Kolega Jovanov, Poslovnik. Izvolite.

Članovi 106. i 107, dakle, da govori o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i govornik je dužan da poštuje dostojanstvo. Takođe, član 107. stav 2. – nije dozvoljeno neposredno obraćanje drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza itd.

Ovo što ste sada imali prilike da vidite, ovo je bilo gospodsko vređanje. Pošto kad ja njima odgovorim na način, a neću im sada odgovoriti, evo da ih prosto častim ovog puta, na način na koji su zaslužili, onda oni su svojim medijima kukaju jedno šest dana i plaču i prave specijalne emisije – joj, Milenko nas vređa, vidite šta nam je rekao. Onda stave naslov, kaže – Jovanov prostački vređa opoziciji. E, ovo sad što ste imali priliku da čujete, e ovo je to gospodsko vređanje. Vi ste gubavci, vi ste skakavci, vi ste ovo, vi ste ono, to je, termiti, to je otprilike gospodsko vređanje. A kad ja njima kažem da su žuti ološ, da su ne znam ni ja šta, kad kažem onom da je raspala pijandura, kad im kažem takve stvari, e to je onda prostačko vređanje. Eto, to su te dve jako različite stvari, jer ovo ovako radi elita, a ovako radimo mi krezubi naprednjaci, koji eto tako ne znamo kao elita ovako uredno, lepo i gospodski da vređamo, nego ovako prostački, kako jedino umemo.

Neću tražiti da se izjasni Skupština o ovoj povredi Poslovnika, ali vas molim da ubuduće upozorite poslanika, koji očigledno nije u stanju da se kontroliše, do kasno je radio sinoć, a danas ne može da potrefi tačku dnevnog reda i onoga što uopšte raspravljamo, ne može da objasni svoj amandman, pa ga molim vas korigujte, da proba da se uokviri u ono o čemu raspravljamo. Hvala.

Poštovani kolega Jovanov, ja sam čak i to pokušala, ali očigledno je kolega poslanik bio glasniji od mene, mene niste čuli kad sam probala da upozorim.
Reč ima ministarka Đedović. Izvolite.

Hvala.
Samo bih da dam par pojašnjenja što se tiče izmena i dopuna ovog zakona. Pre svega on ima za cilj, da reši par stvari koje su veoma bitne za naš energetski sistem, ali i za sve građane i privredu koji zavise od našeg energetskog sistema, a to su pre svega ukidanje prioritetnog pristupa za varijabilno obnovljive izvore energije. To je uvođenje obavezne pune balansne odgovornosti za varijabilne izvore energije. To je tehnički korektno definisanje granica između statusa kupaca, proizvođača i statusa aktivnih kupaca koji će biti uskoro regulisan novim Zakonom o energetici i uvođenje analiza adekvatnosti, kao posledica iste mogućnost odlaganja priključenja varijabilnih obnovljivih izvora energije, uz ostavljanje mogućnosti izbegavanja odlaganja, obezbeđivanjem novog regulacionog kapaciteta za sekundarnu regulacionu rezervu.
Važno je da napomenem za sve da su predložene izmene i dopune od strateškog značaj za našu zemlju, bez kojih nije moguće nikakvim operativnim merama očuvati siguran i stabilan rad našeg elektroenergetskog sistema u budućnosti. Te su sve predložene izmene i dopune apsolutno nužne, posebno u ovom trenutku i posebno u okruženju.
Ono što takođe želim da navedem je da se ovim izmenama predviđa i da će privatni investitori, pored najpovoljnije cene struje koju mogu da ponude u postupku aukcija morati da ponude i deo svog kapaciteta za potrebe garantovanog snabdevanja ili snabdevača, a to je trenutno Elektroprivreda Srbije ili krajnjim kupcima u Republici Srbiji. Na ovaj način država želi da motiviše investitore da energiju, pre svega energiju iz čistih izvora prodaju u Srbiji, odnosno da ona bude dostupna našim građanima, da bude dostupna našoj privredi, a da se smanje mogućnosti izvoza u inostranstvo.
Ovo rešenje doprinosi sigurnosti snabdevanja naših građana i komplementarna je drugim ciljevima ovog zakona, poput sigurnosti rada elektroenergetskog sistema.
Posebno je značajno i takođe, da se podstiče direktna prodaja struje iz obnovljivih izvora energije od strane proizvođača krajnjim kupcima, u prvom redu privredi koji će imati priliku da dobiju čistu energiju za svoje proizvode, što će dodatno povećati konkurentnost naše privrede, izvozno orjentisane ka evropskom tržištu.
Država ovako pokazuje da razvoj obnovljivih izvora energije ne posmatra jednostrano iz ugla investitora, već da vodi računa o našem elektroenergetskom sistemu i sigurnosti snabdevanja i smanjenju uvozne zavisnosti.
Kada pričamo o, opet Elektroprivredi Srbije ja moram da zaista, podsetim sve, pre svega naše građane, a i vas narodne poslanike da Statut Elektroprivrede Srbije uređuje na više mesta stvari koje se tiču imovine, pre svega Elektroprivrede Srbije, pa je tako članom 11. propisano da imovinu društvo čini pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, nad novčanim sredstvima, na hartijama od vrednosti i druga imovinska prava koja su preneta u svojinu društva u skladu sa zakonom, koje je društvo steklo poslovanjem, uključujući pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini.
Ono što takođe, Statut predviđa to je da Skupština društva uz saglasnost Vlade odlučuje o sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti, znači država kao osnivač je tu apsolutno da bude uključena svo vreme i da odlučuje što se tiče imovinom velike vrednosti, a država će to apsolutno raditi u interesu građana naše zemlje, u interesu sigurnog snabdevanja električnom energijom i građana i privrede, što za cilj ima i predlog izmena i Zakon o obnovljivim izvorima energije.
Ono što takođe, moram da podsetim građane je da postoji Zakon o javnoj svojini, postoji i Zakon o vodama, tako da neki paušalni navodi da možemo da tek tako i olako i neodgovorno privatizujemo i hidroelektrane i brane su potpuno neosnovani, pre svega nemaju zakonsko uporište i nemaju zakonsku osnovu i sa tim u skladu, mislim da zaista svaki navodi koji tobož se tiču brige o Elektroprivredi Srbije su potpuno samo korišćenje Elektroprivrede Srbije u političke svrhe i pribavljanje političkih poena i ništa drugo.
Država je veoma jasna i rekla je to više puta i naglasila. Odluke o promeni pravne forme i Statut koji pominjete su donete još 2011. godine. Tako da mi sada sprovodimo u delo ono što na žalost, nije bilo sprovedeno ranije. Hvala vam.

Hvala ministarka.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivana Parlić i Borislav Novaković.
Da li neko želi reč?
Koleginice Parlić, izvolite.

Važno je da razumemo da je naša država veoma pogrešno protumačila pojam obnovljivih izvora energije, pa mi je bio cilj da se to više nikada ne ponovi. Važno mi je da više nikada ne posmatramo mini hidroelektrane kao obnovljive izvore energije, niti vetroparkove koji će postići stotine i stotine hektara stabala.

Ja bih volela da svako od vas poseti sela u kojima su podignute mini hidroelektrane da vide kakvu su pustoš za sobom ostavile, pa da vide da tu ništa nije obnovljivo. Živi svet je tu potpuno nestao, tu se dešavaju erozije, u nizijama se kao posledica dešavaju poplave, presušili su bunari i ljudi će na kraju morati da se isele.

Pa, ja mislim da to uopšte nije u suprotnosti sa onim što gospođa Negre radi. Mislim, ja sam sigurna da je ona jedan specijalac na zadatku. Danas smo govorili šta bi bilo njeno, šta je u stvari njeno zanimanje. Pa, njeno zanimanje je bojim se…

Koleginice Parlić, tako ste lepo počeli, pa vas molim….

Molim vas, vrlo je važno da se ovo zna.

Slažem se da je to važno, ali je još važnije da vi znate da ministrima morate da se obraćate u skladu sa njihovim imenima i prezimenima, bez imputacije bilo čega drugog.

Gospođa se preziva Negre.