Ovu rečenicu neću da dovršim. Znaće ko treba da zna.

Šta se desilo? Završili ste? Nećete više? Dobro.
Što se tiče ovih stvari koje ste pomenuli, a pritom se obratili i meni, dve rečenice samo o tome koliko ste neinformisani šta je izrečeno u ime institucije i kada, da se pravimo da ne znate, da se pravimo da ste to sada pitali zato što stvarno ne znate. To će prvo da ide na obraz vama, zbog vašeg ponašanja, jer znate, da jeste izrečeno saučešće.
(Srđan Milivojević: To su već tri rečenice.)
Milivojeviću, vičite još malo da ljudi vide kako poštujete sve stradale, da je izrečeno u ime Narodne skupštine.
Vi to navodno ne znate?
A, u onom delu kada ulazite u lična pitanja, mogu samo da vam ponovim isto što sam rekao Siniši Kovačeviću, ta vrsta navodne radoznalosti je pokazatelj najžešćeg mogućeg nevaspitanja, ali ja ljudima u zrelim godinama na tu temu da govorim, nemam nameru, apsolutno nemam nameru i to je vaša slika. Vaša slika, pa mašite rukama koliko god hoćete.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Dakle, kao što vidite gospodine predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade, zatvorili smo krug. Dakle, krenuli smo od toga da su prećutkivali Jovu Bakića, pa su se odricali Jove Bakića, pa su se ogradili od Jove Bakića, pa su ga pripisali nama, a sada ga brane.

Dakle, kompletan krug je zatvoren, tako da Jovo Bakić ponovo može na „Utisak nedelje“ i ponovo da poziva na jurnjavu ulicama i bacanju u Savu i Dunav, a ne čudi me da ga brani upravo onaj koji se slatko cerekao dok smo govorili o tome juče, kako je napadnut Dejan Vuk Stanković, jer je u tome bilo nešto mnogo smešno.

Sa druge strane, apsolutno se ne može oceniti, dakle, ne može se kvalifikovati ta potreba da vi istražujete da li je neko išao ili nije išao, izjavio ili nije izjavio saučešće itd. Ta podlost da vi u jednoj rečenici kažete kako neko nije išao, a drugi eto išao, a kao nije išao sa kamerama, a mogao je kamere da vodi, a nije ih vodio itd. Pogledajte vi dokle to ide? Dakle, u istih pet minuta prekor predsedniku Skupštine i pitanje da li je uopšte išao, a onda onome ko je rekao da je išao i da se upisao, a kako to bez kamera itd.

Hajde saberite se više. Hajde saberite se ljudi više, ostavite se više tih stvari i na tome pokušavati da pravite političke poene, stvarno je jadno i bedno, pa čak i za nekoga ko je onako ponižavao građane, koji su građani Beograda, ali eto ne žive, zamislite u centru grada, nego u Borči ili u Marinkovoj Bari. Dakle, čak i takav neko, bi morao da se uzdrži od ovakvih stvari, jer iako je od licemera i megalicemera mnogo je. Hvala.

Ujedno da primetim da ste pokazali sa svoje strane veliki respekt za činjenicu da smo vam ponovo izašli u susret. Vi niste bili tu kada je bio na vas red da govorite. Pročitani ste, a zbog toga što niste bili tu, trebalo je prosto da nastavimo dalje, a onda ste došli da zamolite da ipak dobijete priliku da govorite i sada pokazali koliko to uvažavate, kao gest sa naše strane i pokazali koliko poštujete to što vam je neko izašao u susret ljudski.
Videli smo koliko je bilo šta ljudski moglo da se čuje malo pre od vas i svaka vam čast na tome, ali dobro je da i to Srbija vidi. Svako može da proveri da li je istina to što govorim, da li ste pročitan u prepodnevnom delu sednice, šta sam rekao pre nego što sam vam reč dao, a za šta ste vi to vreme iskoristili, neka vam je na čast. Još jednom i vašem vaspitanju.
Reč ima Dragan Jovanović.
Nije tu, idemo dalje.
Reč ima, Nada Macura. Izvolite.

Pre svega, moram da kažem da pozdravljam prvo predsednika Skupštine, ministre iz Vlade i svakako premijerku, Anu Brnabić i ono što mogu da kažem, to je da, obraćam se naravno i poslanicima i poštovanim građanima Republike Srbije.

Nesebičnu podršku dajem predsedniku Aleksandru Vučiću i svim merama donesenim od strane Vlade, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić. Molim vas ako može samo malo tišine.

Naravno, ja sam pogledala ovaj izveštaj i zaista sam proučila i pre ovog masovnog krvoprolića i svakako moram da kažem i posle toga i vidim da je premijerka Ana Brnabić zaista detaljno sa Vladom proučila dešavanja pre i dešavanja posle. Baviću se prvom tačkom koja je, naravno, informacija o bezbednosti i ono što mogu da kažem, ja sam razmotrila bezbednost, odnosno bezbednost uopšte kao temu i sadašnja dešavanja u društvu. Obrazložiću i zbog čega.

Bezbednost u najopštijem smislu podrazumeva slobodu od straha, a mi smo ih imali zaista puno, sankcije, bombardovanje, poplave, korona i dalje bezbednost zavisi od pretnji i od fizičkog nasilja. Bezbednost uključuje i moralne i ideološke normative, elemente, nerazdvojno povezano sa državom i njenim vojnim sektorom, zahvata i socijalnu i političku sferu, odbrana od spoljnjeg napada, to je centralni problem, a može biti ugrožena i unutrašnjim potresima.

U nauci se razdvaja pojam bezbednosti države koju označavamo kao suverenitet i bezbednost društva, podrazumeva svest o pripadnosti zajednice. To su dva organizaciona centra bezbednosti. To kaže nauka, a šta je u realnom životu. Tragična dešavanja 3. i 4. maja 2023. godine sa 17 poginulih, uglavnom dece i omladine i 20 povređenih od kojih su uglavnom teška telesna povreda i jedna laka telesna povreda. Podele koje su usledile, protesti opozicije dok još nisu sahranjena deca i omladina tragično nastradala, tih dana, opozicija drži protest sa nazivom – Protiv nasilja. To je u stvari bio pokušaj psihološke destabilizacije društva.

Taj protest sa nazivom – Protiv nasilja, a sama vrši nasilje nad građanima Beograda i Srbije blokiranjem međunarodne saobraćajnice Gazela. Za takav protest imali su podršku svojih prijatelja iz Hrvatske i regiona koji zdušno prate dešavanja kod nas i iz ljubomorne, zbog napretka Srbije tobože čine dobro srpskom narodu podržavajući opoziciju kako bi u Srbiji bilo što gore, to bolje. Pravna država Srbija ne priznaje zahteve ulice što čini opozicija, već vlast dobijenu voljom naroda na izborima.

U ovom momentu naša sva pažnja je akcentovana na sigurnosti i bezbednosti dece, pored svih drugih bezbednosnih koje se podrazumevaju. Školsku decu treba zaštiti od nasilja bilo koje vrste, prvenstveno vršnjačkog nasilje, ataka sekti, crne magije i svega negativnog koje nam stiže, pod znakom navoda iz visoko razvijenih zemalja.

Školski policajac treba, pored ostalog, da bude i drug deci. Nakon svih nemilih dešavanja, ostavljena je mogućnost roditeljima i deci da se opredele da li dolaze u školu ili ne.

Prvog dana ponovnog polaska, u ponedeljak, 22.5.2023. godine, u školu „Vladislav Ribnikar“ određeno je po šest policajaca za svaku smenu, opšte namene, saobraćajnih policajaca i kriminalističke policije. Podrazumeva se bezbednost školske dece, školskog objekta i prostora u blizini škole.

Ogledna Osnovna škola „Vladislav Ribnikar“ imala je obezbeđenje od strane školskog policajca i svog ličnog čuvara nastradalog zajedno sa njima, gospodina Dragana pokojnog, koji je bio omiljen od svih učenika i njihovih roditelja.

Super ambiciozni roditelji verovatno su hteli da od dečaka od 13 godina naprave genija, ali sasvim običan dečak u pubertetu je postao dečak ubica svojih školskih drugara i Dragana, koji ga je voleo jednako kao i svu drugu decu.

U svom mračnom svetu, nažalost, nije shvatio da se svet ne vrti samo oko njega i kompetativna borba ko je bolji učenik i ko više zna, nažalost, živeći daleko od realnosti, u svetu igrica, kompjutera sa mračnim sadržajem, pronalazi zaključak da ubije do juče svoje drugare iz VII/2, kao i drugu decu iz drugih odeljenja koja su mu se našla na putu.

Mladenovac i Smederevo 4. maja, U.B. napravio je krvavi pir u selima Malo Orašje i Dubone gde je ubio osam, a ranio 13 mladih osoba. Da bi zaštitio sebe, kidnapovao je taksistu, koji je vozio trudnicu, još gore, kako bi se sklonio što dalje od mesta zločina i skrio se kod svojih rođaka u Viništu pored Kragujevca.

Sistematskom intervencijom MUP-a, nakon tragičnog događaja, izvršen je pretres ubicine kuće i drugih objekata koje je koristio i pronađena je velika količina naoružanja u nelegalnom posedu.

Ubica dečak i ubica U.B. uhapšeni su i smešteni u odgovarajuće ustanove. Prema njima će biti primenjene odgovarajuće kazne za ovaj monstruozan zločin. O tome će svoj sud dati medicinska struka i sudski organi.

Niko nije mogao predvideti ovakav događaj. Ne treba unapred osuđivati i ukazivati na krivca, mada najbliže okruženje je moglo da prepozna mentalne probleme kod obojice ubica. Prvenstveno je porodica ta koja je trebala da na vreme primeti promene u smislu depresije, nervoze, nedostatka empatije i agresivnosti kod svoje dece.

Maloletnom detetu nije mesto u streljani, niti je logično da mladić ubica U.B. poseduje toliki arsenal oružja.

Treba pronaći najbolji i najsigurniji put u ozdravljenju društva i pronalasku „lekova“ šta može da se popravi.

Preventiva preventive je već krenula nizom aktivnosti koje su preduzete odmah posle tragičnih događaja, kako profesionalnih, tako i pomoćnih metoda u smislu radionica, tribina, kako za decu tako i za njihove roditelje.

Jedna od najznačajnijih mera preduzeta je u smislu prikupljanja nelegalno posedovanja oružja. Do sada je već skupljeno 37.000 oružja, 1.200.000 metaka, kao i eksplozivnih naprava, iako proces prikupljanja još nije završen i traje do 8. juna. Posle tog roka za nesavesne biće primenjene najstrože mere.

Elektronska platforma „čuvaj me“ je platforma na koju će se prijavljivati svaka vrsta nasilja, vršnjačkog kao i druge vrste nasilničkog nasilja.

Na području Beograda uspostavljena je akcija „salus“ u cilju stabilizovanja stanja bezbednosti i vraćanja osećaja sigurnosti građanima.

Prisustvo policije u školama daće deci, kao i struci, sigurnost za bezbedno odvijanje nastavnog procesa.

Potrebno je čvrsto jedinstvo Ministarstva za zdravlje, Ministarstva za brigu o porodici, Ministarstva pravde sa MUP, ja bih dodala i Ministarstva za rad i socijalna pitanja.

Svako iz svog resora treba da primeni najbolje mere za ozdravljenje porodice kroz dijalog, razgovor sa decom, sa porodicom i upućivati ih na prave vrednosti. U tome će pomoći svakako psihijatri, psiholozi, pedagozi i sve stručne službe koje se bave porodicom i decom.

Zakoni u kojima treba izvršiti promene pooštravanjem mera za učinjena krivična dela, Zakon o oružju, stroga kontrola streljana, zabraniti pristup maloletnim licima, određivanje nove starosne granice za učinioce krivičnih dela za maloletnike spuštanjem granice sa 14 na 12 godina, kao i adekvatnu primenu Krivičnog zakonika za one koji su punoletni, a učine teška krivična dela. Prepoznavanje nasilničkog ponašanja u društvu treba prepoznati i adekvatno sankcionisati.

Težište poluge za zdravlje nacije je da nije sramota biti psihijatrijski bolesnik, imati probleme sa mentalnim zdravljem. Stigma je prisutna još uvek u društvu. To bi bio izveštaj.

Ono što ja mogu da kažem na kraju, da se zahvalim lekarskim ekipama hitne medicinske pomoći, da se zahvalim ekipama koje su zaista profesionalno i stručno odradile svoj posao. Ono što mogu da kažem, svakako i Univerzitetsko klinički scentar Srbije, takođe, radilo je šest sala odjednom. Spremni su bili svi, kao i Univerzitetska dečija klinika u Tiršovoj.

Ono što mogu na kraju da kažem, ja sam i preko društvenih mreža izjavila saučešće porodicama, svakako, povređenima brzo ozdravljenje i ono što svakako na kraju treba da kažem još jednom da naglasim kolika je briga bila, pošto niste slušali, ja ću još jednom ponoviti da nesebičnu podršku dajem predsedniku Aleksandru Vučiću i svim merama donesenim od strane Vlade na čelu sa premijerkom Anom Brnabić.

Hvala.
Reč ima Gorica Gajić.

Hvala, predsedniče.

Danima posle ovih tragedija vode se razgovori i analizira se stanje u školama i u društvu uopšte uz prisustvo psihologa, psihoterapeuta, predstavnika roditelja, predstavnika nastavnika, Ministarstva zdravlja, policije itd.

Naravno, traži se odgovor šta je uzrok, kako da nastavimo dalje, kako da se ovo predupredi, da se više nikad ne desi i kako da zalečimo rane.

Postavlja se pitanje ko je kriv, ko je zatajio, ko mora da snosi odgovornost. Prirodno i logično, po definiciji, najveću odgovornost nosi vlast i sasvim je normalno i moralno da i ministar policije i ministar prosvete, kao što je inače Ružić i uradio, podnesu ostavke. To je nešto što smo svi očekivali i očekujemo dalje i od ministra policije.

Ali da pitamo mi i direktora BIA-e šta je to direktor BIA radio i šta je služba radila, a da nije videla da nam sve ovo rade strane službe, kako vi to, gospođo premijer, kažete.

Naravno, kakvo nam je društvo, takva su nam i deca. Pred naletom naopakog sistema vrednosti, gde se moral, poštenje, znanje, obrazovanje ismeva u mnogim emisijama nekih televizija, a svi znamo kojih, a promoviše prostota, vulgarnost, nemoral, neznanje, nasilje, nadležni ćute. Neće ovo možda uticati na svu decu, draga gospodo, ali na nekog hoće, a uticaće i te kako svi ovi rijaliti programi i na neke roditelje.

Mi sve odmahujemo rukom i kažemo – ma, to su privatne komercijalne televizije i ne možemo, nemamo prava da utičemo na njihov programski sadržaj. Pa, neće biti baš da je tako. Šta tu radi REM?

Ovaj izveštaj o bezbednosnoj situaciji, gospodo, dostavljate poslanicima tek kada su se desile ove tragične stvari. Kao tehničkom izveštaju sa pobrojanim aktivnostima i podacima o preduzetim merama policije, o predmetnim događajima i pre i posle njih nema se mnogo šta zameriti. I ako mislite da svi mi ovde treba da se ujedinimo oko ovakvih izveštaja, a ne da razgovaramo blagovremeno oko godinama unazad nagomilanih problema u društvu, o uzroku istih, o posledicama koje se odražavaju prvo na porodicu, pa dalje na sve segmente življenja, onda smo mi, draga gospodo, u velikom problemu.

Ali, vi ste stvorili virtuelni svet u kome sve po vama bespravno funkcioniše, putem zarobljenih medija plasirate građanima lažnu sliku o stabilnoj i naprednoj Srbiji. Ali, demantuje i vas i nas stvarnost. Iz Srbije odlazi veliki broj mladih i obrazovanih, sa pravim diplomama, jer ne mogu da prihvate da im karijere zavise od partijske knjižice vladajućih stranaka, da odgovorna i važna mesta u državnim institucijama zauzimaju uglavnom ljudi sa kupljenim diplomama, a našim studentima sa pravim diplomama ostaje ili da čame na birou rada ili da odu iz države. Naravno, neće da im posao i napredovanje u karijeri zavisi od skupljanja sigurnih glasova i punjenja autobusa za vaše mitinge.

Kažete - ne iznosimo predloge, a nikad niste pozvali i druge stranke, pre svega opozicione, da se razgovara o svim problemima važnim koja tište društvo, da se na nekim zajedničkim okruglim stolovima donesu predlozi, razgovara o svim predlozima, pa tek onda kada usaglasimo sve to, dođemo ovde i u Skupštini razmatramo sve te probleme koji i te kako pogađaju naše društvo.

Evo jednog od predloga - da ne idete sa represivnom merom razoružavanja svih građana. Policija u arhivama ima podatke i ko dobija koju vrstu oružja i ima podatke koju vrstu oružja kada izvrši bezbednosnu procenu treba da da nekom dozvolu za držanje ili čak nošenje oružja. Preduzmite češće lekarske kontrole, gospodo, za sve nosioce oružja i nemojte da kažnjavate građane koji na propisan način drže svoje oružje, a to svakako redovnim kontrolama možete i te kako da proverite. A vi vrlo dobro znate, pogotovu iz Ministarstva policije, koga treba da razoružavate. Prevencija svakako da, ali represija svakako ne. I, da, podržavam akciju prikupljanja nelegalnog naoružavanja.

Kada smo kod bezbednosne situacije u školama, svi znamo da su problemi u tom smislu prisutni već godinama. Sve učestalija su vršnjačka nasilja i verbalna i fizička nasilja čak i nad nastavnicama. Trebalo bi da vidite i da li je problem možda u postavljanju ili imenovanju direktora škola. Prenebregava se mišljenje školskih odbora i najčešće se postavljaju direktori od strane ministarstva po partijskoj liniji. Ne kažem da su svi direktori po toj liniji postavljeni loši, ali verujte mi, ima i drugačijih primera.

Često direktori, nažalost, prikrivaju incidente u svojim školama, ne bi li sačuvali svoju direktorsku funkciju i ne bi li na koji način, naravno, navodno sačuvali reputaciju škole.

Treće - smatramo, a donekle i predlažemo, da se prilikom upisa dece u prvi razred škole sačini zbirka podataka o detetu, nešto što sam preduzela iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, i u skladu sa ovim zakonom da se da jedna procena da li je porodica deteta funkcionalna, da li ima oba roditelja ili već sa kim to dete živi. Dalje, da imamo podatke i o materijalnoj situaciji tog deteta, a sve bi se to, naravno, vodilo po nekom pravilniku koji bi se doneo. Učitelji i kasnije razredne starešine bile bi dužne da prate razvoj svakog deteta…

Vreme.

Mogu li samo da završim rečenicu?

Da prate razvoj deteta, da primete promene u ponašanju i da alarmiraju i roditelje i školskog psihologa i pedagoga. Hvala.

Reč ima predsednica Vlade.