Reč ima Boško Obradović, dva minuta.

Hvala, gospodine predsedniče.

Imam utisak kao da sam u rečima kolege Bakareca slušao možda već zaboravljenu, ali svakako nezaboravnu Barbaru sa „Studija B“ i ono neprestano ponavljanje – linč, silovanje, nasilje. Neka vrsta muške Barbare kao da nam se upravo obratila, ali sreća je u tome da je Nebojša Bakarec čovek kome verovatno niko u ovoj državi ne veruje ništa. Politički preletač koji je toliko puta menjao svoje stavove – od kritičara Aleksandra Vučića do kulta ličnosti Aleksandra Vučića, put za njega nije bio dalek. Sad zamislite da li mu se posle svega toga bilo šta drugo može verovati, jednom lagao, uvek laže.

Druga stvar, Srpski pokret Dveri ne samo da nikada nije bio u vlasti u državi Srbiji, posebno nikada nije bio u vlasti u južnoj srpskoj pokrajini sa separatistima, kao SNS preko svoje ćerke firme Srpske liste. Vi ste sedeli u Kurtijevoj vladi, vi ste pravili vlade sa osvedočenim ratnim zločincima i terotistima – Tačijem i Haradinajem. Molim vas da nikome vi ne držite nikakve lekcije o patriotizmu posle takvih poteza koje ste pravili.

Na kraju, ispričaću jednu zanimljivu anegdotu. Milomir Marić je u svoje vreme intervjuisao Aleksandra Vučića u emisiji „Ćirilica“. Pre toga i posle toga ide rijaliti šou „Parovi“ i Marić pita Vučića – da li da idemo rijaliti, pa reklame, pa „Ćirilica“, pa opet reklame, pa rijaliti, a Aleksandar Vučića mu odgovara istoijsku rečenicu – ne, ja, pa „Parovi“, pa ja. To je suština vaše vlasti za ovih 11 godina – rijaliti i propaganda. To je način kako zaglupljujete ovu naciju i mislite da možete opstati na vlasti.

To je bilo dva minuta.
Hvala.
Pravo na repliku.

Srpska lista nikada nije glasala za Kurtija. Srpska lista je prihvatala mesta koja su bila predviđena aktima, dakle, za srpski narod i predstavnike Srba, ali zato Kurtija jesu podržavali Rada Trajković i Nenad Rašić koji danas podržavaju i one koji, brinu o Kosovu, šetaju, kao što podržavaju i ovi Kurtijevi.

Kao što ste videli, nema osude Kurtija, čak i kada oni koji su Kurtija stvorili, oni koji su mu na svaki mogući način gledali kroz prste za svaku glupost koju napravi, čak su i oni osudili Kurtija. Ne Beograd, ali mi u Srbiji, u Beogradu doživljavamo osude vlasti u Srbiji. Dakle, ovde ne sme da se kaže od strane opozicionih stranaka, bilo da su lažno nacionalno ili stvarno građanske i liberalne, ništa na račun Kurtija i ništa na račun vlasti u Prištini. Čak i kada to urade i Kvinta i kada to rade i predstavnici zapadnih ambasada, pojedinačno, kolektivno, kako god, oni osude, makar formalno samo. Odavde tu osudu nećete čuti.

Najzad, to što neko iznese neke nove izmišljotine ili izmisli citat itd, to i dalje ne menja činjenicu, čak i da je Bakarec ne znam kakav i da je ne znam šta radio, to ne menja činjenicu da je testerama upadao u RTS, da je prebijao Maju Dragović i Gordanu Uzelac, da je prebijao Marijana Rističevića, da se tukao sa Aleksandrom Martinovićem u Skupštini. To ne menja činjenicu da je ovaj čovek najveći nasilnik na političkoj sceni i ako i o čemu treba da čuti, onda je to nasilje, ali ne, kao što ovi koji su najviše pokrali pričaju o poštenju i korupciji, tako i najveći nasilnik, koji je sam za sebe rekao da nije išao na proteste protiv nasilja da ga ne bi pokvario svojim imidžom, sada nam drži predavanje o nasilju. Neka sami građani razmisle koliko sve to ima smisla.

Reč ima Nebojša Bakarec.

Biću kratak.

Ovaj koji govori usuđuje se… Znači, ja sam iznenađen zaista. Treba uvek da osudimo mržnju prema ženama, mržnju prema novinarkama. Ovaj gospodin pominje i ja se ponosim ako ga podsećam na Barbaru. Samo je on zaboravio na koju to Barbaru. To je Barbara Životić čiji su oni život 2018. godine pokušali da upropaste, da ugroze na onim protestima 2018. godine kada su ovu mladu novinarku dehumanizovali, tako da se ja ponosim time što sam Barbara. Svi smo mi Barbara, a to šta ste vi – vi ste Varava, to onaj, znate, biblijski Varava, a podsećam vas, dragi, na onu čuvenu pesmu Konstantina Kavafija „Čekajući varvare“. Dočekali smo varvare, ali varvari neće proći.

Što vi vičete?
(Aleksandar Jovanović: Što vičem?)
Da.
(Aleksandar Jovanović: Zašto dozvoljavate…)
Jel umete da sednete lepo u klupu, pritisnete dugme, javite se za reč ili morate svaki put da vičete?
(Aleksandar Jovanović: Da, moram.)
Da zna cela Skupština, cela Srbija, da zna kad je Ćuta Jovanović rešio da uđe ovamo, u ovu salu.
(Aleksandar Jovanović: Zašto ponovo dozvoljavate…)
Sedite lepo i prestanite više da glumite to što već glumite, nego se ponašajte pristojno.
(Aleksandar Jovanović: Neću da sednem.)
Molim?
(Aleksandar Jovanović: Jel ovo želite?)
Jel hoćete da se ponašate pristojno ili da primenjujemo mere?
(Aleksandar Jovanović: Odakle vam pravo da ćutite na ovo?)
Šta je vaša odluka?
(Aleksandar Jovanović: Odakle vam pravo?)
Dobro. Nećete da se ponašate pristojno, hoćete da primenjujemo mere. Evo, nema problema.
Izričem opomenu Aleksandru Jovanoviću.
Jeste li sad zadovoljni?
Hajde da damo reč nekome ko se javlja po Poslovniku.
Reč ima Radmila Vasić. Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 108 – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Zbog povrede reda na sednici Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere opomena, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.

Očekujem da posle ovakvih uvreda ne samo da opomenete kolegu Bakareca, nego da mu oduzmete reč i da ga udaljite sa sednice.

Mi upravo pričamo o tome da smo svi protiv nasilja. Mi uporno govorimo da je ova sednica teška, da je posvećena veoma teškim, katastrofalnim i stravičnim zločinima koji su se desili u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u Malom Orašju, zatim u Duboni. Vi pored toga koristite takve vrste uvreda da je to nedopustivo.

S druge strane, od vas tražim da povučete opomenu protiv kolege Jovanovića, jer on to nije zaslužio. Prosto se bunimo protiv ove nepravde koju nam činite svaki dan.

Znači, član 108, ali tražite da oduzimam reči tamo gde to Poslovnik ne predviđa, s druge strane da povlačim meru opomene koje su izrečene u skladu sa Poslovnikom. Da li vam je jasno da tražite dve potpuno različite međusobno suprotne stvari u isto vreme? Jasno vam je, ali to ipak kažete.
Dobro. Pošto vidim da vas ni Poslovnik ni bilo šta drugo ne zanima, zaista, ostaje samo da vas pitam da li želite da se glasa?
(Radmila Vasić: Naravno da želim da se glasa.)
Želite. Nikakav problem, glasaće se.
Dakle, nemojte da izričete uvrede sa svoje strane, neće biti ni potrebe da bilo ko drugi sa druge strane reaguje. Ako ćemo zbog toga da primenjujemo rigorozno Poslovnik, nemojte da vičete iz klupa, stalno to radite. Dakle, zbog toga je malo pre tražio i dobio onako kako je tražio opomenu Aleksandar Jovanović.
Ako ćemo da rigorozno primenjujemo mere kad se jedni drugim obraćate na neprikladan način, to bi onda značilo mnogo više opomena za sve, pre svega za one koji sede tu oko vas. Tako da, razmislite dobro šta tačno tražite od mene.
Kad Ćuta Jovanović sam traži da dobije opomenu, ja mu izađem u susret, pa ne znate vi bolje od Ćute šta on zaista želi i šta je njemu u interesu. Jel tako? Nemojte da se trudite da budete veći Ćuta od Ćute.
Reč ima Zoran Zečević, povreda Poslovnika. Izvolite

Hvala, predsedavajući. Umirite se malo. Član 107.

Znači, vi ste kao predsednik dužni da vodite red na Skupštini, da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine, a dostojanstvo Narodne skupštine upravo je gospodine Bakarac pokazao građanima o kakvom se dostojanstvu radi.

Vi, predsedniče, niste vodili sednicu tako da ste trebali gospodina da upozorite da ne koristi, jer ničim izazvan nije bio, da ne koristi takve izraze koji nisu primereni ni ulici, ni najvećim uličarima, a on ih primenjuje ovde u Skupštini nazivajući ljude imenima kojima ne treba da naziva.

Prema tome, molim vas… (Isključen mikrofon)