Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2023.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/99-23

1. dan rada

21.04.2023

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 21:00

  • ZAKONI

  • Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2022. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Povezane škole u Srbiji B između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o osnivanju kulturno-informativnih centara u Skoplju i u Beogradu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, medija, omladine i sporta
  • Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
  • Zakon o elektronskim komunikacijama
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Okvirni zajam za infrastrukturu u obrazovanju Srbije između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju na Zapadnom Balkanu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu
  • Odluka o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o socijalnoj sigurnosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1024 01 C između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja i nauke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o readmisiji lica koja nezakonito borave
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP BANK NYRT, OTP Banka Srbija a.d. Novi Sad i DSK BANK AD po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o rebalansu Finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije za 2023. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (projekat Transbalkanski koridor za prenos električne energije, sekcija 4 - 2x400 kV DV Ba
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji Zajam za likvidnost EPS-a između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Sandra Božić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Đorđe Todorović. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Đorđe Todorović

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
    Zahvaljujem, predsedavajuća.

    Uvaženi predstavnici Vlade, uvažene kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, pre svega hteo bih da kažem da sam poslednji ovlašćeni za večeras, pa i da kažem moj lični utisak večeras, a na osnovu izlaganja ministara i ministarki iz Vlade Republike Srbije.

    Pre svega, čestitam vam na današnjoj odbrani predloga zakona, čestitam ministrima, posebno ministarkama na lavovskoj borbi. Znate, nekim ljudima možete da objašnjavate čitav dan, neće razumeti.

    Tako da, moj konačni utisak, a mislim da je to utisak građana Republike Srbije da ono što ste čuli sa one strane ove sale, na kraju krajeva nije imalo nikakvog smisla i da su moje kolege i narodni poslanici i ministri u Vladi potanko objasnili šta je to što će život građanima Republike Srbije u narednom periodu učiniti bolji ukoliko usvojimo ove predložene izmene i dopune, a negde i neke predložene zakone u potpunosti.

    Ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu treba da potpomognu daljem procesu digitalne transformacije naše zemlje, ali ne samo to, znači, ako uzmemo ceo korpus ovih predloženih zakona i dalji nastavak u radu na našem radu „Zelene agende“, dalji razvoj koncepta cirkularne ekonomije, usklađivanjem svih ovih zakona sa tekovinama EU, dok su neki predlozi zakona tu da brane, odnosno da čuvaju bezbednost našeg energetskog sektora.

    I kada govorimo, ako idemo hronološki kako smo i definisali kroz današnji dnevni red, Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, ja želim da čestitam Ministarstvu, pre svega, zato što je ovo u potpunosti nov zakon, odnosno čitava zakon u pitanju. Dakle, nisu u pitanju izmene i dopune, za vrlo kratko vreme ste to uradili. Naravno da je u pitanju usklađivanje sa tekovinama EU.

    Rast svih generalno u oblasti zasnovanje na toj digitalizaciji, odnosno tom konceptu i naravno svemu onome što smo i u prethodnom periodu u okviru uvođenja širokopojasnog interneta, što će kasnijim zakonima definitivno i pokazati se kao nešto što je veoma važno po pitanju, recimo,“eAgrara“ na koji će definitivno imati uticaj pristupa i u ruralnim sredinama veća ovlašćenja, ako sam ja to dobro razumeo, veća ovlašćenja i dodatna nezavisnost data je RATEL-u, koji će dalje odlučivati u slučaju spora. Naravno da je oblast telekomunikacija nešto što je dinamično, tako da ćemo verovatno i to je donekle i moja nada da ćemo tim nekim izmenama nastupati, odnosno znatno više, odnosno u narednom periodu da ćemo imati dakle više tih izmena i dopuna, ubuduće dakle da pratimo te nove trendove.

    Ovaj predlog zakona omogućava i povezanost i dostupnost elektronskih komunikacija novih generacija. Pre svega, ja bih hteo da kažem da su osnovni ciljevi ovog zakona, to ću definisati ono što ste vi ministre danas govorili, dakle to je definitivno podsticaj daljeg ulaganja, jačanje tržišne konkurencije, jačanje prava krajnjih korisnika i efikasno i delotvorno upravljanje ograničenim nacionalnim dobrima.

    Ono što je meni veoma važno da naglasim, a što se tiče elektronskih komunikacija jesu projekti koje je Vlada Republike Srbije sprovodila u prethodnom periodu i na čemu temeljno radi, a to su svakako projekti razvoja širokopojasne komunikacije infrastrukture u ruralnim predelima. Plan i cilj je da do kraja 2025. godine jedna od najudaljenijih mesta u Srbiji imaju pristup internetu do, kako ste predvideli, 100 megabita u sekundi čime će se izjednačiti uslovi za život ljudi na selu i ljudi u gradu u kontekstu pristupa internetu.

    Naravno, koncept, odnosno projekat „Povezane škole“. Dakle, gde preko 1.800 u ovom trenutku, a do kraja godine 1.900 škola će imati pristup internetu. Imamo tu razne napretke u smislu „eUprave“, a posebno oni koji su imali iskustva u ovoj oblasti znaju „Bebo, dobrodošla na svet“ koliko to pomaže mladim roditeljima i roditeljima generalno da prijave i „eVrtić“ i „eUpis“ u osnovnoj školi i elektronska prijava imovine, recepti itd. To su sve neki novi standardi u oblasti IKT sektora.

    Podsetiću vas da su digitalizacija i obrazovanje na inicijativu predsednice Vlade, Ane Brnabić, dva ključna prioriteta Vlade, dakle i u prethodnoj i u ovoj Vladi. Tako da, ozbiljan novac podrazumeva IKT usluge. Dakle, ono što država na tome prihoduje, to je sam izvoz, dakle preko 2,7 milijardi evra, suficit preko 1,5 milijardi evra. Dakle, to su ozbiljni rezultati te oblasti, tako da se i u oblasti poljoprivrede IKT definitivno takmiči kao nešto što našem budžetu definitivno donosi i dobre rezultate u finansijskom pogledu.

    Da ne bih dužio mnogo, a da bih se osvrnuo na sve zakone, ja ću kratko samo preći i preko ovog novog. Takođe čestitam i Ministarstvu gospodina Selakovića, Predlog zakona o bezbednosti zdravlja na radu. Dakle, u pitanju je takođe jedan potpuno novi, odnosno čitav zakon, a ne izmene i dopune. Koliko sam ja razumeo, dakle 17 godina, odnosno pre 17 godina je donet prvi zakon. On je pretrpeo neke izmene i dopune, ali ovde su se suštinski desile značajne promene inače i u društvu i u ekonomiji i u tehnološkim promenama, tako da ovaj zakon u potpunosti odgovara i tekovinama EU.

    Ono što je meni veoma važno, mislim, svako od nas ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu i u tom kontekstu je i ovaj zakon. Lično smatram da ovim zakonom mi ta prava realizujemo radnicima u našoj zemlji.

    Ono što ste vi naglasili, takođe citirao bih vas: „Bolja zakonska rešenja omogućiće stvaranje uslova za bezbedniju i zdraviju radnu sredinu koja omogućavaju zaposlenima da produktivno rade do odlaska u penziju“: Tako da, mislim da je to suštinska stvar i naravno višim stepenom ovim zakonom, ovim Predlogom zakona se obezbeđuju uslovi za viši stepen bezbednosni i zdravlja na radu, bolje uslove rada u cilju sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.

    Tako da, ovo je informacija za poslanike. Dakle, ovaj zakon podrazumeva i veću zaštitu i zdravlja radnika, bolju obuku za bezbedan rad i mislim da ovaj zakon, kao i sve ostale zakone, naravno, treba u danu za glasanje i da usvojimo.

    Dalje, ako bi išli hronološki, u pitanju je zakon koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom. Ministarka Irena Vujović posebno u prethodnom periodu, u prethodnom mandatu, ali i u ovom mandatu ima izuzetne rezultate što se tiče zaštite životne sredine. Naravno, izgradnje osam regionalnih deponija, deponije, čišćenje nesanitarnih deponija i divljih deponija. Mislim da ima negde oko tri i po hiljade nesanitarnih tih divljih deponija. Mi smo uspeli da u prethodne dve godine očistimo preko 730 divljih deponija. To su odlični rezultati.

    Ovim Predlogom zakona jasno se definišu tokovi kretanja otpada, prekogranično kretanje otpada, građevinski otpad, mulj, bankarske garancije, znam da ste tu imali određene izmene koje se definitivno odnose na obaveze proizvođača otpada, određene vremenske promene koje su definisane time što su morali neke, da kada govorimo o opasnom otpadu, dakle kada bi ste dobijali dozvole od EU za izvoz tog opasnog otpada, nama je bila regulativa negde na 12 meseci, sada je ona proširena na 36.

    U praksi se pokazalo, dakle, da su ove promene neophodne. Ministarka je rekla da je htela da ide po članovima, ali definitivno član 3. definiše osnovne pojmove, otpad građevinskog rušenja, dozvola za upravljanje otpadom, držalac otpada, farmaceutski otpad, komunalni otpad, dakle sve to što je definisano zakonom, i mere prevencije preduzete pre nego što supstanca, materijal, proizvod postane otpad.

    Zatim, u članu 4. preciznije se reguliše i sa zakonom usaglašava prestanak statusa otpada, razne vrste dokumenata planske, a i ostali dokumenti koje operateri upravljanja otpadom treba u okviru člana 9. da regulišu, precizniji sadržaj radnog plana, trgovci otpadom koji kupuju isključivo preko bankarskih računa, dakle to su te neke novine, dodatna kontrola uticaja, itd, itd.

    Dakle, lično smatram i da su neke primedbe koje su imale moje kolege poslanici koje ne sede ovde, verovatno čekaju trenutak da govore, pa onda odu kući i više ih ova tema ne zanima, mislim da ne stoje, a pre svega ne stoje one teme koje su okrenute, mislim da je Biljana Đorđević koja nije tu, govorila o tome da država se ponaša kao sluškinja stranih kapitala, mislim da je ovo sramotna izjava. Apsolutno sramotna izjava zato što počevši od toga kako i na koji način se finansiraju nevladine organizacije u kojoj neretko su vlasnici tih nevladinih organizacija upravo narodni poslanici koji pripadaju Zeleno-levoj koaliciji dobijaju taj novac iz inostranstva i na taj način finansiraju, odnosno rade protiv interesa naše zemlje, a pre svega govore o ovim zakonima koji suštinski menjaju krvnu sliku naše zemlje, govore protiv njih i naravno kad ko dobije šansu da na neki način pogrešno, da li namerno, da li nenamerno protumači određene delove zakona kako bi stvorio neku lažnu sliku i verovatno misleći da u neku takvu bajku danas i veruje.

    Sledeći zakon na koji bi stvarno hteo da se osvrnem to je Zakon o podsticajima u poljoprivrednom razvoju.

    Dakle, što se ovog zakona tiče, a definitivno se oslanja na sam Zakon o poljoprivredi u kojem su u okviru zakonskog okvira doneta rešenja, a za softversko, to podrazumeva softversko rešenje E-agrara u oblasti vođenja registra poljoprivrednih gazdinstava, dakle, na ovaj način vi kroz e-agrar poljoprivrednici mogu da apliciraju za podsticaje i subvencije i lično smatram da je ovo efektivan i efikasan način na koji realno poljoprivrednici danas mogu da dođu, ako sam ja dobro pratio, do sa u ovom trenutku prijavljeno preko 260, skoro 270 hiljada gazdinstava, ne stoji teza određenih narodnih poslanika, poslanika opozicije koji kažu da ministarka nije u kontaktu sa poljoprivrednicima.

    Znam da je ministarka Tanasković na terenu, znam da razgovara sa poljoprivrednicima ne samo u Beogradu, a znam da posećuje poljoprivrednike u Beogradu u ruralnim gradskim opštinama i da je prisutna na tribinama i da razgovara sa ljudima dolazeći im bukvalno u gazdinstvo, ali i sa poljoprivrednicima u Vojvodini, u čitavoj Srbiji i tako da takve maliciozne informacije o kojima pre svega govori Aleksić, koji takođe nije tu, ne stoje E-agrar kaže – poljoprivrednici nemaju nikakvu korist. Ovo je diletantska izjava.

    Ono što je veoma važno da građani, odnosno poljoprivrednici znaju da definitivno nakon ovih izmena se smanjuje vreme, papirologija, birokratija, znatno brže se dolazi do sredstava nego što se pre dolazilo, jer vam je bio potreban čitav korpus ljudi koji bi mogli da opsluže i da pregledaju čitavu dokumentaciju koja je stizala u Ministarstvo poljoprivrede.

    Ovo je sve kroz digitalnu transformaciju potpuno nova slika Ministarstva poljoprivrede i ako sam ja dobro razumeo tri subvencije koje su veoma važne jesu podsticaj za žensku telad od 25.000 dinara, preko 6.000 minimalno, dakle to je donja granica, preko 6.000 i to je minimalno, do sada je bilo maksimalno 6.000, sad je minimalno 6.000 po hektaru za obradivu zemlju i ako sam dobro video u pitanju je sa šest na deset dinara. Jel tako? Sa sedam na deset i to je minimalna cena za mleko i tu je smanjeno za 50%, jel tako, sa tri hiljade na tri i po hiljade, pošto se omogućili na taj način… Sada nema ni granica. Tako da sad generalno svako ko proizvodi mleko može da dobije subvencije Ministarstvo poljoprivrede i ja vam na tome čestitam. Stvarno je odličan uspeh.

    Još jednom, kratko ću samo, E-agrar podrazumeva modernizaciju, elektronsko podnošenje, efikasnije bez papira, apliciranje za subvencije, brže odobravanje, bržu isplatu, smanjenje mogućih grešaka i poteškoća u ovom sistemu.

    Tako da apsolutno podržavamo ove promene mi iz SNS i to je definitivno ono na čemu je Vlada Republike Srbije u prethodnom i ovom mandatu.

    Što se tiče sledećeg zakona, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, detaljno sam ih isčitao i razumeo sam da ovaj zakon se donosi pre svega zato što je neophodan da bismo sačuvali energetsku bezbednost naše zemlje.

    Ono što je veoma važno jeste da u aukciji Vlada je ta i to je ono što je centralizovano da je Vlada ta koja donosi tu maksimalnu vrednosti. Ovim predlogom omogućava se dalji razvoj energetskog sektora i prihvatanje novih kapaciteta obnovljivih izvora energije. Jasno su definisane granice kapaciteta i instalisanost, odnosno ova zakonska rešenja i to je bitno da napomenem u skladu sa tekovinama EU i energetske zajednice i u skladu sa time ograničenja instalisane snage koju kupac proizvođač, odnosno prozjumer, to je ono što je važno.

    Predlogom ovog zakona videćemo kakva će biti situacija što se samih amandmana tiče, ali stavljena su gornja ograničenja, naravno da svi mogu da apliciraju, dat je taj neki širok korpus da kupci mogu, odnosno proizvođači mogu da učestvuju u kreiranju obnovljivih izvora energije, ali je dostignut limit zbog tih oscilacija, odnosno tog nekog lastiša prikupljanja obnovljivih izvora energije zato što imaju snažan uticaj na „Elektromrežu Srbije“, pa da ne bi dolazilo do tih nekih poremećaja, posebno u tim promenama dan, noć, leto, zima, da se to ne bi dešavalo, da bismo imali tu balansnu odgovornost, o čemu govori ovaj zakon, doneti su neki gornji limiti i gornja ta ograničenja.

    Mislim da sam sve što se samih zakona tiče rekao, ali ne bih trošio mnogo vremena, a već jesam, reći ću samo da ovde imamo i neke sporazume koji su veoma važni. Neki prate Berlinski proces i ono što je važno to su na Samitu Zapadnog Balkana nešto što smo potpisali, nešto što mi pratimo. To je politika SNS, politika predsednika Aleksandra Vučića, politika premijerke Ane Brnabić da naš potpis, naša reč znači, vredi i da ono što mi kažemo, što mi potpišemo da ćemo mi to da sprovedemo.

    U tom kontekstu hteo bih samo da se i kratko osvrnem i na jučerašnju emisiju predsednika Republike Srbije u kojoj je rekao da što se EPS-a tiče dovodimo stručnjake, radimo na tome da modernizujemo naša preduzeća. Dakle, akcionarsko društvo ne podrazumeva i o tome je ministarka govorila, često ne podrazumeva privatizaciju. Nema privatizacije iako će se truditi mnogi da o tome govore, jel tako Srđane. Dakle, govoriće i lagaće građane, lagaće sami sebe i verovaće u to da će EPS biti privatizovan, pa će izmišljati nekakve proteste pa će na te iste proteste ići i sami pa će se masovno okupljati. Tu nikakvi ljudi iz EPS-a biti neće. Sindikat je u ovo uključen, ako se ne varam u nadzornom odboru definitivno će imati svoje predstavnike. Norvežani će biti tu kao neki koji su realno iskusniji od nas što se tog sektora tiče.

    Ideja je da EPS modernizujemo i u narednom periodu postanemo, nastavimo da budemo regionalni lider u snabdevanju električne energije.

    Hvala vam na pažnji. Želim da u danu za glasanje apsolutno svi podržimo predloge zakona zato što se definitivno i defakto tiče boljeg života svih građana Republike Srbije. To je ono na čemu insistira SNS. Podvući ću, to je ono na čemu insistira i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala.
    Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
    Prvi na listi je Milija Miletić. Nije tu.
    Reč ima Žombor Ujvari.
    Izvolite.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Žombor Ujvari

    Savez vojvođanskih Mađara
    Hvala lepo.

    Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, poštovane kolege, danas je na dnevnom redu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.

    Srpski i mađarski narod imaju zajedničku istoriju i uvek smo bili povezani na razne načine, posebno u Vojvodini gde zajednički život više nacija može lepo da funkcioniše. Dobri odnosi između Republike Srbije i Mađarske su značajni i rezultat su rada SVM koji je uvek bio na čelu proces unapređenja bilateralnih odnosa između dve države.

    Iz ovog partnerstva građani Srbije i građani Mađarske mogu da dobiju samo pozitivne rezultate. Srbija i Mađarska poslednjih godina imaju odlične ekonomske odnose, koje karakteriše kontinuirani rast trgovinske razmene, značajan rast mađarskih investicija u srpsku privredu i zajednički infrastrukturni projekti od regionalnog značaja, a poslednjih godina uspostavljena je i značajna saradnja malih i srednjih preduzeća.

    Granični prelaz Horgoš – Reske je jedno od najfrekventnijih i najopterećenijih graničnih prelaza između Srbije i Mađarske. Granica se nalazi na teritoriji opštine Kanjiža, na autoputu E-75 i nažalost svedoci smo čestih enormnih gužvi na graničnom prelazu, posebno u letnjem periodu i za vreme vikenda i verskih praznika, ali i ne samo tada.

    Zaposleni u inostranstvu i studenti koji studiraju u Mađarskoj svakodnevno koriste i malogranične prelaze i do današnjeg dana imaju poteškoća oko prelaza, jer su terminali preopterećeni.

    Ni vozačima teretnih vozila nije lak ulazak u EU, posebno što često treba da čekaju par dana da pređu granicu. Zahvaljujući politici Vlade Republike Srbije i SVM radovi su započeti radi povećanja kapaciteta terminala za prijem drumskog, teretnog saobraćaja.

    Rekonstrukcijom i proširenjem prelaza sa 16 saobraćajnih traka na 24, postojeći kapaciteti protoka praktično su povećani za 50%. Deo radova na graničnom terminalu je završen pre predviđenog roka. Povećanje kapaciteta graničnih prelaza je prioritet i moram da naglasim da je SVM bio inicijator otvaranja dodatnih malih graničnih prelaza, kao što su Rabe – Kibekhaza i Bački Vinogradi – Ašothalom, za koje se nadamo da će uskoro raditi i 24 sata u toku cele nedelje.

    Naravno, mi ćemo i dalje raditi na tome da se korisnicima graničnih prelaza obezbedi lakši prolaz. Rekonstrukcija železničkog saobraćaja u Srbiji je očigledno bila dobra odluka od strane Vlade Republike Srbije. U našim krajevima je u toku modernizacija železničkih pruga, kao i infrastruktura železničke stanice i saobraćajna signalizacija.

    Više puta sam putovao vozom između Beograda i Novog Sada i moji utisci su veoma pozitivni. U narednom periodu se očekuje da se završi projekat izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta. Pruga će biti duga 305 kilometara i vozovi će se kretati brzinom 200 kilometara na sat. Radovi su počeli krajem 2017. godine i do sada je u saobraćaj puštena deonica od Beograda do Novog Sada duga 75 kilometara, a u toku su radovi na deonici Novi Sad – Subotica – mađarska granica u dužini od 108 kilometara. Do sada se vozom od Beograda do Budimpešte putovalo oko osam sati, a kada pruga bude kompletno gotova putovanje će trajati najviše dva i po sata.

    Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju potpisan je u Subotici dana 4. jula 2022. godine. Potpisivanjem ovog sporazuma i njegovom primenom omogućen je nesmetan železnički saobraćaj između dve države za vreme izvođenje radova na modernizaciji pruge Beograd-Budimpešta.

    Naravno Poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona i dalje ćemo raditi i zalagati se za dobru saradnju dve države. Hvala na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima Đorđe Pavićević.
    ...
    Zeleno-levi front

    Đorđe Pavićević

    ZELENO - LEVI KLUB, NE DAVIMO BEOGRAD, MORAMO
    Hvala gospodinu predsedavajućem.

    Je bih nekoliko reči rekao o ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o obnovljivim izvorima energije, jer čini mi se da ovaj zakon nije donet zaista u ozbiljnoj nameri da se vrši nekakva reforma ili da se poveća stepen obnovljivih izvora energije u ukupnog energetskoj proizvodnji, nego je u stvari donet iz nekoliko razloga koji su bili tehničke prirode ili su bili zahtevi EU, a i olakšala su se strateška partnerstva sa ovim zakonom. Vrlo je neobično da se on donosi u periodu kada imamo reformu EPS-a, a da u stvari na neki način ovaj zakon ne dotiče u značajnoj meri sve to.

    Čuli smo od ministarke da će integrisani nacionalni energetski plan biti doneto tokom 2023. godine. znači, posle koliko, šest sedam godina kašnjenja. Ono što je neobično jeste da se on donosi nakon promene statusa EPS-a. Znači, nakon njegovog pretvaranja u akcionarsko društvo i nakon započetih reformi u EPS-u. Znači, prvo pravimo reforme, pa onda donosimo nacionalnu strategiju o tome kako ćemo praviti reforme ili Ministarstvo već zna kako će te reforme izgledati u ovom slučaju.

    Samo nekoliko reči zašto mislimo da su ove promene daleko od dovoljnih. One naravno rešavaju ove tehničke probleme za čiju smo ekspertizu čuli od prethodnog govornika, ali rešavaju tako što smanjuju proizvodnju malim proizvođačima. One takođe menjaju ono što se naziva u zakonu fidin tarife, ali prevode ih u akcije preko određene količine proizvodnje, ali to isto nije nešto što je ova Vlada smislila, to su prosto zahtevi koje postavlja EU pred nas kako bi bili deo tog tržišta.

    Ono što takođe Vlada ovim predlogom i to je ono što je možda najveća kritika jeste da se nije prosto dotakla neke stvari koje se tiču ovog zakona, jer pretpostavljam da ćemo nakon donošenja integrisane strategije u stvari morati ponovo da menjamo zakone. Recimo, zašto sa spiska povlašćenih proizvođača nisu ili zašto se on nije preispitao zašto su tamo i dalje moguće mini hidroelektrane za koje znamo kakav je efekat i kakvu proizvodnju imaju. Tako da naš poslanički klub neće glasati za ovaj zakon. postoji još mnogo razloga, ali ja bih stao ovde, jer vreme odmiče. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Reč ima ministarka Dubravka Đedović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dubravka Đedović Handanović

    | Ministarka rudarstva i energetike
    Hvala.
    Samo da odgovorim na par konstatacija.
    Što se tiče usaglašenosti ili vremenskog toka stvari između sa jedne strane reforme „Elektroprivrede Srbije“, a sa druge strane predložene izmene zakona ili pak nacionalnog energetskog i klimatskog plana, moram da podsetim da je još 2014. godine doneta odluka o promeni pravne forme „Elektroprivrede Srbije“ u akcionarsko društvo i da apsolutno ona nema nikakve veze sa ostalim radnjama koje radimo i na čemu radimo, a pre svega na ovim strateškim dokumentima koja jesu naša obaveza i koji su nam potrebni.
    Znači, Nacionalni energetski klimatski plan je nešto što je pre svega nama potrebno. Mi ne kasnimo sa njegovim usvajanjem, sigurno ne šest ili sedam godina. Obaveza da se usvoji Nacionalni energetski klimatski plan za Republiku Srbiju je nastupila 2021. godine. Ona proizilazi iz toga da je Republika Srbija članica Energetske zajednice i da sve članice Energetske zajednice, takođe kao i zemlje EU, treba da usvoje ova dokumenta i ovaj plan, koji pre svega treba da definiše smanjenje emisije štetnih gasova, treba da definiše povećanje energetske efikasnosti i treba da definiše povećanje udela obnovljivih izvora energije, znači neke stvari koje su bitne za energetsku tranziciju i za više izvora iz obnovljivih izvora energije, što je ono čemu i mi težimo, samo što znamo da taj proces iziskuje vreme, da iziskuje velika finansijska sredstva. Mi moramo pažljivo da ga planiramo, što i radimo.
    Takođe, želim da podsetim da su zemlje EU donosile više godina svoje nacionalne energetske i klimatske planove. Znači da im je trebalo puno vremena da iste izrade, baš zato što nije tako jednostavno da se pokažu kako će određeni ciljevi, kada su u pitanju pogotovo obnovljivi izvori energije, da se dostignu. Evropska komisija postavlja veoma ambiciozne ciljeve pred zemlje članice. One imaju svoje poteškoće, svaka od njih, pogotovo one koje se oslanjaju na ugalj kao bazni energent ili pak na nuklearnu energiju, da obrazlože i da naprave kredibilne planove kako da ispune te targete. Zato su one više godina donosile ovakve planove, određene zemlje. Mislim da mi, kao što sam rekla, uopšte ne kasnimo.
    Moram da podsetim sve građane Republike Srbije da smo se mi obavezali da se integrišemo u evropsko energetsko tržište, odnosno u jedinstveno tržište kada je u pitanju energija, pre nego što smo i postali članica EU, pa zbog toga moramo da transponujemo određena pravila i propise mnogo brže, odnosno makar istim tempom kao što to čine zemlje članice. To nije jednostavno, zato što nemamo isti pristup finansijskim sredstvima kao što to imaju zemlje članice, pa se borimo koliko možemo i nastavićemo da se borimo, što se toga tiče.
    Kada pričamo o određenim odredbama Predloga izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije, ja ću ponoviti da Predlog zakona treba da reši i tiče se instalisane snage proizvodnih objekata kupaca-proizvođača. Postojeće rešenje predviđa da kupci-proizvođači mogu bez ograničenja da se priključuju na elektroenergetski sistem, pri čemu je njihova odgovornost prema elektroenergetskom sistemu u potpunosti isključena. Oni nemaju balansnu odgovornost, uživaju pravo na prioritetni pristup, nisu dužni da učestvuju u pružanju pomoćnih usluga. U evropskoj praksi upravo kupci-proizvođači su ograničeni po snazi, i to uglavnom na male snage, manje od 400 kilovata.
    Pomenuću samo, da se ne bi poredili sa zemljama Zapadne Evrope, koje su odmakle daleko i počele da sprovode zelenu tranziciju pre 15 godina, pomenuću Gruziju. Ona ima ograničenje od 100 kilovata, Jermenija od 150 kilovata, Bosna i Hercegovina 50 kilovata, Crna Gora 50 kilovata, Makedonija, domaćinstva 4 kilovata, a ostali kupci-proizvođači do 20 kilovata. Znači, ograničenje instalisane snage kupaca-proizvođača je potrebno da bi se stvorili uslovi za uvođenje novog koncepta koji postoji u EU, ali odnedavno, a to je koncept aktivnog kupca, kroz izmene Zakona o energetici koje planiramo da sprovedemo ove godine, a da bi opet integrisali određene direktive EU, a koji će omogućiti pre svega privredi da instalira solarne elektrane za sopstvene potrebe i višak proizvedene električne energije da plasira u mrežu, uz pojačanu odgovornost prema operaterima sistema, znači prema „Elektromreži Srbije“ i „Elektrodistribuciji Srbije“, pre svega.
    Zato se predlaže zapravo da se limitira instalisana snaga, to je nešto što ćemo uraditi da bi bili pre svega usaglašeni i sa onim što razvijene zemlje rade, koje su počele sa integracijom obnovljivih izvora energije mnogo pre nego mi. Mi zapravo nemamo za sada još uvek problem neusklađenosti sa EU kroz ovaj zakon, mi zapravo pokušavamo da dodatno zaštitimo operatere našeg prenosnog sistema, znači naše državne kompanije koje treba da obezbede neometan prenos električne energije i distribuciju električne energije svim građanima naše zemlje.
    Uočili smo, bili smo ambiciozni 2021. godine kada smo doneli Zakon o obnovljivim izvorima energije, baš da bi podstakli proizvođače da više ulažu u ove projekte, pa smo ponudili određene olakšice, ali nakon implementacije ovog zakona zapravo se došlo do zaključka da zbog ogromnih zahteva koji su pristigli i u „Elektromrežu Srbije“ i u „Elektrodistribuciju Srbije“ za priključenje, koji su jednaki dva i po puta većoj instalisanoj snazi svih proizvodnih kapaciteta električne energije u našoj zemlji, da moramo da uredimo pre svega i veću odgovornost stavimo pred investitore, da bi zaštitili naš sistem i da bi zaštitili njegov neometan rad i isporuku električne energije svim građanima i privredi u Republici Srbiji.
    Nadam se da sam uspela da pojasnim. Zahvaljujem se na komentarima koji se tiču ovog zakona. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala vam.
    (Đorđe Pavićević: Replika.)
    Ne, niste pomenuti.
    Reč ima Tatjana Manojlović. Izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Tatjana Manojlović

    Demokratska stranka - DS
    Poštovani građani Srbije, Predlog zakona o elektronskim komunikacijama je jedan od onih koje je Srbija dužna da usvoji na putu za članstvo u EU. U njima ima rešenja koja su prepisana iz evropske prakse i koja su gledana pojedinačno sasvim prihvatljiva, poput rešenja o registraciji pripejd korisnika mobilne telefonije ili rešenja kojim se stvaraju preduslovi da operatori pravičnije i efikasnije dele infrastrukturu, radi kvalitetnije i raznovrsnije usluge krajnjim korisnicima.

    Ali šta je sporno? Sporno je što se njim ne rešavaju ključni problemi koje imamo u ovoj oblasti. Između ostalog, ne rešava se problem zloupotrebe „Telekoma“ od strane vladajućeg režima. „Telekom“ je, teorijski, akcionarsko društvo i vlasništvo svih građana Srbije, a u stvari je oružje u rukama vlasti, režimska fontana želja.

    Šta god Vučiću padne na pamet, a ima veze sa sferom telekomunikacija i elektronskim medijima, on to preko "Telekoma" ispunjava i to nije poznato znači nama. O tome se sada govori i u Briselu i to će biti i deo izveštaja o napretku Srbije na putu pridruživanja EU, gde se kaže da je "Telekom" kompanija koja zloupotrebljava svoj dominantan položaj na tržištu i koji vladajuća stranka koristi da bi povećala svoj uticaj na medije u Srbiji.

    Da ne spominjemo i sve manipulacije i pritiske na konkurenciju, negativne kampanje koje vode, zloupotrebljavaju i državne resurse u salama mesnih zajednica, pošta i tako dalje. Tu uhlebljuju i SNS kadrove, aktiviste i tako dalje.

    Suština je u tome da, nakon donošenja i ovog zakona i seta medijskih zakona koji slede, ništa se ne promeni, da sve ostane isto, da Srbija tumara u mraku dok Vučić radi šta mu je volja. A zašto? Da u tom mraku ne bismo mogli da postavljamo pitanja, da ne bismo mogli da pitamo zašto, na primer, jedemo najskuplju hranu u Evropi, koristimo najskuplji benzin, zašto nije uhapšen niko zbog sloma EPS-a , gde su nestali potpisi građana protiv rudarenja litijuma, gde su nestala dva minuta sa naplatne rampe, zašto su Srbi sa Kosova i Metohije najobespravljenija grupacija u Evropi

    Za šta se tačno Aleksandar Vučić tokom deset godina pregovaranja i silnih pobeda koje je u tom toku pregovaranja postigao, izborio da njima bude bolje? Da imaju pasoše koje dobijaju u Ljermontovoj u Beogradu sa kojima apsolutno ne mogu ništa i znate da je to tačno.

    Umesto sinoćne predstave na jednoj od televizija gde je Aleksandar Vučić glavni i odgovorni urednik, lepo bi bilo da je Srbima sa Kosova i Metohije jasno i glasno rekao, umesto što je tamo glumatao, imao svoj igrokaz, da im je jasno i glasno rekao šta se dešava, šta ih to bolje čeka od ponedeljka kada na izbore, za koje ih je on posavetovao da ne izlaze, kada ne izađu i kada tamo dođe neka nova vlast koja neće zastupati interese Srba iz četiri opštine sa severa Kosova ili da im kaže ko pali automobile, a bogami i kuće, onima koji su preregistrovali tablice na RKS.

    Neke, prema poslednje informacijama koje imamo, a koje ne možemo dobiti iz medija koje uređuje Aleksandar Vučić, naši hapse na Jarinju i drže u Centralnom zatvoru u Beogradu pod optužbom da ruše ustavni poredak, a zapravo su se samo oteli kontroli Srpske liste, one Srpske liste koja je naredila emitovanja neljudskog, zlikovačkog spota protiv Olivera Ivanovića na Televiziji Most, koja se finansira sredstvima građana Srbije. Međutim, od javnosti Srbije se krije i ko je napravio taj spot i ko je platio emitovanje na Televiziji Pink, uprkos zakonskoj obavezi da se to zna.

    Zato mi iz Demokratske stranke imamo samo jedno da vam poručimo – nećemo glasati ni za jedan od ovih predloženih zakona, jer Srpska napredna stranka apsolutno obesmišljava i najbolja zakonska rešenja, ali imamo da vam poručimo – odgovaraćete za sva zlodela i nepočinstva, za rasturanje, razaranje Republike Srbije u skladu sa zakonima i Ustavom ove zemlje.

    Hvala.