Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Prvo hoću da se zahvalim i na pohvalnim rečima za zakon, da je dobar, da je lepo napisan, da nudi nova rešenja. Ali ono što je najvažnije – taj zakon će pokazati koliko je dobar onda kada bude počeo da bude primenjivan.
Da, i dalje odgovorno tvrdim da država vodi računa o radnicima i koliko god imao mana i problema Zakon o radu, ovaj Zakon o radu je omogućio da u Srbiji bude otvoreno 580 hiljada novih radnih mesta. Da nije menjan Zakon o radu, ne bismo mogli da uđemo u reindustrijalizaciju Srbije, ne bismo mogli da povećavamo broj zaposlenih, ne bismo mogli da ostvarujemo i veći BDP, ne bismo mogli da ostvarujemo značajno veći izvoz, ne bismo mogli da računamo na veće budžetske prihode, ulažemo u naše zdravstvo, ulažemo u infrastrukturu, ulažemo u nauku, ulažemo u energetiku, ulažemo u sistem odbrane.
Je li to savršen zakon? Nije. Jel ima problema u njegovoj primeni? Ima. Ozbiljno pratimo ono što su problemi i izlazićemo sa predlozima konkretnih rešenja.
Da, država vodi računa o radnicima čak i kada ne usvaja, tj. ne utvrđuje predloge od nacrta zakona koje predlaže neko iz onih poslaničkih grupa koje ne tvore vladajuću većinu.
Ima jedna stvar na koju moram da se, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnem, zato što to jednostavno nije ni u redu ni korektno, a to je kada se kaže da su inspektori stari ljudi koji su podložni različitim uticajima. Šta to znači? Ja molim da se ništa ne generalizuje. Ubedljiva većina tih ljudi su časni, čestiti, pošteni ljudi koji rade svoj posao vredno i predano. Njih 214 je izvršilo više od 65 hiljada nadzora, a pre deset godina njih 250 nije uspevalo da ostvari ni 60 hiljada. Ja vas sve molim da ništa ne generalizujemo, pa tako ni pripadnost nečiju nekoj profesiji.
Mogu delimično da se složim sa time što je rečeno. Znate, 17.000 dinara 2012. godine i 40.000 dinara 2023. godine nije dobro ni jedno, ni drugo. Ma, 40.000 je mnogo bolje nego što je ono bilo, kao što je bolje to što danas imamo 2.310.000 zaposlenih, a onda smo jedva prelazili 1.700.000.
Samo da vas podsetim, tada, sa tih jedva premašenih 1.700.000 zaposlenih morali smo da isplaćujemo penzije za 1.600.000 penzionera. Bližilo nam se bukvalno da imamo na jednog penzionera jednog zaposlenog. To je neodrživ i to je nenormalan sistem. To je sistem kojim smo sami sebe uništavali. Zato je to moralo da se prekine.
Još jednu stvar moram da kažem. Dakle, ako pričamo o tome da želimo da zadržimo naše ljude, ja mislim da ozbiljno radimo, koliko god možemo, na tome da zadržimo naše ljude, da ne odlaze iz zemlje na različite načine, ali, znate, u nekima od zemalja koje su pomenute radnik dobije otkaz za jedan minut zato što je tamo takav Zakon o radu. U tim zemljama nemate zloupotrebu bolovanja, a ja ne kažem da svako ko je otvorio bolovanje da je to fingirao. Nije tačno. Nažalost, kao nacija imamo ozbiljnih problema sa zdravljem i ne imali posle svega kroz šta smo prošli i šta nam je rađeno.
U tim zemljama koje se nekima predstavljaju kao obećane, kao što rekoh, za jedan minut se dobije otkaz i nema pobune i ako je negde sistem – hoćeš da radiš, prihvataš to i radiš, nećeš da radiš, nećeš, ali kada pogledate to što izgledaju kao obećane zemlje, daleko su još uvek ispred nas. Nisu imale raspad države, nisu imale hiper inflaciju, nisu imale dugogodišnje sankcije, nisu imale NATO agresiju, nisu imale vraćanje u kameno doba, uništavanjem infrastrukture, uništavanjem privrede, nisu imale pljačkaške privatizacije, ništa od toga…
(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje s mesta.)
Tako je, da su imale ovakvu vlast, kao što imamo mi danas, bile bi još više ispred nas. Ali, u tim zemljama, kada pogledate, prošle godine nije bilo promena visine plate, a bilo je inflacije, a privreda im gotovo ulazi u recesiju. I to nije dobro za nas, da se mi razumemo, zato što smo mi na evropskom kontinentu, zato što smo ekonomski povezani sa tim zemljama, ali je činjenica, činjenica je da je blago, ali sve više, broj ljudi onih koji se vraćaju u Srbiju evidentan i bivaće još više.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju s mesta.)

Molim vas, bez dobacivanja.

To je u vašim redovima neka problematika, pretpostavljam da je to skroz netačno, vezano za ovo što je jedna uvažena narodna poslanica govorila.
Dakle, sve što radimo, radimo da zadržimo ljude da ovde žive. Ali, morate, morate jednu stvar samo da imate u vidu. Ne odlaze naši ljudi preko zato što ih tamo neko mnogo želi, nego zato što tim zemljama nedostaje radna snaga različitih profila, zato što je svet postao jedno globalno selo u kome je omogućeno neuporedivo jednostavnije i lakše kretanje, zato što se i u tim zemljama rađa manje dece nego što ljudi umire. I to je problem i evropske civilizacije i evropskog kontinenta i nazovite to kako hoćete. I te 2012. godine, o kojoj smo govorili, u Srbiju je došlo 1.800 stranih državljana da traži posao. Godine 2012. došlo 1.800, 2022. godine 35.174.
Mnogo je poslova koje u Srbiji naši stanovnici više neće da rade iz različitih razloga.
Što se tiče jedne stvari, tu mogu da se složim i hvala na tome što to govorite, jer ja to osećam kao jednu vrstu podrške za one promene koje treba da ostvarimo, da li je dovoljno 237 inspektora? Nije dovoljno. Nije dovoljno. Da li nam treba više? Treba nam više. Hajde da vidimo kako to da uradimo i da uredimo.
Rečeno je – povećajte plate. Morate da imate u vidu jednu stvar, ne možete da izvučete jednu inspekcijsku službu, pa da joj povećate plate, a ostalih 36 republičkih inspekcijskih službi da kažete ne zanima nas. Ali, da su ubedljiva većina ljudi koji rade taj posao časni, čestiti i dobri, ja verujem da jesu.
Druga stvar, ako je negde postojala sumnja u koruptivnost u radu, jedna od stvari koja je urađena veoma pametno jeste što je omogućeno inspektorima da odu da izvrše inspekcijski nadzor u Vranju, inspektorima iz Vranja da odu u Valjevo, onima iz Valjeva da odu u Bor, onima iz Bora da budu poslati u Zrenjanin, iz Zrenjanina u Rumu itd. I tu je uloženo mnogo. Uloženo je mnogo i u sredstva za rad, u opremanje računarima, motornim vozilima, zaštitnom opremom, svim onim što bi inspektori za rad, što je bilo ranije podrazumevano da imaju, a nisu imali.
Da li je dovoljno 237? Nije. Nastavićemo i dalje da pokušavamo koliko god možemo da privlačimo ljude da rade u toj službi, jer jednostavno, bez nadzora ne možete da sprovodite nijedan zakon.
U onom delu u kojem ste bili konstruktivni, hvala vam na konstruktivnosti. U onome u čemu se razlikujemo u mišljenjima, pa ne bi bilo dobro nikada da svi mislimo isto.
Još jednom, hvala na tome.

Zahvaljujem.
U skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Po redosledu prijavljenih za reč mr Akoš Ujhelji, 55 sekundi. Nije tu.
Sledeći po prijavi za reč je Miloš Parandilović.
Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, slušajući ministra Selakovića, žao mi je što sada nije tu, mislim i dobio sam neke informacije da su Švajcarci pratili prenos Skupštine, pa su pohrlili u srpsku ambasadu da traže radne dozvole.

Da se vratim u sumornu srpsku stvarnost. Mi danas živimo u zemlji gde caruju kupljene diplome koju vode lažni doktori nauka, lažni Evropejci, lažni patrioti, pa, bre, u državi Srbiji danas je sve lažno, kod vas ništa nema pravo.

Tužna je situacija zemlje u kojoj mi danas živimo, a da najbolja deca nam odlaze u beli svet sa kartom u jednom smeru i namerom da se u ovu zemlju nikada više ne vrate, dok mi mažemo oči ovde jedni drugima i pričamo kako živimo u blagostanju. Daleko smo mi od blagostanja u svakom parametru, daleko smo od pravne države.

Država Srbija je u prethodnih 10 godina vladavine SNS toliko devalvirana da se ona danas samo slučajno zove Srbijom. Više bi joj pristajao naziv „Milinijum tim“, pošto je to firma koja drži sve poslove u ovoj zemlji ili, recimo, da bude prćija Aleksandra Vučića, pošto je nažalost na to svedena.

Malo je bilo reči, a malo i vremena imam da govorim, prosečna starost srpskih doktora je oko 53 i 54 godine. Samo gledajte šta će se desiti za 10 godina kada ovi ljudi ispune uslov za penziju, a mi drugih nemamo, jer odlaze odavde glavom bez obzira iz ovog blagostanja. Naši doktori imaju manje plate nego medicinske sestre u Rumuniji. Na to smo sveli ovu državu i ovo društvo u prethodnih 10 godina i još se čudimo što najbolji odlaze odavde, maltene besni smo na njih.

Čuli smo mi mnogo danas besmislenih stvari da se zapitam da li smo mi kao narod sve ovo zaslužili, barem 10 puta su parlamentarci i ministar pomenuli ime predsednika Vučića. Ljudi, jesmo li mi podanici, da li ste vi podanici Aleksandra Vučića ili slobodni građani? Dajte, ispravite malo kičmu, vi odgovarate ovom narodu. Vi treba da budete slobodni poslanici.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Ja bih vas zamolio da se malo obuzdate.

Dakle, mi smo ovu zemlju, odnosno vi, koji je 10 godina vodite, potpuno razorili i razvalili. Privatizovali ste sve institucije u ovoj zemlji, sve ste obesmislili, politički život u ovoj zemlji ste obesmislili. Možete da pričate koliko god hoćete, ja ću ovo reći, i ja ovo sve što pričam ne pričam zbog politike i političkih poena. Ovo pričam zbog savesti ovog društva. Završiće se ovo zlo vreme. Kako vas nije sramota? Kako ćete proći svojim ulicama i pogledati svoje sugrađane u lice? Razorili ste svaku instituciju, zdravstvo ste razorili, razorili ste škole, bolnice. Pogledajte, otiđite u Infektivnu kliniku, 300 metara je od one na Slaviji fontane koju ste napravili, pogledajte u kakvom je stanju.

Razorili ste apsolutno svaku instituciju u ovoj zemlji, sve je obesmišljeno ovde. O čemu vi pričate? Kao da živimo u Švajcarskoj, a ne u Srbiji. Mladost nam odlazi, curi nam, između nogu nam beži i odlazi odavde, iz ove zemlje, a vi pričate o ne znam ni ja čemu. Napravili ste državu i skrojili je po svojoj meri, gde 5.000 funkcionera, računajući i ministre, poslanike, državne sekretare, sve vas ovde, živi u blagostanju, pravi dilove, pravi kombinacije. Napravili ste privatne firme, sami sebi dodeljujete poslove i pričate o nekakvom blagostanju.

Znate šta je sinonim države Srbije danas? Ovaj Safet Pavlović u Žagubici, a koji se ponaša kao šerif. Palma. Cela Srbija leži u hladu ispod jedne velike palme i spava punih 10 godina. Safet Pavlović koji vodi opštinu Žagubica samo zato što odgovara i pristaje na sve što mu Vlada isporuči dole, a za to zauzvrat ima pravo da se ponaša kao šerif u svojoj opštini.

Ljudi, ja sam iz male opštine, iz Priboja, ali tako nešto u Priboju nije moguće da se policija krije iza ćoška, a da batinaši njegovi izviruju iza njegovih leđa i dobacuju i nasrću na narod koji se okupio ispred. To je sramota. I vi pričate o Srbiji 21. veka.

Šta ste napravili na Kosovu? Predali ste im institucije sve u prethodnih 10 godina, a šta ste dobili? Šta ste dobili? Ja vas pitam. Dakle, predali ste sve institucije i sad su Srbi, mučeni, koji žive na Kosovu, uprkos uslovima koje ste im napravili dole, imaju dva izbora…

Samo pripazite na vreme.

Još pet sekundi i završavam.

Imaju, dakle, dva izbora. Jedan je izbor da budu potlačeni pod albanskim vlastima, a drugi je da ih teroriše Srpska lista. Dakle, Srbi na Kosovu biraju između dve okupacije. Kada je dobar francusko-nemački sporazum uzmite i pročitajte ga pred svim poslanicima i građanima ovde.

Zahvaljujem.
Reč ima Milimir Vujadinović, povreda Poslovnika.