada Balkan mora ekonomski da se poveže, a ova inicijativa omogućava ukidanje nepotrebnih procedura na granicama, što ubrzava protok ljudi, usluga, roba i kapitala, smanjuje gužve, čekanje kamiona sa robom i sve to za krajnji cilj ima podizanje kvaliteta života građana kao i ekonomski prosperitet i napredak zemalja članica.

Značaj ove inicijative je u tome što su njeni tvorci prepoznali da mi na Zapadnom Balkanu ne treba da budemo zaglavljeni u devedesetim godinama i da se stalno vraćamo u prošlost, već da gledamo u napred i da živimo u društvima koja pružaju veće mogućnosti za sve građane.

Drugi zakon o kom želim da govorim tiče se ulaganja u infrastrukturu u obrazovanje. Moramo biti svesni činjenice da nema bolje investicije u budućnost jednog društva od ulaganja u obrazovanje. Živimo u vreme ubrzanih tehnoloških promena, nastanka novih zanimanja, sve češćih izmena na tržištu rada, zatim deficita pojedinih zanimanja i da bismo odgovorili izazovima savremenog društva moramo da pripremimo koncept celoživotnog učenja i usavršavanja. U modernom poslovnom svetu obrazovanje zaposlenih je nešto na čemu insistiraju moderne kompanije koje su često otvorene i za saradnju sa školama i univerzitetima i učenicima omogućavaju da uče na praktičnim primerima i da svoja znanja primenjuju u realnom radnom okruženju.

Srbija je prepoznala ovaj model i mi smo 2017. godine doneli Zakon o dualnom obrazovanju koji se realizuje na nivou srednjih škola, gde je učenicima na raspolaganju 51 profil po novom modelu obrazovanja, a razna privredna preduzeća su ponudila više od 3.000 novih radnih mesta za učenje kroz rad. Godine 2019. doneli smo Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i do sada je akreditovano 36 studijskih programa u 10 visokoškolskih ustanova.

Zakon o kome danas raspravljamo omogućava 40 miliona evra obezbeđenih iz kredita Evropske investicione banke, a ceo projekat programa modernizacije škola, centara iznosi 80 miliona evra.

Još jednom želim da istaknem da je svaki dinar uložen u obrazovanje. Tu mislim i na infrastrukturu i na programe i na edukaciju, investicija koja će se u budućnosti vratiti višestruko, jer obrazovni proces, uz porodične vrednosti, formira svakog pojedinca i, ukoliko se taj proces uspešno odvija, čitava zajednica je na dobitku.

Jedno od načela Socijaldemokratske partije Srbije je da Srbija treba da bude država obrazovanja i da mladima treba pružiti što bolje obrazovanje u koje treba da budu uključeni svi slojevi stanovništva, pripadnici svih društvenih grupa, bez obzira na njihove materijalne mogućnosti i socijalno poreklo.

Povezivanje obrazovanja sa privredom i potrebama društva na čemu, kroz donošenje ovakvih zakona, mi radimo, ima za cilj ostanak mladih visoko obrazovnih kadrova, jer su oni ključni faktor napretka i razvoja zemlje.

Ministarstvo poljoprivrede danas je predstavilo predlog izmene i dopune Zakona, a ja bih se osvrnula na deo koji se tiče e-Agrara. Srbija želi, ali i mora da održava korak sa savremenim svetom i savremenim tehnologijama i kroz niz inicijativa koje je tokom prethodnih godina Vlada Srbije, kroz proces digitalizacije preduzimala, stvorena je dobra osnova da se što veći broj vrlo kompleksnih procesa koji oduzimaju vreme građanima i nadležnim službama sprovode na efikasniji način.

Da bi poljoprivreda i poljoprivrednici u Srbiji mogli da budu uspešni i konkurentni u 21. veku neophodno je i da poljoprivrednici, ali i država kao važan partner prihvate savremen tehnologije i savremene načine upravljanja resursima kojima raspolažu naši ratari, stočari, voćari, vinogradari.

Ove izmene i dopune zakona omogućiće primenu e-Agrara u postupku za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ovo je značajno jer pravila i procedure za njihovo odobravanje su već zastarele, a i komplikovane što se odrazilo i na brzinu njihove obrade, pa su i obrađivanja isplate subvencija kasnili.

Podržavam odluku poput ukidanja vremenskog ograničenja za prijavu za registar poljoprivrednih gazdinstava, što nam pokazuje da ministarstvo razume da je određenim poljoprivrednicima potrebno više vremena.

Ovde želim da istaknem da je isplata subvencija na vreme od velikog značaja jer to daje sigurnost našim poljoprivrednicima da planiraju i proširuju proizvodnju. Upravo kroz sistem, poput e-Agrara, stvoriće se mogućnost da se polje i na vreme rasporede subvencije i podsticaji i nadam se da će ministarstvo u narednom periodu tu mogućnost i ostvariti.

Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržaće ove i ostale zakone na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Ivana Parlić.

Poštovani građani Srbije, skrenula bih pažnju kolegama na jedno pitanje koje je ministar Mihailo Jovanović, zanimljivo, primetio pre nego što je počeo da drži ove stvarno neprimerene političke govore, ali primetili ste nešto veoma zanimljivo. Sami ste rekli da ste govorili o osam zakona i da ste imali po tri minuta da govorite o svakom zakonu. To se isto pitaju i građani Srbije. Pitaju se građani - zašto vi na jednoj sednici pričate čak o 25 zakona i zašto vi poslanici opozicije imate samo par minuta da pričate o svakom zakonu? Ja imam vrlo jednostavan odgovor.

To je zato, gospodine ministre, zato što vlast SNS ne želi da građani znaju koji je stvarni sadržaj ovih zakona, pogotovo da zna koje su posledice tih zakona, jer kada bi građani, uključujući i glasače SNS, znali koji su sadržaji ovih zakona, onda bi im bilo jasno zašto donosimo 25 zakona na jednoj sednici.

Znači, ja ću da vam odgovorim – žuri se SNS, ministrima i Vladi da isporuče sve što su obećali svojim sponzorima, kako inostranim sponzorima, evo, to zna gospođa Negre, ona je egzekutor Rio Tinta, ona je najveće obećanje dala i došla da ga ispuni, tako i domaćim sponzorima, a to zna ministarka Irena Vujović. Ona je jednoj kompaniji obećala zakon i zato je čak prekršila više zakona, prekršila je Ustav i zato smo protiv nje podneli krivičnu prijavu. Ovo je drugi put da ja lično podnosim krivičnu prijavu protiv Irene Vujović, a ona se oseća veoma komotno, računa neće nikada doći ta pravda, neće nikada doći pravna država, ali ja sam sigurna da hoće. Ja sam sigurna da će Irena Vujović odgovarati za sve ono što je uradila, za štetu koju je napravila građanima Srbije.

S tim u vezi, želim da vas informišem, kao i sve građane Srbije, da se ovde dešava svojevrsan skandal, da raspravljamo o zakonu koji je falsifikat i u čijem interesu se sprovodi taj falsifikat. To je u stvari naručeni zakon, jer ministarka radi, odnosno ministarstvo radi kao džuboks gde svaki tajkun može da naruči zakon po svojoj želji. Tako smo dobili i ovaj zakon, a ovo je razlog zašto donosimo zakon koji deluje retroaktivno. Ovo je IPPC dozvola za šabački „Eliksir“ koja je izdata protiv zakonito, izdata je 22. marta. Ministarka pokušava da progura zakon koji će ovu dozvolu nezakonitu da ozakoni. Šta je pravi sadržaj te dozvole? Da li ministarka može da objasni? Ja ću samo ukratko.

Ovim zakonom jedan veliki grad pretvaramo u deponiju, a to je Šabac. Jednoj kompaniji dozvoljavamo da opasne otpadne kiseline stavlja u đubrivo, da guši građane Šapca, da uništava životnu sredinu. Moram da pitam ministarku, koja ovde, ministarka, treba mi vaša koncentracija izvinite, potpisali ste dozvolu, da jedna kompanija otpadne kiseline iz cele Srbije stavlja u đubrivo, da to nazivate cirkularnom ekonomijom, objasnite mi samo po kojoj evropskoj direktivi to radite? U kojoj zemlji Evrope se otpadne kiselite stavljaju u đubrivo?

U danima koji dolaze mi ćemo o tome detaljno govoriti, ali ja vas molim samo za kratak odgovor upravo sada.

Samo da znate, gospođo Parlić, za vas važi jednako kao i za Dragićevića i za sve ostale, te nepristojne aluzije na tuđa prezimena i status, nije to ništa duhovito i rekao bih neprilično, ali nakon što ste se danas javili da ovde javno hvalite i branite isticanje zastave takozvanog „Kosova“, deplasirano je da vam kažem da je bilo šta neprilično dalje nakon toga u vezi vašeg ponašanja.
Reč ima ministarka, Irena Vujović. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, naravno da mnogi poslanici pođu od sebe, pa onda govore o sponzorima, ali oni i najbolje znaju, ovi koji govore o tome, o stranim sponzorima i velikim međunarodnim aferama.
Kada govorimo o Zakonu o upravljanju otpadom, dakle izmenama i dopunama Zakona, potpuna je laž da je bilo kakav sponzor jedna kompanija. To je lako i proverljivo, a i dokazivo. Svakako, jedva čekam sve te epiloge svih tih procesa koji su najavljeni kao što sam već i rekla, pa da se ne ponavljam.
Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o otpadu i kada govorimo o ovim nekim kompanijama koje se pominju ovih nekoliko dana, dakle na Odboru i u parlamentu danas, mislim da narodni poslanici, naravno pored toga što je evidentno da imaju zlu nameru i dakle, napad da im je jedini način političke borbe, treba pre svega da se dobro informišu. Izmene i dopune ovog zakona su bile predmet 2019. godine. Dakle, kada je prolazio javnu raspravu, kada su možda te neke kompanije iz nekih gradova bile njima bliže nego sada, pa sad imaju za to dodatnu i dozu agresije, a 2019, godine su mnoge državne, ali isto tako i privatne kompanije upravo sugerisale i ovo, a to nisu te pomenute kompanije koje se danas pominju. Izmena Zakona o skladištenju otpada do 36 meseci nije naravno nikakva novina i nikakav vid duga ka nekim sponzorima pošto ja ne poznajem ni taj način, pre svega ophođenja, niti mi bilo kakav sponzor ikada je trebao u životu, hvala Bogu na tome. Nije mi jasno tačno šta hoće da kažu narodni poslanici, ali vrlo je važno da objasnim šta znači 36 meseci.
To je stvarno, pre svega, tema o kojoj treba da razgovaramo danas. Dakle, izmene i dopune tog Zakona jesu izuzetno važne. Dakle, 36 meseci po prvi put je važno što mi ograničavamo taj rok za neopasan otpad, takođe. Dakle, zamislite situaciju za skladištenje neopasnog otpada u Srbiji gde uopšte nije imao bilo kakav rok. Dakle, taj otpad se skladišti, odnosno bez ikakvog ograničenja otkad znamo za sebe. To je takođe moralo da se uvede u određene zakonske okvire, jer i neopasan otpad pre ili kasnije može da napravi ekološku katastrofu, to imamo upravo što pominjete u rekama kada upadnu i deponije koje se nalaze na obalama reka i sve ostalo.
Kada govorimo o opasnom otpadu, dakle 36 meseci je optimalan rok po evropskim standardima koji se primenjuje u Švedskoj, u Francuskoj, zatim u zemljama u regionu, u Hrvatskoj, To je optimalan rok da se za to vreme dobiju sve saglasnosti svih zemalja u koje se taj otpad izvozi, jer svakako kroz svaku zemlju koju prođe, ta zemlja mora da da saglasnost.
Nekad te saglasnosti, ne nekad, nego je sada pokazalo ova praksa da je uvek bilo duže od 12 meseci, a onda kada i ti strani operateri koji svakako hoće da uzmu taj naš opasni otpad, oni im zakažu termin – okej, vaš rok je u januaru 2025. godine.
Tako da, onda naravno su se naši neki dovijali, da tako kažem, i nisu poštovali zakon i to smo i sankcionisali, opet i dali mogućnost da uzmemo u obzir sve te saglasnosti izvozne ili naravno može da se tretira sem da se izvozi, ali obično se izvozi. Onda su se oni dovijali pa su u roku od 12 meseci išli sa jednog na drugo skladište i tako u nedogled. Svaki put na novom skladištu je bilo godinu dana, pa godinu dana i to je onda trajalo i pet i šest i 15 godina.
Tako da, svakako sve ovo što je izgovoreno je najgnusnija laž i 2019. godine je postojala ta inicijativa da se izmeni taj zakon i treba videti, prošao je javnu raspravu i sve i nakon toga Skupština se nije sastajala, korona, pandemija i sve ostalo, ne znam šta je tačno bilo. Svakako se o tome izuzetno govorilo i to je jedan upravo od pravaca da mi upravljamo i opasnim i ne opasnim otpadom na adekvatan način.
Takođe, postoji jedno nepoznavanje ovde što se o jednoj kompaniji govori o nekoj dokumentaciji koju ona poseduje, koja uopšte nije predmet ovog zakona. Dakle, pomešana su dva zakona, IPPS i Zakon o upravljanju otpadom. Mogu svakako da vam objasnim ako vas to zanima. Ako ne, ja se nadam da ću se sledeći put malo bolje spremiti.
(Ivana Parlić: Zanima nas.)
E pa dobro, okej, naravno, mogu svakako.
Evo, što se tiče IPPS integrisana dozvola, to je za proizvodnju đubriva…
(Stefan Jovanović: Vi ste ministar, nemojte da čitate.)
(Ivana Parlić: Što čitate, vi ste ministar?)
Dobro, što da ne čitam? Da nešto pogrešim, nemam ja problem sa tim, čitam-ne čitam, ja želim da vam pročitam da nešto ne pogrešim.

Jovanoviću, Parlić, hajde prekinite da raspravljate iz klupa. Da li čujete?
(Stefan Jovanović: Nismo čuli.)
Jeste li čuli kada sam vam rekao svakome po tri puta danas da to ne radite više, jeste li čuli to? Niste čuli?
(Stefan Jovanović: Ometate ministra.)
E čujte sad, nemojte da dobacujete, nemojte da vičete iz klupa.
(Stefan Jovanović: Ometate ministra dok govori.)
Jovanoviću, ne razumete srpski? Dobro, hajmo ovako. Prva opomena, Jovanoviću. Da li razumete to? A razumete.
Nastavite, gospođo Vujović slobodno.

IPPS, dakle integrisana to je kruna u dokumentaciji koju može neka kompanija da ispuni i ja mislim da mi svi kao društvo to podržavamo, jer sam par puta čitala i neke sugestije od mnogih od vas što ne izdajemo i više takvih…
(Ivana Parlić: Izdali ste protivzakonito.)

Parlić, hoćete i vi?