Dame i gospodo, dakle, u ovom članu piše - otpad ne može biti privremeno skladišten na lokaciji proizvođača, vlasnika ili drugog držaoca otpada duže od 36 meseci.
Dakle, ja sam predložio da se ovaj period od 36 meseci skrati na 12 meseci iz prostog razloga što je 36 meseci predugačak period, jer će u tom periodu od 36 meseci gotovo sigurno doći do degradacije, do hemijske degradacije ili mikrobiološke degradacije otpada.
Otpad jeste jedna heterogena smeša. Sastoji se od organskog i neorganskog dela i gotovo sigurno da se u otpadu nalaze one komponente koje će biti biodegradovane. Procesom biodegradacije stvaraju se različiti proizvodi, pre svega gasoviti proizvodi, među njima i metan, ugljenmonoksid, amonijak, ugljendioksid, i to predstavlja veliku opasnost za mesto gde se on skladišti.
Međutim, ovaj amandman koji prilažem ima i svoju, kako bih rekao, političku osnovu. Ona se sastoji u sledećem. On pokazuje da postoje izvesni članovi ovog zakona koji su zapravo pravljeni za nekoga, koji su namenski i verovatno će to biti oni retki članovi koji će se u budućnosti i primenjivati, jer postoji opravdana sumnja da najveći broj članova zakona ovog ili celi zakoni, neki prethodni, kao što sam već ranije govorio, se uopšte ne primenjuju, ali mnogo je opasnije ako se unutar jednog zakona naprave samo oni članovi, namenski, jel tako, za neke privilegovane iz ko zna kojih političkih razloga. Naravno, govori se danas da je tu ozloglašena firma "Eliksir" i da je to član koji je pravljen za njega. Naravno, vreme će pokazati da li je to tako, ali predlažem, dakle, u svakom slučaju, da se taj period skrati na 12 meseci, jer se onda rizik od hemijske i mikrobiološke degradacije svakako smanjuje. Ukoliko se to ne desi, preti opasnost da se stvore metaboliti koji su opasni, zapaljivi, mogu da izazovu požare i mogu da izazovu mnoge druge štete kada je u pitanju aerozagađenje i ne samo aerozagađenje, već i zagađenje voda i zemljišta. Zahvaljujemo se.