Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Danas sam trebao biti u Priboju, na dženazi ubijenog Ervina Ćelahmetovića, ali sam zamoljen od odgovornih Bošnjaka iz Priboja da budem ovde i da na neki način predstavljam njihov glas u parlamentu Republike Srbije.
Naime, kao što znate u jednoj multikulturalnoj sredini, vrlo osetljivoj i senzibilnoj kakav je Priboj, pre dve večeri dogodilo se ubistvo u kojoj je stradao jedan nevini čovek, Bošnjak, a koga je ubio policajac Srbin pripadnik interventne policije i specijalnih snaga. Ljudi iz Priboja ne žele politizaciju ovog slučaja. Ljudi iz Priboja traže pravdu. Ljudi iz Priboja traže da se prema svakom zločinu odnosimo onako kako zakoni nalažu i da ne bude kao u onoj priči o Eri i kadiji, moja krava nije isto što i tvoja krava.
Apropo toga ću pročitati jedan od postova glavnog imama, Haruna efendije Eminagića iz Priboja, koji svedoči i koji je ovih dana uz građane Priboja, o onome što je možda moglo biti uzrok ovoga što se dogodilo.
Prvo su meni glavnom imamu u Priboju i mojoj porodici pretili smrću. Policija je uradila što je do njih, ali je sud ostao nem. Potom su brutalni i verbalni napad i vređanje pretrpeli hodžinica i njena ćerka zbog marame na glavi, policija reče, uradili su što je do njih, sud kaže – nema elemenata vređanja na verskoj osnovi.
Zatim, raspevani pripadnici granične policije i samoprozvane vojvode poslaše nam poruku istrebljenja, omladina bi da puca u džamije za svoj najveći verski praznik, policija reče – uradila je šta je do njih, a sud presudi i videsmo kako jedni i drugi završiše. Sinoć ipak, policajac uradio što je do njega i to ne obični, već elitni pripadnik MUP-a, u našoj čaršiji gde se trudimo da ima mesta za svakoga i decu učimo pravim vrednostima, kabadahija demonstrira silu sa ulica ugasivši mladi život, a sud videćemo, ili možda nećemo.
Molim, Alaha milostivog i samilosnog da se Ervinu smiluje i dženetom ga obraduje, njegovoj porodici podari sabura, a elitnom zlotvoru i kukavici što pobeže sa mesta zločina pravednu kaznu ovog sveta, jer na onom svetu znamo šta ga čeka. Ako neko ubije nekoga ko nije ubio nikoga ili onoga koji na zemlji nered ne čini, kao da je sve ljude poubijao. Ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva, kao da je sivim ljudima život sačuvao, Kuran suramajde 32 ajet.
Poštovani narodni poslanici, kad zlo proklija mora se saseći iz korena. Svaki ubica mora biti kažnjen, a posebno onaj koji je zadužen da štititi narod od zlikovaca i ubica. Policajac ubica u Priboju nije samo ubica, on je i model zla koje treba iskoreniti iz društva, bez obzira da li je bio na dužnosti ili ne. Daleko od toga da generalizujemo, većina policajaca su časni i čestiti, ali se moramo suočiti sa sobom, sa klicom zla u svojim redovima da nam ne bi proklijala, procvetala i zahvatila šire dimenzije.
Priboj bi trebalo biti mesto nade za celu Srbiju. Ako se ovo zlo ne zaustavi i ne saseče iz dubina postaće mesto tuge i boli. Verujem da je ono mesto nade, a upravo jedan od primera jeste i šampion u maratonu Marko Cimbaljević, koji je čuvši za ovu tragediju pobedu na ovogodišnjem maratonu posvetio svom prijatelju i komšiji ubijenom i ja ću citirati njega kao primer onoga što znači dobri među komšijski odnosi.
