Po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, po amandmanu.

Moram odmah na početku da kažem da prethodni govornik koji je govorio o amandmanu za vreme života Zorana Đinđića nije bio primljen u stranku, nije želeo da ga primi zato što je znao da puno laže. Kada bi se na laž plaćao porez, on bi bio vodeći poreski obveznik. Kada bi se laž izvozila, on bi bio najveći izvoznik. Očigledno da su u laži kratke noge, ali jezik veoma dug, pa čisto da mu pojasnim oko tog prisluškivanja, da su oni prisluškivali vlastitog premijera. Čovek koji je imao taj sistem zvao se Janjušević. Kasnije su prisluškivali za vreme Tadića sve, pa uključujući i novinara radio „Fokusa“, gospodina Đukanovića, ali ona politička pozadina o kojoj je on govorio meni je veoma sumnjiva, odnosno više poznajem stvari od njega. Ja sam onaj koji je glasao da Zoran Đinđić bude premijer. Da, ja, njega nije hteo da primi ni u partiju, a kamoli da bude poslanik. On je bio samo siroti lokator, otporaš.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ako se sećate, ko je bio ministar unutrašnjih poslova? Gospodin Mihajlović, jel tako? Ko je bio drugi ministar unutrašnjih poslova, savezni, koji se treba starati o bezbednosti funkcionera obe republike? Bio je Zoran Živković. Kada je ubijen premijer, a obično se ubija da bi se došlo na vlast, kada se u takvim situacijama menja vlast, ko je došao na vlast? Zoran Živković. Da li je to moguća politička pozadina ubistva Zorana Đinđića? Veoma moguća. Zašto? Dakle, on je napredovao od ministra unutrašnjih poslova, saveznog, postao je premijer, što je po meni avanzovanje, dobio je višu funkciju nego što je imao, ali običaj je, recimo, kada se napadne premijer jedne države, baci kamenica na automobil, da ministar unutrašnjih poslova podnese ostavku. Njega su hteli da gađaju raketama, njemu su pravili zamke. Ministar unutrašnjih poslova apsolutno nije reagovao. Kada je Zoran Đinđić ubijen, ako nije zbog svih pokušaja razrešen ministar unutrašnjih poslova, Vlada je pala, jer je premijer ubijen i ponovo je isti ministar unutrašnjih poslova, koji je trebao da se stara o njegovoj bezbednosti, zvao se Dušan Mihajlović, izabran na to mesto, a već sam rekao da je savezni ministar unutrašnjih poslova postao premijer.

Još nešto da kažem vezano za sva ta ubistva. To se dešavalo oko zemunskog klana i JSO. Samo da podsetim da je predsednik tadašnje Vlade Zoran Đinđić posetio u Kuli JSO, sigurno, i tom prilikom je poveo svog maloletnog sina. Dakle, postojalo je određeno poverenje između onih za koje oni optužuju da su ga ubili, da je postojala u Kuli zabava koju je ova stranka preko puta priredila posle one blokade na mostu ili kod Sava Centra, da je postojala jedna zabava kojoj su prisustvovali budući premijer posle Zorana Đinđića, budući njegov potpredsednik Čedomir Jovanović itd. Sve se to dešavalo i to meni ukazuje da ta politička pozadina o kojoj oni uporno govore, možda je ta politička pozadina u njihovom dvorištu, jer je veća verovatnoća da se to desilo, jer su na takav način promenili vođstvo u stranci i na takav način su promenili svog premijera.

Verujem, s obzirom da, ako se sećate one opštine Stari grad, u Majke Jevrosime, kako se zove ulica, postojala je policijska stanica, znate li da je u toj policijskoj stanici, pod vođstvom Milana St. Protića, demonstranti su ukupno oduzeli preko 500 cevi vatrenog oružja. Bilo je 203 automatske puške, bilo je dvadesetak puškomitraljeza i mitraljeza, to je neka razlika, ali bilo je i 10 snajpera. Znate li da je, kada je Ivica Dačić pronašao određeni deo oružja, koji je posle Milana St. Protića pripao zemunskom klanu, jedna puška hekler i koh upravo odgovarala, po modelu i marki, tom oružju koje je nestalo iz stanice Stari Grad. Dakle, upravo su oni naoružali tu bandu za koju tvrde da su ubili premijera, upravo oni su, po meni, politička pozadina ubistva Zorana Đinđića za koga sam ja glasao.

Po amandmanu.

Poštovani građani Srbije, imali ste priliku da čujete zastrašujuće priznanje kako su izgledale policijske stanice u vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar u Vladi Republike Srbije. Tu su se držali puškomitraljezi, snajperi i duge cevi. Šta će policiji puškomitraljez i snajper u vreme kada je Aleksandar Vučić ministar informisanja? Jel se možda tu držala i duga devetka sa prigušivačem kojim je ubijen Slavko Ćuruvija u prolazu u Svetogorskoj? Što ne kažete to vi koji ste glasali za Vladu Zorana Đinđića, pa vas je kao kufer izbacio napolje iz DOS, kao kufer vas je izbacio, bez adrese?

Kada mi replicira gospodin Jovanov, gospodine Jovanov, ja sam pomenuo SRS, a vi ste bili član DSS. Kako se vi sad osetiste prozvanim kao radikal?

Kada govorite o puštanju balona, najveći balon ste vi pustili sa Kalemegdana, jedva je poleteo. Prema tome, nemojte da se stidite svoje političke prošlosti, budite ponosni na to što ste govorili, budite ponosni na jezičke patrole koje ste promovisali i budite ponosni na ono što jeste, nemojte da se stidite toga, da prepisujete vaše delovanje nama.

Na kraju, građani Srbije, Specijalni sud za organizovani kriminal je doneo presudu za ubistvo Zorana Đinđića. Ovi ovde ljudi žele da sakupe peticiju za oslobađanje njegovih ubica. Kapetanu Draganu su dali svoje stranačke prostorije u Subotici i poslali da skuplja peticiju za oslobađanje njegovih ubica.

I na kraju Specijalni sud, kao što je doneo presudu za ubistvo Zorana Đinđića, tako će se izjasniti i o rečenici Dijane Hrkalović - Nebojša Stefanović prisluškivao Vučića i štitio klan Veljka Belivuka. Dolazi vreme slobode i već je nastalo kada će se odgovarati za ova nedela.

Ja vam se zahvaljujem.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Evo, vidite kako to ide, kad nemate šta drugo, onda izmisli i slaže i sad ja treba da objašnjavam gde sam ja to puštao, kakav balon na Kalemegdanu? Na kom sa ja to Kalemegdanu puštao balon?

(Srđan Milivojević: Prvi si bio.)

U životu, ali šta ima veze slažemo i nema veze. Na kom, gde? Koja je to akcija? Tad sam bio u DSS. Jesam. Koja je akcija DSS slavljenje smrti Slobodana Miloševića. Kad? Ikad? Ne, to ste vi radili. To ste vi radili i to nikom drugom u ovoj zemlji osim vama napamet palo nije. Nikada nikome pre vas, ni posle vas.

Što se tiče oružja u PS u Majke Jevrosime, znate ja verujem da su neki zaboravili. Evo, ja ću da ih podsetim. Znate, bio je rat u ovoj zemlji. Da, bio je rat i policija je imala obavezu da suzbija terorizam na Kosovu i Metohiji. Jeste čuli za to?

(Srđan Milivojević: Iz Majke Jevrosime?)

Znate, niko nije, pa da iz Majke Jevrosime su odlazili na Kosovo i Metohiju.

Nemojte da dobacujete, Milivojeviću.

Iz Kikinde su odlazili na Kosovo i Metohiju. Dođete u PS Kikinda i vidite tablu sa policajcima koji su poginuli PU Kikinda na Kosovu i Metohiji, ubijeni od šiptarskih terorista, da.

Ali, postoji jedna druga stvar. Ja razumem da vi ne razumete da su u ratu neki koristili oružje proti OVK, jer ste vi u tom ratu koristili isključivo lokatore, to je bilo vaše oružje, protiv sopstvene države i za korist NATO pakta.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Izvolite.

Dobar dan, dragi građani Srbije.

Ja sam podneo jedan amandman u kome se pominje jedan zanimljivi termin koji se kaže „nekonzistentno“. Smatrao sam da je važno da pratimo jednu vrstu nomenklature pravne u pisanju zakona i ovaj prvi član zakona pominje između ostalog da treba da se u zakonu propišu nadležnosti državnih organa itd, ja sam predložio da ovim amandmanom promenimo te reči „državnih organa“ i stavimo reči „nadležnost Vlade i Ministarstva u oblasti elektronskih komunikacija“.

Zašto? Zato što upravo u članu 5. postoji propisan, odnosno naslov sam tog člana „nadležnosti Vlade i Ministarstva u oblasti elektronskih komunikacija“. Na taj način pravimo jednu konzistentnost i mislim da je to dobro zato što na taj način usmeravamo zakon prema Vladi i Ministarstvu koji treba da snosi odgovornost za propisivanje i drugih podzakonskih akata, a ne da stavimo da je samo to u prvom članu da obavežemo samo državne organe, pa koji oni to bili. Na ovaj način se uvodi i jedna konzistentnost u samom zakonu. Faktički, u prvom članu navodimo koje će se nadležnosti propisati u članu 5.

Upravo sa tim konzistentnim stvarima danas sam imao prilike kao i svi vi da vidite koliko je nekonzistentno uopšte vođenje ove sednice. Smatram da možemo da ukažemo na jedan objektivni način zloupotrebljavanja sa vaše strane.

Subjektivno sa naše strane smatramo se potpuno oštećenim, imamo pravo da tražimo povredu Poslovnika, a sa strane našeg predsednika parlamenta imamo jednu objektivnu, jel tako gospodine Orliću, priču o nama da se nalazimo u situaciji da moramo da vas slušamo za sve što vi tumačite i što predviđate da ovaj Poslovnik treba da se primenjuje. Da li je tako? Govorim o jednom tipiku, vašem izmišljenom načinu vođenja sednice, bez ikakvog osvrta na članove Poslovnika, pa predlažem možda i da ga ukinemo, jer bi to isto bilo konzistentno.