Drago mi je da su građani Srbije imali priliku da vide kako izgleda kada vlast ne odgovori ni na jedno postavljeno pitanje i zato sledi set novih dodatnih pitanja koja se tiču, takođe, podjednako važnih tema.

Pre svega bih pitao ovde prisutnog ministra zdravlja – da li je normalno da ovako izgledaju obroci trudnica i porodilja u srpskim porodilištima?

Kao što vidite, dva parčeta hleba, dve salame sumnjivog kvaliteta i neki tragovi pavlake, nisam siguran ni da je to u pitanju.

Dakle, da li je normalno da tamo gde je početak borbe protiv bele kuge i demografskog nestajanja srpskog naroda imamo ovakav odnos prema trudnicama i porodiljama, a isti takav odnos je, nažalost, i kada su u pitanju higijena, materijalni uslovi, akušersko nasilje i sve ono što proživljavaju kao traume trudnice i porodilje u srpskim porodilištima, da određen ozbiljan procenat njih ne želi više da ostane u drugom stanju zbog svega onog negativnog što su doživeli u srpskim porodilištima.

Ovako izgledaju neki, recimo, obroci u drugim zemljama širom Evrope. Naveo sam samo neke primere iz Grčke, Švedske, Švajcarske, čisto da vidimo razliku kako izgleda odnos prema trudnicama i porodiljama.

Zato smo vam predali preporuke, Vladi Republike Srbije, da se uradi rebalans budžeta i da se sredstva od nacionalnog stadiona i drugih gubljenja vremena preusmere u renoviranje svih porodilišta u Srbiji, izgradnju nacionalnog centra za natalitet, da se humanizuje porodilište, da se na svaki način podrže upravo oni koji stvaraju i rađaju život u ovom narodu.

Drugo pitanje za gospođu ministra, koju izuzetno poštujem jeste – da li je tačno da je još 21. novembra, odlukom ministra za zdravlje, dr Danice Grujičić, doneta odluka o smeni direktora Klinike „dr Laza Lazarević“, Ivane Stašević Karličić, a da do dana današnjeg ona nije smenjena i to stoji negde u fioci Kadrovske komisije Vlade Republike Srbije uprkos višemesečnom štrajku i napuštanju ove klinike od strane više od 50 lekara i medicinskih sestara?

Takođe, pitanje za ministra Martinovića – da li je normalno gospodine ministre da će od 1. septembra samo u Beogradu biti besplatni udžbenici, besplatni vrtići, besplatni udžbenici za sve đake u osnovnim, srednjim škola i vrtićima? Kakva je to diskriminacija u odnosu na sve građane Srbije koji žive van Beograda?

Zašto deca van Beograda neće imati od prvog septembra besplatne udžbenike, besplatne užine, besplatne vrtiće i sve ono što će imati beogradska deca? Može li se tu šta učiniti?

Na kraju za ministra Vesića jedno veoma praktično matematičko pitanje. Ako metro košta 4,6 milijardi evra koji će plaćati svi građani Srbije, dozvolite da završim gospodine predsedavajući, kratko je, koji će plaćati svi građani Srbije, bez obzira što ne žive u Beogradu, dakle Srbija će izgradi beogradski metro, to je uredu. Ili nije u redu, možemo da diskutujemo. Dakle, 4,6 milijardi, za polovinu tih sredstava, ima nešto malo manje od pola, za 2,8 milijardi može da se izgradi u 100 opština u Srbiji 500 kilometara novog asfalta u svakoj od tih opština i da li je to tačno?