Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi predstavnici Vlade, uvažene kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, pre svega hteo bih da kažem da sam poslednji ovlašćeni za večeras, pa i da kažem moj lični utisak večeras, a na osnovu izlaganja ministara i ministarki iz Vlade Republike Srbije.
Pre svega, čestitam vam na današnjoj odbrani predloga zakona, čestitam ministrima, posebno ministarkama na lavovskoj borbi. Znate, nekim ljudima možete da objašnjavate čitav dan, neće razumeti.
Tako da, moj konačni utisak, a mislim da je to utisak građana Republike Srbije da ono što ste čuli sa one strane ove sale, na kraju krajeva nije imalo nikakvog smisla i da su moje kolege i narodni poslanici i ministri u Vladi potanko objasnili šta je to što će život građanima Republike Srbije u narednom periodu učiniti bolji ukoliko usvojimo ove predložene izmene i dopune, a negde i neke predložene zakone u potpunosti.
Ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu treba da potpomognu daljem procesu digitalne transformacije naše zemlje, ali ne samo to, znači, ako uzmemo ceo korpus ovih predloženih zakona i dalji nastavak u radu na našem radu „Zelene agende“, dalji razvoj koncepta cirkularne ekonomije, usklađivanjem svih ovih zakona sa tekovinama EU, dok su neki predlozi zakona tu da brane, odnosno da čuvaju bezbednost našeg energetskog sektora.
I kada govorimo, ako idemo hronološki kako smo i definisali kroz današnji dnevni red, Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, ja želim da čestitam Ministarstvu, pre svega, zato što je ovo u potpunosti nov zakon, odnosno čitava zakon u pitanju. Dakle, nisu u pitanju izmene i dopune, za vrlo kratko vreme ste to uradili. Naravno da je u pitanju usklađivanje sa tekovinama EU.
Rast svih generalno u oblasti zasnovanje na toj digitalizaciji, odnosno tom konceptu i naravno svemu onome što smo i u prethodnom periodu u okviru uvođenja širokopojasnog interneta, što će kasnijim zakonima definitivno i pokazati se kao nešto što je veoma važno po pitanju, recimo,“eAgrara“ na koji će definitivno imati uticaj pristupa i u ruralnim sredinama veća ovlašćenja, ako sam ja to dobro razumeo, veća ovlašćenja i dodatna nezavisnost data je RATEL-u, koji će dalje odlučivati u slučaju spora. Naravno da je oblast telekomunikacija nešto što je dinamično, tako da ćemo verovatno i to je donekle i moja nada da ćemo tim nekim izmenama nastupati, odnosno znatno više, odnosno u narednom periodu da ćemo imati dakle više tih izmena i dopuna, ubuduće dakle da pratimo te nove trendove.
Ovaj predlog zakona omogućava i povezanost i dostupnost elektronskih komunikacija novih generacija. Pre svega, ja bih hteo da kažem da su osnovni ciljevi ovog zakona, to ću definisati ono što ste vi ministre danas govorili, dakle to je definitivno podsticaj daljeg ulaganja, jačanje tržišne konkurencije, jačanje prava krajnjih korisnika i efikasno i delotvorno upravljanje ograničenim nacionalnim dobrima.
Ono što je meni veoma važno da naglasim, a što se tiče elektronskih komunikacija jesu projekti koje je Vlada Republike Srbije sprovodila u prethodnom periodu i na čemu temeljno radi, a to su svakako projekti razvoja širokopojasne komunikacije infrastrukture u ruralnim predelima. Plan i cilj je da do kraja 2025. godine jedna od najudaljenijih mesta u Srbiji imaju pristup internetu do, kako ste predvideli, 100 megabita u sekundi čime će se izjednačiti uslovi za život ljudi na selu i ljudi u gradu u kontekstu pristupa internetu.
Naravno, koncept, odnosno projekat „Povezane škole“. Dakle, gde preko 1.800 u ovom trenutku, a do kraja godine 1.900 škola će imati pristup internetu. Imamo tu razne napretke u smislu „eUprave“, a posebno oni koji su imali iskustva u ovoj oblasti znaju „Bebo, dobrodošla na svet“ koliko to pomaže mladim roditeljima i roditeljima generalno da prijave i „eVrtić“ i „eUpis“ u osnovnoj školi i elektronska prijava imovine, recepti itd. To su sve neki novi standardi u oblasti IKT sektora.
Podsetiću vas da su digitalizacija i obrazovanje na inicijativu predsednice Vlade, Ane Brnabić, dva ključna prioriteta Vlade, dakle i u prethodnoj i u ovoj Vladi. Tako da, ozbiljan novac podrazumeva IKT usluge. Dakle, ono što država na tome prihoduje, to je sam izvoz, dakle preko 2,7 milijardi evra, suficit preko 1,5 milijardi evra. Dakle, to su ozbiljni rezultati te oblasti, tako da se i u oblasti poljoprivrede IKT definitivno takmiči kao nešto što našem budžetu definitivno donosi i dobre rezultate u finansijskom pogledu.
Da ne bih dužio mnogo, a da bih se osvrnuo na sve zakone, ja ću kratko samo preći i preko ovog novog. Takođe čestitam i Ministarstvu gospodina Selakovića, Predlog zakona o bezbednosti zdravlja na radu. Dakle, u pitanju je takođe jedan potpuno novi, odnosno čitav zakon, a ne izmene i dopune. Koliko sam ja razumeo, dakle 17 godina, odnosno pre 17 godina je donet prvi zakon. On je pretrpeo neke izmene i dopune, ali ovde su se suštinski desile značajne promene inače i u društvu i u ekonomiji i u tehnološkim promenama, tako da ovaj zakon u potpunosti odgovara i tekovinama EU.
Ono što je meni veoma važno, mislim, svako od nas ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu i u tom kontekstu je i ovaj zakon. Lično smatram da ovim zakonom mi ta prava realizujemo radnicima u našoj zemlji.
Ono što ste vi naglasili, takođe citirao bih vas: „Bolja zakonska rešenja omogućiće stvaranje uslova za bezbedniju i zdraviju radnu sredinu koja omogućavaju zaposlenima da produktivno rade do odlaska u penziju“: Tako da, mislim da je to suštinska stvar i naravno višim stepenom ovim zakonom, ovim Predlogom zakona se obezbeđuju uslovi za viši stepen bezbednosni i zdravlja na radu, bolje uslove rada u cilju sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.
Tako da, ovo je informacija za poslanike. Dakle, ovaj zakon podrazumeva i veću zaštitu i zdravlja radnika, bolju obuku za bezbedan rad i mislim da ovaj zakon, kao i sve ostale zakone, naravno, treba u danu za glasanje i da usvojimo.
Dalje, ako bi išli hronološki, u pitanju je zakon koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom. Ministarka Irena Vujović posebno u prethodnom periodu, u prethodnom mandatu, ali i u ovom mandatu ima izuzetne rezultate što se tiče zaštite životne sredine. Naravno, izgradnje osam regionalnih deponija, deponije, čišćenje nesanitarnih deponija i divljih deponija. Mislim da ima negde oko tri i po hiljade nesanitarnih tih divljih deponija. Mi smo uspeli da u prethodne dve godine očistimo preko 730 divljih deponija. To su odlični rezultati.
Ovim Predlogom zakona jasno se definišu tokovi kretanja otpada, prekogranično kretanje otpada, građevinski otpad, mulj, bankarske garancije, znam da ste tu imali određene izmene koje se definitivno odnose na obaveze proizvođača otpada, određene vremenske promene koje su definisane time što su morali neke, da kada govorimo o opasnom otpadu, dakle kada bi ste dobijali dozvole od EU za izvoz tog opasnog otpada, nama je bila regulativa negde na 12 meseci, sada je ona proširena na 36.
U praksi se pokazalo, dakle, da su ove promene neophodne. Ministarka je rekla da je htela da ide po članovima, ali definitivno član 3. definiše osnovne pojmove, otpad građevinskog rušenja, dozvola za upravljanje otpadom, držalac otpada, farmaceutski otpad, komunalni otpad, dakle sve to što je definisano zakonom, i mere prevencije preduzete pre nego što supstanca, materijal, proizvod postane otpad.
Zatim, u članu 4. preciznije se reguliše i sa zakonom usaglašava prestanak statusa otpada, razne vrste dokumenata planske, a i ostali dokumenti koje operateri upravljanja otpadom treba u okviru člana 9. da regulišu, precizniji sadržaj radnog plana, trgovci otpadom koji kupuju isključivo preko bankarskih računa, dakle to su te neke novine, dodatna kontrola uticaja, itd, itd.
Dakle, lično smatram i da su neke primedbe koje su imale moje kolege poslanici koje ne sede ovde, verovatno čekaju trenutak da govore, pa onda odu kući i više ih ova tema ne zanima, mislim da ne stoje, a pre svega ne stoje one teme koje su okrenute, mislim da je Biljana Đorđević koja nije tu, govorila o tome da država se ponaša kao sluškinja stranih kapitala, mislim da je ovo sramotna izjava. Apsolutno sramotna izjava zato što počevši od toga kako i na koji način se finansiraju nevladine organizacije u kojoj neretko su vlasnici tih nevladinih organizacija upravo narodni poslanici koji pripadaju Zeleno-levoj koaliciji dobijaju taj novac iz inostranstva i na taj način finansiraju, odnosno rade protiv interesa naše zemlje, a pre svega govore o ovim zakonima koji suštinski menjaju krvnu sliku naše zemlje, govore protiv njih i naravno kad ko dobije šansu da na neki način pogrešno, da li namerno, da li nenamerno protumači određene delove zakona kako bi stvorio neku lažnu sliku i verovatno misleći da u neku takvu bajku danas i veruje.
Sledeći zakon na koji bi stvarno hteo da se osvrnem to je Zakon o podsticajima u poljoprivrednom razvoju.
Dakle, što se ovog zakona tiče, a definitivno se oslanja na sam Zakon o poljoprivredi u kojem su u okviru zakonskog okvira doneta rešenja, a za softversko, to podrazumeva softversko rešenje E-agrara u oblasti vođenja registra poljoprivrednih gazdinstava, dakle, na ovaj način vi kroz e-agrar poljoprivrednici mogu da apliciraju za podsticaje i subvencije i lično smatram da je ovo efektivan i efikasan način na koji realno poljoprivrednici danas mogu da dođu, ako sam ja dobro pratio, do sa u ovom trenutku prijavljeno preko 260, skoro 270 hiljada gazdinstava, ne stoji teza određenih narodnih poslanika, poslanika opozicije koji kažu da ministarka nije u kontaktu sa poljoprivrednicima.
Znam da je ministarka Tanasković na terenu, znam da razgovara sa poljoprivrednicima ne samo u Beogradu, a znam da posećuje poljoprivrednike u Beogradu u ruralnim gradskim opštinama i da je prisutna na tribinama i da razgovara sa ljudima dolazeći im bukvalno u gazdinstvo, ali i sa poljoprivrednicima u Vojvodini, u čitavoj Srbiji i tako da takve maliciozne informacije o kojima pre svega govori Aleksić, koji takođe nije tu, ne stoje E-agrar kaže – poljoprivrednici nemaju nikakvu korist. Ovo je diletantska izjava.
Ono što je veoma važno da građani, odnosno poljoprivrednici znaju da definitivno nakon ovih izmena se smanjuje vreme, papirologija, birokratija, znatno brže se dolazi do sredstava nego što se pre dolazilo, jer vam je bio potreban čitav korpus ljudi koji bi mogli da opsluže i da pregledaju čitavu dokumentaciju koja je stizala u Ministarstvo poljoprivrede.
Ovo je sve kroz digitalnu transformaciju potpuno nova slika Ministarstva poljoprivrede i ako sam ja dobro razumeo tri subvencije koje su veoma važne jesu podsticaj za žensku telad od 25.000 dinara, preko 6.000 minimalno, dakle to je donja granica, preko 6.000 i to je minimalno, do sada je bilo maksimalno 6.000, sad je minimalno 6.000 po hektaru za obradivu zemlju i ako sam dobro video u pitanju je sa šest na deset dinara. Jel tako? Sa sedam na deset i to je minimalna cena za mleko i tu je smanjeno za 50%, jel tako, sa tri hiljade na tri i po hiljade, pošto se omogućili na taj način… Sada nema ni granica. Tako da sad generalno svako ko proizvodi mleko može da dobije subvencije Ministarstvo poljoprivrede i ja vam na tome čestitam. Stvarno je odličan uspeh.
Još jednom, kratko ću samo, E-agrar podrazumeva modernizaciju, elektronsko podnošenje, efikasnije bez papira, apliciranje za subvencije, brže odobravanje, bržu isplatu, smanjenje mogućih grešaka i poteškoća u ovom sistemu.
Tako da apsolutno podržavamo ove promene mi iz SNS i to je definitivno ono na čemu je Vlada Republike Srbije u prethodnom i ovom mandatu.
Što se tiče sledećeg zakona, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, detaljno sam ih isčitao i razumeo sam da ovaj zakon se donosi pre svega zato što je neophodan da bismo sačuvali energetsku bezbednost naše zemlje.
Ono što je veoma važno jeste da u aukciji Vlada je ta i to je ono što je centralizovano da je Vlada ta koja donosi tu maksimalnu vrednosti. Ovim predlogom omogućava se dalji razvoj energetskog sektora i prihvatanje novih kapaciteta obnovljivih izvora energije. Jasno su definisane granice kapaciteta i instalisanost, odnosno ova zakonska rešenja i to je bitno da napomenem u skladu sa tekovinama EU i energetske zajednice i u skladu sa time ograničenja instalisane snage koju kupac proizvođač, odnosno prozjumer, to je ono što je važno.
Predlogom ovog zakona videćemo kakva će biti situacija što se samih amandmana tiče, ali stavljena su gornja ograničenja, naravno da svi mogu da apliciraju, dat je taj neki širok korpus da kupci mogu, odnosno proizvođači mogu da učestvuju u kreiranju obnovljivih izvora energije, ali je dostignut limit zbog tih oscilacija, odnosno tog nekog lastiša prikupljanja obnovljivih izvora energije zato što imaju snažan uticaj na „Elektromrežu Srbije“, pa da ne bi dolazilo do tih nekih poremećaja, posebno u tim promenama dan, noć, leto, zima, da se to ne bi dešavalo, da bismo imali tu balansnu odgovornost, o čemu govori ovaj zakon, doneti su neki gornji limiti i gornja ta ograničenja.
Mislim da sam sve što se samih zakona tiče rekao, ali ne bih trošio mnogo vremena, a već jesam, reći ću samo da ovde imamo i neke sporazume koji su veoma važni. Neki prate Berlinski proces i ono što je važno to su na Samitu Zapadnog Balkana nešto što smo potpisali, nešto što mi pratimo. To je politika SNS, politika predsednika Aleksandra Vučića, politika premijerke Ane Brnabić da naš potpis, naša reč znači, vredi i da ono što mi kažemo, što mi potpišemo da ćemo mi to da sprovedemo.
U tom kontekstu hteo bih samo da se i kratko osvrnem i na jučerašnju emisiju predsednika Republike Srbije u kojoj je rekao da što se EPS-a tiče dovodimo stručnjake, radimo na tome da modernizujemo naša preduzeća. Dakle, akcionarsko društvo ne podrazumeva i o tome je ministarka govorila, često ne podrazumeva privatizaciju. Nema privatizacije iako će se truditi mnogi da o tome govore, jel tako Srđane. Dakle, govoriće i lagaće građane, lagaće sami sebe i verovaće u to da će EPS biti privatizovan, pa će izmišljati nekakve proteste pa će na te iste proteste ići i sami pa će se masovno okupljati. Tu nikakvi ljudi iz EPS-a biti neće. Sindikat je u ovo uključen, ako se ne varam u nadzornom odboru definitivno će imati svoje predstavnike. Norvežani će biti tu kao neki koji su realno iskusniji od nas što se tog sektora tiče.
Ideja je da EPS modernizujemo i u narednom periodu postanemo, nastavimo da budemo regionalni lider u snabdevanju električne energije.
Hvala vam na pažnji. Želim da u danu za glasanje apsolutno svi podržimo predloge zakona zato što se definitivno i defakto tiče boljeg života svih građana Republike Srbije. To je ono na čemu insistira SNS. Podvući ću, to je ono na čemu insistira i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.