Zahvaljujem.
Poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, danas ću govori o društvenoj kategoriji za koju se najčešće kaže da su stranci u sopstvenoj zemlji.
Poslaničko pitanje uputiću nadležnim ministrima u ime naših sunarodnika i naših sugrađana, u ime gluvih i nagluvih Srbije, koje često iz neznanja nazivamo gluvonemima. Govoriću u ime lica čiji broj dostiže veličinu jednog Valjeva ili jednog Sombora.
Poštovani ministre Selakoviću, poštovana ministarko Grujičić, kada je u pitanju status gluvih i nagluvih osoba Srbija nije naročito napredovala još od 1953. godine, kada je usvojen zakon čija je svrha bila da se ova lica ne smeštaju u institucije za metalno obolele. Čini se da je u to vreme bilo više sluha za gluve i nagluve osobe, jer su oni adekvatnom kategorizacijom radnih mesta bili efikasno upošljavani, čime su mogli sebi da obezbede pristojan život i egzistenciju.
Dakle, danas, 70 godina kasnije, suštinski problem gluvih i nagluvih je u tome što se oni ne ubrajaju u grupu lica sa senzornim oštećenjima. Samim tim oni nemaju prava na brojna socijalna davanja i olakšice. Primera radi, ukoliko roditelj brine o detetu koje je gluvo, on nema pravo na naknadu za tuđu negu i pomoć. Svima je jasno da je staratelj, odnosno roditelj često u potpunosti sprečen da obavlja bilo koji drugi posao, jer je svoje vreme dužan da posveti brizi i nezi o detetu sa invaliditetom.
Pitam vas danas - da li je moguće da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj gluva i nagluva lica ne spadaju u osobe sa senzornim oštećenjima?
Pitanje za ministarku zdravlja, pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja jeste – kada će da isprave ovu višedecenijsku nepravdu i da nalože nadležnim komisijama da konačno isprave i izmene Pravilnik o utvrđivanju telesnih oštećenja? Treba li da prođe još 70 godina da se ova nepravda ispravi?
Moje sledeće pitanje uputiću ministru, gospodinu Tomislavu Žigmanovu. Pitanje je sledeće – kada ćete u saradnji sa MUP omogućiti svim osobama sa invaliditetom da dobiju identifikacionu karticu? Naime, time bismo im pomogli da izbegnu razne neprijatnosti, svakodnevne nesporazume sa kojima se susreću u društvu. Trenutno ove kartice izdaju razna udruženja i klubovi i pri tome vrlo često dolazi do zloupotreba o podacima o ličnosti. Stoga smatramo da ove identifikacione kartice treba da štampa isključivo MUP, a nikako civilni sektor.
Srpska stranka Zavetnici izradila je i platformu za poboljšanje položaja gluvih i nagluvih u Srbiji i spremni smo svakako da vam je predstavimo ukoliko za to pokažete interesovanje.
Na kraju, kada govorimo o gluvim i nagluvim osobama, želim da kažem da uprkos tome što je njihov svet tišina, nadam se da smo bili dovoljno glasni da se njihov glas čuje, jer je samo solidarnost onaj jezik koji gluvi mogu da čuju i slepi mogu da vide. Zahvaljujem.
