Hvala vam.
Evo, reagovaću odmah zato što želim da vam odgovorim upravo na ovo poslednje. Pažljivo sam slušala sve što ste pričali i onda ste rekli – e, pa dobro sistem je ipak zakazao u vezi sa kontrolom. Kako da vam kažem, sve što ste vi rekli da mi treba da pooštrimo, ništa od toga ne bi sprečilo ovu tragediju, bukvalno ništa.
Molim vas da me pustite da govorim bez coktanja. Čini mi se da je makar kultura komunikacije da probamo toliko, nenasilna komunikacija.
U svakom slučaju, pogledajte ovako – vi kažete, koliko sam razumela, vi ste ipak negde protiv ove mere razoružavanja u smislu nelegalno jasno, legalno zašto oduzimati ljudima.
Ali, evo, pričam o tragediji u „Ribnikaru“. Taj čovek koji je imao legalno oružje nije imao nijednu jedinu mrlju. Dakle, ne postoji razlog zašto bi bilo kakvom kontrolom, bilo kakvim pooštravanjem njemu oduzeli svo oružje koje ima. Ugledni lekar. Mislim da je imao jedan saobraćajni prekršaj i to potpuno nešto benigno. Da li bi on prošao psihološke testove, koje kažete – uvedite redovno? Sve u redu. Pritom mislim da su tu vaši predlozi zaista za ozbiljno razmatranje. Mislim da su ozbiljni i odgovorni i svakako ćemo uzeti to.
Onda vi meni recite ovako – on bi to sve sigurno prošao, verujem, ne mogu da kažem sigurno, verujem, nisam stručna, ali po svemu što, je li, se vidi o njegovom životu i njegovom radu profesionalnom, svemu onome što je on profesionalno pokazao, ali da li onda treba da uvedemo psihološku procenu za sve ukućane koji kako tako nekako mogu da dođu do tog oružaj iako je legalno, nije na njihovo ime, jel onda i za maloletne?
Šta je sistem ovde mogao da uradi? Čovek se prijavio za oružje, prošao kontrole, dobio. Pogledali smo sve njegove relevantne podatke. Ne možete mu naći mrlju. Psihološke testove – u redu. Ko ste vi, odnosno mi kao država da podvrgnemo psihološkom testiranju njegovom maloletno sina? I kako to da sprečimo?
Pritom, sve da je držao, kaže držao je, sad ne mogu da ulazim u to, vodi se proces, najozbiljnije moguće – držao sam obezbeđeno, držao sam pod šifrom, držao sam odvojeno. Očigledno se nešto desilo.
Upravo u tom slučaju koji je proizveo ovaj najmonstruozniji zločin i najveću tragediju zato što je dete ubilo decu država apsolutno ništa nije mogla da uradi sve da je pooštrila sve te kontrole. Tu država reaguje time što apeluje, moli svoje građane da čak i oni, zahvaljujem se onima koji su imali i imaju legalno naoružanje i shvatili da šta god da uradite možda nije sasvim bezbedno imati naoružanje u kući, odlučili da vrate to državi, a ima ih mnogo i ja sam zamolila pripadnike MUP-a da mi daju najnovije informacije od jutros u sedam časova pa i po regionima, pa i po oblastima i upravnim okruzima.
Dakle, naš apel je da ljudi vrate i to legalno oružje koje imaju, za koje imaju dozvolu. Mi ćemo uraditi obavezni otkup. Mi ćemo njima to proceniti. Mi ćemo njima to platiti, ali znate kako, očigledno je da je čitava porodica bezbednija ako nema oružja u kući. Meni je očigledno.
Tako da zbog toga apeluje. Znate, šta će nekom, razumem lovce, zaista razumem i pokušavam da imam još više razumevanja i da razgovaramo sa njima, imali smo sastanak i videćemo dalje. Naravno, sagledaćemo i sve predloge koji dolaze od narodnih poslanika i to, ali znate, šta će nekom ko je lekar, profesor na univerzitetu, kako god, oružje u kući?
Predsednik Republike je imao zaista sasvim legitimnu jednu tezu, bojazan, gde je opet apelovao na građane, a to je pa čak i da se ne desi najgrublja zloupotreba, da ne uzme neko od ukućana, ne sazna na jedan ili drugi način šifru, otvori, spoji sa municijom, zamislite da se desi požar u kući. Konsekvence samo tog požara koji bi možda bio benigan u slučaju da imate oružje, municiju u kući mnogo su veće.
Tako da u tom smislu svaka vrsta bezbednosti se povećava ako ljudi predaju svoje oružje i još jednom apel je zbog toga. Mi ćemo pooštriti još dodatno kontrole, uredu, ali u stvari mislim apel čitavog društva da se razoružamo zato što ne možete da obezbedite, ne možete kao država da uđete, da testirate svakog od ukućana, posebno ne ako se radi o deci, maloletnim licima, posebno ne možete svakih šest meseci ili svakih godinu dana, i na kraju krajeva ko vam kaže da će i to da prevenira nešto. Jedini zaista, i što kaže narodni poslanik gospodin Rističević, ne postoji apsolutna bezbednost, ali ako nemamo oružje u kući, ako nemamo municiju u kući, bezbedniji ćemo biti svi.
Da, vi ste u pravu, zašto se toliko hvalimo oko ove akcije, opet ne hvalimo se oko ove akcije razoružavanja Srbije, svaki put se zahvaljujemo građanima zato što su oni pokazali odgovornost da daju svoje oružje i da prijave. Ja im se zahvaljujem još jednom. Zašto mislimo da je ova posebno uspešna? Pa, zato što jeste, zato što ni jedna druga nije bila ni upola uspešna. Poslednja koju smo imali je bila 2020. godine. Tokom prvog dana ove akcije prikupljeno više oružja i više municije nego u čitavoj toj akciji koja je trajala tri meseca samo prvog dana zato što su ljudi prepoznali da nismo bezbedni sa tim, da ne znamo da li će naša deca iz radoznalosti ovoga ili onoga možda potražiti to oružje i na kraju - .krajeva da će se desiti neka tragedija.
Mi smo do 24. maja do 7.00 časova ujutru, to je danas, ukupno prikupili 37.416 komada oružja, od toga 30.269 oružja, a 7.147 minsko-eksplozivnih sredstava i 1.504.652 komada municije.
U četiri akcije predaje oružja 2015, 2016, 2017. i 2020. godine je predato ukupno 3.881 komad oružja, tako da je dramatična, drastična razlika i ja zahvaljujem još jednom našim građanima koji su do te mere izašli u susret, prepoznali koliko je ovo važno za sve nas, za našu zemlju, za sve naše građane i zaista postupili onako izuzetno odgovorno.
Za moratorijum od dve godine i ta opasnost da će povećati trgovinu ilegalnim oružjem opet paralelno sa moratorijumom mi idemo da dramatično, drastično uvećane kazne za ilegalnu trgovinu, nošenje, posedovanje, držanje oružja, tako da verujem da ćemo to uspeti da preveniramo, ali opet sve te stvari će biti svakako i na javnoj raspravi i na kraju krajeva doći će u ovaj dom da se o njima raspravlja i da se ovde u stvari da finalna reč o tome kako će ti zakoni izgledati.
Vlada jeste za to i predložiće moratorijum, ali naravno svakako vi ste ti koji dajete poslednju reč o tome. Toliko o tome, ali želim još jednom ipak da vam se zahvalim na konstruktivnim predlozima, jer i ja ću se popodne javiti da kažem opet i po regionima ili ćemo vam dati izveštaj. Ako bih imala šta da zamerim ili da kažem da možda mislim da nije korektno svi treba da budemo povećanog senzibiliteta u ovim trenucima, a to je nekako zato što ste nabrojali one sredine gde posebno žive nacionalne manjine, da vas posebno zanima to, ali i narodni poslanik juče je upravo skrenuo pažnju na to i zamolio da se u tome takođe ne delimo i da u tom smislu ne izdvajamo te sredine iz bilo kog razloga, ne znam kakva vam je bila intencija, mislim da nije bila nikako negativna, ali eto samo toliko o tome.
I, sad kad sam se već javila da odgovorim i narodnoj poslanici koja nam je prebacila nešto što se meni zaista nikako nije svidelo i nikako ne mislim da je to poziv na nasilje, a učestvuje u ovoj čitavoj kampanji i protestima protiv nasilja. Ona kaže da je sve ovo, ovih poslednjih četiri dana, koliko ja sedim ovde i većina vas, ne od onih, ne većina od onih koji su zahtevali ovu sednicu i tražili ovaj izveštaj, kaže to je i citiram – sve ovo je šarada u cilju zadovoljenja sopstvenih potreba vlasti. Ja građane Republike Srbije koji prate ovu sednicu Skupštine želim da obavestim da ovo niti je šarada, upravo suprotno mislim da je jedna od najozbiljnijih sednica koje smo imali u poslednje vreme, niti u cilju zadovoljenja sopstvenih potreba vlasti zato što vlast nije zahtevala ovu sednicu, opozicija je zahtevala ovu sednicu. Poslanici dela opozicije, njih 84, iz devet poslaničkih grupa uključujući i poslaničku grupu iz koje dolazi ta narodna poslanica su 8. maja, kao predmet zahtevali da se hitno sazove sednica Narodne skupštine i zahtevali izveštaj od strane Vlade Republike Srbije o bezbednosnoj situaciji u Srbiji nastaloj nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca u Malom Orašju i Duboni.
Mi smo se naravno odazvali na taj poziv i sednica je zakazana sa tim dnevnim redom, tako da mi zaista niti smo imali sopstvene potrebe u vezi sa ovim tragičnim događajima i ovim užasnim nepojmljivim zločinima, niti smo želeli da ih zadovoljimo ovom sednicom. Ovde smo zato što su nas oni pozvali, oni nisu tu, upravo ova narodna poslanica koja je u stvari svima nama valjda u vlasti, to zamerila. Dakle, mi smo ovde po pozivu. Tražen je izveštaj, mi smo izveštaj dali. Došla sam ovde, predstavila izveštaj, četiri dana sedim ovde. Paralelno radim na svim onim stvarima koji su tekući poslovi, koji se tiču upravo ove dve tragedije, odnosno užasnih zločina, ali je to osećaj da ja moram da budem ovde tokom čitave ove rasprave. Oni koji su tražili nisu.
Opet sam čula da prestanemo da pričamo o bilo čemu što ima veze sa izborima. Ja to nikako ne mogu da shvatim. Traže određeni narodni poslanici i traže određeni ljudi koji protestuju na ulicama političku odgovornost. Ako pričate o političkoj odgovornosti i tome da mi ne bežimo od političke odgovornosti, vi onda neophodno u jednom ja mislim demokratskom društvu na kraju krajeva dođete do priče o izborima. Jer, ako smo mi svi odgovorni i treba da se menja vlast, ona se menja na izborima. Tako da mislim da je neodvojivo da pričate o političkoj odgovornosti, a da ne želite da pričate o izborima. Ne znam kako to izgleda, ali nažalost poštovani građani Republike Srbije, ja ovde ni nemam sa kim da debatujem zato oni koji govore o dijalogu su došli, rekli šta imaju i odmah izašli iz ove sale. Toliko ih zanima dijalog i toliko ih zanima debata i toliko i zanima da mi zajedno ovde pričamo o tome šta treba dodatno uraditi. Toliko ih čak zanima odgovor na pitanje koje su mi postavili, na probleme ili zamerke koje su imali. Dakle, odmah su izašli.
I konačno na kraju, jedino na kraju što sam čula, kao zaključak tog nastupa, valjda protiv nasilja, je – u inat se vidimo u subotu. Pa šta ćemo mi sada da se inatimo jedni drugima? I to je razum, jel? To je toliko prekopotreban razum koji nam je potreban u ovom trenutku. Inat. Vi ćete u inat da se pojavite. A šta će onda neki drugi ljudi, onda u inat da se pojave? Ne, ja pozivam na razum, pozivam na dijalog. Ovde sam četiri dana da debatujem, da razgovaram, da suočavamo mišljenja i, okej, na kraju krajeva, u ovom slučaju nemam s kim, zato što su rekli šta su imali i napustili salu Doma Narodne skupštine. Hvala vam.