Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2023. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 88 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace svoje identifikacione kartice u elektronski sistem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da je u sali prisutno 136 narodnih poslanika, dakle više od 84 narodna poslanika i imamo uslove za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287? (Da.)
Reč ima Robert Kozma.
Izvolite.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Želim da dobijem nekoliko informacija od nekoliko ministara.

Imam pitanje za ministarku zdravlja Danicu Grujičić. Šta će Ministarstvo da uradi da izjednači plate vozača hitne pomoći?

Vozački hitne pomoći u manjim gradovima primaju manje plate od njihovih kolega iz većih gradova. Na primer, vozač hitne pomoći u Valjevu prima manju platu od njegovog kolege u Beogradu, iako obavljaju isti posao. Zahtevamo da se plate ljudi koji obavljaju isti posao izjednače u celoj Srbiji, ali i da se povećaju.

Većina vozača hitne pomoći prima platu od oko četrdesetak hiljada dinara, nešto malo veću od minimalca, jer im se godinama unazad na pogrešan, na nezakonit način, obračunava plata primenom nižeg koeficijenta. Daleko manji broj vozača hitne pomoći prima adekvatnu platu od oko 64.000 dinara, jer im se obračunava plata na osnovu odgovarajućeg koeficijenta.

Drugo pitanje je za ministra građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture Gorana Vesića i za v.d. direktora „Infrastrukture železnice Srbije“ Nebojšu Šurlana.

Kako je moguće da vam je za remont jednih pokretnih stepenica na Vukovom spomeniku u Beogradu potrebna rok od 500 dana? To je godinu i po dana za remont jednih pokretnih stepenica. Zbog vašeg neznanja i nemara će svakog dana da ispašta 30.000 građana koji svakodnevno koriste BG voz i ovu najprometniju železničku stanicu u Beogradu. To su građani Batajnice, Ovče, Zemuna, Novog Beograda, Resnika, Lazarevca i Mladenovca. Oni svakog dana koriste BG voz i ovu najprometniju železničku stanicu u Beogradu. Ovim načinom remonta pokretnih stepenica onemogućavate da koriste ovaj prevoz godinu i po dana.

„Ne davimo Beograd“ je pokrenuo peticiju da bi zaustavio zatvaranje železničke stanice Vukov spomenik. Pozivamo građane da podrže ovu peticiju, da je potpišu i da nam se pridruže u borbi za kvaliteta javni prevoz.

Takođe, pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović i ministra građevinarstva Gorana Vesića - šta ćete učiniti da se saniraju fekalna jezera na poljoprivrednim dobrima u Sremu?

Regionalni kanalizacioni kolektor opštine Inđija i opštine Stara Pazova je oštećen na delu kod Pazove. Bukvalno se fekalije iz kolektora izlivaju na poljoprivredna dobra, izlivaju na površinske kanale, truju naše zemljište i naše građane. Radi se o ekološkoj i zdravstvenoj katastrofi u više naselja u Sremu - u Novoj Pazovi, u Vojki, u Bajajnici, u Busijama i u Ugrinovcima.

Ova katastrofa traje godinama. Opština Stara Pazova je čak i dobila novac od izvođača radova, jer nije dobro sanirao kolektor. Umesto da opština iskoristi ovaj novac, da sanira regionalni kolektor, oni su nenamenski potrošili ova sredstva, što je ništa drugo do krivično delo.

Takođe, dodatno pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović - da li će Ministarstvo uradi svoj posao i zaštiti najstrožije zaštićenu divlju vrstu potočnog raka koji nastanjuje Karoševsku reku? Pozivamo vas da uradite dobru stvar i da poništite dozvolu za izgradnju male hidroelektrane Velika Ploča na Karoševskoj reci kod Prijepolja.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da naloži Zavodu za zaštitu prirode Srbije da izda negativno rešenje za izgradnju male hidroelektrane. Male hidroelektrane nikako nisu dobar primer izgradnje energije iz obnovljivih izvora. Naprotiv, oni u potpunosti unište živi sve u reci i oko reke. Na kraju reka presuši, a sa njom i život svih bića u okolini te reke.

Takođe, imamo još jedno pitanje za ministra građevinarstva Gorana Vesića. Država je oduzela niški aerodrom gradu Nišu. Prebacila je osnivačka prava javnog preduzeća Aerodrom Niš na Republiku Srbiju i upravljanje poverila Vladi Republike Srbije u avgustu 2018. godine. Međutim, ostavili su Nišu ogroman dug za zemljište koje je grad Niš kupio od Ministarstva odbrane. Taj dug opterećuje finansije Niša, a ništa nije uradila država od onoga što je obećala rađanima Niša. Smanjen je broj letova sa Aerodrom Niš, lou-kost kompanije odlaze, nije proširen kapacitet zgrade aerodroma.

Pitanje za ministra je kada će nadležno ministarstvo da uradi ono što je obećano Nišlijama i Nišlijkama?

Hvala vam.

Reč ima Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja, a tiče se, normalno, problema naših sugrađana, sugrađanki koje žive posebno na jugoistoku Srbije. normalno, to se tiče i ostalih.

Pošto naša zemlja Srbija, Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije, a i svi mi dali smo podršku kroz stimulativne mere za natalitet, za pomoć porodici gde stvarno to je veoma bitno, a posebno to kažem za područja iz kakvog ja dolazim, gde je veća stopa mortaliteta od nataliteta.

Moje pitanje je Ministarstvu zdravlju, Fondu zdravstva, a tiče se naših trudnica, onih koje sutra treba da budu porodilje, da budu majke, roditelji. Konkretno, te naše trudnice, država daje mogućnost vantelesne oplodnje gde to finansira država Srbija, što je pozitivno, što je pohvalno i to daje rezultate. Ali, za vreme tog trudničkog dela, kada te naše mlade majke ili one starije… To nije bitno sada, ja sam postao deda, moja ćerka je prošle godine dobila dete, i sve sam to pratio i video i mislim da je potreba da se našim tim trudnicama koje su možda malo starije, 30 – 35 godina, pa i više, zbog sigurnosti ploda, zbog zdravlja bebe da se radi određeni pregledi. To je prenatalni test.

To je sugestija tih naših doktora, tih heroja, koji prate tu trudnoću, ali dolazimo u situaciju da se za te preglede zbog velike gužve u državnim domovima zdravlja, u klinikama, ide kod privatnika. Recimo, taj prenatalni test koji se preporučuje za osobe, za žene ili za majke koje imaju 35 godina pa na gore, koje imaju u familiji neki problem ranije ili to im nije bila prva trudnoća, imali su nekih problema, prekida trudnoće, njima se to preporučuje i taj pregled košta od 400 do 900 evra. To su dosta velika sredstva za svakoga, posebno za one koji dolaze iz tih siromašnih područja, a i iz većih gradova.

Moje pitanje je da li postoji mogućnost da se obezbede sredstva kroz program Fonda zdravstva da se tim ljudima to radi besplatno, da li je to u državnim klinikama, da li to u privatnim klinikama, i da se ubrza taj postupak i da to bude za potrebe i za dobrobit tih naših budućih majki?

Sada bih isto inicirao i o tome se već govori da se sredi Ginekološka klinika u Nišu, da se obezbede bolji uslovi za te naše trudnice, buduće majke, za te bebice.

Pozvao bih i pozdravio sve te naše doktore i sestre, laborante, te heroje koji rade za svakoga od nas, jer i ranije sam govorio da između nas i Boga stoji doktor i zbog toga tim ljudima dajemo posebnu pažnju, tim našim ginekolozima. Evo, konkretno, pomenuću doktora Stošića, a i ostali doktori su veoma kvalitetni.

Imamo jedan nemio slučaj koji se desio unazad nekoliko dana, a tiče se tih javnih mreža ili, kako se to kaže, društvenih mreža, gde se direktno prenosio porođaj bez saglasnosti te žene, te majke, a to je radilo osoblje u nekoj od klinika. Neću da kažem u kojoj. Ja to osuđujem, to nije u redu, to nije dobro. Privatnost je nešto što treba da se zagarantuje, a posebno tim našim budućim majkama, tim ženama koje treba da imaju svoje porode. Ja to osuđujem i tražim odgovornost za ono što je urađeno, a to je bilo javno na „Tik toku“, kao uživo.

Još jednom, kao čovek posebno bih se zahvalio i, rekao sam malopre, svim doktorima, svim sestrama koji su heroji, koji žele da rade za svakog čoveka koji poštuje Hipokratovu zakletvu. Posebno bih se zahvalio našim doktorima, herojima sa kardiohirurgije u Nišu, koji su svojim angažovanjem, svojim radom, doprineli da ne postoji više lista čekanja u kardiohirurgiji.

Inače, ti ljudi na kardiohirurgiji su operisali mog oca, koji je imao četiri bajpasa. Velika podrška njima i još jednom, podrška svim doktorima i sestrama u Srbiji.

Reč ima Danijela Nestorović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, kao što svi vrlo dobro znamo, a upoznati smo sa tim iz medija, najčešće, u Srbiji je od početka ove godine ubijeno više od 10 žena i to je ono što je alarmantno. Mediji pišu o tome, organizacije prebacuju nadležnost jedna na druge, a niko ne priča o odgovornosti.

U tom smislu sam imala nameru da zatražim objašnjenje i obaveštenje, a to je pitanje upućeno Ministarstvu pravde, odnosno ministarki Maji Popović – zašto još uvek nije uspostavljena centralna evidencija žrtava nasilja u porodici u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici? Tu evidenciju je prema propisima trebalo da vodi Republičko javno tužilaštvo, kao i kada će biti uspostavljena centralna evidencija?

Sledeće pitanje, takođe za Ministarstvo pravde, je kada će femicid biti uveden kao posebno krivično delo, tj. da li će se revidirati opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima iz 2011. godine?

Pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno ministra Bratislava Gašića je na koji način se u praksi osigurava adekvatno primena i praćenje mera koje su izrečene u skladu sa Zakonom o zaštiti nasilja u porodici, s obzirom da smo svedoci da se svakodnevno te izrečene mere ne poštuju od strane nasilnika, a upravo jedan od razloga je i taj što ne postoji instrument, odnosno mehanizam za praćenje primene te mere?

Takođe, pitanje za ministra Bratislava Gašića je da li i na koji način se radi procena rizika od femicida?

Pitanje za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ministru Nikoli Selakoviću, naime, Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine usvojena je 2021. godine. Dve godine kasnije mi još uvek nemamo akcioni plan za sprovođenje ove strategije. Tim akcionim planom bi trebalo da se predvide aktivnosti, rokovi, odgovornost institucija i budžetska sredstva. Znači, pitanje visi u vazduhu – zašto još uvek nema tog akcionog plana?

Takođe, pitanje za Ministarstvo zdravlja, ministarku Danicu Grujičić, da li će ministarstvo podržati i kako zdravstvene ustanove i druge aktere u pružanju podrške žrtvama seksualnog nasilja i silovanja?

Za premijerku Vlade Anu Brnabić i Maju Gojković, potpredsednicu Vlade, kako će biti usvojeni kontrolni mehanizmi za praćenje slučajeva femicida u Srbiji u skladu sa Strategijom o sprečavanju i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, preporukama specijalne izvestiteljke UN za nasilje prema ženama i potreba u Srbiji?

Samo u toku ove godine, kao što sam napomenula malopre, desilo se najmanje 12 femicida, a u periodu od 2020. godine do danas najmanje 94 femicida, od toga prema četiri žrtve su bile maloletne.

To je ono što su moja ključna pitanja. Smatram da je zaista trenutak da se preseče sa ovakvom situacijom i da se ovo uvrsti kao posebna vrsta krivičnog dela. Hvala.

Hvala.
Reč ima Radmila Vasić.

Hvala.

Da li će Vlada Republike Srbije poništiti katastrofalnu odluku o prelasku EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, vodeći računa o tome da je EPS resurs od nacionalnog značaja?

Na koji način ćete zaštiti interese države Srbije, posebno radnika EPS-a? Koliko će radnika ostati bez posla i da li su prvi na udaru da ostanu bez posla radnici EPS-a sa Kosova i Metohije? Šta planirate sa radnicima EPS-a sa Kosmeta?

Da li su opravdano zabrinuti i radnici Kolubare i drugih delova EPS-a? Da li će i oni ostati bez posla ukoliko Ministarstvo rudarstva i energetike donese pozitivno mišljenje da javno snabdevanje građana i malih kupaca električnom energijom više nije delatnost od opšteg interesa?

Šta će Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo preduzeti da zaustave urbanistički haos i divlju gradnju u Beogradu? Da li će i ko odgovarati za nezakonitu legalizaciju objekata i kako ćete zaštititi kulturno-istorijske celine od daljeg uništavanja?

Šta će nadležno ministarstvo preduzeti da spreči nelegalnu i nezakonitu gradnju u diplomatskom naselju u ulici Beogradski bataljon broj 71. na Čukarici? Na ovoj lokaciji bila je uknjižena vila sa dva stana na zemljištu koje je javna svojina i na kome je zabranjena bilo kakva promena. Vlasnik stana u objektu je deo vile nezakonito srušio, posekao svo drveće, preorao dvorište, iako je kupio samo stan i garažu, a zatim na državnom zemljištu nastavio da zida bez ikakvih dozvola. Sve inspekcije i policija su izašli na teren, ali nisu uspeli da zaustave rušenje.

Zašto se ovako bahati investitori ne kažnjavaju i kada će? Ko ih štiti i zašto nisu u zatvoru? Zašto nisu efikasne nadležne službe u zaustavljanju nezakonitih radnji i ko je odgovoran za nepoštovanje Zakona o planiranju i izgradnji? Ko će u ovom slučaju odgovarati?

Ko će odgovarati za uništavanje gradskog saobraćajnog preduzeća „GSP Beograd“ i stvaranje gubitaka u desetinama milijardi dinara? Zašto nije bilo i nema reakcije nadležnog tužilaštva i policije zbog finansijskih malverzacija bivšeg generalnog i finansijskog direktora „GSP-a“?

Ko će iz SNS odgovarati zbog neispunjenja obećanja datog građanima još 2012. godine da će „Bus Plus“ vratiti Beograđanima? Zašto niste po dolasku na vlast 2013. godine u Beogradu poništili ugovor o naplati karata tzv. „Bus Plus“ koji je potpisao Dragan Đilas i koji je praznio kasu grada Beograda punih deset godina? Ko će odgovarati zato što ste 2021. godine potpisali novi ugovor sa „Kentkartom“ o naplati karata u Beogradu na još 13 godina sa još gorim uslovima po građane?

Kada će biti pokrenuta istraga protiv visokih funkcionera SNS u gradskoj opštini Zvezdara, zato što su na osnovu stavke – izgradnja ne kategorisanih puteva na Zvezdari izvukli jedan milion evra iz budžeta gradske opštine Zvezdara, a da puteve nisu izgradili? Zašto i kod kog tužioca u Višem javnom tužilaštvu stoji krivična prijava 441/20, predata još u junu 2020. godine, a da do današnjeg dana nije pokrenuta? Ko je odgovoran?

Sve akademce sa Kriminalističko-policijske akademije, koji nisu primljeni ili rade na određeno vreme, interesuje kakva je njihova perspektiva i napredovanje u daljem radu? Da li ministar ima u planu da otvori neko odeljenje vezano za njihovu struku, jer većina njih radi druge poslove, a oni žele da ostanu u okviru MUP Republike Srbije?

Koje konkretne mere će Vlada preduzeti da spreči femicid u društvu, obzirom da je od početka godine ubijeno 13 žena?

Šta je nadležno ministarstvo preduzelo po pitanju činjenice da su mnogi rokovi za implementaciju državne mature probijeni? Pitaju vas maturanti iz Udruženja „I mi se pitamo“. Toliko. Hvala.

Reč ima Dragana Miljanić.

Zahvaljujem.

Poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, danas ću govori o društvenoj kategoriji za koju se najčešće kaže da su stranci u sopstvenoj zemlji.

Poslaničko pitanje uputiću nadležnim ministrima u ime naših sunarodnika i naših sugrađana, u ime gluvih i nagluvih Srbije, koje često iz neznanja nazivamo gluvonemima. Govoriću u ime lica čiji broj dostiže veličinu jednog Valjeva ili jednog Sombora.

Poštovani ministre Selakoviću, poštovana ministarko Grujičić, kada je u pitanju status gluvih i nagluvih osoba Srbija nije naročito napredovala još od 1953. godine, kada je usvojen zakon čija je svrha bila da se ova lica ne smeštaju u institucije za metalno obolele. Čini se da je u to vreme bilo više sluha za gluve i nagluve osobe, jer su oni adekvatnom kategorizacijom radnih mesta bili efikasno upošljavani, čime su mogli sebi da obezbede pristojan život i egzistenciju.

Dakle, danas, 70 godina kasnije, suštinski problem gluvih i nagluvih je u tome što se oni ne ubrajaju u grupu lica sa senzornim oštećenjima. Samim tim oni nemaju prava na brojna socijalna davanja i olakšice. Primera radi, ukoliko roditelj brine o detetu koje je gluvo, on nema pravo na naknadu za tuđu negu i pomoć. Svima je jasno da je staratelj, odnosno roditelj često u potpunosti sprečen da obavlja bilo koji drugi posao, jer je svoje vreme dužan da posveti brizi i nezi o detetu sa invaliditetom.

Pitam vas danas - da li je moguće da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj gluva i nagluva lica ne spadaju u osobe sa senzornim oštećenjima?

Pitanje za ministarku zdravlja, pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja jeste – kada će da isprave ovu višedecenijsku nepravdu i da nalože nadležnim komisijama da konačno isprave i izmene Pravilnik o utvrđivanju telesnih oštećenja? Treba li da prođe još 70 godina da se ova nepravda ispravi?

Moje sledeće pitanje uputiću ministru, gospodinu Tomislavu Žigmanovu. Pitanje je sledeće – kada ćete u saradnji sa MUP omogućiti svim osobama sa invaliditetom da dobiju identifikacionu karticu? Naime, time bismo im pomogli da izbegnu razne neprijatnosti, svakodnevne nesporazume sa kojima se susreću u društvu. Trenutno ove kartice izdaju razna udruženja i klubovi i pri tome vrlo često dolazi do zloupotreba o podacima o ličnosti. Stoga smatramo da ove identifikacione kartice treba da štampa isključivo MUP, a nikako civilni sektor.

Srpska stranka Zavetnici izradila je i platformu za poboljšanje položaja gluvih i nagluvih u Srbiji i spremni smo svakako da vam je predstavimo ukoliko za to pokažete interesovanje.

Na kraju, kada govorimo o gluvim i nagluvim osobama, želim da kažem da uprkos tome što je njihov svet tišina, nadam se da smo bili dovoljno glasni da se njihov glas čuje, jer je samo solidarnost onaj jezik koji gluvi mogu da čuju i slepi mogu da vide. Zahvaljujem.