Hvala.

Reč ima Sanja Miladinović.

Poštovani građani Srbije, par reči ću reći na početku, a to je da neke opštine u Srbiji su poznate po svojim manifestacijama. Na primer, Zaječar ima svoju „Gitarijardu“, Mrčajevci „Kupusijadu“, Kruševac „Jagodijadu“, Ivanjica ima „Nušićijadu“, Merošina ima „Dane višnje“, Blace ima „Dane šljive“, a Prokuplje ima „šojićijadu“.

Pošto vidim da Šojićima iz Prokuplja to jako smeta, iako su uhvaćeni sa rukama u tegli sa narodnim pekmezom, pitam sve njih iz Prokuplja, a pitam i tužilaštvo – da li je tačno da je za izgradnju novog zdravstvenog centra prihvaćena ponuda koja je za milion evra bila skuplja od najbolje ponude i da su aneksom ugovora vrednost radova povećali za još 800 hiljada evra, što bi bilo milion i 800 hiljadu evra? Pitam vas – koliko je vama dosta para?

Da li je moguće da ste zelenu pijacu u koju ste uložili, tj. država uložila tri miliona evra dali koncesionaru, jer ste upravo tim preduzećem upravljali pod okriljem gradskog vodovoda „Hameum“ i na taj način oštetili, odnosno upropastili preduzeće, jer ste za 10 godina promenili 13 godina i samim tim, njihovom propasti preduzeća, uništili ste i otpustili ste 105 zaposlenih? Preduzeće ste dali koncesionaru i on sada ubira plodove, a grad to gleda skrštenih ruku.

Da li je tačno da narodni poslanik iz Prokuplja u svojoj imovinskoj karti ima dva stana u Beogradu, a naplaćuje putne troškove, a u čemu je bio rekorder prethodnih godina?

Da li je tačno da ste pre par dana prodali gradsku apoteku u centru grada za 600 evra po kvadratnom metru, dok stambeni prostor po kvadratu u možda udaljenijem mestu grada košta od hiljadu do 1.200 evra?

Da li je tačno da ste prihode vaše firme uvećali višestruko, kako pokazuje ovaj grafikon? Jasno možemo da vidimo da prelaskom u SNS promet vaše firme je milion. Kako nasilno zauzimate poziciju predsednika SNS u Prokuplju, promet raste na 27 miliona. Zatim, ulazite u lokalnu vlast u Prokuplju, postajete direktor državne apoteke i promet u privatnoj firmi imate 76 miliona. Postajete narodni poslanik na listi SNS i prihod u privatnoj firmi je 168 miliona.

Pitam se, a i građani Srbije bi trebalo dobro da se zapitaju, zašto ste ovakvu poslovnu sposobnost stekli tek po učlanjenju u SNS i da li je na vas mislila Zorana Mihajlović kada je kazala da je SNS postala džuboks za bogaćenje pojedinaca iz ove stranke? Mnogo je to jada za jedan ovako siromašan grad koji je postao siromašan, halapljive pohlepi prokupačkih Šojića.

A kako i ne bi bilo, ovo je ulica kroz i voćnjake do taštine kuće. To je takozvani, u Prokuplju ga zovu, "Prokupački bulevar", to jest "taštin bulevar", zato što je bez ikakve dozvole, bez kategorizacije puta urađen odnosno asfaltiran put do taštine kuće dok ostali građani Srbije grcaju i hodaju, voze automobile po lošim putevima.

Još jedno moje pitanje koje ću postaviti odnosi se na Ministarstvo poljoprivrede, ono što boli onaj narod koji živi tamo. Nekada najveća hladnjača "Voćar" u Merošini, kapaciteta deset hiljada tona koje je zapošljavalo u jeku sezone ljude iz nekoliko opština danas nakon dve godine od privatizacije se ne zna ko je vlasnik, a još manje se zna namera s kojom je privatizovana.

Od kada je privatizovana niko nije video nikoga da je predao višnju ni šljivu. Pitam ministarku poljoprivrede, da li na prostoru merošinskog "Voćara" planira farmu zmija i guštera ili će konačno da krene sa realizacijom projekta, što je najavljivano u vreme izborne kampanje 2020. godine?

Pet minuta, hvala vam. Dovršite rečenicu.

Još jednu rečenicu imam vrlo bitnu.

Naglasila bih da su proizvođači suncokreta prošle godine dobijali subvenciju po hektaru, plus dodatak za nisku otkupnu cenu. Zašto proizvođači višnje i šljive nisu dobili dodatak za nisku otkupnu cenu u zadnjih deset godina i da li će dobiti dodatak ove godine ili će važiti izreka kao i prethodnih "što južnije, to tužnije".

Hvala.
Reč ima Ivana Parlić. Izvolite.

Imam pitanje za ministarku Dariju Kisić i za vas gospodine Orliću, lično, pošto ste predsednik Odbora za prava deteta.

Posle poslaničkog pitanja koje sam postavila ovde u vezi sa slučajem odvođenja male Zorane, došla sam do saznanja koja me vrlo zabrinjavaju i uznemiravaju, pa bih htela da vas pitam da li su ti navodi poznati i vama.

Saznala sam za niz malverzacija i zloupotreba, nehumanih postupaka prema deci i prema hraniteljima u kojima se grubo narušavaju prava dece i prava hranitelja koje su za ovu decu u njihovim očima najčešće jedini roditelji.

U Švedskoj je posle toga snimljen dokumentarni film u kome su govorili i hranitelji iz Srbije, ali i bračni par iz Švedske koji je svedočio o traumatičnom iskustvu dece koja prolaze postupak usvojenja. U Srbiji, međutim, nije snimljena ni jedna emisija, ni jedan prilog o tome, pa hoću da vas pitam, kakav je to veo tajne prekrio ovu decu i da li ćemo opet biti svi saučesnici kao u slučaju decenijskog otimanja i krađe beba kada su u jednom zločinu nad decom i zločinu nad roditeljima učestvovali svi, ceo sistem?

Zato želim, da bi smo mi to sprečili, da vas upoznam sa nekoliko slučajeva. Da li ste čuli, gospodine Orliću, za slučaj Miroslave Lazić iz Titela, koja je bila hraniteljka dečaku i devojčici, bratu i sestri? Njoj nije dozvoljeno usvojenje dečaka i on je pre pet godina odveden u Švedsku. Za slučaj je saznao i sud u Strazburu, ali su brati i sestra razdvojeni bez ikakvog međusobnog kontakta. Da li znate da je ovoj ženi, hraniteljki, ukinuto pravo garantovano zakonom, pravo na rešenje? Tu zloupotrebu sprovodi Ministarstvo kako bi omelo hranitelje i decu u njihovom pravu da izjave žalbu. Konkretno, Miroslava je dobila rešenje o prestanku hraniteljstva, čak 13,5 meseci posle odvođenja dečaka u Švedsku.

Da li znate za slučaj Kristine Janoš Deak iz Zrenjanina, koja je do osmog rođendana podigla, othranila devojčicu Julijanu, a koju je Ministarstvo nedavno dalo na inostrano usvojenje?

Kristina već šest meseci pokušava da sazna gde se dete nalazi i kako je. U očajničkom pokušaju da nešto sazna o devojčici, koju voli kao svoje dete, obratila se i meni, tako i vama, tako svim narodnim poslanicima, celoj državi.

Da li vam je poznato kako izgleda postupak inostranog usvojenja i ko su inostrani usvojitelji? Da li znate da su često to ljudi koji u svojoj državi, a i u našoj državi ne ispunjavaju uslove za usvojenje? Sam postupak odvođenja dece izgleda prema svedočanstvima savesnih zaposlenih u centru za socijalni rad, citiraću: "Jezivo".

Dok se hraniteljima iz naše zemlje i drugim građanima iz naše zemlje ne dozvoljava usvojenje, iako su hranitelji, recimo, izgradili porodične odnose sa decom, za strane agencije, prave se, zamislite, katalozi sa decom, sa fotografijama dece, sa njihovim snimcima koji se šalju strancima da mogu da biraju. Deca se iz Srbije odvoje uplakana, ostaju tek u inostranstvu potpuno svesna šta se sa njima desilo.

Da li ste čuli, obratite pažnju molim vas na ovo, da zaposleni iz centra za socijalni rad u toku postupka odvođenja dece daju deci, citiram: "Male bele tablete za koje im zaposleni govore da su vitamini". Šta to, molim vas, treba da znači? Postoji sumnja da se ovoj deci koja odbijaju da odlaze u inostranstvo čak preti da će njihovi hranitelji, dakle u njihovim očima roditelji, biti i ubijeni ukoliko ne odu sa strancima.

Da li ste čuli da je u Beogradu bio par usvojitelja koji je tražio dete sa određenom krvnom grupom? Molim vas, možete li da zamislite šta to tek treba da znači?

Ima puno prljavih poslova u vezi sa inostranim usvojenjem. Ovo su imena lica čiji rad treba potpuno preispitati, to su Stevan Popović, Dragan Vulević i Vesna Tekić. Postoji osnovana sumnja da ova lica sprovode malverzacije i narušavaju interes dece za iznos za tri do pet hiljada evra.

Objasniću. U troškovniku koje strane agencije pominju navode se taksativno nabrojani troškovi. Dakle, postoji rubrika pored toga, postoji rubrika „ostali troškovi“. Taj novac završava kod ovih lica iz ministarstva i sa njima povezanih lica. Da li uopšte znate šta se dešava sa ovom decom nakon inostranog usvojenja?

Da li, recimo, znate da u Americi postoje sajtovi za reusvojenje? Napomenuću da iz Srbije deca takođe odlaze u Ameriku. Dakle, postoje sajtovi za reusvojenje na kojima usvojitelji koji nisu zadovoljni decom koju su dobili jednostavno oglase tu decu na sajtu i ponude ih na ponovno usvojenje. Da li znate za to, gospodine Orliću?

Još samo minut…

Samo dovršite rečenicu.

Ovo je vrlo važno, završiću. Dakle, ovakvo postupanje suprotno je zakonima, suprotno je međunarodnim konvencijama i ja zahtevam od Tužilaštva da pokrene detaljne istrage protiv ovih lica i sa njima povezanih lica iz Ministarstva, a i protiv same ministarke Kesić Tepavčević.

Reč ima Nenad Tomašević. Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi potpredsedniče Mihailoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja direktoru BIA, Aleksandru Vulinu.

U sedištu BIA postoji muzej, za one koji ne znaju, u kome se, između ostalog nalaze razni predmeti, eksponati kojima se ova služba služila tokom svog rada ili koje je zaplenila.

Tako osim stvari raznih špijuna, izdajnika, neprijatelja naroda, stoje i lične stvari prvog gerilca Evrope u borbi protiv nacizma, vojnog ministra Kraljevske vlade u egzilu, đenerala Armije Dragoljuba Draže Mihailovića. To su njegove lične naočare, torbica, nekoliko pištolja, opasač, dvogled, busola itd. Pitam direktora Vulina, šta će ove stvari u muzeju BIA?

Kao što znate, pre 15 godina je donet Zakon o izjednačavanju prava pripadnika oba pokreta otpora Jugoslovenske vojske u otadžbini i partizanskog pokreta. Isto tako, pre oko osam godina sud je rehabilitovao đenerala Dragoljuba Mihailovića, odnosno ukinuo smrtnu presudu i sve pravne posledice koje je ona proizvela u onom sramnom komunističkom suđenju koje i svi ostali znate kako je izgledalo.

Da li država ili neko ko smatra da je iznad države još uvek, bez obzira na ove zakonske norme, smatra generala Mihailovića neprijateljem naroda, ratnim zločincem ili tome slično? Zašto direktore BIA i svi prethodni, naravno, direktori ove Agencije, ove lične stvari niste vratili članovima porodice? Članovi porodice živi su. Jedan od njih, najdirektniji potomak, krv đenerala Draže, sedi ovde ispred mene, to je gospodin Vojislav Mihailović, potpredsednik Skupštine Srbije.

Ukoliko ima nekih pravnih smetnji, a mislim da nema, bar ste te stvari mogli da izložite u Narodnom muzeju, u Vojnom muzeju ili u Muzeju na Ravnoj Gori, a ne

u Muzeju BIA.

Znate li da takvim odnosom i dalje produbljujete nejedinstvo i podele u našem društvu i iskrivljujete stori?

Zašto se BIA nikada nije izjasnila o tome, odnosno ogradila od zločina i protivpravnih radnji OZNE, UDBE, Službe državne bezbednosti i Resora državne bezbednosti čija je pravna naslednica? Mislim da bi to trebalo.

Još na kraju samo da podsetim građene Srbije da je na današnji dan pre 130 godina rođen srpski rodoljub, đeneral Mihailović. Neka mu je večna slava i hvala. Hvala vam.