Zahvaljujem vam se, uvaženi poslaniče, na ovom pitanju. Evo, u izlaganju sam čak i zaboravila to da kažem, a znam da je jako bitno. Član 35. zakona jasno definiše da je u regularnim područjima minimum 35% finansiranja osiguranja, a u područjima koja su ugrožena minimum je 40%. Znači, ovde su definisani samo minimumi.
Odmah nakon što zakon, a ja se iskreno nadam da će poslanici u danu za glasanje glasati za ovaj zakon, bude usvojen, ići ćemo sa uredbom na Vladu, gde ćemo definisati za ugrožena područja, kao što je i do sada bilo, 70%. S tim što smo otvorili mogućnost da to ne bude samo ovih pet područja koja su do sada bila ugrožena, nego ukoliko se zbog vremenskih neprilika ili prilika, kako god, i klimatskih promena koje nam se dešavaju, i neka druga područja desi da budu u narednom periodu ugrožena, možemo i da proširimo tu listu, sad smo otvorili jasno zakonsku mogućnost da ta stvar može biti promenljiva.
Tako da nema nikakve bojazni, kao što je i do sada bilo, za ovih pet područja sigurno ide 70%, ukoliko se proceni da još neki region je ugrožen ili može biti ugrožen, mi ćemo i njega svrstati u to. hvala vam puno.

Zahvaljujem ministarki na pojašnjenju.
Reč ima ministar Mihailo Jovanović.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, dragi narodni poslanici, drage kolege ministri, građanke i građani Srbije, iskoristiću današnje obraćanje da vam dam neke interesantne podatke koji se tiču predloženog zakona o elektronskim komunikacijama i da dodatno pojasnim građanima koristi koje donosi ovaj zakon, koji se predlaže prvi put posle 13 godina.
Krenuo bih od ovog člana koji kaže da smo propisali da se uvodi elektronski račun i da će pružaoci telekomunikacionih usluga, dakle, „Telekom“ operatori biti dužni da svojim korisnicima, znači građanima, izdaju račune za usluge u elektronskom obliku. To znači da će građani putem imejla dobijati račune i da će ih, naravno, telekomunikacioni operatori blagovremeno na pogodan način obaveštavati o tome i naravno ko želi da dobije račun u papirnoj formi, moći će da nastavi da prima račun u papirnoj formi.
Ali ovde bih hteo da istaknem jedan interesantan podatak, gde smo sračunali kolike su ekološke uštede zbog toga što ćemo preći na elektronsku komunikaciju između „Telekom“ operatora i građana. Rekli smo ako mesečno imamo samo pet miliona računa u papiru, a ima ih mnogo više, koji će biti zamenjeni, i ako je za svaki račun potrebno dva papira i tako 12 meseci, mi godišnje štedimo 120 miliona listova papira. Ako se to preračuna koliko je potrebno stabala da bi se napravilo 120 miliona papira, mi ćemo godišnje štedeti najmanje oko 12.000 stabala, oko 51 miliona litara vode i oko 4.500 megavat-časova struje, sa jednom malom odredbom zakona koji kaže da se uvodi elektronski račun.
Druga stvar koja mi je bitna i koju želim još jednom da podvučem i hvala svim narodnim poslanicima koji su oko toga pričali i diskutovali, Marijanu Rističeviću i Uglješi Markoviću i Mariji Jovanović i kolegi Draganu Jovanoviću, to je ta izgradnja širokopojasnog interneta u selima Srbije koje će nam značajno pomoći u dve stvari.
Jedno je, dalji razvoj elektronske uprave, elektronske trgovine i digitalizacije. Pokazaću vam jedan interesantan podatak gde različite međunarodne institucije analiziraju uspeh Srbije kada je u pitanju elektronska uprava. Ujedinjene nacije su nas prošle godine, 2022. godine proglasile za jednu od deset zemalja u svetu koje najbrže napreduju kada je u pitanju razvoj elektronske uprave.
Svetska banka je u svom indeksu razvoja digitalizacije i digitalne transformacije zemalja u svetu Srbiju svrstala na četvrto mesto u Evropi i na 11 mesto u svetu. S druge strane razvoj digitalizacije je bitan i za našu privredu i za razvoj našeg IKT sektora.
Sa ponosom želim još jednom da ponovim ono što verovatno mnogi znaju, ali nije zgoreg da još jednom to kažemo. Izvoz našeg IKT sektora u 2022. godine je dosegao neverovatnih 2,7 milijardi evra, dok je 2012. godine bio 375 miliona evra. Znači, za deset godina smo uspeli da porastemo više nego sedam puta, znači, ne 7%, ne 70%, nego sedam puta.
Još više ohrabruje podatak iz februara koji nam kaže kada je u pitanju izvoz IKT usluga, gledajući januar i februar 2023. godine, taj izvoz je iznosio 500 miliona evra i veći je u odnosu na isti period prethodne godine, čak 44%, a 2014. godine ukupan izvoz IKT usluga za celu 2014. godinu je bio 487 miliona evra. Znači, u dva meseca 2023. godine više nego u celoj 2014. godini.
Zašto nam je dalje značajan širokopojasni internet u selima? U ovom trenutku oko 75% teritorije Republike Srbije ima brzi internet protoka preko 100 megabita u sekundi. Nama je internet bitan iz najmanje četiri razloga. Jedan je dalji razvoj elektronske uprave. Svi ovi elektronski servisi, pa naravno i E-agrar, matične knjige, upis dece u osnovne škole, sve to može ako imamo internet. I dalji razvoj E-uprave je moguće samo ako imamo brzi internet.
Sa uvođenjem interneta u selima dalje ćemo napredovati na ovim listama, naravno i svim onim građanima koji nemaju internet omogući ćemo tu komunikaciju sa državom putem telefona ili putem interneta.
Druga bitna stvar, zašto je bitno da uvodimo internet i u selima je digitalizacija sistema prosvete. Vi znate da smo uveli i digitalne udžbenike i digitalnu nastavu i digitalne sadržaje, ali šta ćemo sa onim školama, sa isturenim odeljenjima koji nemaju internet. Mi smo do sada povezali oko 1.900 osnovnih i srednjih škola. Sada je na redu i da ta mala isturena odeljenja dobiju internet. Time pokazujemo da nam je svako, pa i malo istureno odeljenje osnovne ili srednje bitno, da nam je svaki đak bitan i da nam je svako selo bitno.
Treći bitan razlog je pokretanje biznisa. Onog trenutka kada imamo internet i u selima, to je mogućnost i za te meštane da pokrenu svoj biznis, da preko interneta, elektronske trgovine, prodaju svoje proizvode, poljoprivredne proizvode ili neke druge proizvode. To daje njima mogućnost da ostanu tu na selu, da možda rade u velikim mestima, ali da žive u selima, da ostanu na svojim ognjištima i da odatle prodaju preko interneta svoje poljoprivredne proizvode.
Četvrti razlog zašto je bitno uvoditi internet je zbog multimedijalnog sadržaja, zbog televizije, zbog digitalnih sadržaja, sportskih sadržaja, zbog kulturnih sadržaja, itd.
Na kraju, i time završavam, interesantan podatak je koji je dala Svetska banka, da svakih 10% povećanja širokopojasnog interneta u nekoj zemlji dovodi do rasta BDP 1,3 do 1,4%. Mi imamo 75% teritorije pokrivene brzim internetom. Zadatak je da do 2025. godine dođemo do 99% pokrivenosti. To znači, da nam je mesto za rast 24%. To znači, samim tim, da imamo mesta za rast od 3,1 do 3,3% BDP, što je neverovatno veliki rast. To je dodatni razlog zašto je bitan ovaj zakon i zašto smo širokopojasni pristup internetu proglasili ovim zakonom, za koji se nadam da ćete svi glasati u petak, kao deo univerzalnog servisa, kao nešto što svaki građanin Republike Srbije treba da ima. Hvala vam veliko.

Zahvaljujem se uvaženom ministru.
Po redosledu prijave za reč, Nikola Nešić.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege.

Kao master inženjer telekomunikacija sa skoro decenijskim iskustvom u oblasti telekomunikacija danas ću govoriti o ovom Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama.

Predložio sam 18 amandman na Predlog zakona koji smatram kada biste usvojili da bi upotpunili ovaj zakon koji sa jedne strane bi još više štitio interese građana, a sa druge strane omogućio ravnopravnu tržišnu utakmicu, među operaterima, kao i dinamičan razvoj telekomunikacija.

Želim da kažem da mi je žao što ovaj zakon nije predvideo ono što će predvideti budući zakon o širokopojasnoj infrastrukturi koji sam saznao da će biti tek pisan krajem sledeće godine. Zašto mislim da je važno da ovaj zakon, odnosno određeni članovi budućeg zakona, da se nađu već sada u postojećem zakonu i zašto smo sada propustili šansu. Evo, daću jedan dokaz iz Kragujevca, 14. marta ove godine asfaltiran je ulica Miodraga Aleksića i ona je već raskopana. Ta nesinhronizacija je strašna i to je bacanje para građana Srbije.

Mislim da moramo da zakonski onemogućimo bilo kakve buduće zloupotrebe ili neznanja ili kako god. Znači, zaista smatram i to sam kada je bio i Zakon o ministarstvima, premijerki Ani Brnabić takođe sugerisao, da je potrebna bolja sinhronizacija između sektora. Nadam se da ćete ipak u budućem zakonu o planiranju i izgradnji ipak naći način da ovu sinhronizaciju nekako uspostavite.

Takođe, predlažem da se formira jedno regulatorno telo za elektronske komunikacije, poštanske usluge i elektronske medije koje će objediniti nadležnosti postojećih regulatora Ratela i REM-a. Zašto ovo predlažem? Zbog toga što smatram da REM ne sprovodi svoje obaveze koje se obavezne zakonom, odnosno ne reaguje na dešavanja koja su u emitovanom sadržaju, na nasilje, na diskriminaciju, na političke zloupotrebe, na zloupotrebe položaja prilikom dodele nacionalne frekvencije.

Naš predlog, odnosno predlog stranke Zajedno, motivisan je željom da dinamička oblast koja je predmete razmatranja, a to su informacione komunikacione usluge uredi kvalitetnije i primerenije u duhu sadašnjeg vremena sa ciljem efikasnije regulacije i smanjenja budžetskih izdvajanja. Zašto je sve ovo sada povezano i odakle osnova da ovako nešto mogu da predložim? Svedoci smo sve intenzivnog razvoja informacionog komunikacionih tehnologija i usluga, tzv. tehnološka konvergencija upravo je dovela do toga da se sada sve poruke danas šalju jednom mrežom, internetom, a da se prikazuju, na primer na jednom uređaju, odnosno mobilnim telefonom.

Kako danas razgovaramo sa rodbinom u inostranstvu? Da li preko međunarodnih skupih telefona ili upravo preko aplikacija ako imamo internet i mobilni telefon? Da li sve više građana gleda filmove preko striming kanala ili gleda preko televizije? Danas svako ko ima mobilni telefon sa kamerom i pristup internetu može biti kreator komercijalnog sadržaja.

Da su ovo primeri dobre prakse, govorim samo iz Evrope, u Austriji još od 2001. godine ova regulatorna tela su spojena, u Republici Irskoj od 2002. godine su ova regulatorna tela spojena imaju čak i domene u svojoj oblasti, UK Ofkom, od 2003. godine ima čak šest objedinjenih regulatornih tela, Mađarskoj MMMH od 2010. godine upravo je objedinio Ratel i REM, Slovenija Akos od 2014. godine i tako dalje, mogu sad još da nabrajam.

Da li imamo finansijskog utemeljenja? Pa, tri i po miliona evra izdvajamo danas za REM. Šta danas REM radi? Mislim da je to pitanje na koje svi znamo odgovor.

Imamo li opravdano i valjano obrazloženje zašto bismo toliki novac nonšalantno lako trošili, imajući u vidu da bogatija društva nastoje da na ovome uštede i to još pre dvadeset godina?

Što se tiče efikasnosti, REM ovakav kakav je teško da bi mogao biti neefikasniji, tako da je svaka smislena promena samo korak napred.

Nadam se da ćete podržati ovaj predlog izmene zakona.

Hvala.

Reč ima ministar Jovanović.

Hvala vam na sugestijama i amandmanima koje smo već detaljno analizirali i gledali.
Tačno je da je Zakon o širokopojasnoj infrastrukturi potreban da bi do kraja transponovali evropski zakonik, evropski kod koji se tiče telekomunikacija i, kao što je poslanik Dragan Jovanović rekao, da smo mnogo na ovim brzo i efikasno na ovaj prvi zakon uradili, u roku od sto dana, u prvih sto dana Vlade smo uspeli da ga predložimo Vladi da se nađe u skupštinskoj proceduri, želim da vas informišem da nećemo čekati kraj 2024. godine, da smo već krenuli da radimo na draftu izmena i dopuna zakona o širokopojasnoj infrastrukturi.
Pozivam vas da zajednički sednemo i najbitnije tačke tog zakona definišemo. Naravno, on će ići i na javnu raspravu i tu će biti mesta za dodatna usaglašavanja.
Što se tiče ovog Zakona o elektronskim komunikacijama, želim da istaknem ono što smo još uradili u njemu, a tiče se izgradnje mreža infrastrukture. Uveli smo obavezu objavljivanja geografskog pregleda rasprostranjenosti širokopojasnih mreža.
Naime, regulatorno telo, odnosno RATEL će imati obavezu da objavljuje informacije o širokopojasnim mrežama na ovom geografskom portalu i da ga uredno ažurira, čime će subjekti koji imaju interes izgradnje telekomunikacionih mreža imati mogućnost da prate izgradnju mreža na njemu, a i mi smo napravili korak više i već sad na sajtu Ministarstva informisanja i telekomunikacija možete da vidite napredak, recimo, izgradnje ovog širokog pojasnog ruralnog interneta u realnom vremenu. Tu smo dali i planove izgradnje i dinamiku kako smo trenutno pokrili sela.
Što se tiče sinhronizacije, prilikom izgradnje i Zakona o izgradnji želim da istaknem da smo mi upravo i dali primer kod Moravskog koridora, odnosno digitalnog koridora kako to treba raditi i upravo će to biti naš prvi digitalni auto-put, jer će, pored auto-puta, postojati i telekomunikaciona kablovska infrastruktura sa odgovarajućim kablovima, a i stubovi koji su tu za mobilnu telefoniju kako 4 G, tako i sutra 5 G, koja će slediti nakon ovog zakona.
Ono što zajedno radimo sa Ministarstvom infrastrukture, upravo smo im dali mišljenja da se prilikom izgradnje ovih velikih linijskih infrastrukturnih projekata uvek traži mišljenje Ministarstva informisanja i telekomunikacija, da zajednički planiramo izgradnju tih regionalnih tranzitnih telekomunikacionih kapaciteta.
Što se tiče spajanja REM-a i RATEL-a, to je veoma, čini mi se, teška aktivnost, jer se tiče čak dva ili tri zakona, zakona koji se tiču medija i zakona koji se tiču elektronskih komunikacija i mislim da bi u ovom trenutku to bilo veoma kompleksno i komplikovano uraditi. U svakom slučaju, mi u ovom trenutku i radimo na izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. Oni će se naći na javnoj raspravi i eto prilike da zajednički prodiskutujemo i te zakone koji se tiču medija.
Hvala.

Po prijavi za reč, narodni poslanik Dušan Radojević.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi set jako važnih zakona za naše sugrađane i među njima je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i ja ću posebnu pažnju upravo tom zakonu posvetiti ne samo što sam član Odbora za zaštitu životne sredine, već i vidim da je to tema koja naše građane zanima. Poslednjih godina sve više u javnosti se potencira na tome. Mnoge grupe građana su formirale politike na tim temama, prešle cenzus i, jednostavno, nametnuli tu temu u društvu i to je dobro.

Jako je važno danas da građani znaju kakvu vodu piju, kakav vazduh udišu, žele čistu prirodu i na nama je kao državi da im omogućimo zdravu životnu sredinu, ali i građanima da se uključe i da vode račune o svojim postupcima kako bi sačuvali životnu sredinu.

Ono što je jako bitno je da je iza nas još jedna uspešna grejna sezona i primetili smo da je uglavnom tema u medijima i na društvenim mrežama bio kvalitet vazduha. Primetili ste da je kvalitet lošiji i da nekako građani konstantno na to potenciraju u zimskom periodu i zagađenje tog vazduha je razlog i individualnim ložištima u našim domaćinstvima i uopšte za vreme grejne sezone, kada se, usled sagorevanja uglja, mazuta ili drva, dolazi do zagađenja vazduha i emitovanja negativnih štetnih čestica u vazduhu.

Šta je jako bitno da se kaže kada je u pitanju kvalitet vazduha? On se nije menjao u poslednjih 30 godina. Samo danas ga primećujemo da je lošiji. Razlog tome je što su društveni standardi i kvalitet života u našoj zemlji porastao.

Od 2016. godine, pa do danas intenzivno vidimo kako privreda napreduje i automatski sve više i više ima mogućnosti za radnim angažovanjem i zaposlenost je na višem nivou u našoj zemlji, tako da danas građani sve više primećuju životnu sredinu, kvalitet nekih drugih, recimo, društvenih sadržaja u gradu i svega onoga što im nije bilo u fokusu od 2000. do 2012. godine, jer tada su se borili za golu egzistenciju. Dakle, neke druge teme su bile prioritet. Danas se usled porasta standarda u društvu nameću neke druge teme i to je dobro da danas pričamo o životnoj sredini, a kada o njoj pričamo, treba govoriti o tome šta je država preduzela po tom pitanju.

Mi, recimo, možemo da donesemo zakon da zabranimo da se grejemo na drva i ugalj, ali onda ćemo rešiti jedan problem vezano za zaštitu životne sredine, ali ćemo napraviti niz drugih. Dakle, jako je bitno da sistemski i polako pristupamo rešavanju tog problema i trebaće nam deset i možda više godina da ga otklonimo, ali je suština da smo na vreme počeli sa tim merama, a najbolje mere su koje država i nadležno ministarstvo propisuju, a to su subvencije za zamenu stolarije, zamenu kotlova, prelazak jednostavno… Podizanje energetske efikasnosti naših domova za nabavku termičkog omotača i svega onoga što je neophodno kako bi građani prešli na neke ekološki prihvatljive energente, kao što je, recimo, gas.

Da bismo došli do toga, bitno je da omogućimo građanima i duplo jeftinije priključke za gas, kao što je to država i uradila i to su konkretne mere gde lokalne samouprave sarađuju sa nadležnim ministarstvom i obezbeđuju građanima sredstva kako bi oni prešli na neke ekološki prihvatljivije metode kada je grejanje u pitanju.

Dakle, suština je konstantno pomagati sugrađanima da prelaze na bolje načine grejanja i jednostavno svega što je potrebno da se prekine emitovanje štetnih čestica u vazduhu.

Pored vazduha, jako je bitna i voda. Mi možemo da kažemo u Čačku da smo pripremili planski dokumenta za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda na sedam hektara u naseljenom mestu Atinica. Cilj je da sve otpadne vode koje završavaju u rekama završe prvo u toj fabrici da se prečiste, pa da onda idu dalje i zato nam je potrebna i pomoć EU i njihovih prisutnih fondova. Dakle, u pitanju su 32 miliona evra i mi smo ubeđeni da će uskoro i početi izgradnja te fabrike, jer je to nešto što jednom gradu kao što je Čačak nedostaje i to je ono što nam ministarstvo konstantno pomaže u tome, a pored svega toga moram da pohvalim i nadležno ministarstvo, jer smo u prethodnom periodu dobili 15 hiljada kanti za primarnu selekciju otpada. Dakle, to su sve mere koje građanima pomažu da očuvaju svoju životnu sredinu i vidimo da je sve veće interesovanje građana da učestvuju u selekciji otpada i u procesu recikliranja.

Da biste me razumeli o čemu pričam i koliko ekologija nije bila interesantna tema, pa ni u Čačku od pre 2012. godine, to je da smo mi nasledili jednu deponiju na samo dva, tri kilometra od centra grada u naseljenom mestu Prelići, blizu Atinice, koja se prostirala na 12 hektara. Resorno ministarstvo nam je dodelilo 200 miliona dinara kako bismo rekultivisali i sanirali tu nesanitarnu deponiju.

Možete misliti kako je u letnjem periodu kada tu ima 1.000 domaćinstava koja uz granicu sa tom deponijom žive i u letenjem i u zimskom periodu, a posebno u letnjem. Pritom, imalo je dosta nekontrolisanih požara.

Dakle, sve smo to sanirali zahvaljujući tom ministarstvu i na taj način se pokazuje kako država i kako lokalna samouprava mogu da utiču na kvalitet životne sredine.

Pored svega toga, ono što je neizostavan deo bio, što smo nasledili, to su mnoge mini deponije kako na gradskom, tako na seoskom području. Država i grad izdvajaju konstantno sredstva za uklanjanje tog otpada, ali problem je što te deponije ubrzo se obnavljaju na istim lokacijama.

Mi smo, recimo, u Čačku, u saradnji sa komunalnom milicijom i komunalnim službama postavili foto klopke na tim mestima nakon što smo uklonili deponiju. To se pokazalo kao odličan metod, jer građani koji su vršili komunalni prekršaj bili su za to sankcionisani i nakon toga se to više nije ponavljalo. Pritom, mediji prate sve te aktivnosti i ono što je bitno, da građani osuđuju takva ponašanja.

Dakle, apsolutno smatram da treba da povećamo kaznenu politiku kad su u pitanju formiranja divljih deponija i nesavesno upravljanje komunalnim otpadom. Ovaj zakon upravo u tom pravcu ide. Znači, prilagođavamo ga evropskim standardima. Sada će se jasno definisati odgovornosti i lica i subjekata koja proizvode otpad, ali i lica koja otpadom upravljaju.

To sam i na Odboru za zaštitu životne sredine isto potvrdio i glasao sam za ovaj zakon. To ću uraditi i u danu za glasanje. Pozivam vas da svi podržimo ovaj zakon, zato što ekologija ne treba da bude neka dnevno politička tema i ne treba da ima neku političku boju, već je to tema koja zanima sve naše sugrađane.

Mislim da resorno ministarstvo zaista vodi računa o životnoj sredini. Sam podatak da smo u poslednjih par godina sa 3.200 deponija očistili na 700 i nešto pokazuje volju i planove nadležnog ministarstva da se sa deponijama izbori. Zato ću u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poslaniče.
Po prijavi za reč, Nikola Dragićević.