Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, nažalost nismo evo po redosledu ovom kako već inače ide, na kraju dolazim do reči, a zaista sa te pozicije mogu da zaključim zaista da smo vrlo malo pričali o onome što je tačka ovog dnevnog reda i s tim u vezi ja želim da kažem da smo mi kao poslanici poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ tu da podržimo mere Vlade koje su preduzete nakon dve tragedije koje su se u Srbiji desile.
Podsetiću da su te mere, pod jedan – razoružavanje Srbije. Dakle, upućen je apel građanima koji imaju nelegalno naoružanje, odnosno oružje za koje nemaju dozvole, da to oružje vrate, kao i da će posle toga biti strože kontrole i strože kažnjavanje onih koji su držaoci ili vlasnici nelegalnog oružja.
Takođe, da će biti stroža pravila po kojima će oni koji imaju dozvolu za oružje moći da ga zadrže, da će biti češće provere, da će biti češće kontrole i da ćemo na taj način dovesti do toga da neko oružje ne može da se koristi za izvršenje ovakvih strašnih zločina.
Pod dva – smanjenje starosne granice za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina.
Pod tri – zapošljavanje još 1.200 policajaca u školama i tu dolazimo do još jedne tačke šizofrene politike koja nam kaže „ a gde vam je policija i zašto zapošljavate 1.200 policajaca, pravite policijsku državu?“ Iskreno, drago mi je da se zapošljava još toliko policajaca i voleo bih da se zaposli još, da vratimo ono što je nekada bilo. Bilo je priče o tome i u prethodnom vašem mandatu, da se vrati ona pozornička služba policajca u kvartu, nekoga koji poznaje sve, sve zna, odnose, zna događaje.
Ja kada sam bio dete, mada to danas ne može da se poredi sa današnjim vremenom ni po čemu, kada god je taj policajac nailazio jednostavno tog momenta nastaje tajac i svi su mirni i svi se gledaju da nikako ni na koji način ne skrenu pažnju na sebe. Dakle, to je bio autoritet države i o tome treba da razmišljamo i u nekoj perspektivi.
Sada dolazim do četvrte i pete tačke koje su međusobno prožete. Dakle, formiranje saveta za borbu protiv vršnjačkog nasilja koji ste već imali i počeo je da radi i formiranje grupe za bezbednost dece na internetu.
Ovo peto je izuzetno važno i molim vas da posebnu pažnju posvetite tome. Dakle, mi smo kao civilizacija za jedan kratak vremenski period prešli jako veliki put razvoja. Dakle, ako uzmete period, ne znam, od osamdesete kada sam se rodio, do 2000. godine, nije se tu Bog zna šta desilo u tom nekom periodu tehnološkom i u svakom drugom smislu, ali od 2000. godine do 2020. ili 2023. godine u kojoj živimo, mi smo za nekoliko godina napravili toliko velike korake da je jako veliko pitanje da li smo u stanju da uopšte predvidimo šta je ono što će se desiti tridesete, trideset i pete, četrdesete, pedesete itd. Već danas govorimo o veštačkoj inteligenciji koja je svesna same sebe. Ljudi, to su za mene lično strašne stvari.
Jedan otac je nedavno govorio i to sam negde video da mu je sin rekao: „Znaš, tata, ti kad pričaš o vršnjačkom nasilju, to je drugačije nego kada si ti išao u školu, jer ti si tada mogao to da doživiš u školi i kad odeš kući ti si došao u neku svoju oazu mira, a mi danas to preživljavamo i na društvenim mrežama i to traje i traje i traje stalno“. Zato moramo time da se pozabavimo, pored toga da se pozabavimo svim onim što gledamo od jednog dela političke scene, a to je bukvalno podizanje agresije na neverovatan nivo.
Rekao sam već jednom i ponavljam ponovo, najveće žrtve njihovih medija, njihovih Tvitera, njihovih nastupa, su njihove pristalice. Oni te ljude toliko radikalizuju da su ti ljudi stalno pred pucanjem.
Strašno je u kakvoj atmosferi ti ljudi žive, ne zahvaljujući ovom društvu, nego zahvaljujući konkretnim političkim činiocima u ovoj zemlji koji smatraju da će na taj način postići nekakav efekat na nekim izborima.
Evo ga dokaz iz Grčke od juče, prekjuče, da neće. Dakle, Grčka je imala tragediju. Ljudskom greškom je došlo do toga da su dva voza, teretni i putnički, išli istim kolosekom, jedan nasuprot drugog. Desio se čeoni sudar. Stradao je jedan broj uglavnom mladih ljudi, studenata, koji su se vraćali sa odmora. Bile su demonstracije, mislili su da će na tome da obore vlast i pokazalo se da su doživeli debakl. Dakle, ljudi, nemojmo to da radimo. Nemojte na ovome da gradite politiku, to nije nešto na čemu se politika gradi.
Čuli ste danas ono što mi slušamo od početka ovog mandata – svaki mrtvački sanduk je sa njihove strane pokušan da se iskoristi za nekakvu politiku. Tu kraja nema.
Šta je alternativa merama Vlade? Svedoci ste, kao i ja, da alternative nema, jer ništa novo nismo čuli. Kada sam govorio prvi put, rečeno mi je da je alternativa ostavke. I da ponovim još jednom – to znači, onog momenta kad ostavke podnesu neki ministri, odnosno u ovom trenutku jedan ministar, gospodin Gašić, šef BIA-e, za koga još uvek nismo saznali kakve on tačno veze ima sa svim ovim, osim da tu verovatno ima nekih drugih strujanja koja su interesantna, ali da ne ulazim sada u to, da se zabrane neki rijaliti, da se oduzme pravo rada nekim televizijama. Kao što vidite, nema tu principa, kao što ste rekli, nego ćemo da biramo – Survajver može, ali ovo drugo ne može. Ludilo na nekim televizijama nam je jako sporno, ali zato ludilo na našim televizijama je super. Vi imate direktan prenos odavde i pravljenje paralelnog univerzuma na jednom od tih medija. Dakle, kako se to kaže, u momentu dok se dešava, ima taj izraz, u rijal tajmu, u tom trenutku oni prave potpuno paralelni svet.
Dakle, to je ono što se dešava. Paralelno prave atmosferu takvu da ja zaista očekujem da svakoga dana neko dođe ovde da kaže – ovi bre nisu normalni, ove sve treba pobiti! Do pucanja. Zašto to rade? Ja verujem da ni sami ne znaju. Ali, eto tako, ušli su u te šine i iz tih šina nema iskakanja.
Onda će ponovo da dožive debakl kao što su ga doživeli i onda će ponovo da bude – a šta nam se desilo? Ništa vam se nije desilo. Desilo vam se ono što vam se već jednom desilo.
Isto ovo je rađeno pre pet godina, 2018. na 2019. godinu, iste priče, iste pretnje, od istih ljudi, isto jurnjava po ulicama, isto plivanje u Savi i Dunavu, isto, sve isto, sve preslikano. Bilo je – evo ga, danas je gotov, evo ga, sutra je gotov, danas nas je bilo milion, sutra će nas biti dva miliona, pitanje je sata, gotov je Vučić, beži iz zemlje, blokirajte aerodrom, ne smeju da pobegnu! I? Dođu izbori, oni kažu – bojkotujemo izbore, vraćamo se jači, nikad jači posle bojkota. Sad ćemo da im pokažemo. Ljudi ih poslušaju, bar oni koji glasaju za njih, mada im bojkot i nije nešto uspeo, ne glasaju na izborima, posle toga ponovo debakl.
Ko nam deli lekcije? Deli nam lekcije čovek koji nije dobio neki procenat manje glasova od predsednika Vučića na predsedničkim odborima, on je dobio 2,3 miliona, ovaj dobio 600 i nešto hiljada. Znači, milion i 700 hiljada glasova manje. Onda kažu – to je ucena, to je ono, to je ovo. Ko može toliko ljudi da uceni? Hajde više se saberite sa time! Hajde više pokušajte sami sebi da objasnite da ova stranka ima 700 hiljada članova.
(Ivana Parlić: Prevarenih.)
Ali zašto potcenjujete? Evo dobacuju – prevarenih i to vam je ono stalno uporno potcenjivanje tih ljudi. Ljudi koji glasaju za nas su prevareni, obmanuti, potkupljeni i ne znam ni ja šta, a ovi su divni i slobodni. Onda se pitate zašto ti ljudi nikada neće glasati za vas. Pa nikada i nikada ne razmislite o tome kako to da ste pre samo nekoliko godina vi imali podršku tih ljudi i nikada je više nećete imati. Kako o tome ne razmišljate, jer vas ne interesuje. Vi te ljude vređate, vi te ljude ne podnosite, vi te ljude prezirete.
(Ivana Parlić: Žalimo ih.)
Šta je bila… Žalite ih? Drago mi je. Građani Srbije koji podržavate predsednika Vučića, koji glasate za SNS ne samo da vas preziru nego vas i žale. Eto.
Šta se posle toga dešava? Napad na patrijarha, najgori mogući napad na patrijarha dva dana, upašće na Sabor, drže skup ispred sedišta SPC, ljudi moji, prave video klipove, selfije da oni kažu Sinodu šta treba Sinod da radi, jer crkva i država su razdvojene. Jel tako i zato političari normalno da idu pred crkvu i da kažu crkvi šta treba da radi? Da prekreče Mural patrijarha Pavla, najvoljenijeg patrijarha koji je srpski narod imao od, ne znam, Gavrila Dožića možda do danas. Ali, ne, prekreče Mural patrijarhu Pavlu. Izvređaju patrijarha Porfirija na pasija kola. Svakoga i tu ste napravili grešku.
Ako mogu, Zagrađanin, ja da završim. Ako ne, da vi nastavite pa kada završite vi, ja ću se uključiti. I onda će posle biti ovo ili ono. Jel tako?
U svakom slučaju, niste ceo taj fenomen sagledali kakav jeste. Dakle, da, jesu vređali Janka Tipsarevića sada, jesu vređali Dejana Tomaševića sada, ali svako ko se usudio da ne mrzi je prošao kroz to. I Gaga Antonijević i Miki Manojlović i Nenad Jezdić koji se gle čuda usudio da na državnoj ceremoniji glumi, jer zamislite on je glumac i usudio se da glumi Knjaza Miloša. Onda su mu ovde demolirali lokal ili šta je već bilo. Nešto su petljali tu oko toga. Da li su izlog razbili ili šta su već radili?
Nažalost, mi smo u ovoj celoj priči čuli da je odgovorna Vlada, da je odgovorna Skupština, da su odgovorni mediji, da su odgovorni pojedinci, društvene grupe, Internet, itd. ali se nismo dovoljno, osim u obrisima maločas, pozabavili porodicom.
Kako je moguće da je kriva i direktorka škole i razredni starešina i ministar i ovi i oni, da ne nabrajam ponovo, i pritom ne tražim krivicu, ja sam saglasan, jasno je ko je kriv, kriv je onaj koji je povukao oroz, ali kako smo došli dotle da dete mesecima nešto priprema a da roditelji to ne primete? Zato što su nam deca od osam do jedan u školi, od dva su na engleskom, od tri su na drugom jeziku, od pet su na sportu, od šest su ne znam gde i onda dođu da prespavaju kući i idemo dalje. Sutradan novi krug. To je posledica vremena u kome živimo.
Nismo govorili o uticajima koji su mnogo veći. Priča se o Kristijanu, o ovome, o onome. Kakav crni Kristijan? Pa on služi za sprdnju. I ja imam decu tog uzrasta. On služi za sprdnju. Rijaliti, pa to niko živ ne gleda. Niko živ ne gleda od te dece, od te generacije rijaliti. Niko, niti ih to interesuje.
Gledaju mnogo opasnije stvari na Internetu, na TikToku, na Jutjubu itd.
Evo vam sada istraživanje američke organizacije koja kaže …
(Ivana Parlić i Radomir Lazović: Kako američka?)
Šta je problem što je američka sad?
