Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjoj sednici razmatramo set veoma važnih zakona kojima se unapređuje život građana. Govoriću o Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.
Preduslov za bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se u najvećoj mogućoj meri smanjuje mogućnost povreda na radu, profesionalnog oboljenja i bolesti u vezi sa radom i koja pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. Dakle, u najširem smislu, u pitanju je humanizacija radnih uslova i briga za prosperitet i položaj radnika, odnosno svih zaposlenih.
Kako su se od donošenja važećih zakona 2005. godine do danas desile značajne ekonomske i društvene promene u sferi rada i međunarodnog radnog zakonodavstva, kao što su posebne konvencije Međunarodne organizacije rada, koju je ratifikovala i Republika Srbija, ukazala se potreba za donošenje novog zakona koji predstavlja novinu u politici bezbednosti i zdravlja na radu i prilagođavanje stvarnim potrebama sveta rada, pre svega potrebama zaposlenih koji su suštinski stvaralačka snaga svakog društva.
Uloga Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu je, pre svega, prevencija i sprečavanja profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i povredama na radu, što se može ostvariti uspostavljanjem odgovornosti poslodavca, ali i definisanjem prava i odgovornosti i zaposlenih za primenu mera kojima će se ostvariti najviši standard bezbednosti i zaštite njihovog zdravlja.
Predlagač je naveo neke od razloga zbog kojih se pristupilo izradi novog zakona. Najpre, razlog su izmene većeg obima i suštinske prirode, te samo donošenjem novog zakona moguće je obezbediti savremen, efikasan i jedinstven pravni okvir za dalji razvoj sistema bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Pozdravljam uvođenje jedinstvenog Registra povrede na radu kao digitalnu bazu. Registar povreda na radu je, dakle, jedinstvena elektronski vođena baza podataka o povredama na radu, a nju će voditi Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. Tako će se na jednom mestu naći podaci koji se mogu analizirati i eventualno otkriti najbrojniji razlozi koji dovode do povreda i otkriti slabe karike koje treba eliminisati.
Jedna od najvažnijih novina u ovom Zakonu je definisanje i preciziranje obaveza poslodavaca koji obavlja delatnost građevinarstva, kao jedne od najrizičnijih delatnosti, a da je tako dokazuje, nažalost, veliki broj teških povreda, nekih i sa smrtnim ishodom u ovoj delatnosti. Svedoci smo da se ova grana industrije zadnjih godina razvija. Radi se i gradi širom naše zemlje, što je dobro, grade se putevi, grade se fabrike, ustanove kulture, zdravstvene ustanove i drugo i zato moramo zaštiti zdravlje zaposlenih i urediti pravne okvire za poslodavce u ovoj grani industrije.
Problem u primeni važećeg zakona, koji su jedan od najvažnijih razloga za izradu sasvim novog zakona, bio je između ostalog – sprovođenje postupaka procene rizika na radnom mestu i radnoj sredini, odnosno izrada i donošenja akta o proceni rizika. Šta je u stvari akt o proceni rizika? To je akt koji sadrži opis radnog procesa sa procenom rizika od povrede ili oštećenja zdravlja pri obavljanju svih poslova na radnom mestu, a po mom mišljenju i u radnoj sredini, što je sadržaj jednog od naših amandmana, kao i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika na najmanju moguću meru, a u cilju poboljšanja uslova za bezbedan i zdrav rad.
Ovaj akt se zasniva na utvrđivanju opasnosti i štetnosti na svim radnim mestima i u radnoj sredini na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda ili oštećenja zdravlja zaposlenog. Ovde bih sugerisala da u timu, koji uz posedovanje licence izrađuje akt o proceni rizika, mora, pored ostalih stručnih lica, da bude i specijalista medicine rada, jer specijalista medicine rada određuje i posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnim mestima sa povećanim rizikom, a na šta je dužan poslodavac da se obrati zdravstvenoj ustanovi koja obavlja delatnost medicine rada, što je i utvrđeno članom 54. ovog Zakona.
Malo više ću se baviti ovim članom zakona koji govori o zaštiti zdravlja na radu kojom se bavi jedna preventivna grana medicine, a to je medicina rada. Novim zakonom zamenjena je definicija služba medicine rada za definiciju - zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost medicine rada radi usklađivanja sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Kada smo već kod Zakona o zdravstvenoj zaštiti, nadam se da će se dopuniti član 75. ovog zakona u kome treba da stoji da dom zdravlja mora da ima medicinu rada.
Članom 54. ovog zakona o kome raspravljamo definisano je šta je sve obaveza zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada, a to je da se utvrđuju zdravstvene mere za radna mesta, prati i proučava uslove rada i predlaže mere za zaštitu zdravlja zaposlenih u odnosu na rizike na radnom mestu i radnoj sredini, obavlja poslove obuke zaposlenih za pružanje prve pomoći, utvrđuje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, utvrđuje i ocenjuje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnim mestima sa povećanim rizikom, vrši prethodne periodične, sistematske, ciljane lekarske preglede zaposlenih i izdaje izveštaje o istim na način kojim se ne narušava poverljivost podataka o ličnosti, prati zdravstveno stanje zaposlenih, savetuje poslodavca pri izboru drugog odgovarajućeg posla prema zdravstvenoj sposobnosti.
Članom 56. se predviđa da je poslodavac dužan da zaposlenog na radnom mestu sa povećanim rizikom pošalje na prethodni pregled pre zasnivanja radnog odnosa, kao i na periodični lekarski pregled. Iz svega navedenog proizlazi značaj koji ima medicina rada, pa i u ovom zakonu.
Nažalost, sve je manje specijalista ove grane medicine, jer RFZO ne prepoznaje specijalistu medicine rada, pa se većina kolega izjasnilo za izabranog lekara. Na taj način mnogi domovi zdravlja izgubili su ove službe dok su privatne medicine rada u porastu. Mislim da ne smemo dozvoliti da brigu o zdravlju radnog aktivnog stanovništva prepustimo privatnim službama medicine rada.
Podsećanja radi, ranijih godina je svaka fabrika imala po jednu i više fabričkih ambulanti u kojima se pratilo zdravstveno stanje zaposlenih i preduzimale određene mere u dogovoru sa poslodavcem. Navešću jedan primer dobre prakse, a to je saradnja smederevske Železare i Odseka za medicinu rada Doma zdravlja Smederevo.
Moramo imati u vidu da je velika greška da se usluge medicine rada obezbeđuju preko tendera, jer u tom slučaju je onemogućeno da se prati zdravstveno stanje zaposlenog i može se desiti da svake godine neko drugi radi periodične preglede.
Imajući u vidu, a zahvaljujući Vladi Republike Srbije, da je sve veći broj radno aktivnog stanovništva koje je veoma bitno za razvitak zemlje i za društveni proizvod, brigu o njihovom zdravlju treba da obavljaju zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost medicine rada, a koje prepoznaje RFZO.
Koristim priliku i da se zahvalim ministarki zdravlja, prof. dr Danici Grujičić, koja je prepoznala značaj preventivne medicine u koju spada i medicina rada, naravno.
Napominjem da se u razvijenim zemljama bezbednost i zdravlje na radu smatra investicijom, a ne troškom, jer oboleo i povređen radnik, koji je privremeno ili trajno sprečen za rad, je onemogućen da doprinosi i sebi i svojoj porodici i društvu u celini.
Ono što je smisao ovog zakona je eliminisati rizike na radnom mestu ili ih svesti na najmanju moguću meru uz primenu adekvatne zaštite i stvoriti bezbedno mesto za rad. Bolja zakonska rešenja omogućiće stvaranje uslova za bezbedno radno mesto koje će omogućiti zaposlenima da produktivno rade do odlaska u penziju, a doprineće i podsticanju ekonomskog rasta, čime će se izvršiti pozitivan uticaj na privredu. Zakon će se primenjivati i u privatnom i u javnom sektoru, u svim delatnostima. Izuzetak je da se neće primenjivati u obavljanju specifične vojne službe u Vojsci Republike Srbije i obavljanju policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja.
Jedan od ideja koju baštini SPS jeste ideja socijalne pravde, a to je ideja da se svako školuje, leči i da radi i pristojno živi od svog rada. da bi čovek mogao da radi i živi pristojno od svog rada, mora da bude zdrav, jer samo tako može doprineti sebi i svojoj porodici i društvu u celini.
U danu za glasanje, što se tiče ovog zakona, poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon, jer je on stvarno dobar. Podneli smo neke amandmane koji će se, nadam se, uvažiti.
Drugi zakon o kome ću raspravljati kratko je upravljanje otpadom, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Moderan način života razvio je jake konzumerske i potrošačke navike i iznedrio veliki broj materija i sirovina, a samim tim i nove vrste otpada, pre svega ambalažnog za jednokratnu upotrebu i te vrste otpada se razlikuju od onog otpada od pre neku deceniju. Nelegalno odlaganje otpada zagađuje vodu, vazduh i zemljište, što za posledicu ima zagađenje životne sredine, a samim tim i loš uticaj na zdravlje ljudi. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedno od najvećih problema sa aspekta životne sredine, ne samo u Srbiji, već na globalnom nivou.
Ovaj problem se prvi put javio u periodu ubrzane industrijalizacije koji pratio progresivni rast ukupne količine svih vrsta otpada. Kao odgovorna i posvećena zaštiti zdravlja ljudi, Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo usvojili su program upravljanja otpadom za period od 2022. do 2031. godine i time započela proces uspostavljanja sistema upravljanja otpadom i njegovo prilagođavanje ciljevima EU.
Otuda i danas na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom kome se pristupilo radi stvaranja što efikasnijeg i potpunijeg sistema upravljanja otpadom i postizanje efikasnije zaštite životne sredine, uz održivi, naravno, privredni razvoj. Imajući u vidu da upravljanje otpadom zahteva velike investicije, a da je Republika Srbija, zahvaljujući odgovornoj politici Vlade Republike Srbije i njenog predsednika, ekonomski stabilna, onda je pravo vreme za donošenje ovog zakona.
Predlogom zakona urediće se pravo i obaveze svih učesnika u oblasti upravljanja otpadom od nadležnih organa Republike Srbije i jedinica lokalnih samouprava, privrednih subjekata i drugih pravnih lica do građana kao pojedinca.
Zakonom je predviđeno i definisano upravljanje otpadom živom i njenim jedinjenjima, uređen je sistem upravljanja građevinskim otpadom i njegova ponovna upotreba u korisne svrhe i da bi se ova vrsta otpada koristila kao sirovina. Definisan je način upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanja otpadnih voda, kao i način upravljanja bio i farmakološkim otpadom.
Moramo znati da je u pitanju dugoročan proces i da se ne može sve preko noći. Pored navedenog, bitno je i da donosioci odluka shvate da je pitanje upravljanja otpadom značajno pitanje za zaštitu zdravlja građana i životne sredine, kao i da se što pre napravi neophodna infrastruktura. Kada se uvede sistem bitno je da ga pravna lica i građani poštuju, jer samo na taj način možemo imati održiv sistem upravljanja otpadom koji ima relativno prihvatljive troškove za sve nas.
Koristim priliku da pohvalim Gradsku upravu grada Smedereva, koji su shvatili važnost ovog problema i uz finansijsku podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine, raspisaće ove godine tender za izgradnju transfer stanice u Smederevu. Na taj način rešiće se i problem otpada u ruralnim sredinama našeg grada.
O ostalim zakonima i sporazumima koji su na dnevnom redu, govoriće moje uvažene kolege.
Glasaćemo za ovaj, kao i za prethodni zakon. Zahvaljujem.