Ovo je vrlo jedna zanimljiva sada teza i kao i uvek što je logičan i konzistentan u svojim tezama, tako je i sada. Dakle, kada on pravi koaliciju sa DSS-om, pa sledeće godine sa Radulovićem, pa sledeće godine sa Đilasom, Jeremićem, Lutovcem i ostalima, pravi Savez za Srbiju, on ostaje dosledan i nije menjao svoj program, jer je on moćan, jak, stabilan i nema promena. Znači, kada ide od liberala do ne znam ni ja čega, on ostaje dosledan, on ostaje u svojoj politici i tu nema promene. Ali kad nemoćni, mali SNS uzme koalicionog partnera kao što je, ne znam, neka druga stranka koju je navodio ovde ili bude u komunalnoj koaliciji, kako je to rečeno, u Novom Sadu, i koja je rasturena, uzgred budi rečeno, e onda SNS nema ideologiju, jer se SNS kao slaba stranka utopio u te male stranke.
Dakle, on veliki kad uđe u koaliciju sa Đilasom, pa zajedno napadnu saobraćajne znake u Beogradu, pa ih lome tamo, pa se saobraćajni znaci brane od njih, pa je to čitava bitka bila oko saobraćajnih znakova, e on je tada sprovodio svoju politiku. A mi, znači, kada smo na listi sa Srpskim pokretom obnove, ili ne znam ni ja kim, mi gubimo svoju politiku.
Koliko ovo ima logike, to sad vidite sami. Neka to ljudi koji ovo slušaju sami razmisle. Ono što je tačno to je da je uvek u koaliciji, da se samo jednom njegova stranka merila svojim imenom i prezimenom kao samostalno. To je daleke, daleke 2012. godine. Dakle, kada je na tim izborima, 2012. godine, postigao jedan drugi kandidat, koji više nije kod njih u stranci rezultat koji nikada više nisu ponovili, na predsedničkim izborima, Vladan Glišić. Dakle, rezultat kome nikada više nisu se ni približili, ali su ga uz put izbacili. Onda, do dana današnjeg na svakim izborima u nekakvoj koaliciji. Ovakvoj, onakvoj, ovoj ili onoj, ali uvek u koaliciji, uvek sa nekim.
Kao što rekoh, pola čovek pola koalicija.
Hvala.
