Svakako znate gospodine Olenik da ovo vreme ide od onih dva minuta. Ali, imate mogućnost ako hoćete da koristite i pet za poslanike koji nisu članovi poslaničkih grupa nakon toga.

Evo, ovako.

Ovaj izveštaj Evropske komisije u delu koji se bavi elektronskim komunikacijama kaže sledeći – politički medijski pejzaži ostaju polarizovani i u njima dalje dominiraju SNS i aktuelni predsednik. Nastavljeno je korišćenje uvredljivog govora protiv političkih protivnika kako u Skupštini tako i tokom predizborne kampanje.

Šta to znači? To znači, malopre smo čuli šta je uvredljiv govor u Skupštini, biće toga još. To znači da imamo u elektronskim medijima i komunikacijama imamo dve grupe medija: državni, prodržavni, kako privatni tako Javni servis i ovi drugi koje zovemo opoziciono.

Pošto mi je isteklo ovo vreme, koristiću ovih pet minuta koje ste rekli gospodine Orliću.

Problem je u tome što nemamo objektivne medije koji bi trebalo da se nalaze između ove dve grupe medija. Objektivni mediji bi trebalo da bude RTS kao Javni servis, međutim on to nije, on je u ovoj grupi državnih medija. Ima dosta primera, recimo, juče je bio da na Javnom servisu nismo mogli da čujemo da su bila hapšenja na Kosovu od strane organa Republike Srbije, da su ljudi hapšeni zato što su govorili da je Kosovo faktički nezavisno. To se moglo videti samo u jednoj grupi medija, u ovoj drugoj državnoj prosto nije se moglo čuti.

Posebno pitanje kada govorimo o ovoj vrsti komunikacija, Javni servis Vojvodine, odnosno RTV, plaća se iz budžeta, građani plaćaju, ali njena vidljivost, odnosno gledanost je namerno dovedena na niske grane i postavlja se pitanje koja je uopšte korist RTV osim kada dođe kampanja.

Kada govorimo dalje o komunikaciji, kako sam rekao i kako su napisali u izveštaju, uvredljiv govor kod političkih protivnika. Nije samo u pitanju uvredljiv govor, mi imamo čitave televizije sa nacionalnom frekvencijom, kao na primer TV Hepi, koja je jedino i isključivo se bavi ruskom ratnom propagandom. Jedino i isključivo se bavi promocijom ratnih zločina i agresivnog rata. To sve agencije koje su nadležne za komunikaciju to tolerišu, puštaju. Takva vrsta programa ne postoji ni u samoj Rusiji, državna Rusija, ruska televizija neme tu vrstu propagande za ratne zločince, samo u Srbiji ima, samo kod nas u celoj Evropi postoji „Russia Today“, zabranjena je na drugim mestima. To su komunikacije koje mi imamo, to su komunikacije koje se pokušavaju sakriti ovim predlogom zakona čiji je cilj da sve ostane isto. Čiji je cilj da opozicija ne može da govori, čiji je cilj da opozicija ima samo ove minute koje ima u Skupštini.

Zato naravno, nećemo podržati ovaj predlog, ali moramo da kažemo da je jako bitno da se RTS kao Javne servis koji se samo tako zove, a u stvari je državna televizija, oslobodi od uticaja vladajućeg režima, ne samo ovog, svih koji su do sada bili su imali direktnu kontrolu nad RTS-om. To osećamo sada na svojoj koži svi, a osećaće i naša deca i naši naslednici, jer ako nemamo informaciju, ako građani ne znaju o čemu mogu da pričaju, ako građani ne znaju šta se dešava, ne mogu ni da donose odluke, ne mogu ni da biraju svoje predstavnike u ovom parlamentu, jer su sto posto izmanipulisani.

Drugi deo ovog izveštaja Evropske komisije za 2022. godinu koji je povezan u oblasti komunikacija kaže sledeće. Kada je reč o slobodi izražavanja u izveštajnom periodu nije ostvaren napredak, dve radne grupe za bezbednost novinara nastavili su da se sastaju. U nekoliko slučaja napada i pretnji policija i tužilaštvo su reagovali, međutim slučajevi pretnji i nasilje nad novinarima i dalje su zabrinjavajući, a celokupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja i dalje treba dodatno ojačati u praksi.

Znači, pored organizacionog oblika, o kojima sam malo pre govorio na televiziji, imamo problem i sa samim novinarima koji su zaposleni i koji rade u elektronskim komunikacijama, najveći utisak i pritisak na njih je novčani, finansijski, male plate, nemogućnost da imaju slobodu i nemogućnost da promene zaposlenje, a utiče na njih tako da prosto je mnogo vidljivije na lokalnim televizijama i lokalnim medijima gde ne postoji sloboda govora niti sloboda izražavanja.

Međutim ni to nije dosta, to što su ekonomski uniženi, poniženi i što ne mogu da budu slobodni, nego sad imamo i fizičke napada na njih, imamo pretnje, imamo da je novinaru zapaljena kuća, jer je izveštavao o onome što nije smeo, a izveštavao je o kriminalu i korupciji SNS na lokalu. Da li su to komunikacije elektronske o kome ovaj parlament treba da raspravlja? Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Reč ima po amandmanu, Darko Laketić.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.

Poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, govoriću o amandmanu na Zakon o telekomunikaciji u jednom širem kontekstu.

Naime, nažalost i dalje je kod ovih žutih je manira da kada hoće nešto da slažu onda oni postavi poslaničko pitanje i to postave građanima. Ako ima bilo šta sporno, postavite ministarstvima ciljano, to je poenta valjda poslaničkog pitanja, a ne politička promocija i širenje laži i dezinformacija.

Naime, poslaničko pitanje koje je postavila koleginica Miladinović i uopšte sve što je izrekla najvećim delom je laž, a ja razgovaram sa dokazima i argumentima i laži inače ne tolerišem. Reći ću vam nekoliko stvari koje su bitne.

Vi ste navikli da vam se ćuti. Ja da ćutim neću. Evo, vidite ovo, može i kamera da snimi, ovo je priznanica gde ste vi davali 2.500 dinara glasačima, zamislite slučajnosti, neposredno pred izbore, na ruke. Ovde je u potpisu Marija Ibrić, bivša odbornica DS, na koju je pomenuta koleginica Miladinović, koja je bila predsednik opštinskog odbora tada stranke, svalila svu moralnu, prekršajnu i krivičnu odgovornost vezano za ovo. Zamislite to! Inače, reč je o jednoj Romkinji, časnoj ženi, koja je sigurno bila prinuđena da sve ovo radi. Nažalost, to vam je manir, kao što vam je manir da rutinski lažete. Znači, to vam je ušlo u genom.

Ono što želim da vam kažem, i pored toga što ste navikli na ovakve mahinacije i kupovinu glasova, niste navikli da vam neko kaže istinu u lice. Idemo dalje, to nije sve.

Dotična je bila, inače, dugi niz godina pod optužbom zato što je budžet opštine Merošina oštećen za više od 625 hiljade dinara. Naime, dok je bila direktor biblioteke, omogućila je da čovek koji nije dolazio na posao uredno prima platu i prinadležnosti, za šta je on pravosnažno osuđen a ona, zamislite, volšebno oslobođena, kao direktor biblioteka koji je učestvovao u svemu tome.

Ima mnogo ovakvih stvari. Evo, čitava jedna fascikla se tiče upravo tih njihovih prevara, mahinacija, itd. Ali, o tome neću. Vratio bih se na ovaj deo laži koji je izgovoren.

Očito da je nju pogodila istina da je sa rođenim ocenom sklapala poslove kao funkcioner, što je skandalozno, i to samostalna trgovinska radnja snabdeva građevinskim materijalom građevinsku direkciju.

Ja želim vama da kažem, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, da nikada u životu nisam imao ni jednu firmu u vlasništvu. Ona pominje moga oca koji je preminuo pre četiri godine. Ja nikada sa mojim ocem nikakav ugovor nisam sklapao, niti grad Prokuplje, niti bilo kakva ustanova ili institucija gde sam imao bilo kakav uticaj.

Vi očito svesno ne želite da razumete da nije problem taj što je vaš otac imao firmu, problem je što ste mu omogućili kao funkcioner da dobije određene poslove. To je suština.

Isto tako, zbog javnosti, zbog sebe lično, zbog svoje porodice, što se tiče moje imovine, sve je transparentno, sve imate na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Vlasnik sam jednog stana u Beogradu, a pre bavljenja politikom sam imao dva stana u Nišu. Jer, da vam kažem nešto, ja u politiku nisam ušao bez kapitala i bez imovine, ušao sam kao ostvaren čovek, sa idealima, a ne da nešto napravim, kao što su radili ovi vaši. To je suština.

Što se tiče grada Prokuplja, pominjete ulice, pominjete infrastrukturu. Sve što je urađeno u gradu Prokuplju od infrastrukture, bez obzira da li je finansirao grad ili republika, urađeno je sa svim valjanim dozvolama, u skladu sa zakonom, za razliku od vas. Ostavili ste nam sportsku halu bez upotrebne dozvole, bez protivpožarne saglasnosti, da se i dan-danas mučimo sa tim. Ostavili ste mnogo ulica, zamislite, ulice se vode da su asfaltirane a one nemaju asfalt, a pare potrošene. Zamislite to!

Toga danas nema. Sve što je urađeno, grad ima plan da u naredne dve godine dve ulice bez asfalta dobiju asfalt, i u gradu i u selu. Dobiće asfalt i kuća nečijeg dede i babe i strine i ujaka, svi, za razliku od njih koji su to selektivno radili.

Pominjete komunalno preduzeće i nije vas sramota. Slušali ste juče šta sam pričao, koliko ljudi ste ostavili u tom komunalnom preduzeću kao višak u administraciji. Vi sad branite radnike!

Suštinski je ovo vrlo bitno i slušajte sad. Poslali su svog poslanika Demokratske stranke da brani interese tih radnika.

(Zoran Lutovac: O čemu priča? Odgovara na poslaničko pitanje? Da li je to po Poslovniku?)

Plan je sad za to komunalno preduzeće bio, pošto smo kupili novi prostor za to preduzeće, da se deo tih radnika smesti u taj novi prostor. Zamislite komentar tog poslanika DS koji je došao i koji je glasno to rekao pred svedocima? Kaže – gde ćete u novu štalu sa stara goveda, citiram. Zamislite to? Ovo kažem opet pod krivičnom, materijalnom i moralnom odgovornošću. Imam svedoke za ovo što pričam.

Zamislite tu komparaciju? On aludira na nov savremen prostor koji je namenjen novom preduzeću i deo starih radnika koji ostaju u toj firmi. Zamislite to? I oni štite interese tih ljudi i oni se pozivaju da su zaštitnici tih ljudi, a oni ih ostavili u ovoj situaciji u kakvoj jesu? To su stravične stvari, ljudi.

Prvo, kao narodni poslanici mora da baštinimo istinu. Mora da negujemo istinu. Ja iza svake ove svoje reči stojim, ljudi. Znači, nemoj da se igramo nekim stvarima. Ovde se igramo ljudskim životima. Pominje mi oca koji je umro još pre četiri godine. Da li je to normalno?

Ako bilo kakav dokaz za bilo koju malverzaciju postoji, imate adrese, izvolite. Spreman sam da odgovorim na sve, ali sam svoj život živeo časno i pošteno.

Oko apotekarske ustanove, prvo, svedoci smo da su tržišni uslovi za državne apotekarske ustanove loše. To je činjenica. Jednostavno, državne apotekarske ustanove lagano tonu u dubiozu.

Slušam poslanika iz Leskovca, poslanika opozicije, koji kritikuje što je grad pokrio ogromno dugovanje apotekarske ustanove. Ovde kritikuju što grad nije pokrio. Grad Prokuplje je napravio koncesiju apotekarske ustanove, dinar jedan nije platio za dugovanja, svi radnici ostali i još im je povećana zarada. A šta je trebalo, da čekamo da apotekarska ustanova potone, pa da grad kao osnivač plaća milionski iznos? Da li je to trebalo? Da li je poneta da šta god uradiš da ne valja? Da li je to suština?

Ljudi, uzmite se u pamet. Mi ne razgovaramo ovde o krompirima. Ovo su stvari koje su vitalne za ljude. Znači, ovo o čemu govorimo, ovo je najznačajnije za ljude. Zamislite da se 200, 300, 5000 miliona dinara iz gradskog budžeta odlilo za dugovanja apotekarske ustanove, komunalnog preduzeća itd? A šta bi uradili za grad, da li bi mogli nešto da investiramo u asfaltiranje, vodovod, kanalizaciju itd? E to je suština.

Sve ovo što govorim, da vam kažem, govorim punog srca i govorim sa apsolutnom argumentacijom.

Hvala vam što ste mi dali mogućnosti da se obratim uopšte.

Po Poslovniku, Sanja Miladinović.

Izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 106. koji kaže: „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres“.

S tim u vezi, predsedniče, tražim odgovor kakve veze ovo ima sa tačkom dnevnog reda? Da li hoćemo jedni drugima da dajemo odgovore? Onda je u redu, evo, ja imam puno fascikla.

To je bilo to? Dobro.
Što se tiče člana 106. pričamo o tome, čini mi se, na svakoj sednici, moraju i oni koji se na taj član pozivaju sami da vode računa o njemu i o tome šta jeste, šta nije tema dnevnog reda. Nemojte da očekujete da vi možete, i to važi za sve, bukvalno za sve na isti način, da možete da se obraćate drugim poslanicima u ovoj sali, a da oni ne žele da vam odgovore na to što ste rekli. To je prosto ne logično i nikada u Skupštini nije bilo tako, da vi govorite šta vam padne na pamet, a neko drugi da ne oseti potrebu da na to odgovori ili da mu bude uskraćena mogućnost da to učini, a to je činio upravo gospodin Laketić od vremena svoje poslaničke grupe, što sa vama nikakve veze nema, niste se obazirali, naravno, ni na ono što je bilo pre toga rečeno, a nije imalo nikakve veze sa sam amandmanom i svaki put isto. Ono što dozvoljavate sebi, ne možete drugima da dozvolite nikako.
Jel treba da se glasa za član 106?
(Sanja Miladinović: Treba.)
Treba.
Glasaćemo za član 106.
Ako svi budu želeli da primenjujemo rigoroznije taj član i svi su spremni da govore isključivo o svojim amandmanima onako kako su ih i napisali, sami podneli, nemam ja ništa protiv, ali i sami znate kako glasi odgovor, odnosno šta će da se desi dalje.
Isto povreda Poslovnika. Izvolite.

Povreda Poslovnika član 108. o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednika Narodne skupštine.

Ja mogu da razumem da vi dozvolite ako jedan kriši pravila, da se svima dozvoli i onda ćemo da imamo sednicu gde će da priča svako ko šta hoće. Vi ste upravo to danas nama sugerisali, ali ovde se radi o drugoj stvari gde vi niste…

Ukazao sam na dvostruke aršine koje primenjujete uvek.

Ne. Dozvolite da završim.

Vi ste ovde dopustili nešto drugo, da se odgovara lično i da se odgovara na poslaničko pitanje. Toga nije bilo i to ne može da bude. Ne može da se odgovara na poslaničko pitanje i vi ste bili dužni da sve…