Po amandmanu, Miroslav Aleksić.
(Miroslav Aleksić: Replika. Imam pravo na repliku, meni je odgovorio)
Dao sam reč po amandmanu, ništa ime, reakcija samo.

Što se tiče falsifikovanja, pa vi ste to doktorirali. Vi falsifikujete i javnost i realnost i diplome i sve što vam pod ruku dođe, a to što je pitao taj gospodin Gojković, pa to je pitanje za ministra u Vladi, za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kako su mogli da registruju nešto ako nije pravno valjano, ako fale brojevi i ako vo i ako ono?

Dakle, to je još jedna u nizu nebuloza kojima vi pokušavate da opoziciju diskreditujete, predstavite nas kao falsifikatore, lažove, lopove, ali da vam kažem, pa mi da smo takvi, mi bi sedeli preko puta tu kod vas, u tome je razlika. Mi ne sedimo tamo, takvi sede kod vas, o tome se radi. Hvala.

Da, da, vidimo ko sedi tamo. Sve je u redu.
Po amandmanu, Milenko Jovanov.

Razlika je u tome što ste vi hteli da sedite ovde, ali vas nisu pustili. To je razlika. Vi ste se trudili, nudili, ali vam nisu dali.

Što se tiče pitanja Vladi, pa da, pitanja Vladi, ali ne ovoj Vladi, niste vi juče registrovali tu, kako se zvao“ Narodni pokret Srbije“, pa nije se to juče registrovalo. Kad je to registrovano? Kad je G17+ propao i otišao u blokadu, za koliko miliona evra, nikom ništa platio nije i onda ste na brzinu sa Vericom Kalanović formirali „Narodni pokret Srbije“, a onda preimenovali u Narodnu stranku i kaže „osnovali Narodnu stranku“. Pa nisu osnovali, nego preimenovali. To je promena naziva, a ne osnivanje.

Dakle, da ne ulazim u to. Raspravite to sa Gojkovićem kada bude prisutan i opet ni u replici ništa konkretno da se demantuje ono što je rekao, samo mi je to indikativno. Hvala.

Vidim svi su po amandmanu, dobiće priliku.
Miroslav Aleksić, izvolite.

Znate, da vam kažem, kad već to pričate gde bih ja voleo da sedim, moram da vam kažem da ja biram društvo. To je jedno, a drugo, da, da biram i ponosan sam što sam ovde među ovim ljudima. Vrlo sam ponosan, a stideo bih se da sam tamo. To da li sam se ja nekom nudio ili ne, bilo je ovde onih koji znaju koliko su me molili i vukli za rukav još daleke 2014. i 2015. godine - dođi kod nas, prelepi na tvoju stranku SNS, sve ljude prevedi; ali nismo svi isti, u tome je razlika, nije sve na prodaju i nisu svi na prodaju. To je vaša mašta bila da hoće neko častan i pošten da sedne tamo kod vas.

Zašto to govorim? Znate li ko sedi tamo? Sede ljudi poput vašeg šefa poslaničkog kluba koji je 2015. godine govorio sledeće stvari: „Naš cilj je obaranje režima Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, koja je smanjila penzije, koja vodi Srbiju u NATO, koja vodeći Srbiju u EU doživljava svaki dan nova poniženja koja priznaje nezavisno Kosovo, koja je upropastila srpsku ekonomiju, koja će upropastiti srpsku porodicu, koja je upropastila sve čega se dotakla“, rekao Milenko Jovanov 2015. godine. E, sa takvim ja ne sedim nikada. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.

Pa, to ste već čitali. Da li imate još neke? Dajte neke nove onda. Kad imate neke nove, dajte neke nove.

Dakle, vi sada kao najveći dokaz protiv mene nađete nešto što sam ja rekao pre osam godina i to je sjajno. To je bilo pre osam godina kada ste se vi nudili da budete ministar, da, da, kada ste se nudili preko Devenporta da budete ministar poljoprivrede u Vladi Aleksandra Vučića, a ako to ne može, onda bar predsednik Odbora za poljoprivredu u Narodnoj Skupštini. E, to je tada bilo.

E sad, vidite u čemu je razlika. Vi ste se nudili, ali vas Aleksandar Vučić nije hteo, a pored izjava koje sam ja dao, on je mene pozvao da se priključim SNS. E, to je razlika između mene i vas.

I nemojte da mrzite te ljude, koji se, eto, nisu nudili, a pozvani su i priključili su se, a vi se nudili, pa niste pozvani, niti vas ko hoće. To da se ponosite okruženjem, ja sam siguran da se ponosite, našla krpa zakrpu i to je sve u redu.

I još samo jedna mala digresija, dakle malopre ste rekli ne može da „hvali“, možde da „fali“, jer „hvali“ i „fali“ nije isto. „Hvaliti“ možda da hvali, ali ne mogu brojevi da se hvale. Dakle, ili fali ili nedostaje, a da „hvali“ ne može nikako, to ste bar u nekoj školi, na nekom popravnom, u nekom avgustu mogli da naučite.

Reč ima Miroslav Aleksić.

Ne znam da li se sećate onih radikalskih kletvi upućenih Aleksandru Vučiću kada je napustio radikale, prešao u SNS, kad su mu govorili: „Dabogda nikad sreće ne imao“. Izgleda da su ga stigle te kletve kad morate vi da ga branite. Hvala.