Nisam siguran da je ovo što ste sada govorili deo vašeg amandmana, ali vidite, stvari čitate na svoj način sve vreme, svi vi iz vaše grupe.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nešić, Zelenović, Jovanović, Kalajdžić, Nestorović, Nikolić, Cakić, Miketić.
Reč ima Nikola Nešić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege, poštovani ministre Jovanoviću, ne bih se ponovo nadovezivao jer smatram da sam objasnio zašto REM treba da se objedini sa ostalim regulatornim telima i da smo se donekle složili, da sam objasnio u raspravi u načelu da je to kompleksan proces, iziskuje vreme, ali da je to primer dobre prakse i naveli smo par zemalja Evrope.

Ono što me je zabrinulo je odgovor Vlade na ovaj amandman gde su oni napisali da će ovo iziskivati povećanje troškova i da bi ovo bilo neefikasno. Iskreno, ne znam kako REM može biti neefikasniji, a ja želim samo da pročitam pošto je 2014. godine urađena prva regulatorna konvergencija, odnosno objedinjavanje poštanskih usluga i elektronskih komunikacija i tadašnji predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, je ovako rekao: „Ova organizaciona promena treba da doprinese racionalizaciji veće efikasnosti u radu regulatornih tela u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga“, odnosno, upravo je objasnio da će ovo povećati efikasnost i da neće biti dodatnih troškova.

Prosto, smatram da bi trebalo, da kažem, mišljenje Vlade da se usaglasi sa vašim mišljenjem sa kojim sam ja saglasan. Hvala.

Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Olenik i zajedno Lutovac, Rakić, Miladinović, Milivojević, Mitrović.
Reč ima Srđan Milivojević.

Poštovani građani Srbije, zarad vas i zarad istine i zarad onih koji nisu pročitali zakon i ne znaju šta kaže u zakonu, zakon predviđa da se utvrdi nadležnost državnih organa u oblasti elektronske komunikacije. Znači, nadležnost državnih organa u oblasti elektronske komunikacije.

Sad ja pitam, koji nadležni državni organ je nadležan da utvrdi ko je prisluškivao predsednika SNS, Aleksandra Vučića, kako tvrde njegovi istaknuti funkcioneri?

Pazite, predsednik je prisluškivan, on kaže, snimke prisluškivanih razgovora nam je doneo jedan čestiti policajac. Što ih nije odneo u Tužilaštvo? Što ih je odneo njemu? On ne zna da su tako nestali snimci sa naplatne rampe u Doljevcu? Njemu da da snimke? Valjda je imao.

(Goran Milić: Drži se ti teme.)

Pa tema je nadležnost državnih organa. Kako može predsednik političke stranke da bude nadležan za prikupljanje slušanih razgovora?

Evo, vi što se bunite sada, zbog vas takvih što ga prisluškujete on i formira pokret i neće sa vama, hoće u drugu stranku. Neće da bude član stranke koja ga prisluškuje. Vi ako budete malo pametniji, ako ga budete molili kao Miloša Obrenovića, pošto je to Srbija već videla 1835. godine, možda on i promeni odluku. Možda ne formira pokret. Ali, vi da snimite spot i da ga molite da ne napusti stranku.

Znate li kako su to prošli put radili neki članovi stranke? Spotove ste emitovali. Evo, da vam otkrijem tajnu, neće da vas napusti jer nema gde da ode. Najradije bi on da bude opozicija Aleksandru Vučiću, ali ne može. Ne može da pobegne od vas koji ga prisluškujete, jer ko zna čega sve ima u tim slušanim razgovorima.

E to je razlog zbog čega ne sme da ode i to je razlog zašto treba da prihvatite naše amandmane, sram vas bilo jer dobacujete.

Verujem da gospodin Lutovac pažljivo traži ovo što ste sada izgovorili gde vam je u tekstu amandmana, ali ne uspeva da nađe.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Ista meta, isto odstojanje. Dakle, o amandmanu ništa, o gomili gluposti iz njihovih, Šolakovih medija, svašta po malo. Dakle, ta teza koju podmećete stalno kako Aleksandar Vučić napušta SNS, dakle čovek je sam objašnjavao da nije tačno, ali ne vredi to. To jednostavno ili ne mogu da razumeju ili ne razumeju ili neće da razumeju, ali je lepo objasnio šta jeste, a šta nije.

Interesantno je da nam predavanje o tome ko je koga prisluškivao drže oni u čije vreme je brat predsednika Republike organizovao prisluškivanje ovde u Srbiji.

(Nataša Mićić: Zvali su ga „čika Pera“.)

Ne, nisu ga zvali „čika Pera“, sam je sebe nazivao „čika Pera“. Zvali su ga „Ranko manijak“, Ranko Tadić zvani „Ranko manijak“, koji je na brodu pored Nebojšine kule imao kompletnu tu aparaturu za prisluškivanje, pa je tako prisluškivao, pazite sada ovo, ministra inostranih poslova sopstvene Vlade koji razgovara sa ambasadorom u Moskvi, u tom trenutku Milanom Roćenom, prvim savetnikom Mila Đukanovića i čovekom koji je uspeo da izboksuje tu podršku Rusije za nezavisnost Crne Gore.

To vam je onaj čuveni razgovor u kome Vuk Jeremić kaže kako je on majku Srbiji, Roćen Crnoj Gori ili obojica SR Jugoslaviji ili Srbiji i Crnoj Gori, šta je već bilo. E, tako vam je izgledala zemlja. Ali, u to vreme su ćutali, skladištili ono što su skupljali i prisluškivali i to im je bilo sve potaman. Sada odjednom više nije.

Tako da što se Aleksandra Vučića tiče, nemojte da brinete. Rekao sam već jednom, vi svog predsednika niste bili u stanju da zaštitite. O našem nema potrebe da brinete. Nema potrebe ni toliko da lažete, sve se zna.

Ono što je posebno važno za vas, biće tu i pobeđivaće vas i u narednom periodu na isti način ubedljivo kao što je to bilo u prethodnom periodu. Tako da,+ samo polako. Da li će to biti u ovoj ili onoj formi, SNS pred sobom ima sada ozbiljan zadatak, dakle, da logistički da sve što može tom novom pokretu koji će da nastane, na čelu će nadam se biti Aleksandar Vučić, a onda ćemo da se ogledamo, Bože zdravlja, možda već ove godine, pa da vidimo sve to o čemu pričate šta narod kaže o tome. Bojim se da ćete Skupštinu gledati sa razglednice. Možda ćete tada moći porukama da dajete savete vašim kolegama ako neki od njih se pojavi ovde, šta da govore. Nećete moći da budete lider ovako direktno i in vivo kako trenutno radite. Hvala.

Reč ima podnosilac amandmana, Aleksandar Olenik.

Hvala.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, građani Vojvodine, kako sam to već rekao, izveštaj Evropske komisije za 2022. godinu je poslednja tačka na današnjem dnevnom redu, ali se u svom delu bavi elektronskim komunikacijama, pa tako kaže – Vlada Srbije i dalje izjavljuje da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali je potrebno da to prati i delovanjem.

Šta to znači? To znači da Vlada samo govori da je na evropskom putu, ali da ništa ne radi po toj stvari. Suštinski to znači da ste 2012. godine došli na vlast tako što ste, prosto da kažem, zbunili ili izmanipulisali građane rekavši – više nismo radikali, sada smo za Evropu. I tu priču, taj marketinški trik držite i dalje. I dalje govorite - mi smo za Evropu, ali radite sve što možete da nikada Srbija u Evropu neće i u mnogome i u velikom delu za to koristite elektronske komunikacije, čak, mogu da kažem, najviše i to je prosto jedno dovođenje ili održavanje i dovođenje građana u zabludu o tome ko ste, šta ste i kakvu politiku vodite.

Evropska komisija koja vam je to rekla nekoliko puta jasno, ali ovaj put je to onako najpreciznije - znači, prestanite samo da govorite, uradite nešto ili smognite hrabrosti javno, glasno i jasno recite građanima – ne, mi nismo za EU, nećemo da uđemo u EU, jer to nije naša politika, da bi onda na sledećim izborima građani znali za koga treba da glasaju, a za koga ne. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Olenik.

Hvala.

Kao što sam rekao, izveštaj Evropske komisije koji je na dnevnom redu, a koji se odnosi na deo sa elektronskim komunikacijama, posebno je izdvojeno sledeće – nakon ničim izazvane i neopravdane agresije Rusije na Ukrajinu Srbija se uskladila sa većim delom međunarodne zajednice, uključujući i EU, glasajući za dve relevantne rezolucije Generalne skupštine UN i glasala za isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava.

Međutim, Srbija se nije uskladila ni sa jednom od restriktivnih mera EU, niti sa većinom deklaracija visokog predstavnika u ime EU protiv Ruske Federacije. Održala je bliske odnose sa Rusijom, što je otvorilo pitanje o strateškom pravcu Srbije.

U sladu sa okvirom za pregovore između EU i Srbije, od Srbije se očekuje da postepeno usklađuje svoju politiku prema trećim zemljama sa politikama i stavovima koje usvojila EU, uključujući i restriktivne mere.

Stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim deklaracijama visokog predstavnika u ime EU i odlikama Saveta je stoga pala sa 64% iz 2021. godine na 45% u avgustu prošle godine.

Šta to znači građanima Republike Srbije, građanima Vojvodine? To znači da opet ne radite ništa kako bi ušli u EU, već radite sve suprotno tome. Konkretno, da smo uveli sankcije Rusiji, makar delimične sankcije Rusiji, i ovo glasanje u Savetu Evrope bi bilo drugačije, da smo uveli sankcije evropske Rusiji i predlog za Kosovo koji ste prihvatili, što je dobro, bi bio drugačiji i bio bi bolji za nas nego ovaj ovakav kako ste prihvatili, ali dobro je što ste ga prihvatili i takvog.

Hvala vam za to.