Imam pitanje za ministarku Dariju Kisić i za vas gospodine Orliću, lično, pošto ste predsednik Odbora za prava deteta.
Posle poslaničkog pitanja koje sam postavila ovde u vezi sa slučajem odvođenja male Zorane, došla sam do saznanja koja me vrlo zabrinjavaju i uznemiravaju, pa bih htela da vas pitam da li su ti navodi poznati i vama.
Saznala sam za niz malverzacija i zloupotreba, nehumanih postupaka prema deci i prema hraniteljima u kojima se grubo narušavaju prava dece i prava hranitelja koje su za ovu decu u njihovim očima najčešće jedini roditelji.
U Švedskoj je posle toga snimljen dokumentarni film u kome su govorili i hranitelji iz Srbije, ali i bračni par iz Švedske koji je svedočio o traumatičnom iskustvu dece koja prolaze postupak usvojenja. U Srbiji, međutim, nije snimljena ni jedna emisija, ni jedan prilog o tome, pa hoću da vas pitam, kakav je to veo tajne prekrio ovu decu i da li ćemo opet biti svi saučesnici kao u slučaju decenijskog otimanja i krađe beba kada su u jednom zločinu nad decom i zločinu nad roditeljima učestvovali svi, ceo sistem?
Zato želim, da bi smo mi to sprečili, da vas upoznam sa nekoliko slučajeva. Da li ste čuli, gospodine Orliću, za slučaj Miroslave Lazić iz Titela, koja je bila hraniteljka dečaku i devojčici, bratu i sestri? Njoj nije dozvoljeno usvojenje dečaka i on je pre pet godina odveden u Švedsku. Za slučaj je saznao i sud u Strazburu, ali su brati i sestra razdvojeni bez ikakvog međusobnog kontakta. Da li znate da je ovoj ženi, hraniteljki, ukinuto pravo garantovano zakonom, pravo na rešenje? Tu zloupotrebu sprovodi Ministarstvo kako bi omelo hranitelje i decu u njihovom pravu da izjave žalbu. Konkretno, Miroslava je dobila rešenje o prestanku hraniteljstva, čak 13,5 meseci posle odvođenja dečaka u Švedsku.
Da li znate za slučaj Kristine Janoš Deak iz Zrenjanina, koja je do osmog rođendana podigla, othranila devojčicu Julijanu, a koju je Ministarstvo nedavno dalo na inostrano usvojenje?
Kristina već šest meseci pokušava da sazna gde se dete nalazi i kako je. U očajničkom pokušaju da nešto sazna o devojčici, koju voli kao svoje dete, obratila se i meni, tako i vama, tako svim narodnim poslanicima, celoj državi.
Da li vam je poznato kako izgleda postupak inostranog usvojenja i ko su inostrani usvojitelji? Da li znate da su često to ljudi koji u svojoj državi, a i u našoj državi ne ispunjavaju uslove za usvojenje? Sam postupak odvođenja dece izgleda prema svedočanstvima savesnih zaposlenih u centru za socijalni rad, citiraću: "Jezivo".
Dok se hraniteljima iz naše zemlje i drugim građanima iz naše zemlje ne dozvoljava usvojenje, iako su hranitelji, recimo, izgradili porodične odnose sa decom, za strane agencije, prave se, zamislite, katalozi sa decom, sa fotografijama dece, sa njihovim snimcima koji se šalju strancima da mogu da biraju. Deca se iz Srbije odvoje uplakana, ostaju tek u inostranstvu potpuno svesna šta se sa njima desilo.
Da li ste čuli, obratite pažnju molim vas na ovo, da zaposleni iz centra za socijalni rad u toku postupka odvođenja dece daju deci, citiram: "Male bele tablete za koje im zaposleni govore da su vitamini". Šta to, molim vas, treba da znači? Postoji sumnja da se ovoj deci koja odbijaju da odlaze u inostranstvo čak preti da će njihovi hranitelji, dakle u njihovim očima roditelji, biti i ubijeni ukoliko ne odu sa strancima.
Da li ste čuli da je u Beogradu bio par usvojitelja koji je tražio dete sa određenom krvnom grupom? Molim vas, možete li da zamislite šta to tek treba da znači?
Ima puno prljavih poslova u vezi sa inostranim usvojenjem. Ovo su imena lica čiji rad treba potpuno preispitati, to su Stevan Popović, Dragan Vulević i Vesna Tekić. Postoji osnovana sumnja da ova lica sprovode malverzacije i narušavaju interes dece za iznos za tri do pet hiljada evra.
Objasniću. U troškovniku koje strane agencije pominju navode se taksativno nabrojani troškovi. Dakle, postoji rubrika pored toga, postoji rubrika „ostali troškovi“. Taj novac završava kod ovih lica iz ministarstva i sa njima povezanih lica. Da li uopšte znate šta se dešava sa ovom decom nakon inostranog usvojenja?
Da li, recimo, znate da u Americi postoje sajtovi za reusvojenje? Napomenuću da iz Srbije deca takođe odlaze u Ameriku. Dakle, postoje sajtovi za reusvojenje na kojima usvojitelji koji nisu zadovoljni decom koju su dobili jednostavno oglase tu decu na sajtu i ponude ih na ponovno usvojenje. Da li znate za to, gospodine Orliću?
Još samo minut…
