Pre svega, želela bih da se osvrnem na izlaganje poštovane narodne poslanice Milanke Nikolić. Želela bih da vam se zahvalim na korektnom izlaganju. I ja sam se takođe nadala i dala sve od sebe, posebno onaj prvi dan i na početku govora i na predstavljanju izveštaja da mi imamo danas ili od svih ovih dana na ovoj Skupštini, sa ovim dnevnim redom, sa ovakvom temom, takvu vrstu debate.
Nažalost, od vaših kolega iz opozicije sam naišla na sve suprotno tome. Ali, hvala vama zato što ste zaista bili korektni, zaista konstruktivni. Pažljivo sam vas slušala i volela bih da razgovaramo na taj način kako ste vi razgovarali.
Kad ste pomenuli moju posetu Pirotu i kada sam se šetala ulicom, gradom sa gradonačelnikom i tako je, bili su tamo ljudi koji su bili nezadovoljni, protestovali su, govorili neke stvari koje nisu u redu u Pirotu. Šta sam uradila? Jel sam prišla? Prišla sam, razgovarala sa ljudima, dala svima moj broj mobilnog telefona, rekla da mi se jave, organizovala sastanke, nakon toga pokušavala da rešim problem.
To je lice SNS vlasti. To je Srpska napredna stranka. Mi smo stranka naroda, za narod. Mi smo tu da rešavamo probleme. Mi nismo tu da se borimo za funkcije. Iz tog razloga, nama nikada ne smeta kada nas neko pozove na odgovornost. Nikakav problem. Tu smo da se borimo za našu zemlju i za naš narod. Jel mislite da može neko bolje to da radi? Odlično, mi ćemo ga podržati iz opozicije. Podržaćemo sa onim stvarima za koje mislimo da su dobre za Srbiju i borićemo se protiv onih stvari za koje mislimo da su loše. Ali, to smo mi. I zbog toga sam i na početku ove sednice pozvala da razgovaramo na neki drugačiji način. Ali, hvala vama zaista na ogromnoj korektnosti.
Što se tiče obraćanja poslednjeg narodnog poslanika koji je govorio, svašta sam čula, ali znate šta nisam čula? Nisam čula osudu poziva na nasilje od strane Jove Bakića, univerzitetskog profesora. Čula sam da se možda ograđujete od njega, da se perete, da se čak usuđujete da nam imputirate da je i on naš. Mislim da to i on treba da čuje, pošto se, ja mislim, bori rame uz rame sa vama. Ali, umesto da ga osudite, vi se od njega ogradite. Ali, pozive na nasilje, eksplicitne i direktne, vi niste osudili.
Mi rezultat tih poziva već imamo u našem društvu. Mi smo videli to prekjuče. Napad na političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića od strane tri mlađe osobe koje su se, kako su same rekle, odvažile, više se ne boje i krenuli su da nas jure po ulicama. To, takođe, nisam čula. Nisam čula osudu tog nasilničkog akta, a od toga se čak niste ni ogradili. Znate šta još nisam čula?
Nisam čula osudu napada na profesionalni integritet i kredibilitet direktorke Instituta za mentalno zdravlje. Mislim da je to na ovoj sednici vanredno važno i bitno, ali vi ste izabrali da upravo to ne osudite, da o tim aktima nasilja, direktnog nasilja, poziva na nasilje ili verbalno nasilje, nasilje nad profesionalnim integritetom i kredibilitetom jedne od najvećih stručnjakinja u našoj zemlji…
Niste našli za shodno da to uradite, ali ste govorili o rijalitima, tabloidizaciji u Srbiji i svemu tome što, da vas podsetim, je vaša stranka pokrenula u Srbiji. Mislim, sada je to neka druga stranka, satelit stranke koja je postojala tada kao velika stranka. Rijaliti je u Srbiju dovela Demokratska stranka, i to je rijaliti dovela na tada građansku, tzv. građansku, televiziju B92 i to ste tada vi, kao stranka, jedan čovek je na tome želeo da se obogati i prilično novca zaradio na tome i onda dodatno, posredno i neposredno, uložio u medije. Danas imamo tzv. nezavisne medije koji su u stvari političke stranke ili jači od političkih stranaka i guraju svoju političku agendu, a nije im u interesu ni nezavisno, ni pravovremeno, ni objektivno informisanje građana, već samo isključivo politička agenda.
Dakle, tada je prvi rijaliti u Srbiji „Veliki brat“, da vas podsetim, stavljen u Pionirski grad. Deca i dečiji resursi su izmešteni da bi se napravio prostor za rijaliti program „Veliki brat“ koji se onda, ni manje ni više, emitovao na B92, a jedan od prominentnijih članova vaše stranke, nakon toga i predsednik vaše stranke, sada predsednik neke druge stranke, je bio, ako se ne varam, i 10% vlasnik „Pinka“ u to vreme i vi nama pričate o tabloidizaciji i rijalitijima u Srbiji.
Nakon Izveštaja Saveta za štampu iz 2011. godine, Verica Barać kaže da je sloboda medija u Srbiji u potpunosti ugašena, ali kaže da je jedino što se gore desilo od toga uništavanje pravnog sistema Republike Srbije tzv. reformom sudstva iz 2009. godine koja je nepovratno uništila poverenje u pravosudni sistem Republike Srbije i vi nama prebacujete rijalite programe i tabloidizaciju.
Sve tekovine vaše vlasti se trudimo da kroz pravne mehanizme svedemo u neke norme koje su prihvatljive za moderni svet. Opet smo rekli, kao što je rekao predsednik Aleksandar Vučić, i o tome smo spremni da razgovaramo, ali da razgovaramo, ne da se međusobno krivimo, a posebno ne da pozivamo na nasilje i opet vi pozive na nasilje niste osudili, i opet da razgovaramo.
Sada, znate kako, vaša ozbiljnost ili neozbiljnost se ogleda u mnogim stvarima, ali ono što je meni posebno neverovatno u ovakvom trenutku, na ovakvoj sednici, je to što ja kao predsednica Vlade koju ste vi pozvali u ovu Narodnu skupštinu da podnesem ovaj Izveštaj koji ste od nas, kao od izvršne vlasti, tražili, ja ne znam da li vi u ovoj sednici uopšte učestvujete ili ne učestvujete.
Zato što smo mi na konferenciji za novinare, 19. maja, čuli da su poslanici DS i Moramo – Zajedno napustili sednicu Skupštine, da je poslanik Zoran Lutovac izjavio da će poslanici DS i Moramo – Zajedno napustiti današnju sednicu u parlamentu u znak podrške zahtevima građana. Jeste li napustili tada samo da bi otišli na protest, i to ste napustili u podne, a protest je bio u 18.00 časova? Mi smo pri tome imali sednicu Skupštine ovde do 17.00 časova da bi demokratski dali priliku svima vama koji želite da idete na protest da budete na protestu. Vama je ova sednica Skupštine toliko važna da niste ni tih 17.00 časova mogli da sačekate, nego ste morali u podne da izađete da bi se spremili, valjda, za protest koji je ispred ovog doma, bukvalno na 30 sekundi, šest sati kasnije.
To je vaša ozbiljnost. To je vaš odnos prema ovoj temi i prema onome što ste vi tražili da bude na dnevnom redu za koji onda niste čak ni glasali. To građani treba da znaju. To je odnos prema ovoj temi. To je odnos prema ljudskoj tragediji. To je odnos prema patnji, prema monstruoznim zločinima, to i ništa drugo. Izvinite, to i da niste osudili nasilje. To je odnos.
Meni ne smeta, još jednom vam kažem, ali govoriću pet puta, deset puta, 20 puta, 50 puta, ne smeta mi protest „Srbija protiv nasilja“. Meni na tom protestu smetaju dve stvari. Ne smetaju mi ti ljudi, puno poštovanje za njih, osim za one koji direktno i svakodnevno pozivaju na nasilje, a onda se pridruže jednom nedeljno protestu protiv nasilja, a vama tamo ne smetaju i vratiću se na te narodne patrole.
Meni smetaju dve stvari. Prva je pozivi na nasilje na tim protestima, pozivi da klinci puškama reše sudbinu Srbije, da se predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću otkine glava, da mu se psuje majka i drugi članovi porodice. Takođe, lepljenje plakata – doživotna robija na vrata Vlade Republike Srbije. Doživotna robija kao poruka ministrima ili valjda svim ljudima, pa čak i državnim činovnicima, službenicima koji rade u toj Vladi u Republike Srbije i rade, praktično, oni su ljudi tamo, ko dođe, pa se menjaju ministri, oni se ne mešaju. Ne znam šta ste hteli njima da poručite, da i oni treba da dobiju doživotnu robiju ili njima da pretite doživotnom robijom. Hoće li i oni i njihova deca da pomisle sutra – mama, tata, hoćete li vi na doživotnu robiju kada ove čike i tete, koje dobiju, je li, pošto je zahtev tehnički mandat Vlade koji ćete vi napraviti bez ikakvih izbora i voditi je tako u narednih godinu dana dok ne ugasite sve medije koji vam se ne sviđaju, pa ćete onda da idete na te tzv. demokratske izbore, hoćete li i vi, mama i tata, da idete na doživotnu robiju?
Jel to poruka sa protesta protiv nasilja? Doživotna robija za koga? Za Maju Popović? Za Dariju? Doživotna robija za Danu Grujičić, za našeg najpoznatijeg lekara koja je spasila hiljade života? Za koga doživotna robija? Za Jelenu Begović, vrsnu naučnicu? Kakva je to poruka sa protesta protiv nasilja? Doživotna robija, plakat, na vratima Vlade Republike Srbije. U kom to sistemu? Gde je tu vladavina prava? To, opet, kada vi promenite sve sudije, pa onda mi imamo preki sud koji će sve nas da osudi na doživotnu robiju. To je borba protiv nasilja i to je slobodna država, i to je jačanje institucija, jel? To mi smeta.
Ovako, ljudi, naravno, verujem da tamo ima stotine hiljade ljudi koji su došli da izraze svoju tugu i žalost, ali da se razumemo, takođe, ima i onih koji su došli, napili se i pevali i pretili i koji jedino što viču je „Vučiću odlazi“. Ja tu ne vidim borbu protiv nasilja.
Druga stvar, ponovo vam kažem, apelujem i molim, posebno zato što kažete da je protest protiv nasilja, evo, imate ponovo šansu, kako kažete, u subotu, nemojte da blokirate Gazelu, nemojte da blokirate međunarodne putne pravce. Zašto na tzv. protestu protiv nasilja vi vršite nasilje nad svim drugim građanima Srbije?
Zašto sprečavate ljude da se slobodno kreću, da dođu do svojih roditelja, do svoje dece, do lekara, da odu na sport, na čas nekog instrumenta ili šta god već ljudi treba da rade, da odu u neku nabavku, potrepštine, bilo šta? Zašto? To je direktno nasilje nad drugim građanima.
Meni ne smeta protest „Srbija protiv nasilja“, sve mi je uredu. Naravno, ovo je demokratska zemlja. Videli ste kada smo imali protest „Jedan od pet miliona“, ni jedan nije bio prijavljen, nikada niste videli ni jednog policajca na ulici. Normalno su ljudi protestvovali, išli, sve uredu, samo nemojte na protestu protiv nasilja da vršite nasilje nad drugim građanima. Oni nisu krivi ni za šta.
Zašto jedna grupa građana ima pravo da određuje kada i gde će se neka druga grupa građana kretati i da li imaju pravo, a imaju, Ustavom zagarantovano pravo da se kreću? To mi smeta. Ništa više.
Vi pričate o fotošopiranju stvarnosti u Srbiji. Pa, opet, malo mi je neverovatno da vas nije sramota da uopšte pominjete fotošopiranje. Neko ko je organizator tog protesta protiv nasilja, nije bio zadovoljan i onako impozantnim brojem ljudi na tom skupu, pa je svesno i namerno seo, izdvojio vreme, energiju da fotošopira broj ljudi na tom protestu, da onda to pošalje u etar preko društvenih mreža, da bi svi delili tu fotošopiranu stvarnost. Kako vi mislite da to nije šamar u lice, pre svega, tim ljudima koji su došli na taj protest?
Jeste, ja sam izvrgla ruglu to zato što mislim da treba da se izvrgne ruglu. Imate skup koji je ujedinio ili trebao da ujedini neke ljude u tuzi. Vama nije bio dovoljan broj ljudi koji se okupio, pa ste ih fotošopirali. Da, ja sam to uradila na najplastičniji mogući način. Bilo je potpuno očigledno da je fotošop, a vi ste se potrudili da ne bude. Vi ste potrudili da bude laž, da bude prevara, da prevarite sve građane ove zemlje, čitav naš narod. Vi mi pričate o fotošopu stvarnosti? To vi radite. Ja ne znam zašto? Meni je ono bio impozantan broj ljudi. Ja više cenim te ljude koji su došli od vas, kojima nije, nego ste morali da uvećate broj.
Govor nasilja u Skupštini, upravo smo pričali o tome. Juče predsednik vaše stranke je ne pozivao na nasilje, pretio nasiljem i onda čak nije ni rekao: „Ne, nisam“, nego je rekao: „Taj šamar je bio upozorenje“. Njemu šamar kao upozorenje? Vi govorite nama o govoru u Skupštini? Ne postoji dok sam ovde bila, evo skoro četiri dana, ne postoji šta niste rekli narodnom poslaniku Jovanovu i ostalima. Koliko puta ste mu psovali majku? Pravite se da to ne znate, da ne čujete. Meni je to strašno.
Ne razumem, kako ne krenete od sebe? Kako vi svom predsedniku ne kažete: „Hajde, izvini se za taj poziv na šamar“. Nema veze? Imate obraz da kažete kakav je govor nasilje u Skupštini. Vi koji to govorite, vi koji pretite.
Konačno, što se tiče Narodnih patrola, i time da završim, pošto se priča o tome ko je naš, pa sada ispade naš i Jovo Bakić, hvala vam lepo, nije naš. Da je naš, ne bi se tako ponašao, a da je naš i da se tako ponaša kao univerzitetski profesor koji svaki dan provodi sa decom, mi bi se potrudili da više ne bude univerzitetski profesor zato što ne želimo da neko ko je profesor, ko provodi svaki dan sa studentima, sa mladim ljudima, ima teoriju da kada ne možete nekoga da pobedite na izborima, a vi ga jurite po ulicama. Da je naš, to ne bi bilo moguće, ali nije naš.
Što se tiče Narodnih patrola, i one su na vašem skupu protiv nasilja, kao i Srđan Nogo, kao i Mladen Obradović iz „Obraza“, kao i raščinjeni monah Antonije, kao i Dejan Petar Zlatanović iz „SRBIN.info“. Nećete sada da mi kažete da ne znate ni da je on vaš, obzirom da ste vi svi tražili da se pusti iz pritvora u koji je stavljen zato što je pozivao na državni udar, nasilnu smenu legitimno izabrane vlasti u jednom demokratskom društvu i demokratskoj državi i pozivao na ubistvo predsednika. I oni su tamo, valjda se bore protiv nasilja.
Trinaestog jula, to je ona godina kada su bili protesti u julu ovde, kada je bilo nasilno upadanje u Skupštinu, mi smo priveli te koji su napali pripadnike MUP-a i koji su nasilno upali u ovaj najviši od svih narodnih domova, domova demokratije.
Onda se na poziv DS okupila grupa pristalica opozicije sa zahtevom da se puste svi uhapšeni tokom protesta i nereda u Beogradu prošle nedelje, a nosili su transparent sa natpisima „Stop nasilju“ i tada, iako su jednom od policajaca polomili obe noge. Zamalo čovek da ostane doživotni invalid i nasilno upali u dom demokratije. „Stop nasilju“ je tada bilo, takođe i „Hapsite lopove, a ne borce“.
Znate ko su borci? Damjan Knežević iz Narodnih patrola i Srđan Nogo tada iz partije vaših koalicionih partnera, tako da su za vas oni bili borci i danas su za vas borci, samo nemojte nama da imputirate ni njih, ni Jovu Bakića, ni Milovana Brkića. To što između svih njih stavljate znak jednakosti, e tu se vi i ja slažemo i mislim da to treba da čuje i vaš pristalica i veliki suporter, Jovo Bakić. Hvala vam.
(Tatjana Manojlović: Povreda Poslovnika.)
