Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Postavio bih pitanje za Ministarstvo prosvete, da li je bilo potrebe da se javnost dodatno uznemiri oko ne koordinisanog povratka đaka u Osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“ i načina pružanja psihološke pomoći deci koja se suočavaju sa traumom, pa da Ministarstvo prosvete napokon reaguje i donese preporuku za organizaciju nastave i vannastavnih aktivnosti u ovoj školi?

Da li je bilo potrebno da na televiziji slušamo ispovesti roditelja ubijene dece o primeru lošeg rada sa đacima koji se suočavaju sa traumom, pa da Ministarstvo prosvete zvanično objavi veoma šturu preporuku o načinu sprovođenja nastave u ovoj školi do kraja školske godine?

Zašto je Ministarstvo prosvete prestalo da postoji u trenutku kada je moralo i trebalo da rukovodi procesom povratka đaka u osnovnu školu? Svojom odsutnošću u ključnom trenutku stiče se opravdani utisak da je Ministarstvo prosvete ostavilo školu, roditelje, nastavnike i đake da se snalaze sami. To je veoma pogubno po školsku zajednicu koja se suočava sa najvećom mogućom tragedijom. Na ovaj način Ministarstvo prosvete doprinelo je tome da se roditelji dele, da jedni roditelji koji smatraju da se đaci ne bi trebali vratiti u školu, smatraju da oni drugi roditelji koji ne dele isto mišljenje sa njima, da smatraju da ti roditelji ne pokazuju dovoljno empatije i razumevanja za pretrpljeni bol i traumu sa kojom se suočavaju.

Ovakva podela u zajednici nikome nije potrebna, a pogotovo i ponajmanje ovoj školi, roditeljima, nastavnicima i deci.

Pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije – da li je, i ako jeste, prosledila predsedniku Narodne skupštine, ostavku ministra prosvete Branka Ružića? To je morala da učini, bila je dužna da učini po Zakonu o Vladi, po članu 23.

Pitanje za predsednika Narodne skupštine – da li je i kada je dobio ostavku ministra prosvete od predsednice Vlade? Ukoliko je jeste dobio, kada je dobio i zašto tu ostavku nije stavio na sednicu Narodne skupštine, a po Zakonu o Vladi bio je dužan da učini to na prvoj narednoj sednici?

Ministar prosvete je podneo ostavku, međutim, njemu nije prestao mandat. Njemu mandat prestaje kada Narodna skupština konstatuje tu ostavku, kada narodni poslanici konstatuju tu ostavku.

Ukoliko se ova procedura odugovlači, onda se dodatno urušava prosvetni sistem, jer se stvara pravni vakuum u trenutku kada to nikako ne bi smelo.

Mi se nalazimo u situaciji u kojoj je ministar podneo ostavku, što podržavamo, s obzirom na njegove katastrofalne postupke odmah nakon tragedije i masovnih ubistava, međutim, njemu mandat nije prestao. Da bi mandat prestao, potrebno je mi to da konstatujemo ovde u Narodnoj skupštini.

Pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije. Odlukom od 11. maja ove godine formirali ste Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja. Ko su članovi ovog saveta? Zašto ste odlučili da formirate ovo telo kada ste već 2019. godine formirali Radnu grupu za prevenciju suzbijanja nasilja u školama? Da li je ta radna grupa donela bilo kakve zaključke? Da li je predložila neke mere? Ukoliko jeste, koje je mere predložila? Ta radna grupa koja je pompezno najavljena i formirana 2019. godine, sastala se samo dva puta od svog konstituisanja. Da li će i ovaj novi Savet, koji suštinski treba da se bavi istom materijom, a to je prevencija nasilja među mladima i đacima, da ima isti učinak?

Naše školstvo, kao i naše društvo, danas je na raskrsnici. Da li ćemo uspostaviti škole kao mesto okupljanja, sreće i podrške, u kojima đaci stiču znanja i veštine, razvijaju sopstvene potencijale, ili će škole postati mesta u kojima đaci i nastavnici ne žele da borave, a roditelji strahuju da li da pošalju đake u školu? To zavisi isključivo od nas, to zavisi isključivo od toga koje ćemo lekcije i zaključke imati na osnovu ovih tragičnih događaja i masovnih ubistava.

Škola mora biti zajednica đaka, nastavnika, roditelja, u kojoj vlada međusobna podrška i razumevanje, a ne razjedinjeni skup pojedinaca koji jedni drugima ne veruju i jedni od drugih zaziru. Hvala vam.