Na član 28. amandman su zajedno podneli poslanici Marinika Tepić, Janko Veselinović, Borko Stefanović, Vladimir Obradović, Anna Oreg, Danijela Grujić, Željko Veselinović, Jelena Milošević, Marija Lukić, Pavle Grbović, Slaviša Ristić, Dalibor Jekić, Natan Albahari, Tatjana Pašić i Đorđo Đorđić.
Na član 28. amandman su zajedno podneli Miroslav Aleksić i Đorđe Stanković.

Ovde su predviđeni u ovom članu nepredviđeni troškovi u budžetu u iznosu od 2% za regulatorno telo koje treba da kontroliše rad privrednih subjekata i mi smo predložili da se to izbriše jer vi treba da budete primer pravilnog funkcionisanja i da kontrolišete one za koje ćete biti zaduženi i da izdajete dozvole itd.

S obzirom na činjenicu da je u vašem resoru i „Telekom“ u kome se sada priprema sponzorisanje Jelene Karleuše sa milion i po evra, ne znam šta će vam ovih 2% dodatnih. Dakle, pored svega za šta se očerupali „Telekom Srbije“ sada je najnoviji projekata da Jelena Karleuša ima autorsku emisiju, da se sponzoriše sa milion evra i još 300 i nešto hiljada za album i još neke druge troškove pa ćemo svi moći da se uhvatimo za uši zajedno i da igramo šta ste napravili od ove Srbije. Hvala.

Na član 31. amandman su zajedno podneli poslanici Marinika Tepić, Janko Veselinović, Borko Stefanović, Vladimir Obradović, Anna Oreg, Danijela Grujić, Željko Veselinović, Jelena Milošević, Marija Lukić, Pavle Grbović, Slaviša Ristić, Dalibor Jekić, Natan Albahari, Tatjana Pašić i Đorđo Đorđić.
Na član 33. amandman su zajedno podneli Miroslav Aleksić i Đorđe Stanković.

U članu 33. su navedene organizacije sa kojima regulator treba da sarađuje. Jako je zanimljivo da ste ovde naveli šest raznih organizacija i niste naveli ključnu sa kojom treba da sarađujete, a to je RATEL. Jel vi mislite da sa RATEL-om ne treba da sarađujete? RATEL je regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge. To nije navedeno ovde i amandmanom smo predvideli da se doda i tačka 7. gde će i RATEL biti još jedna od organizacija sa kojom će sarađivati regulator.

Pozivam vas da usvojite ovaj amandman zbog vas a ne zbog nas. Hvala.

Reč ima ministar Jovanović.

Poštovani narodni poslanici, želim da pojasnim tehnički dve stvari. Jedno je vezano za ovaj amandman. Vi nama kažete da regulator RATEL treba da sarađuje sa samim sobom. Ne razumemo poentu ovog amandmana. Znači, RATEL je regulator. Šta – da sarađuje sa samim sobom? To je jedna stvar.
Druga stvar, koju želim tehnički da pojasnim, vašu primedbu od malopre zašto direktor je potrebno, direktor RATEL-a da ima pet godina iskustva, a član saveta devet godina. Prethodni zakon je donet 2010. godine, a prvi put regulatorno telo je krenulo da radi 2005. godine i od te 2005. godine uslov za direktora je bilo pet godina. Znači, mi ništa nismo promenili. Zadržali smo tih pet godina za direktora. Ono što je bilo nelogično je da upravni odbor koji je postojao do sada nije imao nikakav uslov po pitanju iskustva. Mi sada pošto taj upravni odbor prerasta u savet regulatornog tela dobija mnogo veća ovlašćenja između ostalog i predsednik saveta dolazi ovde da brani izveštaj o radu, uveli smo to da mora da ima član saveta devet godina iskustva. Hvala.

Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Hvala, predsedniče, gospodine Orliću.

Ponovo jedna formalno pravna tehnička izmena. Reč oblik zamenjuje reč izgled, obzirom da se radi o obrascu kojim privredni subjekt obaveštava RATEL o svojim uslugama, znači, sve ono što privredni subjekat radi u delokrugu svojih aktivnosti izveštava RATEL kao agenciju i regulatora.

Imali smo priliku da na nekim od prethodnih sednica odbora ovde u Skupštini raspravljamo o izveštaju RATEL-a i jasno se videlo da je rast prihoda u oblasti telekomunikacija, da je rast prihoda u oblasti poštanskih usluga i to je najbolji dokaz da Srbija raste i napreduje, jer su Pošta i Telekom, uz ostale operatere koji se bave ovim oblastima, najbolji pokazatelj i kao produžena ruka privrede. Znači, direktno se oslikava i na jedno i drugo preduzeće i na ostale operatere koji se bave poštanskim uslugama i telekomunikacijama. Dokaz da Srbija napreduje i da se razvija.

Ali, ono što želim ovde da odgovorim kolegama iz opozicije, stalno su govorili kako nešto hoćemo i treba da odgovaramo. Mi najviše volimo da odgovaramo građanima na izborima, pa ako smo 2012. godine, kako oni kažu, slučajno pobedili, kako je to da smo pobedili 2014, 2016. godine, pa predsednički izbori 2017, pa 2020, 2022. godine, pa kada se na to sve dodaju svi izbori koji su za mesne zajednice, za lokalne parlamente, znači, za otprilike ovih 10, 11, godina imali smo preko deseti izbornih ciklusa?

Tako da, mi sa velikim nestrpljenjem čekamo naredne izbore, pa ćemo, naravno, ponovo odgovarati, a građani će reći kako smo radili i šta smo uradili.

Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksić i Lipovac Tanasković.
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksić i Lipovac Tanasković.

Zahvaljujem.

Dakle, ovaj član 40. je jako važan i to posebno tačka 4. koja se tiče omogućavanja i zakonitog presretanja elektronskih komunikacija i pristupa zadržanim podacima u skladu sa posebnim zakonom, drugim rečima prisluškivanje.

S obzirom na činjenicu da do dana današnjeg nismo saznali ko je to prisluškivao predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, da li je to radila Dijana Hrkalović, da li je to radio Nebojša Stefanović, da li neki drugi zaverenici, ali to je najavljivano na sva usta kako se sprema državni udar, kako prisluškuju predsednika, BIA sprovodi istrage itd, itd. I na kraju niko nikom, pojela maca priču, nikad ne saznasmo ko je to uradio, zašto, po čijem nalogu i šta će biti epilog te priče.

Znate, to sve što radite u marketinške svrhe pre ili kasnije može da se obije o glavu svima nama, to je država. Ako je neko i zaista slušao predsednika države, pa taj mora da odgovara. Ako nije, pa onda lažu svi ovi koji su govorili da se on prisluškuje itd, ili možda ti koji su prisluškivali u međuvremenu su pristali da rade neke nečasne radnje za režim, da idu po televizijama, po medijima, napadaju opoziciju i oprali su to svoje delovanje u smislu prisluškivanja predsednika. To gledamo ko zna koji put. Ne prisluškuju njega prvi put, prisluškivali su onomad i Tomu Nikolića, pa je bilo oružje u Jajincima, jedan atentat, pa drugi, ne znam gde, automobilom, pa treći. Čim nedostane tema, smisli se ili prisluškivanje predsednika ili neko hoće da izvrši atentat, ili ko zna šta.

Tako da, mi predlažemo u ovoj tački 4. u članu 40. da se doda jasno i definiše zakon koji reguliše mogućnost praćenja lica kako bi se jasno znalo na šta se odnosi i čega mora da se pridržava onaj koji po zahtevu institucija sprovodi mere na određenom licu ili licima ili subjektima koji se tiču prisluškivanja i praćenja. Hvala.